laetitia Написано Јун 18, 2012 Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 Мало је чудно писати песму (о) ономе ко је у суседној соби...што не значи да нема поезије о браку, можда се само изговара усмено или испољава без речи...тј. моје срце пева кад чујем да он долази кући :lol: ВИЛМА, исидорица and katja је реаговао/ла на ово 3 You catch me every time I fall... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
исидорица Написано Јун 18, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 Већ годинама знам да нестајемо Заједно. тако писах још у дане кад време беше вал са сланом пеном младости, светлом страшћу усијане; сада све више знам да нестаћемо као два позна плода с исте гране, које заједно стресе крајем дана одлучна, блага рука баштована. ... У дисање си моје упевана ко молитва у обред. Тобом дишем. У рукопису мом си уписана Између сваког лсова које пишем. Изузми себе из било ког дана и ја ћу бити извесности лишен - а то су дани које и не бројим, јер не знам да ли у њима постојим. ... Кад ноћу дишеш поред узглавља ми ја слушам спори покрет зодијака над равним кровом, гласове у тами што боји простор између два знака; најближи свету онда кад смо сами, кад душа света шапуће из мрака, учимо мудрост дружења с тишином - и љубав наша стари као вино. Иван В. Лалић, делови песме Strambotti, збирка "Писмо" из 1992. године. Иван В. Лалић је наш невероватно актуелан песник, готово теолог, који је у животу имао велику трагедију, али и велику љубав и подршку у својој жени. w.a.mozart, Dragi, Дуња and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Анастасија Написано Јун 18, 2012 Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 On 18. 6. 2012. at 21:59, исидорица рече Мислим да уопште ниси у праву и говорим ти то као филолог и проучавалац књижевности. Намерно сам поставила питање поезије која пева брачну љубав зато што ми је доста ружичанствених љубави које цео живот ловиш, а никако да их уловиш, а не мислим ни да та поезија треба да се сведе на разговор о чарапама и пеглању. Први пример је Неруда, Иван В. Лалић, Васко Попа... Али, то је мали број и те њихове песме нису најрадије читане. Не мора песма експлицитно спомињати брак да би била о брачној љубави. Takođe mislim da ti nisi u pravu, uz poštovanje tvog zvanja filologa i proučavalaca književnosti.Ja govorim kao obična žena koja voli poeziju i književnost i iz iskustva. Poezija ne mora pod obavezno da bude o ljubavi koju ceo život loviš a ne uloviš, može da bude i poezija o ostvarenoj ljubavi, ali o ljubavi dvoje ljudi koji se vole a ne o ljubavi prema braku. Биљана and milan. је реаговао/ла на ово 2 “There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.” Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
milan. Написано Јун 18, 2012 Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 On 18. 6. 2012. at 22:17, Анастасија рече Takođe mislim da ti nisi u pravu, uz poštovanje tvog zvanja filologa i proučavalaca književnosti.Ja govorim kao obična žena koja voli poeziju i književnost i iz iskustva. Poezija ne mora pod obavezno da bude o ljubavi koju ceo život loviš a ne uloviš, može da bude i poezija o ostvarenoj ljubavi, ali o ljubavi dvoje ljudi koji se vole a ne o ljubavi prema braku. amin,amin,amin. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
milan. Написано Јун 18, 2012 Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 Pre nego što Sam te našao Živeo sam U kršu i lomu U danima bez boja Okružen zidom ništavila Ti si lestvica Kojom se popeh Na vrh tvrđave samoće Na vrh mene samog I ugledah predivnan Kosmos u tebi Tobom otkrih Svet prepun Čarobnih boja Tvog pogleda Osunčanih jutra Tvog osmeha Otkrih svet Ukrašen Zvezdanim nebom Razumevanja tvog Koji mirise Spokojstvom Tvog zagrljaja Što do tada Sretah samo U svojim Skoro zaboravljenim Snovima _______________________ evo na primer ovo moje skrabanje moze se razume i ko da je pisano zeni s kojom sam u braku a i ne mora... u cemu je razlika? исидорица, Анастасија and Maja Little Owl је реаговао/ла на ово 3 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
исидорица Написано Јун 18, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 On 18. 6. 2012. at 22:03, Биљана рече Можда људи мисле, кад ступе у брак, да је то.....то! Нема више уздаха, маштања, заноса, заљубљености! Па самим тим и нема потребе за поезијом! Оно о чему смо некад писали, сад живимо! Вероватно се тако људи осећају. Бојим се да смо сви који мсо у браку у тој опасности - препустити се монотонији, то јеч увена тема! Мислим да је заљубљеност и у браку обновљива, поготово за оне заљубљиве природе. Слажем се да живимо оно о чему смо писали. То смањује потребу за писањем онакве "паћеничке" поезије, исписане на листовима и табацима неких левих свезака. Да ли постоји квалитет љубавне поезије који није патетичан, претерано меланхоличан или чежњив на слаткаст начин? ... Мени се ипак чини да постоји, иако нас пракса у већини лсучајева демантује... Биљана је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Јаков. Написано Јун 18, 2012 Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 Ovo je pesma o mojoj Selmi Kada sam je ženio na usta sam penio. I ako je grešila, ona je se smešila. Bila jakao kao bik moja Selma baš je lik. Nosila me preko praga moja Selma, baš je draga. U našem je braku uvek ko u mraku. Ona svetli kao sveća, moja Selma, moja sreća. Moja Selma ručak kuva i kućicu našu čuva. Kada dođem ja iz štete, njene ruke meni prete. I ako sam sav ko vrag, mojoj Selmi još sam drag. Naša ljubav kao stena, moja Selma, prava žena. Николa, Maja Little Owl, Анастасија and 2 осталих је реаговао/ла на ово 5 Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
исидорица Написано Јун 18, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 On 18. 6. 2012. at 22:17, Анастасија рече Takođe mislim da ti nisi u pravu, uz poštovanje tvog zvanja filologa i proučavalaca književnosti.Ja govorim kao obična žena koja voli poeziju i književnost i iz iskustva. Poezija ne mora pod obavezno da bude o ljubavi koju ceo život loviš a ne uloviš, može da bude i poezija o ostvarenoj ljubavi, ali o ljubavi dvoje ljudi koji se vole a ne o ljubavi prema braku. Ја нисам говорила о љубави "према браку", већ о љубави оних који су у светој тајни љубави, тј. брака, пред Христом и Његовом Црквом сједињени. Мислим да је поставка у складу са основном идејом постојања овог форума. О љубавној поезији уопште можемо ћаскати на зилион других форума. Моја намера има везе са чињеницом да смо као људи који, ево, већ годинама живимо у Цркви, потпуно испустили могућност певања свом супружнику као Другоме. То је, опет, везано за поезију иначе, која такође има исти случај. Уколико желимо да христијанизујемо све поре нашег живота, зар не би било занимљиво размишљати у правцу дубоке хришћанске љубавне поезије? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Биљана Написано Јун 18, 2012 Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 On 18. 6. 2012. at 22:22, исидорица рече Вероватно се тако људи осећају. Бојим се да смо сви који мсо у браку у тој опасности - препустити се монотонији, то јеч увена тема! Мислим да је заљубљеност и у браку обновљива, поготово за оне заљубљиве природе. Слажем се да живимо оно о чему смо писали. То смањује потребу за писањем онакве "паћеничке" поезије, исписане на листовима и табацима неких левих свезака. Да ли постоји квалитет љубавне поезије који није патетичан, претерано меланхоличан или чежњив на слаткаст начин? ... Мени се ипак чини да постоји, иако нас пракса у већини лсучајева демантује... Јој не знам шта да ти кажем! И ја сам у браку, али не знам шта бих ту писала! Можда зато што смо се временом удаљили (нажалост) и можда што ту више нема шта да се ни прича, а камоли пише...... Вјерујем да постоји квалитетна поезија на тему брака, али искрено.......више ми се свиђа управо она меланхолична, чежњива.... Јован Дучић "ЗАЛАЗАК СУНЦА" Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
milan. Написано Јун 18, 2012 Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 Zelim svakog jutra kraj tebe da se budim, da posmatram svoj san kako spava. Zelim da ugledam tvoj osmeh kako se radja, kako me obasjava, i da osetim kako me ozivljava. Zelim da se okupam u bistrom jezeru tvog pogleda, i da plavetnilo tvojih ociju zauvek vedri moj dan. Zelim da me uzmes za ruku i da nam se usne spoje, da postanemo jedno, da ne budemo vise dvoje. Zelim da se volimo dok nas smrt ne rastavi, i da se nase jedinstvo i posle toga nastavi. Zelim da umrem sa tvojim likom u mislima i imenom na usnama. _________________________________- evo jos jedne moje bracne. Maja Little Owl and Анастасија је реаговао/ла на ово 2 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
исидорица Написано Јун 18, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 On 18. 6. 2012. at 22:21, milan.lml рече Pre nego što Sam te našao Živeo sam U kršu i lomu U danima bez boja Okružen zidom ništavila Ti si lestvica Kojom se popeh Na vrh tvrđave samoće Na vrh mene samog I ugledah predivnan Kosmos u tebi Tobom otkrih Svet prepun Čarobnih boja Tvog pogleda Osunčanih jutra Tvog osmeha Otkrih svet Ukrašen Zvezdanim nebom Razumevanja tvog Koji mirise Spokojstvom Tvog zagrljaja Što do tada Sretah samo U svojim Skoro zaboravljenim Snovima _______________________ evo na primer ovo moje skrabanje moze se razume i ko da je pisano zeni s kojom sam u braku a i ne mora... u cemu je razlika? Може. Али и не мора. Узгред, песма ти је ритмички занимљива. Слажем се... Ипак, постоји слојевитост такве поезије која сведочи талог искуства и по томе се она увке скоро експлицитно и од стране критике препознаје као поезија намењена брачнику. Е, таквих је мало. Мислим да се у промашају нашем да пишемо такве песме - баш као што има најмање квалитетних песама о Богу, а да нису прометејски бунтовне - показује и незрелост, неспремност да истински живимо ту тајну. Наравно, сада говорим о призваним песницима, који то заиста виде као свој позив. milan. је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Јаков. Написано Јун 18, 2012 Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 Čitajte malo Rabindranata i ostale induse. I uopšte azijska poezija je puna bračno-erotično-lirskih motiva. Reka je prelazila preko tvojih grudi, na stomaku plešući . Držao sam te za ruku i celivao, zavideći reci što te miluje. Naš Džan je plakao pod krošnjom drveta, a mi zbog naše sreće. katja, Maja Little Owl, исидорица and 2 осталих је реаговао/ла на ово 5 Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Анастасија Написано Јун 18, 2012 Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 On 18. 6. 2012. at 22:31, исидорица рече Ја нисам говорила о љубави "према браку", већ о љубави оних који су у светој тајни љубави, тј. брака, пред Христом и Његовом Црквом сједињени. Мислим да је поставка у складу са основном идејом постојања овог форума. О љубавној поезији уопште можемо ћаскати на зилион других форума. Моја намера има везе са чињеницом да смо као људи који, ево, већ годинама живимо у Цркви, потпуно испустили могућност певања свом супружнику као Другоме. То је, опет, везано за поезију иначе, која такође има исти случај. Уколико желимо да христијанизујемо све поре нашег живота, зар не би било занимљиво размишљати у правцу дубоке хришћанске љубавне поезије? Pa ok.Razumela sam ja tebe , ali i dalje mislim da poezija o ljubavi onih koji su u svetoj tajni braka ( ili skraćeno - braku),nema šta da kaže, bar nema šta puno da kaže.Brak može da bude inspiracija u smislu da muž napiše pesmu voljenoj ženi, mada su takve pesme retke i to je sve.Brak se jednostavno živi, i tu malo ostaje za neku maštu, za neku čežnju jer su bračnici jedan pored drugog svakodnevno.A poezija jeste baš to, mašta, čežnja , želja da se jednom bude sa onim drugim.U braku.Ili van braka. A ko ima inspiraciju da piše poeziju o braku i da je hristijanituje, volela bih da to pročitam. исидорица је реаговао/ла на ово 1 “There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.” Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Анастасија Написано Јун 18, 2012 Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 Milane, pesme su ti mnogo lepe.Mnogo! milan. је реаговао/ла на ово 1 “There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.” Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
исидорица Написано Јун 18, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Јун 18, 2012 On 18. 6. 2012. at 22:43, Лепи Сића рече Čitajte malo Rabindranata i ostale induse. I uopšte azijska poezija je puna bračno-erotično-lirske poezije. Reka je prelazila preko tvojih grudi, na stomaku plešući . Držao sam te za ruku i celivao, zavideći reci što te miluje. Naš Džan je plakao pod krošnjom drveta, a mi zbog naše sreće. Тако је. Зато што дубински чувају етику брака. Ми смо сачували моралну фатаморгану (хвала Западу на том отрову), а измакла нам је егзистенцијалност. Нама је већином брак нужно зло, након великих тзв. разочарења. И тај отров са свих страна (породица, пријатељи, медији, итд.) непрекидно нагриза свету тајну. Maja Little Owl and Јелина је реаговао/ла на ово 2 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука