Jump to content

`White sensation` журке: нова земља или пречица у сумрак?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Хвала велико, звучи корисно! ...

Pa danas kada se malo i promišlja o "biću" muzike,onda je ovo više nego korisno...Samo po tim tragovim filosofa muzike,danas muzike više nema.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није ли ова постмодернистичка тежња ништавилу излаз из парадокса жудње за смрћу и страха од ње?

Može bit ali ne mora da znači

:D

"Kakvi su da su, moji su" Džizs

Apokrifno jev. po Oglu

-taj njihov svijet će te ubiti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нешто овоме слично ми је муж пуштао пре неки дан. Закључили смо да је "прогресив хаус" на самрти, као и транс и да наступа ера атомских звукова. Вероватно је то "напредак" и следећа фаза масовних журки. оно, напустио сам коначно своје тело и сада контам како се чују електрони, брује жице, итд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сигурно је да се не могу поистовећивати журке на којима учествује стотињак људи и где музику пушта локални ди-џеј и оне које личе на "White sensation". Ове друге нису безазлене и нису само журке. Многе се ту ствари провлаче и није поента у забави ради забаве.

Клип који је Исидора поставила, посебно овај део до 8 минута је застрашујућ, а мене је лично тешко изненадити, саблазнити, уплашити и сл. Шта је застрашујуће у овом клипу? Пре свега најава некога ко би требао да пушта музику, као оног који је "хватач снова", његово стављање у ранг са Мартином Лутером Кингом, Да Винчијем и Анштајном, затим Сендмен који све то представља и начин на који публика треба да у томе учествује и да на то одговори. У сваком случају, и ако је у питању "проба и испитивање терена", ово није само у сврху отварања журке и пуке забаве.

Сагласан сам да је ово покушај бежања пост, постмодернистичког човека од смрти и утољавање жеђи за смислом.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није право питање шта није, већ шта представља утољавање жеђи и како се превазилази смрт. Сви други начини представљају сурогат превазилажења смрти и утољавања жеђи. Таквим начинима нити ће се смрт превазићи, нити ће се жеђ утолити.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слажем се. Поготово је важно о томе нешто рећи кад смо пред оваквим феноменом.

Без обзира што човек може бити овисан о много тога, не поробљавају све овисности сва чула, што се дешава на овим журкама. Тиме је продор могућности избављења од зачараности неизвеснији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли сам те исправно разумела?

"Несвиђање" видиш као могућност свог евентуалног површног сагледавања, или... ?

au cotraire, radi se o dubinskom sagledavanju bez upotrebe intelekta... kao kad imam osecaj da je nesto "kuzno", na primer EXIT je kuzna manifestacija i organizacija, kao sto na primer mogu biti "kuzna" i odredjena mesta, a ovaj white sensation nije to nego nesto drugo, a sta ne umem da definisem nit me zanima da idem dalje u razmatranje jer ni nema potrebe

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је ситуација да се (уколико обухватимо целокупна збивања на овим журкама) заснива једна посебна "онтологија" - чим нешто уђе у језик, у слику, то већ постаје духовни садржај, да не говорим о утицају саме музике, која тај садржај продубљује и даје му космичке размере.

Нажалост, ја не видим у овоме само театралност. Иако понекад слушам хаус, некад и транс, немам потребу за овим екстра сензорним пратећим ефектима, ниа змного тога што ове журке пласирају. А знам много не толико плиткоумних људи који имају и иду на ове журке као на дрогу.

За саму причу је ирелевантно да ли људи ово доживљавају само као "театралну журку".

И неофити кад крену у Цркву Литургију виде само као "идење на Литургију" и некакав нејасан однос са Богом, ако о њему мисле уопште разборито. То, пак, не умањује њихово "идење" ни одговорност за исто, која нас убрзо све стиже, некад и престиже.

Уопште не говорим о томе да ли је ово музика или не, нити поредим по квалитету са панком, итд. Нити мислим да је довољно рећи. "У моје време..." шта год!!

Сад је ово време и оно је моје, јер свако време је хришћаниново!

Лепо је што је тренд (намерно то кажем) данашњих хришћана спреман да се искоригује према критици света. Ипак, очи су и даље отоврене за нове изазове. Нисмо завршили причу ако смо "разумели" Милана Младеновића. Рађају се нови, и престижу нас својим очајањем, а ми се блажено смешимо из "златне средине", да не кажем млакости. И говоримо упорно како је било у МОЈЕ време и кад сам ЈА кренуо у Цркву.

Милане, само део ове поруке је директан одговор теби! :) Остало су ме повукли за језик, што није тешко у мом случају!

што би рекло, ти си у стању да изједначиш позориште са Литургијом, белу сензацију са Црквом? :D

да, све то под условом да добар део екипе на тим журкама схвата иоле озбиљно шта се тамо дешава и да походе то место скоро религиозно ... што се не дешава :D

извини, ал мислим да си подигла целу причу на бесмислен ниво ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хехе е баш у томе и јесте идеологија што, наизглед, нема никакве идеологије :)

тешко ми је да поверујем да си икад отишао на једну техно жруку, тако да ме извиниш ако су ми твоји коментари на овој теми смешни :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

искрено, ово исто све можете да кажете за било коју другу журку где се људи окупљају? :D

што би рекло, испаде да је највећи број залуђеника на Литургији, по концентрацији присутне главе и оног због чега је дошао :D

мислим, кад смо већ изједначили позориште и Литургију, јелте ;)

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па да збиља,данас је превелика навалица ДиЏејева...начин на који они могу са врло јефтиним мелодијама и ритмом да окупе толику масу на поклоњење је заиста фасцинантна.Музика која у својој пројави на тим концертима,уопште не тражи пажњу и човјека оставља на цједилу,поптуно празног и углавном покреће неко извијање тијела у коме ипак има нешто болесно...Има онај шаљиви постер,на коме се човјек онесвјестио на улици,и пришао један да га придржи и тражи помоћ од људи који су се окупили,а свако одговара Ја сам Диџеј, и ја сам,и ја сам,и ја сам...:+)

Мада,питање је којем ћеш се приклонити музичком царству...Ја сам ипак за ове мало топлије вечери,гдје провејава мало и бајковитог и поетског :+) Ево детаља из Београда,незабораван концерт...И пазите,песма о животу - "Memento Mori",само туга велика,пјевач је напустио бенд.

ма ти си сатаниста, ти слушаш метал :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...