Jump to content

Кукавна исповијест у Ништа


Препоручена порука

Да, а онеспокојавања себенцета тек долазе. Макар ја то обећевам. Хирургију. Крваву и без анестетика.

DOKTOR-HAOS.jpg

Имаш ли ти сертификат за ту твоју хирургију? Немој да будеш као овај

200px-Dr._Riviera.png

па да ти пацијенти остану без органа :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 81
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Васке, мислим да би требало да напишеш неку песму. Имаш дара за то.

Ево срле ако ти је лакше пратити

(Љубави блага снага, пуна спаса,

Ране његове вида.

О! Човекова муко пуста.

Тај што се с анђелима бори,

Жуди, светим болом притиснут,

За божијим хлебом и вином.)

Г.Т

Препјевавање

Кроз измаглицу свијести

Трагове нечије прати

Човјек вјечно гоњен

Непознатом снагом кроз Ништину

На капију таме

Тог просутог свјетла

Ступа срце праведника

Завејано снијегом

У тами, у срцу, у том малом дијелу

Гдје не оста знања нит сокова моћи

Затрепери ријеч пробуђена вјетром

Који носи мирис трагова пред нама

Странца што је једном прешо' с оне стране

и чека за Трпезом као Хљеб и Вино.

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево срле ако ти је лакше пратити

(Љубави блага снага, пуна спаса,

Ране његове вида.

О! Човекова муко пуста.

Тај што се с анђелима бори,

Жуди, светим болом притиснут,

За божијим хлебом и вином.)

Г.Т

Препјевавање

Кроз измаглицу свијести

Трагове нечије прати

Човјек вјечно гоњен

Непознатом снагом кроз Ништину

На капију таме

Тог просутог свјетла

Ступа срце праведника

Завејано снијегом

У тами, у срцу, у том малом дијелу

Гдје не оста знања нит сокова моћи

Затрепери ријеч пробуђена вјетром

Који носи мирис трагова пред нама

Странца што је једном прешо' с оне стране

и чека за Трпезом као Хљеб и Вино.

чудесно е како може некој да пребива толку рамноправно помеѓу гносеолошкото и онтолошкото... не сум сретнал таква синергија на она кое умот го сознава како едновремена болка заради сознанието на егзистенцијалистичката запрашаност и она кое длабоко, онтолошки се усидрува во копнежот и молитвата на/за Љубовта.

боли но и радува луталицата, прогонетиот во тебе. боли, затоа што моќно ја сфаќа својата прогонетост. радува затоа што низ неговата болка се согледува обликот, формата на надежта и бунарот од каде што може таа да се црпе.

васке, светот кој ти го „читаш“ е тука, длабоко втиснат, како со печат исцртан во времето и просторот. но, едновремено, тоа е свет кој ги покажува можните патишта кон еден друг, трансцендиран простор, одандестран, во кој можеме да го најдеме нашиот вистински дом.

ти благодарам за песната која се пее на Патот кон Дома!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...