CERN: Pronađena Božija čestica (Higsov bozon)

[Млађони]

Da ali što je više prostora između dve galaksije to se one sve brže šire i to ne zato što je gravitaciona sila slabija nego zato što neka druga sila sve više i više gura galaksije jedne od druge, dakle samim tim "prazan prostor" ima nekakvu energiju, a što je više praznog prostora više ima i ove energije, a kako se svemir širi sa istom količinom materije tog prostora je sve više i više. Tako da sada možda ja grešim, ali iz svega što sam skontao imam utisak da je enrgije u univerzumu sve više i više, a to ne bi smelo da bude.

I da prostor niej bezgraničan ima kraj, ali to ne znači da ne može da se širi i da ga ima sve više i više. Mada ustvari nismo ni sigurni da nije bezgraničan, može da bude bezgraničan.

 

 Не гура их нека друг сила, гура их сам простор. Тамна енергија је особина прзног простора. 

Замисли простор као воду  а галаксије ко објекте у води, биће ти можда мало "логичније"

[Odahviing]

 Не гура их нека друг сила, гура их сам простор. Тамна енергија је особина прзног простора. 

Da aali onda dolazimo do situacije da je tamne energije sve više i više jer je prostora sve više i više. A to ne bi smelo da bude da se tako energija povećava ukoliko spolja ništa ne "donosi tu energiju. Znači to je druga sila upravo taj prostor pomoću te energije vrši silu na same galaksije i gura ih. Bez delovanja neke sile galaksije ne bi mogle da ubrzavaju jedne od drugih, dakle neke druge sile koja ih gura sigurno ima, a ta sila je samo manifestacije tamne energije, koja je oept osobina praznog prostora, a kako je praznog prostora sve više i više i te energije je više i više, a energija mora od nekuda noći.

[kordun]

Nego kada smo kod termodinamike i entropije odakle im to (naučnicima) da je univerzum zatvoren sistem. Mislim malo me buni konstantno uvećavanje onoga što zovu tamna energija, tj energija vakuma koja "gura" galaksije da idu sve brže i brže jedna od druge. A kako ih gura svaku od svake to znači da je vakuma sve više i više, što znači da je i energiej sve više i više. Od nekud ta energija mora da dođe.

Jedna ideja mi je posebno zanimljiva ovako kao laiku, čitao sam da je moguće (da su neki naučnici predložili) da zapravo svaka crna rupa može da da bude univerzum nisam to baš dobro skontao, ali ukoliko je tako kada crna rupa guta zvezdu onda dobija na energiji njena masa se povećava, onda raste (horizont događaja je širi). Zar ovako neka stvar ne bi objasnila zašto se svemir širi i zašto je te energije koja gura naš univerzum da se širi sve više i više? 

da i meni to djeluje kao paradoks, ni meni to ne ide u glavu

[kordun]

kolicina energije u svemiru nakon njegovog starta pa do danas i u buduce je indenticna, ako se energija praznog prostora uvecava vremenom, mora na drugom mjestu da se smanjuje, a to se bas ne primjecuje

[Odahviing]

kolicina energije u svemiru nakon njegovog starta pa do danas i u buduce je indenticna, ako se energija praznog prostora uvecava vremenom, mora na drugom mjestu da se smanjuje, a to se bas ne primjecuje

Osim ukoliko univerzum zapravo nije zatvoren sistem i nešto spolja utiče na to da se količina nergija povećava, poput onog primera sa crnim rupama, koji nisam baš siguran da sam skontao najbolje, ali mi nekako ima smisla.

[Juanito]

Колко се сећам, енергија је увек негде на нули ако се гледа у апсолутном стању, што ће рећи да је свако мерење неке енергије зцправо фикција која нам служи у практичне сврхе, али је заправо неистина?

Ово прво ("енергија на нули") је једна од хипотеза. Али не бих енергију назвао фикцијом. То је број, особина "ствари". Често је најбољи (једини?) начин да се неки појам разуме то да се погледа у његову историју. Ако се добро сећам, Њутн није ни користио тај назив, али се рано схватило да члан "m*V^2" има некакво посебно значење, па су му дали посебно латинско име, не сећам се тачно које. Временом се појам искристалисао и уобличавао са разним теоријама, па имамо еквивалентност са масом, релативност итд. Али на концу, као што рекох, то је број (скалар) чија је укупна вредност конзервирана. Није то нека мистична ствар "од које је све изграђено" или "која све прожима" и томе слично. Није строго говорећи тачно ни да материја прелази у енергију и енергија у материју.

А ево шта је реко Фајнман, а ја њему верујем јер је узимо ЛСД и ишо у стриптиз клуб.

There is a fact, or if you wish, a law governing all natural phenomena that are known to date. There is no known exception to this law – it is exact so far as we know. The law is called the conservation of energy.

It states that there is a certain quantity, which we call “energy,” that does not change in the manifold changes that nature undergoes. That is a most abstract idea, because it is a mathematical principle; it says there is a numerical quantity which does not change when something happens.

It is not a description of a mechanism, or anything concrete; it is a strange fact that when we calculate some number and when we finish watching nature go through her tricks and calculate the number again, it is the same.

It is important to realize that in physics today, we have no knowledge of what energy “is.” We do not have a picture that energy comes in little blobs of a definite amount. It is not that way. It is an abstract thing in that it does not tell us the mechanism or the reason for the various formulas

[Deja Vu]

kolicina energije u svemiru nakon njegovog starta pa do danas i u buduce je indenticna, ako se energija praznog prostora uvecava vremenom, mora na drugom mjestu da se smanjuje, a to se bas ne primjecuje

 

Можда се смањује у неком другом универзуму који се скупља. Имамо теорију мултиверзума и имамо теорију о ''великом сажимању'' свемира. 

[RYLAH]

@@Juan,

 

Ето ти га сад. Толко сам паметан да не могу ни да тролујем како треба - ја смислио глупост и очекивао одговоре типа "седи, један", а испостави се да сам погодио како универзум функционише.

 

Елем, ако је енергија константна, онда је иста количина енергије, шта год да је енергија, у универзуму од постанка универзума? 

 

Онда би значило да свако отпуштање енергије само значи њену трансформацију, што ће онда рећи да је могуће да се та енергија негде и складишти? И онда дођемо до тога да је могуће да се и звуци, мисли, осећања, тактилни утисци и сличне ствари могу ускладиштити негде, макар теоретски, и оприступати им се по потреби? (Сад не тролујем, сад ми већ постало интересантно, сад је могуће да сам једноставно глуп)

[kordun]

@@Juan,

 

Ето ти га сад. Толко сам паметан да не могу ни да тролујем како треба - ја смислио глупост и очекивао одговоре типа "седи, један", а испостави се да сам погодио како универзум функционише.

 

Елем, ако је енергија константна, онда је иста количина енергије, шта год да је енергија, у универзуму од постанка универзума? 

 

Онда би значило да свако отпуштање енергије само значи њену трансформацију, што ће онда рећи да је могуће да се та енергија негде и складишти? И онда дођемо до тога да је могуће да се и звуци, мисли, осећања, тактилни утисци и сличне ствари могу ускладиштити негде, макар теоретски, и оприступати им се по потреби? (Сад не тролујем, сад ми већ постало интересантно, сад је могуће да сам једноставно глуп)

imas i skladistenje energije, recimo potencijalna energija ti je primjer toga.  sa druge strane  recimo misli nisu energija vec informacije, a to nije isto

[kordun]

Можда се смањује у неком другом универзуму који се скупља. Имамо теорију мултиверзума и имамо теорију о ''великом сажимању'' свемира. 

ima brate svakakvih hipoteza koje rade jedna protiv druge i koje je u sadasnjosti nemoguce potvrditi sto znaci da se sve svodi na zabavu ...

[RYLAH]

imas i skladistenje energije, recimo potencijalna energija ti je primjer toga.  sa druge strane  recimo misli nisu energija vec informacije, a to nije isto

Зар нијр све енергиа? Ако ја искористим одређену енергију да склопом мисао, да ли то значи да сам заправо конвертоваоједну енергију у другу?

[kordun]

Зар нијр све енергиа? Ако ја искористим одређену енергију да склопом мисао, да ли то значи да сам заправо конвертоваоједну енергију у другу?

nije sve energija, informacija nije energija, zakoni u svemiru koji ocigledno postoje nisu energija, ne moze sve na energiju da se svede kao ni na fiziku... a  informacija ne moze nastati nego od inteligencije, to je ono mjesto gdje fizika nema sta da trazi i to je ono mjesto na kome kad zagrebes   dolazis do boga

[Deja Vu]

Него, ако неко може да одговори на ова моја питања, мало су теолошка и филозофска. 

 

Зашто не бисмо могли схватити сву енергију и њене облике као и материју у универзуму као један облик божанске енергије? То би се уосталом и поклопило са тим да Бог уређује овај свет и креира га путем своји енергија, дакле деловањем и да је једна од тих манифестација божанске енергије и сам наш универзум као креација, ако прихватимо ону реченицу да је ''материја манифестација енергије''

 

Имамо класичну дефиницију да енергија нити настаје нити нестаје већ само мења облике. То значи да је енергија вечна. Исти случај са материјом, иста дефиниција гласи за њу. По томе, материја и енергија у вечне, немају почетак јер нису настале, немају крај јер не могу нестати. То сматрају филозофи материјализма. По њима, битак, оно што јесте, су заправо материја и енергија. Све остало, дакле бића, су манифестација тога. Човек је један облик материје, настаје и нестаје, али оно од чега је састављен вечно траје. 

 

Е сад, на који начин бисмо могли помирити та материјалистичка гледишта са теологијом ако узмемо разматрање вечне материје и енергије? То ме занима, и зато сам поставио она питања. 

[kordun]

Него, ако неко може да одговори на ова моја питања, мало су теолошка и филозофска. 

 

Зашто не бисмо могли схватити сву енергију и њене облике као и материју у универзуму као један облик божанске енергије? То би се уосталом и поклопило са тим да Бог уређује овај свет и креира га путем своји енергија, дакле деловањем и да је једна од тих манифестација божанске енергије и сам наш универзум као креација, ако прихватимо ону реченицу да је ''материја манифестација енергије''

 

Имамо класичну дефиницију да енергија нити настаје нити нестаје већ само мења облике. То значи да је енергија вечна. Исти случај са материјом, иста дефиниција гласи за њу. По томе, материја и енергија у вечне, немају почетак јер нису настале, немају крај јер не могу нестати. То сматрају филозофи материјализма. По њима, битак, оно што јесте, су заправо материја и енергија. Све остало, дакле бића, су манифестација тога. Човек је један облик материје, настаје и нестаје, али оно од чега је састављен вечно траје. 

 

Е сад, на који начин бисмо могли помирити та материјалистичка гледишта са теологијом ако узмемо разматрање вечне материје и енергије? То ме занима, и зато сам поставио она питања. 

tako ce to nekako i biti s tim da niej bas tacno da je materija neunistiva, jedino energija je neunistiva, energija tvori materiju, sam start velikog praska dozvoljava samo energiju i nista vise, nikakvu materiju, energiju mozes pretvarati u materiju a materiju u energiju,sama materija je vid energije recimo nuklearna fuzija 10 posto maswe pretvara u golu energiju koja se vise ne vraca u materiju ....

druga je sad stvar sta leksikografski znace termini materija i energija, to je skroz drugo pitanje

[Млађони]

Него, ако неко може да одговори на ова моја питања, мало су теолошка и филозофска. 

 

Зашто не бисмо могли схватити сву енергију и њене облике као и материју у универзуму као један облик божанске енергије? То би се уосталом и поклопило са тим да Бог уређује овај свет и креира га путем своји енергија, дакле деловањем и да је једна од тих манифестација божанске енергије и сам наш универзум као креација, ако прихватимо ону реченицу да је ''материја манифестација енергије''

 

Имамо класичну дефиницију да енергија нити настаје нити нестаје већ само мења облике. То значи да је енергија вечна. Исти случај са материјом, иста дефиниција гласи за њу. По томе, материја и енергија у вечне, немају почетак јер нису настале, немају крај јер не могу нестати. То сматрају филозофи материјализма. По њима, битак, оно што јесте, су заправо материја и енергија. Све остало, дакле бића, су манифестација тога. Човек је један облик материје, настаје и нестаје, али оно од чега је састављен вечно траје. 

 

Е сад, на који начин бисмо могли помирити та материјалистичка гледишта са теологијом ако узмемо разматрање вечне материје и енергије? То ме занима, и зато сам поставио она питања. 

 

Pa možeš ti tako d kažeš samo to nema veze sa onom energijom o kojoj pričaju fizičari. Osim ako bog nije materijalan.