Ходочашће Пале - Острог

[Resistance is futile]

Данас су нас на путу од цркве у Чајничу угостила двојица домаћина. Наш пријатељ Дејо, радио-аматер, нам је присушио одјећу и обућу пошто смо били скроз мокри. Мени је посудио и своју јакну пошто сам ову возачеву скроз сквасио. У Дејином дому осим што нам је било топло од пећи коју је право наложио ради наше одјеће, било нам је топло и око срца. Дејан је један весељак и стално је збијао некакве шале забављајући нас. Није крио задовољство што смо свратили код њега. Нуткао нас је топлим чајевима, соковима, кафом, ракијом, слаткишима, воћем... Потпуно нас је размазио да нам се дуго није кретало из његовог дома. Други домаћин је Марко. Дочекао нас је топлом чорбом, питом... и љутом ракијом. Марко је и сам био учесник прошлих ходочашћа али је ове године био спријечен.

Мене је након дужег боравка код Дејана напустио мој "атлетичарски дух". На неких десетак километара од коначишта сам морао ући у комби. Нисам више могао ни корака да направим. Прстом нисам могао да додирнем стопала од бола.Вожњу сам поднио спортски По Бранкином савјету нисам желио да се у тих 10 километара тотално уништим па да послије не могу да наставим никако. Можда сам требао, али ме је било срамота да успоравам групу и да због мене неко кисне чекајући ме. Можда сам требао покушати... али биће поправни идуће године ако Бог да.

Прибижавали смо се цркви у Чајничу. Ту ће нам бити коначиште у парохијском дому. У тој цркви се налази чудотворна икона Мајке Божије, Чајничка Красница. Знао сам за то одавно и радовао сам се што ћу је поново видјети и поклонити се Царици мојој.

Прије пар година сам се сам враћао са Острога и пролазио сам кроз Србиње. Нисам био у журби, а био сам близу Чајнича. Помислио сам ако сад не свратим да је видим можда ми се оваква прилика неће поново указати. А и размишљао сам: "Замисли Горане, ето Царице небеске ту на пар километара од тебе, имаш ту могућност и част да је видиш и поклониш се, зар ћеш проћи". Нисам прошао, слава Господу, али сам мислио да је то посљедњи пут да сам овдје, јер ми је Чајниче некако мимо пута, и гдје год да идем не пролазим ни близу њега. Али ето, чудни су путеви Божији, ја поново стојим пред својом Царицом Красницом. Како је лијепа, нисам љепши престо за икону ни у једној цркви видио. Налази се скоро на средини цркве и мораш да се попнеш преко пар степеница до ње. Баш као трону што се прилази. Испод иконе је отвор кроз који се народ провлачи на другу страну након што је цјелива. Са друге стране вас дочека Свети Јован Крститељ, ту цјеливате и њега и онда се спустите степеницама.

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

Назвао сам је црквом, али исправљам се, ипак је манастир Успења Пресвете Богородице у Чајничу

[Resistance is futile]

Сликање испред манстира са свештеником.

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

Како смо дане проводили заједно, почели смо се сви боље упознавати, тако да су нам и дружења била све љепша. Те вечери и поред умора до касно смо остали будни дружећи се у манастирској трпезарији.

Сутрадан смо рано устали на молитву. Сви смо клечали пред иконом, а свештеник је, мислим, након акатиста Богородици, прочитао молитву за све нас, читајући понаособ свако име. Прелијепо! Ја сам се молио Богородици да ме укријепи на путу да издржим.

У Чајничу су нам се придружила још двојица редовних учесника ходочашћа и послије доручка смо сви заједно кренули. Коначно сам ријешио проблеме са жуљевима. Нигдје више није било слободног мјеста да се појави нови. Сви су се спојили у један велики. Имао сам их чак и између прстију, али и поред тога уз благо шепање сам ходао поприлично добро. Тај четврти дан сам био под Бранкиним надзором. Она, као планинар и неко ко је већ прошао сличне проблеме, савјетовала ми да идем полако и да ће ми то помоћи да не дође до већих компликација. Тако да је из пажње према мени ходала чак спорије од мене, и питала ме: " Је л` ти овако пребрзо?". Дивна особа.

Већ сам напоменуо да је у друштву било активних планинара, па су из тог разлога често скретали са цесте да би ишли неким споредним путевима. Разлог није био да се скрати пут, јер су се све те пречице показивале увијек убједљиво дужим путевима, али они нису одустајали од њих зато што им је било досадно ходати цестом и нису вољели газити по асфалту.

Стигли смо на границу са Црном Гором. Није нам још пуно остало до коначишта у парохијском дому код цркве на Бољанићима. Сви смо без проблема прошли док су возила остала да их прегледа царина. Пролазећи "пречицама" кроз шуму и снијег, поново смо потпуно сквасили обућу и одјећу коју смо цијелу ноћ сушили у Чајничу. Неких сат времена након преласка границе, стигао нас је џип, али комбија још није било. Тада је вођу пута Остоју назвао возач и рекао да му не дозвољавају да пређе границу јер му је истекла лична, чак су му и казну написали. Створио се огроман проблем. Нама су у комбију биле све ствари, одјећа, вреће, храна, вода... и био нам је овако мокрима неопходан већ у наредних сат времена. Уопште није долазила у обзир могућност да се возач врати да би нашао замјену и дође тек можда сутра или прекосутра.

У овој задњој групи од нас 7 - 8 се испоставило да нисам једини који има положено али сам једнини који је понио возачку. Тако да је Остоја, организатор и вођа пута рекао да ме џипом одвезу и да ја довезем комби. Без обзира што сам се први већ био провозао један дио пута и што сам имао разних и великих проблема, и даље сам желио да наставим пут пјешке и молио сам Бога да ме укријепи у томе. Нисам се уопште нешто премишљао око вожње и одмах сам послушао. Нисам то тражио већ су ми задали. Требало је да буде кратко, можда само тај дан или два док не дође кћерка возачева и преузме ту улогу. Испоставило се да је она дошла тек у Никшићу. Поново сам вожњу спортски поднио и сматрао сам да је то воља Божија. Без тог проблема и замјене возача, ја и поред све жеље можда не бих био у могућности да наставим пут пјешке. Из свега тога је још једна ствар испала позитивна. Као возач стекао сам потпун увид о свим потребама и организацији оваквог пута. Те се надам да би ми то знање много користило ако би дао Бог да се једног дана овако нешто организује из Бањалуке.

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

[Resistance is futile]

Црква Петра и Павла у Бољанићима.

[Resistance is futile]

Испред цркве.

[Resistance is futile]

У парохијском дому.

[Resistance is futile]

[шутим јер не знам]

дивно, брате по искушењу, да си одлучио подијелити своје утиске и размишљања док су још мисли свјеже .smesko.

[Resistance is futile]

Данас ми је се јавила једна сестра У Христу која је учествовала у ранијим ходочашћима, подржала ме у мом пискарању и рекла када ја завршим са својим путописом да ће се и она надовезати са пар текстова и о пријашњим ходочашћима. Изгледа да ми се већ на почетку неке жеље остварују, јер тема ће да поживи мало дуже

[Resistance is futile]