...

[Лазар Нешић]

...

[Желе Зека]

Е ово ће бити лудило!Покренуто на светог авву Јустина!Екстра! blessyou

[Ведран]

ајде со Господ напред!

одличен пристап и мислам дека сите ќе имаме полза од овој потфат.....

по молитвите на свети Јустин Философ и на свети Јустин Нови Ќелијски

[Лазар Нешић]

Е ово ће бити лудило!Покренуто на светог авву Јустина!Екстра!

ајде со Господ напред!

одличен пристап и мислам дека сите ќе имаме полза од овој потфат.....

по молитвите на свети Јустин Философ и на свети Јустин Нови Ќелијски

Хвала вам, дај Боже да успем и имам воље.

[Лазар Нешић]

...

[Александрида]

E bravo Lazo, hvala puno

[Ведран]

убаво за почеток,

тука сме со тебе и очекуваме продолжение....

[Vaske]

Не знам да ли си њега намјерно поставио на прво мјесто? Ако јеси, свака част!

Чини ми се да нико као он није трезвеније критиковао Цркву и Хришћанство у нашем времену, а притом и да ништа од савремене теологије не привлачи човјека Сину Божијем као управо та критика.

Свима, али збиља свима препоручујем онај текст "Христовој Цркви" што имамо на верујем.

Пар цитата које бих издвојио, а невјероватно је тешко ишта издвојити из овога. Ипак :

"У врелој и уздрхталој реалности живота Бог више не налази уста довољно чиста и издвојена, да би се кроз њих чуо. Свеје ужасно компромитовано, дотле да су чак улоге изокренуте: Цркви суди свет."

"Хришћани су учинили све што су могли да стерилизују Јеванђеље; рекло би се, као да су га уронили у течност која га неутралише. Све што у њему шокира, превазилази или обара млакост свакодневице - ублажено је. - А Јеванђеље данас среће потпуну равнодушност; оно одјекује празнином, оно пролази кроз средину, и ништа га не задржава."

"чињеница је да је свака јерес у мишљењу последицајереси у животу. Арије је био »јудејствујушчи« монофизита у свом животу, у својој побожности, и из тог извора је потекла јеретичка теологија. Данашњи хришћани су јеретици у својој егзистенцији, а њихова теологија је теологија евнуха (»Могу ли евнуси да говоре о рађању?« - питао је још свети Атанасије); чак и онда када је коректна, она запањује одсуством сваког живота."

"Хришћанство, међутим, већином проповеда сумрачну религију ноћних птица, чија оптерећујућа уозбиљеност рађа жељу да се постане атеиста; или пак религију скрпљену од неколико упрошћених и оптимистички обојених комадића, површног осмеха, у потпуном забораву смрти; религију чији приглупи изглед разоружава."

"Све од Константина Великог, утицај Цркве на историју се не врши ни изнад, ни изнутра, него тако што се Црква поистоветила са историјском структуром света.- Монаштво је потекло из протеста против подвлашћења Цркве у службу Империји; само је хероизам пустиње могао одговорити апсолутним захтевима Јеванђеља."

"Ако, споља гледано, »хришћани нису изнад других«, у дубини, захваљујући сили која долази из оностраног, један хришћанин је способан да васкрсава мртве; али чим се храни земаљском храном, он постаје гробар."

"Савремени хришћанин је човек који скупу својих знања додаје још и постулат о постојању Бога. Разлика између верника и неверујућих свела се на то да су једни мало више склони метафизици него други"

"По парохијама изненађује сиромаштво људског материјала, запањује број медиокритета, или људи који траже компензацију; човек би рекао да су они ту зато што сањају да, кад то нису овде, макар буду први у Царству Небеском. »Бог је изабрао слабе, старе и презрене овога света« - не зато што није умео да бира, него зато што је изабрао »лудост, да посрами мудре« (1 Кор. 1, 27-28). А највећа мудрост данашње хришћанске масе је да као од куге побегне од свега што је »лудо«, од свега што је надилажење, свега што је мистичко, а што је само срце Јеванђеља. Уместо да посрами (confondre, смути, помеша) свет, она се сама смућује (se confond, меша) са светом, постаје прашина света, без сјаја и вредности."

Да не претјерујем, ваљда је оволико довољно да потакне на читање.

[Ведран]

сите цитати од Vaske се прекрасни и благодарам, и од нив би ја издвоил следнава мисла на Евдокомов за „теологијата на евнусите„ = богословие кое го кастрира еросот=копнежот=поривот на човекот кон Бога....колку чест феномен, за жал!

[Лазар Нешић]

Не знам да ли си њега намјерно поставио на прво мјесто? Ако јеси, свака част!

Чини ми се да нико као он није трезвеније критиковао Цркву и Хришћанство у нашем времену, а притом и да ништа од савремене теологије не привлачи човјека Сину Божијем као управо та критика.

Да!

Бирао сам кога ћу и шта ћу, и он ме је дошао некако на прво место.

Спремам неке његове "поуке", како сам их назвао, па ћу их постављати у деловима.

Хвала ти што си ово поставио, а позивам и друге да постављају.

Циљ ове теме и јесте да на једном месту сакупљамо сведочанства и мисли савремених теолога, као и да разговарамо о њима.

Имам за циљ ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО да постављам по једног теолога, а да свако од вас може да додаје неке своје коментар, као и цитате који вам се од дотичног теолога допадају или милизе да су важни.

2. Павле Евдокимов - Поуке

Из књиге "Луда љубав Божија" (Манастир Хиландар, Света Гора Атонска, 2001.) -

Део први

1. У човеку нашег доба, у једном постхришћанском свету, без осећања за светињу, нема места за Бога, па Јеванђеље више никог не потреса.

2. Бог се никада не може познати као непријатељ или као противник.

3. Проповед људи који су, ко зна зашто, нашли могућности да удобно седну на Крст, не може имати никакав одјек.

4. Теолошки системи су такође смртни.

5. Бог се не намеће, већ рађа слободу.

6. У казненој теологији разних забрана и пакла, ваља тражити један од узрока данашњег атеизма.

7. Не живе Хришћани у једном атеистичком свету, већ атеизам живи у души Хришћана. Дебелог незнања о Богу се највише налепи у једној учмалој маси верника.

8. Библијска есхатологија је квалитативна: она даје вредност историји кроз есхатон.

9. Недостатак присутности Цркве у свету је исто што и недостатак јеванђељске вере.

10. Бог по поруџбини, тј. "Deus ex machina", је одавно умро!

11. Јеванђеље мора бити присутно у свим одлукама и ризичним заокретима човековог живота.

12. Црква последњих векова ономе ко је гладан неће нудити камење идеолошких система, нити теолошко камење катихизиса, него срце брата човека пружено као чиста храна.

13. Кроз догму, дакле, треба проникнути у стварно присуство Истине, коју не треба побркати са њеном формулом, тј. са начином на који се представља у разним културама, нити је, опет, треба одвајати од догматске целине доживљене у Литургији.

14. Управо кроз ћутање Бог пројављује своју луду љубав према човеку и Његово непојмљиво поштовање човекове слободе.

15. На Крсту је Бог, против самог себе, стао на страну човека!

16. Бог не наређује.

17. Сам Бог не може да наметне своју љубав.

18. Бог се ислаже крајњој опасности од једне човекове слободе која самосвестно надире и која може и Њега самог да одведе у шкрипац, тј. да га примора да сиђе у смрт и пакао.

19. Царство Божије је унутра у вама (Лк. 17,21) - што значи да је и пакао такође у људима.

20. Оно што Бог тражи од човека није ни врлина, ни морализам, нити слепа послушност, него један крик поверења и љубави из дубине личног пакла.

21. Пре нео што почнемо да слушамо речи Христа Бога, ми треба да ослушкујемо Његово ћутање.

(наставиће се)

[Ведран]

14. Управо кроз ћутање Бог пројављује своју луду љубав према човеку и Његово непојмљиво поштовање човекове слободе.

оваа мисла на Евдокимов, ми е многу исихастичка и мила!

[Лазар Нешић]

14. Управо кроз ћутање Бог пројављује своју луду љубав према човеку и Његово непојмљиво поштовање човекове слободе.

оваа мисла на Евдокимов, ми е многу исихастичка и мила!

Да, овде би могла и да се направи једно упоређивање ових речи са неким Бергмановим филмовима.

Ја сам до скоро веровао да теологије може бити само као последице сусрета и јављања, но ипак теологије има и као последице одсуства и ћутања. Заправо можда најснажније речи настају у одсуству Другог?

[Sherlock H.]

Lazare, svaka cast za temu.

A sto se tice Evdokimova - definitivno cu morati da krenem da ga citam!

Ovo mi se najvise svidelo:

20. Оно што Бог тражи од човека није ни врлина, ни морализам, нити слепа послушност, него један крик поверења и љубави из дубине личног пакла.

[Лазар Нешић]

Lazare, svaka cast za temu.

Благодарим, ајде па се придружи

[Ведран]

востановената антиномија на, да речеме: Безгласно - Гласниот,

на Присутно - Отсутниот, итн. е чест мотив и платформа во исихастичката теологија.

фрагменти од неа, може да се сретнат и во современите кинематографски дела, кај Бергман, Тарковски итн.

но на твоето прашање: дали најсилните зборови настануваат во отсуство на Другиот, јас велам: да.