CERN: Pronađena Božija čestica (Higsov bozon)

[Odahviing]

Lepo, srećan sam kad vidim  koliko su ljudi u mojoj zemlji zainteresovani za nauku, jednostavno presrećan

[GeniusAtWork]

Da li postoji još jedan Higsov bozon?

 

| Huffington Post

Nakon što su otkrili postojanje Higsovog bozona, naučnici se sada pitaju da li će novopronađena čestica potvrditi njihova očekivanja ili se u prostoru krije još poneki Higsov bozon.

 

Beta/AP

Do sada, podaci sugerišu na to da je Higsov bozon čestica koja bi trebalo da objasni kako druge čestice dobijaju svoju masu i tu nema velikih iznenađenja, zaključak je fizičara sa susreta Američke asocijacije za fiziku.

Međutim, to ne znači da naučnike ne očekuju noka nova uzbuđenja ili čak i postojanje još jednog Higsovog bozona.

„Postoji veliki broj teoretskih modela koji predviđaju znatno složenije Higsovo polje“, izjavio je Markus Klut, fizičas sa Intstituta za tehnologiju u Masačusetsu.

Neke od postojećih teorija predviđaju postojanje i do 5 Higsovih bozona različitih masa.

Fizičari su u martu potvrdili da je nova čestica otkrivena u najvećem Hadronskom sudaraču zapravo Higsov bozon. Ova čestica, koja je 126 puta teža od mase protona, do sada se uklapa u Standardni model fizike koji predstavlja dominantnu teoriju kada je fizika čestica u pitanju.

Fizičari se nadaju da će nakon ponovnog paljenja kolajdera 2015. godine imati znatno više snage da detektuju teže varijacije Higsovog bozona, a postoji i šansa da se neke od njih kriju u postojećim rezultatima koji se još obrađuju.

Naučnici su u decembru 2012. godine primetili rezultate koji su ukazivali na postojanje još jednog Higsovog bozona drugačije mase, ali se ti podaci nisu pojavili prilikom testiranja u drugim laboratorijama.

 

b92

 

 

[drvce]

 

Da li postoji još jedan Higsov bozon?

Politeisticka cestica na pomolu?

[Ignjatije]

"Pronašli" smo Božju česticu - i šta sad?

| ABCNEWS

Pre tačno godinu dana u Cernu u 9 časova ujutro fizičari su objavili da su „pronašli“ nešto za čime tragaju skoro 50 godina – neuhvatljiv Higsov bozon. Danas, na godišnjicu ovog otkrića, da li možemo da kažemo da smo bliži otkrivanju pravog identiteta te čestice?

 

 

http://cdsweb.cern.ch

 

 

Higsov bozon popularno je nazvan Božjom čestiom zbog toga što je zaslužan za to što druge čestice imaju masu. 

Međutim, sam bozon česticama ne daje masu. Piter Higs je 1964. godine predložio teoriju u kojoj je opisao univerzalno polje (slično magnetnom ili električnom polju) sa kojim čestice vrše interakciju. 

Fizičar Don Linkoln je za ABC News objasnio da česticama njihovu masu zapravo daje Higsovo polje, a sam bozon predstavlja dokaz za postojanje Higsovog polja. Linkon gleda na Higsov bozon i polje kao na vodu i talasa: 

„Zato što vidite talase, znate da je tu i voda. Da nema njih, uvek bi se pitali da li tu ima i vode“, izjavio je. 

Otkada su fizičari videli česticu koja podseća na Higsov bozon, prilično su sigurni da polje postoji. 

Higsova originalna teorija imala je vrlo određena predviđanja o svojstvima bozona kao i o načinu na koji bi trebalo da interakuje sa svojim okruženjem. 

Naučnici su imali ruke pune posla od prošlog jula analizirajući noviji i veći set podataka dobijen iz Velikog Hadronskog sudarača koji se nalazi u CERN-u. 

Hadronski sudarač prvi je istraživačima dao dokaze o postojanju Higsovog bozona, a novi podaci idu u prilog Higsovoj teoriji i daju još dokaza koji potvrđuju da je CERN zaista pronašao Higsov bozon. 

Pol Tipton, profesor fizike na Univerzitetu Jejl, na otkriće bozona gleda manje kao na iznenađenje a više kao na igru čekanja. 

„Vidimo malu neravninu u podacima i onda odlučimo da pogledamo još podataka. Ta neravnina postaje sve veća i veća sve do trenutka kada smo sigurni da u pitanju nije prosta slučajnost“, smatra Tipton. 

Postojanje Higsovog bozona popunjava važnu prazninu u Standardnom modelu – teoriji koja objašnjava ponašanje čestica. Bez dokazivanja njegovog postojanja, ne bismo bili u stanju da objasnimo masu. 

„Za teoriju koja opisuje masu u pitanju je prilično veliki nedostatak“, tvrdi Tipton. 

CERN planira da sa Higsovim bozonom uradi znatno više od prostog potvrđivanja njegovog postojanja. 

Linkoln tvrdi da i dalje postoje određena odstupanja kojima je potrebno posvetiti pažnju. 

Čestica koja podseća na Higsov bozon primećena godinu dana ranije imala je otprilike 100 triliona manje energije od onoga što Standardni model previđa. 

Nažalost, moraćemo da poprilično sačekamo dok sve nedoumice ne budu rešene. Veliki Hadronski sudarač trenutno je ugašen zbog održavanja i biće upaljen tek 2014. godine. 

Međutim, naučnici se nadaju da će odmah po njegovom paljenju početi da se bavim svim preostalim pitanjima i nedoumicama. 

„Imamo osećaj kao da se sa nama u prostoriji nalazi veliki gorila koji sve ovo vreme vrišti, a mi nemamo način da ga utišamo“, izjavio je Linkoln.

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=07&dd=04&nav_id=729326

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Samo da ne budu tri na kraju..... greengrin

[GeniusAtWork]

"Božija čestica" možda nije onakva kakvom se činila | Huffington Post

 

Higsov bozon, čestica za koju se smatra da objašnjava kako druge čestice dobijaju masu, je mala, ali ne i najmanja.

 

 

Teorije su odavno predviđale postojanje čak i manjih čestica od Higsovog bozona, a nedavno istraživanje ukazuje na postojanje takozvanih tehnikvarkova.

Međutim, za njegovo dokazivanje, potreban je Veliki hadronski sudarač, koji je trenutno u fazi rekonstrukcije, kaže Tomas Ritov, fizičar Univerziteta Južne Danske.

"Suzili smo izbor na svega nekoliko teorija o pravim svojstvima Higsove čestice i Higsovog mehanizma", rekao je on.

Postojanje Higsovog bozona, ili "božije čestice" potvrđeno je 2012. u CERN-u u Švajcarskoj. Piter Higs, naučnik iz Velike Britanije i Fransoa Engler iz Belgije, koji su radili na teoriji o ovoj čestici, dobili su 2013. Nobelovu nagradu iz oblasti fizike.

 

  Problem prirodnosti

 

Čestica bi trebalo da objasni zašto većina gradivnih elemenata materije ima masu. Međutim, vakuum, kako ga vide naučnici u okviru teorije kvantnog polja, nije prazan, nego se sastoji od niza nevidljivih "virtualnih" čestica koje konstantno izranjaju i nestaju.

Kada Higsove čestice prolaze kroz vakuum, one treba da reaguju sa tim virtualnim česticama, a u tom procesu povećavaju sopstvenu masu do neverovatnih vrednosti i do više milijardi puta od one izmerene u sudaraču.

Zato bi njihova masa trebalo da se poredi sa takozvanom Plankovom masom, koja je osnovna jedinica mase u sistemu Plankovih jedinica i jednaka 2.18 × 108 kilograma.  *

"Pitanje je zašto je izmerena masa Higsovog bozona toliko manja od Plankove mase", kaže Rjitov.

Da se vrednosti ne bi toliko razlikovale, teorija standardnog modela zahteva visok stepen podešavanja, kako bi se izjednačile razlike u izmerenoj masi Higsovog bozona i takozvane "gole mase".

Ova potreba za finim podešavanjem poznata je i kao problem prirodnosti – "trn u oku teoretskih fizičara koji se bave česticama", kako to kaže Ritov.

"Teorija nije lepa i elegantna kako očekujemo od one koja, u principu, treba da opiše materiju na najosnovnijem nivou. Standardni model zahteva ogromnu količinu finog podešavanja", rekao je on.

Kako bi se uklonila potreba za finim podešavanjem i dobio odgovor na pitanje mase Higsovog bozona, fizičari predlažu proširenje standardnog modela, od kojih je najpopularnije supersimetrija.

Ova teorija predviđa teže superčestice za svaku česticu Standardnog modela.

Ove superčestice bi ukinule efekat virtualnih čestica u vakuumu, smanjile masu Higsovog bozona i uklonile potrebu za bilo kakvim finim podešavanjima.

Ni jedna od ovih hipotetičkih čestica do sad nije opažena.

Ipak, postoje mnoge teorijske indikacije da je Higsova čestica možda sačinjena od drugih čestica, takozvanih tehni-kvarkova, kaže Ritov.

"Problema nema ako je Higsova čestica sastavljena od sitnijih gradivnih elemenata prirode koji su povezani novom silom – tehnikolor silom – kako bi formirali Higsovu česticu, slično kao što se kvarkovi povezuju kako bi formirali protone i neutrone.

Evo kako bi tehnikvarkovi rešili ovo pitanje mase: Velike ispravke u vrednosti mase Higsovog bozona u standardnom modelu potrebne su jer se pretpostavlja da je on fundamentalna čestica – dakle, nije sačinjen ni od čega drugog – sa nultim spinom.

Tehnikvarkovi su čestice sa spinom vrednosti jedne polovine, kaže Ritov, pa bi tako, kombinujući dva tehnikvarka, bilo moguće sačiniti česticu sa nultim spinom, kakva je Higs.

"Ispostavlja se da samo teorije sa tehnikvarkovima nemaju problem prirodnosti", kaže Ritov.

Ideja o postojanju tehnikvarkova postoji od kraja sedamdesetih, ali je tek nedavno razvijeno nekoliko preciznijih detalja originalnog modela.

U poslednjem radu objavljenom na sajtu Arxiv, Ritov i njegove kolege izlažu da Higs mora da ima unutrašnju strukturu, izlažući niz teorija koje "imaju prava rešenja problema finog podešavanja standardnog modela i vraćaju subatomski svet u harmoniju".

 

Razumevanje tamne materije

 

 

Teoretski fizičar Kimo Tuominen sa Univerziteta u Helsinkiju, koji nije bio uključen u Ritov rad, kaže da je rad danskog fizičara ojačao osnove ranijih modela.

Iako je unutrašnja struktura Higsovog bozona i dalje stvar spekulacija, "tehnikvarkovi ostaju otvorena mogućnost koju bi trebalo temeljno ispitati" u budućim eksperimentima, rekao je Tuominen za Live Science.

Kada Veliki hadronski sudarač ponovo počne sa radom 2015. biće u stanju da izvodi sudare maksimalne energije 14 TeV i detaljno će ispitivati Higsov bozon.

"Prikupljanje više podataka pri većoj energiji sudara omogućiće nam da dodatno testiramo ove modele", rekao je Tuominen.

"Ako bismo otkrili da je Higsova čestica sačinjena od sitnijih gradivnih elemenata, to bi značilo da postoji nova fundamentalna sila, a te teorije bi takođe omogućile razumevanje tamne materije".

 

 

(* Plankova masa je 2,18 x 10^-8 kg, zaboravili su minus u eksponentu)

 

b92

[drvce]

(* Plankova masa je 2,18 x 10-8 kg, zaboravili su minus u eksponentu)

Sampion u zbunjivanju sa brojevima i redovima velicina je Politikn Zabavnik.

[Иван ♪♫]

sačinjena od sitnijih gradivnih elemenata

 

uh, ovome nikad kraja...

[Milan Nikolic]

Ali mora da je tu negde.

[Иван ♪♫]

Ali mora da je tu negde.

 

ja baš mislim da je mnogo veći nego što se iko nada

a ako se ikad dođe do tog nedeljivog ,,atoma" ili krajnjeg materijalnog uzroka, doći će se neminovno i do pitanja metafizike: odakle mu to svojstvo, ko ga drži u postojanju 

[Milan Nikolic]

Nedostajaće samo način eksperimenta.

[Milan Nikolic]

@@GeniusAtWork,

 

Reci ti meni jednu stvar. Pošto si čovek od znanja, molim te da mi malo objasniš sledeće.

 

Kažu da elementarne čestice imaju ,,spin'' i da se tu ne radi o klasičnom spinu. Pokušavao sam da pronađem konačno objašnjenje ali nisam uspeo.

 

Šta možeš ti da mi kažeš da bi mi bilo jasnije?

[drvce]

Šta možeš ti da mi kažeš da bi mi bilo jasnije?

Gle:

[Milan Nikolic]

Malo mi je jasnije. Već sam čitao da je taj spin sasvim drugačiji od klasičnog.

[drvce]

Malo mi je jasnije. Već sam čitao da je taj spin sasvim drugačiji od klasičnog.

A, gle kako ga opisuje Garret Lisi sa upredanjem ruke:

http://www.closertotruth.com/video-profile/Setting-Time-Aright-Garrett-Lisi-/2161