Moj dnevnik-moje misli :)

[JESSY]

Oсећања су узајамна

др Колберт.....знам да сте веома заузети, али надам се да ћете успети и мене да убаците свој распоред.....унапред захвална..... :bendoff:

[Mилена КШ]

                                    

 

ostalo mi je jos 3 ispita do kraja !!!!!!!!!!

 

                                 

[Mилена КШ]

10:39

 

ево глупо гледам неке стране на фејсу,и сваки ама сваки пут заплачем на овој слици

 

 

шта је верност....шмрц...

[Mилена КШ]

Da se konacno oprostim...ali da ne zaboravim...

 

Kardia Mou (13.5.2010-31.1.2014)   :cmizdrenje:

 

 

[Дуња]

[Mилена КШ]

Prica o jednom coveku i ljubavi njegove majke prema njemu....... 

Moja majka je imala samo jedno oko. Mrzio sam je... bila je sramota za nas. U našoj školi ona je spremala hranu za učenike i učitelje. 
Jednog dana dok sam još bio u toj osnovnoj školi moja majka je ušla u moj razred da me pozdravi. Bilo me je tako sram. Kako mi je to mogla učiniti? Ignorirao sam je, uputio sam joj pogled pun mržnje i pobjegao. Kasnije su mi se prijatelji iz razreda podrugivali – Fuj, tvoja majka ima samo jedno oko! 
Propadao sam u zemlju i želio da moja majka jednostavno nestane... Kad sam je opet vidio ustao sam i rekao joj – Ako od mene budeš radila predmet ismijavanja bolje ti je da umreš! 
Moja majka nije ništa odgovorila... 
Nisam zastao niti trenutka da razmislim o tome što sam joj rekao, bio sam toliko pun ljutnje u sebi. Bio sam nezainteresiran za njene osjećaje... Želio sam otići iz kuće i nikad više ništa imati s njom. 

U kasnijem životu sam učio puno i teško. Tako da sa dobio šansu da odem u Singapore na studije... Posrećilo mi se. Oženio sam se, kupio sam kuću i dobio svoju vlastitu djecu. Bio sam sretan sa svojim životom, sa svojom djecom i svim oko sebe mada sam nastavio živjeti u stranoj zemlji. 

Ali jednog dana, moja majka je došla da me posjeti... Ona me nije vidjela godinama niti je ikad vidjela svoje unuke. Pojavila se na vratima. Moja djeca su je počela ismijavati. Ja sam se izderao na nju zato što se samo tako pojavila, nepozvana. Derao sam se na nju – Kako si se usudila doći do moje kuće i plašiti mi djecu? Goni se odavde, odmah! 

Moja majka je samo tiho odgovorila – Oprostite, mora da sam pogriješila kuću – i nestala... 

I onda, jednog dana, nakon nekoliko godina, pismo je doslo do moje kuće. Pozvan sam nazad u svoj rodni kraj radi godišnjice mature. Slagao sam ženi da moram ići na poslovni put. Poslije proslave, iz neke radoznalosti, svratio sam do našeg starog doma. Kad su me vidjeli, susjedi su mi rekli da je umrla. Ni jednu suzu nisam pustio. Predali su mi jedno pismo za koje su rekli da je od nje... 

Moj Dragi Sine, 
Mislila sam na tebe sve vrijeme. 
Oprosti što sam došla do tvoje kuće i preplašila tvoju djecu. 
Bilo mi je drago kad sam čula da si uspio u životu i da ćeš doći na proslavu ovamo. 
Ja možda neću moći ni izići iz kreveta da te vidim. 
Žao mi je što sam ti uvijek bila teret i sramota. 

Vidiš, kada si bio dijete dogodila se jedna nesreća u kojoj si izgubio jedno oko. 
Kao majka, nisam mogla podnijeti da odrastaš bez jednog oka. 
Doktori su te pregledali i rekli mi da je moguće. 
Ja sam ti onda dala jedno svoje... 
Bila sam tako ponosna da znam da moj sin vidi svijet za mene, s tim okom. 

S Ljubavlju, Za Tebe Uvijek... 

Tvoja Majka...

[Олимп]

Овај дневник одише емоцијама...