Геј ген: мит или стварност?

[Sherlock H.]

Погрешна је реакција била др Жарка Гавриловића када је први пут покушана парада, када је окупио навијаче, образовце и још ко зна кога све не, када су просули крв на улицама у име некаквог православља (мало п). А ова је реакција права, пастирска, одмерена. Ствар тумачења је пре свега у томе што је мало њих имало пред собом ЦЕЛУ посланицу, у којој се народ позива да остане у кућама, да није хришћански наносити бол било коме само због његове болести и да он осуђује свакога ко се баци једним каменом на било кога.

Rekoh, postavi celu poslanicu pa da vidimo. Ako je tako kako ti kazes - ok. Ali opet ostaje to da je trebalo da bude svestan da ce ove reci izazvati reakciju kakvu su izazvale.

Е, сад, то што смо сви постали лицемери, па више нећемо да причамо то што мислимо, да нас неко случајно не оптужи за заосталост. Тако на једној теми само што не кажемо да зло не постоји, на овој теми држимо буквицу из хришћанства човеку који је вратио хришћанство у Црну гору, на трећој теми ћемо вероватно да причамо о томе како би било кул да нас ванземаљци посете.

Niko se ovde ne plasi da kaze sta misli, vec nam se samo ne svidja nacin na koji mitropolit istupa u javnosti. Je l' to zabranjeno?

A to koliko je on doprineo sirenju hriscanstva u CG i ostalo, nema nikakve veze s ovom njegovom izjavom.

[RYLAH]

I upravo to mora da uzme u obzir kad daje izjave, tj. mora da ide korak unapred i da predvidi kako ce ga oni kojima se obraca shvatiti.

Ne mozes da izjavis nesto onakvo, kad vrlo dobro znas da imas gomilu debila koji ce to protumaciti kao poziv na nasilje. Ustvari mozes, ali pokazujes dozu neodgovornosti.

Sta fali izjavi vladike Grigorija? Nista. Mnogo je jevandjelskija i niko ne moze da je upotrebi kao opravdanje za nasilje.

Ok, navedi puni tekst, pa da vidimo sta je uzvuceno iz konteksta.

Ma da, oni huligani ce bas da traze celu poslanicu i da je citaju. Ti nisu videli Novi zavet u zivotu, a kamoli jos da traze +Amfilohijevu poslanicu, da poznaju svetootacka tumacenja itd.

On sam daje povoda da ga tako shvatimo.

A cak i da si ti u pravu(da mu namerno vade izjave iz konteksta isl.), bas zbog toga da sam na njegovom mestu nikad ne bih davao ovakve izjave, iz prostog razloga sto ne bih zeleo bilo kome da dam povoda da moje reci vadi iz konteksta.

И значи, све се своди на то да он стално треба да пази да му ко не замери због тога што слободно износи ставове? Шта, да нису чули њега, дивљаци не би изашли на улицу онај дан? Или је можда проблем у томе што ће тебе неко попреко да гледа јер сматра човека који на неки начин представља и тебе заосталим, па ће тако можда да гледа и на тебе? А ти не желиш да те неко гледа као затуцаног и заосталог?

Ту нема ништа спорно, то је твоје право, али ти није Митрополит ништа крив. Ни теби нити било коме ко се осетио прозваним у прозивању Цркве. Ја немам проблема да ме сматрају било како, све док износим оно у шта верујем. Нити се осећам прозваним, бити мислим да је Митрополит било коме дао повода или одређења да изађе на улицу. Нити мислим да Б92, БЛИЦ, и слични медији не би нашли другог начина да га дискредитују, јер уопште није битно ШТА каже, него КО каже, када је Митрополит у питању.

[Sherlock H.]

Јасно, треба дефинитивно набавити PR менаџера митрополиту, да више не прави овакве испаде.

Ne znam sta mu treba, ali znam da ovakvim izjava steti najvise sebi, a pre svega Crkvi koju predstavlja.

[laetitia]

Mitropolit je jasno rekao sta je po Crkvi homoseksualizam SMRAD I GAD pred Bogom i to je istina kome se ne svidja ne mora ni da ga slusa.

Нарочито кад се напише великим словима....

[Sherlock H.]

И значи, све се своди на то да он стално треба да пази да му ко не замери због тога што слободно износи ставове? Шта, да нису чули њега, дивљаци не би изашли на улицу онај дан? Или је можда проблем у томе што ће тебе неко попреко да гледа јер сматра човека који на неки начин представља и тебе заосталим, па ће тако можда да гледа и на тебе? А ти не желиш да те неко гледа као затуцаног и заосталог?

Ту нема ништа спорно, то је твоје право, али ти није Митрополит ништа крив. Ни теби нити било коме ко се осетио прозваним у прозивању Цркве. Ја немам проблема да ме сматрају било како, све док износим оно у шта верујем. Нити се осећам прозваним, бити мислим да је Митрополит било коме дао повода или одређења да изађе на улицу. Нити мислим да Б92, БЛИЦ, и слични медији не би нашли другог начина да га дискредитују, јер уопште није битно ШТА каже, него КО каже, када је Митрополит у питању.

E sad vec vadis moje reci iz konteksta i podmeces mi ono to nisam rekao.

Kao prvo, bas me briga sta ce neko tamo da misli o meni. Imam svoj zivot i nemam vremena a ni zelje da se opterecujem time.

Kao drugo, nije problem da slobodno iznosi svoje stavove. Problem je nacin na koji ih iznosi. Ja mogu da se slozim s njim da je homoseksualnost greh, ali nikad to ne bih rekao na taj nacin.

Jasno sam rekao sta je problem: sto svojim krajnje visesmislenim izjavama omogucava drugima(medijima, huliganima) da njegove reci posmatraju kao poziv na nasilje.

Sto neko to nije uradio sa recima +Grigorija? Zato sto potpuno jasne, nedvosmislene, i niko u njima ne moze da vidi poziv na nasilje.

Trece i poslednje, ne smatram da bi, u slucaju da se nije tako izrazio, huligani ostali kod kuce i da ne bi bilo nikakvog nasilja, ali tvrdim da njegove reci imaju odredjenu tezinu za te grupe koje smatraju da treba da polupaju glave svima koji se ne slazu sa njima.

[RYLAH]

Sto neko to nije uradio sa recima +Grigorija? Zato sto potpuno jasne, nedvosmislene, i niko u njima ne moze da vidi poziv na nasilje.

Још увек им се није замерио, њега капирају као "алтернативу", као вођу "млађе екипе" која им је прихватљивија од Патријарха. Сети се колико су лобирали против +Амфилохија и против +Атанасија, када се појавила могућност и када су разни "аналитичари за верска питања" почели да типују ко ће и када да постане следећи Патријарх.

Што се тога тиче, не разумем ни како је некоме могао +Атанасије да се замери, па не могу да га гледају, диже им се коса и на сам спомен његовог имена. +Иринеја Бачког исто мрзе, као што и сам можеш да видиш ових дана. +Давида гледају са све мање симпатија, а Патријарх им је постао неприхватљив и почели су да га пљују чим се испоставило да он није оно "меко крило СПЦ" ком су се они надали.

Али, полако, како буду кренули да се заоштравају односи поводом одређених питања, а кренуће, видећеш и шта ће да буде и са +Григоријем у медијима, и то неће имати везе са било чим што он прича.

[Аурор]

У твојим годинама сам преиспитивао веће ауторитете него што си их ти до сада и видео.

А онда сам одрастао и видео да је бесмислено мислити да цео свет треба да мисли као ти, и да се може доста тога научити и од неког са ким се не слажеш, само ако престанеш да га гледаш као глупљег од себе чим се први пут не сложи са тобом.

Dobro. Prihvatam da sam možda bio malo bezobrazan.

Ali i dalje mislim da je to što je on rekao ružno.

Palmu su osudili za govor mržnje za 10 puta blažu izjavu.

Izjavu čini problemom pre svega kontekst, a i same reči su osvetničke reči starozavetnog Boga koji u celom Starom zavetu podseća na najgoreg monstruma. A ti si očigledno pristrasan kada je tema u pitanju, jer uprkos logičkom dokazu i zdravom razumu i dalje ostaješ pri stavu i još i kažeš da sam totalitarista (?), i zato završavam diskusiju.

[RYLAH]

Dobro. Prihvatam da sam možda bio malo bezobrazan.

Ali i dalje mislim da je to što je on rekao ružno.

Palmu su osudili za govor mržnje za 10 puta blažu izjavu.

Izjavu čini problemom pre svega kontekst, a i same reči su osvetničke reči starozavetnog Boga koji u celom Starom zavetu podseća na najgoreg monstruma. A ti si očigledno pristrasan kada je tema u pitanju, jer uprkos logičkom dokazu i zdravom razumu i dalje ostaješ pri stavu i još i kažeš da sam totalitarista (?), i zato završavam diskusiju.

Није проблем преиспитивати ауторитете. Што се мене тиче, није чак проблем ни бити безобразан. Посебно ми није проблем од неких људи попут тебе, за које видим да теми приступају крајње искрено. Не само овој теми (Што је један од разлога због ког ти нисам одговорио на онај твој задњи пост на теми о интелигентном дизајну, иако се из твог одговора види да ниси нити прочитао нити написао ниједан научни рад. Хинт: Википедија није увек у праву).

Шта јесте проблем? Шта је проблем овде? То што су сви тумачили нешто што не знају како је заправо изгледало. Ти Митрополитову посланицу поводом параде хомосексуалаца можеш знати у њеном искасапљеном облику, из медија. Ниси је видео целу. А и оно што знаш из медија, остало ти је само као утисак, базиран на њиховој интерпретацији. Е, у томе јесте проблем.

Због чега сам рекао да је оваква интерпретација, и са њом у вези и суд о једном човеку или о његовој изјави или мотивима, тоталитаран? Због тога што ти управо ниси судио на основу његове изјаве, него на основу хистерије која је плански створена на основу исечених делова његове посланице (или изјаве, како ти драго). Након тога, након те непотпуне и фризиране информације, ти си даље стекао утисак да том човеку треба ограничити иступања, јер његова иступања штете угледу Цркве или "нормалних и интелигентних верника".

Ту си само заборавио две ствари: Прво, суд си доносио на основу непотпуне информације, а друго, суд си доносио из позиције некога ко не разуме у потпуности, нити је способан да разуме у потпуности, предање и учење Цркве (није све у интелигенцији, ма колика она била). И где се стиже даље? Да осуђујеш једног човека, у овом случају Митрополита, због нечега што је изјавио у једној ситуацији, на основу своје пројекције на његову изјаву, а не на основу саме изјаве, јер је немаш (покушао сам да нађем посланицу, нема је нигде на Нету, тако да сам сигуран да је ниси прочитао целу). И онда стичеш и предрасуду о човеку на основу унапред формиране пројекције (само своје или туђе која је постала твоја јер немаш потпуну информацију), и сматраш да је штетно свако његово јавно иступање.

Иако је мало дужи увод, поента је следећа: Нисам тебе оптуживао за било шта, заиста нисам, оно ограђивање у мом посту је било најискреније. Оптуживао сам оне од којих си се ти црпео информацијама, јер ти преносе дух лажи и тоталитаризма. До јуче су били комунисти, данас се фарбају жуто, сутра ко зна како, није то њима битно. Али дух тоталитаризма који проносе је исти. И свеједно да ли је повод парада која је прављена да се не би одржала, или нешто друго, све су то само поводи да се пројави тај бољшевички тоталитаризам у свом најгорем виду.

Ако сам те чиме увредио, опрости, заиста ми није била намера, али немам намеру да се претварам да сам нешто што нисам, или да ми не смета нешто што ми смета, само да би ми околина аплаудирала, па у том смислу и схвати ове постове, као нешто што сам ја, искрено.

[Аурор]

Не само овој теми (Што је један од разлога због ког ти нисам одговорио на онај твој задњи пост на теми о интелигентном дизајну, иако се из твог одговора види да ниси нити прочитао нити написао ниједан научни рад. Хинт: Википедија није увек у праву).

Je l' ti ja ličim na nekoga ko se obrazovao sa Wikipedie i internet pamfleta?

Samo hoću da kažem da ta konstatacija nije tačna jer sam iz te oblasti sistematski obrazovan i studiram srodne nauke. I da dodam da sam uvek imao maksimalnu ocenu i pokazivao temeljno razumevanje materije. Ne pišem hvalospeve o sebi, nego da kažem, pošto si eto rekao to.

I napisao sam nekoliko naučnih radova, i pročitao sam naučnih radova. Dakle netačne akuzacije!

[RYLAH]

Je l' ti ja ličim na nekoga ko se obrazovao sa Wikipedie i internet pamfleta?

Samo hoću da kažem da ta konstatacija nije tačna jer sam iz te oblasti sistematski obrazovan i studiram srodne nauke. I da dodam da sam uvek imao maksimalnu ocenu i pokazivao temeljno razumevanje materije. Ne pišem hvalospeve o sebi, nego da kažem, pošto si eto rekao to.

I napisao sam nekoliko naučnih radova, i pročitao sam naučnih radova. Dakle netačne akuzacije!

Онда би морао да знаш за вредност признатих ауторитета у некој научној области, и позивање на њихова мишљења. Опет се ограничавам, не знам за друге области, али у друштвеним наукама, то је (мада је, наравно, као и све друго, подложно критици) прихваћена фуснота, ако ништа друго

[Аурор]

kakve to veze ima sa bilo cim?

[Бартендаз]

Немања Зарић

Иако се у медијима пласирају различите информације, нико никада није доказао постојање геј гена!

Београд, 18.06.2012

Са приближавањем датума најављене Параде “поноса”, новинске чланке испуњавају вести о сличним манифестацијама у земљама окружења и света, али и о оним темама које за циљ имају директно или перфидно пропагирање идеја хомосексуализма. Тема хомосексуализма је ком пликована. Она укључује различите социолошке, културалне, религиозне, биолошке и економске факторе, од којих сваки на свој начин говори за и против хомосексуализма.

Б92 је објавио вест о новом истраживању у коме се наводно коначно објашњава зашто фамозни геј гени не доводе до сопственог изумирања, обзиром да се не преносе на следећу генерацију. Како тврди Андреа Капери Ћани са Универзитета у Падови, према теорији балансиране селекције, мајке и тетке са мајчине стране геј мушкараца имају знатно више деце него рођаке по мајци стрејт мушкараца, као и да исти генетски фактор који проузрокује хомосексуалност код мушкараца подстиче и високу стопу репродукције код њихових рођака са мајчине стране.

Две чињенице треба приметити. Најпре, у поднаслову вести објављеној на Б92 стоји следеће: "Док је женска сексуалност, на први поглед, нешто "неухватљивија", истраживања показују да је мушка хомосексуалност урођена, непромењива црта под јаким утицајем гена". Генетика је и даље велика непознаница у стручним круговима. Сва правила наслеђивања и сви фактори који утичу на настанак наследних особина нису до краја познати. Ипак, то не спречава медије да објављују овако помпезне вести. Просечном читаоцу ова вест може да значи само једно: да се хомосексуалност наслеђује! Толико о моћи медија, за сада.

Друга чињеница се односи на сам геј ген, који се уопште не доводи у питање. Нико, никада није доказао постојање тзв. геј-гена. Позната су три истраживања спроведена на тему гена за хомосексуалност.

Симон ЛеВеј и дисекције мозга

Прво, и можда најпознатије, било је чувено истраживање Симона ЛеВеја. Резултате тог истраживања он је објавио 1991. године. ЛеВеј је на обдукцијама испитивао специфични регион у мозгу, тзв. интерстицијална једра предњег хипоталамуса (INAH) три групе људи: жена, мушкараца који су наводно били хетеросексуалци и хомосексуалаца. Он је открио да су групе ових неурона код хомосексуалаца исте величине као код жена, и да су истовремено значајно мањи него код хетеросексуалаца. Тврдио је да су једра у INAH 3 више него двоструко већи код хетеросексуалаца него код жена, али и да су такође више него двоструко већа код хетеросексуалаца него код хомосексуалаца.[1] На основу ових налаза он је закључио да сексуална оријентација има биолошки супстрат, односно да је одређена наследним факторима.

У чему је ЛеВеј погрешио? Најпре, методологија његовог научног рада је била погрешна. Његова студија није никада успешно поновљена, односно студију није била могуће репродуковати. Покушане су сличне студије, али идентични резултати нису постигнути.[2] Даље, свих 19 хомосексуалаца укључених у студију су умрли од компликација стеченог синдрома имунудефицијенције (СИДА). Доказано је да у СИДИ постоје снижени нивои тестостерона, па се може очекивати да оболели имају смањене INAH управо због нижег нивоа овог хормона.

Такође, приликом израде сваког научног рада постоје одређене контроле и стандарди. ЛеВеј није поседовао потпуне здравствене картоне појединаца укључених у ову студију. Стога је он био приморан да претпостави да је сексуална оријентација хетеросексуалне групе, који нису умрли од компликација СИДЕ, заиста хетеросексуална. Такође, није била позната ни сексуална оријентација испитиване групе жена.

Сам ЛеВеј је признао: "Важно је нагласити шта нисам открио. Нисам открио да је хомосексуалност генетски одређена, нити сам открио генетски узрок који ствара гејеве. Нисам показао да се гејеве такви рађају, што је најчешћа грешка у интерпретацији мог рада. Нити сам лоцирао геј центар у мозгу".[3]

Шта је заправо ЛеВеј открио? Ништа. Он није посматрао суптилне разлике између група. Када је су појединци унутар група независно посматрани, није постојала статистички значајна разлика; само када су целе групе поређене, појавиле су се разлике.

Неки истраживачи сматрају да је оно што је ЛеВеј открио заправо резултат претходног понашања, а не узрок самом понашању. Марк Бридлав, истраживач са Универзитета Беркли у Калифорнији је у свом раду описивао како сексуално понашање утиче на мозак. Он коментарише: "Ови резултати нам дају доказ да сексуално искуство може да промени структуру мозга, као што то могу и гени... могуће је да разлике у сексуалном понашању узрокују (пре неголи да су узрокована) промене у мозгу".[4]

Чувена близаначка студија Бејлија и Пиларда

Мајкл Бејли и Ричард Пилард, истраживачи са Медицинског факултета Универзитета у Бостону и Northwestern универзитета, су спровели испитивање које је укључивало 56 парова идентичних близанаца (монозиготних, једнојајчаних), 54 пара различитих близанаца (дизиготних, двојајчаних), 142. браће од близанаца и 57 парова усвојене браће хомосексуалаца. Желели су да открију да ли се хомосексуалност преноси у породици, или узрок хомосексуалности треба тражити у утицају фактора околине.

Они су објавили следеће резултате: 52% монозиготних близанаца су хомосексуалци; 22% дизиготних близанаца су такође хомосексуалци; 11% усвојене браће хомосексуалаца су такође хомосексуалци; 9,2% рођене браће хомосексуалних близанаца су такође хомосексуалци.[5]

Шта није у реду са овим истраживањем које се иначе сматра темељним у испитивању генетског порекла хомосексуалности? Пре свега, најупадљивија је чињеница да, ако геј ген заиста постоји, онда би свих 100% идентичних близанаца морали да буду хомосексуалци. Ипак, у скоро половини случајева, један брат није био хомосексуалац.

Такође учесталост је веома слична код рођене и усвојене браће хомосексуалних близанаца (9,2% и 11%).

Како је приметио Нил Риш: "Учесталост је слична код биолошке и усвојене браће. Ова опсервација сугерише да не постоји генетска компонента, већ да је у питању компонента утицаја околине која постоји унутар породице".[6]

Још један фактор који озбиљно доводи у питање валидност резултата овог истраживања је методологија примењена приликом израде. Наиме, аутори нису направили рандомизирану студију (што значи да им је узорак испитаника био изабран методом случајности, што је исправно у једном научном истраживању). Они су регрутовали учеснике испитивања путем огласа постављеним у хомосексуалним штампаним средствима информисања. Методологија се стога доводи у питање обзиром на мотиве читалаца тих публикација.

Када се научно посматрају, близаначке студије нису успеле да докажу постојање геј гена.

Геј ген на X хромозому?

Јула 1993. године, престижни истраживачки журнал Science је објавио студију Дина Хамера (Dean Hamer) у којој се тврди да је могуће да постоји ген за хомосексуалност. Изгледало је као да је овај истраживач на самој граници да докаже да је ова појава урођена, генетска и самим тим непроменљиви варијетет људске природе.

Недуго потом, Национални јавни радио (National Public Radio) је на сва звона објавио ове резултате. Недељна штампа је на насловној страни објављивала вест типа “Геј ген?”. Вол стрит журнал (Wall Street Journal) је објавио: “Истраживачи указују на геј ген... Нормални варијетет.”

Наравно, у оквиру извештаја су навођени одређени стручни подаци, али те податке је могао да разуме само квалификовани стручњак. Већи део јавности је био наведен да поверује да су хомосексуалци “рођени такви.”

Да би се разумела права истина, неопходно је најпре да се упознамо са мало познатим чињеницама из бихејвиоралне генетике.

Генетске студије

Дин Хамер и његове колеге су спровели уобичајено истраживање које се примењује при испитивању везе између понашања и генетске предиспозиције за такво понашање. Они су установили образац понашања који постоји у породицама, након чега су:

a. Трагали за хромозомским варијететом у генетском материјалу породице

b. Установили да ли је тај варијетет учесталији у породицама са одговарајућим обрасцем (облицима) понашања.

За лаика је битно да зна да корелација, или однос између генетске структуре и обрацса понашања значи да је управо тај образац понашања, а не неки други, одређен управо генетским предиспозицијама, или простије речено, да је наслеђен. Чињеница је међутим, да се та корелација ни у ком случају не може прецизно одредити, јер практично не постоји ни један образац понашања који није одређен безбројним корелацијама, како наслеђеним, тако и стеченим.

Истраживање је укључивало 114 породица хомосексуалаца. Дин Хамер је прикупио податке од 76 хомосексуалаца и 40. браће хомосексуалаца при истраживању учесталости хомосексуалности међу рођацима геј мушкараца. У многим породицама, хомосексуалци су имали геј рођаке по мајчиној линији. Стога су оно закључили да се ген за хомосексуалност највероватније налази на X хромозому, који се преноси једино по мајчиној линији.

Нашао је следеће: у групи од 40 парова хомосексуалне браће, код 33. је нашао подударни ДНК регион на једном делу X хромозома који се означава q28. Да не би улазили превише у стручне детаље, навешћемо само да су у свом саопштењу изјавили да "њихово истраживање сугерише да је одређени део X хромозома повезан са сексуалном оријентацијом.. сугерисано је да постоји статистички ниво сигурности од преко 99% да је макар један подтип мушке сексуалне оријентације под утицајем гена.".[7] Дин Хамер никада није изјавио да је открио геј ген. То су учинили медији.

Један од озбиљних пропуста у овом истраживању лежи у чињеници да истраживачи нису испитали евентуално постојање истоветног региона на X хромозому код хетеросексуалаца унутар породица испитиваних хомосексуалаца. Такође, није понуђено објашњење за недостатак истог региона код осталих 7 парова браће. Ако је геј ген одговоран за хомосексуалност, онда он неизоставно мора бити присутан код свих хомосексуалаца.

Џорџ Рајс је са својим колегама поновио истраживање q28 региона на X хромозому и закључио да "њихови резултати не подржавају да гени на X хромозому стоје у основи хомосексуалности."[8]

Ублажавање изјава

Када се “истраживачи” хомосексуалности обраћају јавности, њихове изјаве су често грандиозне и преувеличавајуће. Када говоре стручној јавности, много су обазривији. Истраживач “геј гена” Дин Хамер је упитан од стране часописа Scientific American да ли је хомосексуалност утемељена само у биологији. Он је одговорио следеће:

“Апсолутно није. Из близаначких студија смо сазнали да преко половине варијетета у сексуалној оријентацији није наслеђено. Наше студије покушавају да одреде генетске факторе, а не да негирају психосоцијалне.”[9]

Међутим, њихове изјаве су увек тако комплексне да шира јавност никада није у стању да их у потпуности разуме. Када кажу да је веома тешко одредити како се наслеђује сексуална оријентација, они у ствари кажу да ни они сами не могу правилно протумачити сопствене резултате, јер се сексуална склоност не наслеђује на начин на који се, нпр. наслеђује боја очију.

Медији не разумеју научни речник. Научни језик једноставно није разумљив лаицима, па самим тим није занимљив нити погодан за вечерње вести, па не чуди када се у новинама појави наслов типа “Хомосексуалци се рађају, они се не стварају.”

Ка разумевању теорије

Постоје само два главна принципа који се морају пажљиво разумети да бисмо били у могућности да прозремо неправилности ових истраживања.

1. Наследно не значи наслеђено.

2. Генетска истраживања која су искрена ће истраживати само оне обрасце који су директно наслеђени.

Скоро свака човекова карактеристика је у значајној мери наследна, али јако мало особина је директно наслеђено, у смислу висине или боје очију. Наслеђено значи “директно одређено генима”, са мало или нимало утицаја фактора околине.

Пример: како “доказати” да се кошаркаши рађају као такви

Рецимо да имате неки политички или економски разлог да докажете постојање “кошаркашког гена” који је одговоран за раст и развијање кошаркаша. Користићете исте методе као и за доказивање “геј гена”, као што су близаначке студије, дисекције мозга и генетска истраживања.[10]

Фаза 1: близаначке студије

Основна идеја у близаначким студијама је да докажете да ће две особе у великој мери имати исте особине што су генетски сличнији.

Дакле, идентификоваћете групе близанаца у којима је макар један кошаркаш. Вероватно ћете открити да ће његов брат, статистички гледано, такође бити кошаркаш. За даља поређења мораћете да направите посебне групе једнојајчаних и двојајчаних близанаца. Затим ћете одредити степен наследности, и открићете да је он висок, као и код истраживања хомосексуалности.

На крају ћете новинару рећи: “Наше истраживање показује да је склоност ка игрању кошарке наследна.” (И нећете погрешити, јер сте рекли наследна, а не наслеђена. Мало људи зна ову разлику, због чега је и битно да се она разуме). У новинама ће писати: “Нова истраживања показује да се склоност ка игрању кошарке наслеђује. Кошаркаши се дакле рађају!”

Нико, сем озбиљних научника, неће приметити ову разлику.

Фаза 2: дисекција мозга

Затим ћете приступити истраживању мозга. Слично као у познатој ЛеВејовој студији у којој су мерени делови хипоталамуса, Ваше колеге ће извршити серију аутопсија мозгова људи који су били кошаркаши.

Исто тако, извршићете и аутопсије мозгова оних људи који се нису бавили кошарком, који ће Вам бити контролна група. Разултати ће бити отприлике овакви: “Одређени делови мозга, за које смо мислили да имају везе са играњем кошарке, су развијенији код кошаркаша у односу на људе из контролне групе.”

У медијима ће се појавити следећи “закључак”: “Јасно је да човек не може просто да бира да ли жели да игра кошарку. Не само да је играње кошарке чешће у неким породицама, већ су и мозгови играча другачији.”

Ви, као научник, наравно да знате да се мозак временом и са употребом драматично мења, што је феномен познат као пластичност мозга. Делови мозга који су одговорни за одређене активности, као што је играње кошарке, временом ће се сигурно стално развијати.

Ви, такође као научник, нећете лагати да је ово није истина (мада Вас вероватно нико неће ни питати о томе!), али сигурно да нећете ни сами да изнесете ове чињенице, јер могу да нашкоде Вашем истраживању.

Фаза 3: генетска испитивања

На крају, Ви ћете наћи неколико породица кошаркаша и упоредити их са породицама у којима нема кошаркаша. Имате неки осећај да се неки од многобројних гена везаних за играње кошарке (као што су они који одређују висину играча, конституцију, или брзе рефлексе) наћи на X хромозому.

Нећете рећи да су ови гени узрок за стварање играча кошарке, јер би таква тврдња била научно неодржива, али ћете зато казати су они асоцирани са стварањем играча. Наравно, јавност ће мислити да су речи узрок и асоцијација синоними, јер ће их медији тако представити.

Након неколико неуспелих покушаја, сасвим сигурно ћете убедити јавност да се у породицама кошаркаша увек јавља један одређени ген или група гена.

Са малом помоћи медија

Пошто имате симпатизере у неким медијским кућама, редовно сте их обавештавали о свом истраживању. С обзиром да они имају сталну потребу да у нешто убеђују људе, врло брзо ће се чути вест типа: “Истраживачи на путу да пронађу кошаркашки ген”, или само “Кошаркашки ген?”.

Шта није у реду са овим сценаријом? Једноставно је: наравно да је играње кошарке везано за одређене гене; али ти гени су одговорни за развој мишићне снаге, висине, брзине кретања, брзине рефлекса, покретљивости тела итд. Ове особине су наслеђене. Ове особине чине могућим да неко, ако то жели, постане кошаркаш.

Паралела са хомосексуалношћу је јасна. Наслеђене особине које су чешће међу хомосексуалцима су велика склоност ка анксиозности, стидљивости, осетљивости, интелигенција и естетске склоности. Али све ово су шпекулације. До дана данашњег, истраживачи нису успели да идентификују ове особине са научном строгошћу.

Не постоји доказ да се хомосексуалност наслеђује. Овакве изјаве не могу проћи незапажено у научним круговима, али су медијски врло прихватљиве, јер привлаче много пажње јавности и подижу тираж. Тираж оних истих медија којима је тема хомосексуалности и хомосексуализма увек занимљива, док им теме које се тичу хетеросексуалне норме понашања и породичног модела друштва нису баш прихватљиве.

Др Немања Зарић

Центар за заштиту породице - Family defense centеr

[1]. LeVay S. A difference in hypothalamic structure between heterosexual and homosexual men. Science 1991;253:1034-7.

[2]. Byne W. The biological evidence challenged. Sci Am 1994;270:50-5.

[3]. Discover magazine http://discovermagazine.com/1994/mar/sexandthebrain346/?searchterm=levay

[4]. Breedlove SM. Sex on the brain. Nature 1997; Oct 23:389(6653):801.

[5]. Bailey JM, Pillard RC. A genetic study of male sexual orientation. Arch Gen Psychiatry 1991;48:1089-96.

[6]. Risch N, Squires-Wheeler E, Keats BJ. Male sexual orientation and genetic evidence. Science 1993;24:2063-5.

[7]. Hamer DH, Hu S, Magnuson VL, Hu N, Pattatucci AM. A linkage between DNA markers on the X chromosome and male sexual orientation. Science 1993;261:321-7.

[8]. Rice G, Anderson C, Risch N, Ebers G. Male homosexuality: absence of linkage to microstellite markers at Xq28. Science 1999;284:667-7.

[9]. "New Evidence of a 'Gay Gene'," by Anastasia Toufexis, Time, November 13, 1995, vol. 146, Issue 20, p. 95

[10]. Jefrey Satinover. Is there a "Gay Gene"?. from section "Born that way theory", www.narth.com, National association for research and therapy of homosexuality.

Немања Зарић

Izvor : http://www.dverisrpske.com/sr-CS/za-dveri-pisu/autori/nemanja-zaric/gej-gen-mit-ili-stvarnost.php

...

[ВИЛМА]

О,не...још једна... Поплава геј тема данас

[Анастасија]

A, još jedna gay tema...čisto da poželiš da si gej. Iz inata.

[Juan Valdez]

Др Немања Зарић

Центар за заштиту породице - Family defense centеr

LOL Изгледа да је центар основан овим текстом.

http://www.google.rs/#hl=sr&sclient=psy-ab&q=%22Центар+за+заштиту+породице%22&oq=%22Центар+за+заштиту+породице%22&aq=f&aqi=&aql=&gs_l=hp.3...4831.10143.1.10384.5.4.1.0.0.0.134.380.3j1.4.0...0.0.PrlHdYjyHcg&pbx=1&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.,cf.osb&fp=10e51ca9459984ab&biw=1440&bih=838