Jump to content

Све о другом кругу гласања за Председника Србије 2012

Оцени ову тему


Guest - . . .-

Препоручена порука

Da ih je neko mogao sakupiti na jedno mesto bilo bi mu tesko; Slobino svinjce iz devedesetih Koferce Dacic, predsednik : nepismeni lazov Toma Grobar, ruznousti najgori ministar u srpskoj istoriji Vucic podpredsednik vlade; najveca lopuza srpske politicke scene Dinkic; najveci seljober u Srbiji pijani Velja Selja... Da se ne radi o nasoj jedinoj nam otadzbini bilo bi smesno ovako ne zna covek sta reci.

Not Available 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da ih je neko mogao sakupiti na jedno mesto bilo bi mu tesko; Slobino svinjce iz devedesetih Koferce Dacic, predsednik : nepismeni lazov Toma Grobar, ruznousti najgori ministar u srpskoj istoriji Vucic podpredsednik vlade; najveca lopuza srpske politicke scene Dinkic; najveci seljober u Srbiji pijani Velja Selja... Da se ne radi o nasoj jedinoj nam otadzbini bilo bi smesno ovako ne zna covek sta reci.

Оче Zeebedee, коначно и ја могу око нечег тако битног да се сложим са Вама па вероватно неће ни бити проблем да узмете учешће у новој теми сличне проблематике (

https://www.pouke.org/forum/topic/20327-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BC-%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3%D1%83-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98/ ). Чак ћу, као израз добре воље наравно, цитирати и самог себе:

8uAIu.png

Него кад му ово @mladjad на twitteru ( https://twitter.com/mladjad ) "преслојиш" с латинице у ћирилицу, не мораш ама баш ништа више касти, @ млад јад. И крај приче.

Не могу чудом да се начудим да му неко од тих његових, из "односа с јавношћу", на тај бламчић није скренуо пажњу.

Ил' нешта "солира", па брља, ко ће га знати?

На крају сам чак и склон да се послужим изворним србским реторским питањем, у нашем народу традиционално резервисаном за озбиљну недоумицу:

'Бем ли га?!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

State of Rome (Roman State) refers to Ancient Rome as a nation-state, that is, a country. As a result, a free-born person in Syria could be considered a Roman by virtue of his citizenship although he was born nowhere near the city of Rome. Furthermore, the capital of the Roman state was not always the city of Rome. For example, the capital was moved to New Rome (Constantinople) in the later stages of the Roman Empire, and after death of emperor Theodosius the Great, the capital of Western half was Mediolanum, but later Ravenna (though the halves of the Roman Empire were not legally separate however, and the Emperor of the more stable Eastern Empire often imposed his authority over the Western half). In order to maintain control and improve administration, various schemes to divide the work of the Emperor by sharing it between individuals were tried between 293 and 324, from 337 to 350, from 364 to 392, and again between 395 and 480. Although the administrative subdivisions varied, they generally involved a division of labour between East and West. Each division was a form of power-sharing, (or even job-sharing) for the ultimate Imperium was not divisible and therefore the empire remained legally one state—although the co-emperors often saw each other as rivals or enemies rather than partners. So, speaking about "Byzantium", this entity was the "Eastern Roman Empire" only until the fall of the "Western Roman Empire". Afterwards, Odoacer returned the western Imperial regalia to Constantinople. From that point onward this was THE Roman Empire. The "Eastern" and "Western Roman Empire" really weren't two "independent" empires anyway. They were just parts of the Roman Empire administered by different agusti. Its the same country, same empire. It is a frequent, but simplistic notion that there were these two empires, and that one fell and the other survived. In reality, it was the one Empire, but the court administering the western provinces simply became defunct and was abolished. The "one world empire" is one of the most fundamental concepts in the Roman mentality. The only thing that Odoacer did was abolish the western court and send the regalia to eastern court (which then became the one and ONLY court of this ONE Empire). Enlightenment historians had a problem after Old Rome was conquered by barbarians. They could not say they conquered the Roman Empire when it actually still existed, and New Rome was capital of the Roman Empire for quite some time now, and even during the fall of the city of Old Rome, western half of empire was ruled from Ravenna, not from the Old Rome. And, as Enlightenment historians liked to chop up the history, so they could make it such to fit message they wanted to convey, they said that the Roman Empire was gone from that point on, and they renamed the Roman Empire a Byzantine Empire which was intended as an insult. So essentially to try to fool everyone they just gave the Roman Empire another name thus presenting it as a different empire...

У модерна времена уобичајено је да се фраза "Византијско царство" односи на политички ентитет који је некада владао Медитеранским светом. Град по имену Нови Рим, називан Константинопољ или (на данашњим картама) Истанбул био је престоница тог царства. Римски цар Константин Велики (+ 337) преместио је престоницу Римског царства из старог Рима у Нови Рим. Он је уредио своју престоницу у новом граду који су касније називали по њему. Константинови наследници су живели непрекидно у Новом Риму до 1204. када су Крсташи из Западне Европе, скренувши са свог пута за Јерусалим, освојили и опљачкали Константинопољ. Oни су држали град до 1261. Када су Франци истерани, "Византинци" су обновили "Византијско царство" 1261. Када су Отомански Турци заузели Константинопољ 1453. "Византијско царство" је престало да постоји. Данас образована публика не разуме довољно улогу "Византијског царства" у Европској историји. Константинопољ је у економском, политичком и културном смислу, од свога оснивања био срце Европе, све до његовог необузданог пљачкања од стране Крсташа. Нови Рим је одолео јуришима многих нападача, бранећи Европу од поплаве упада. "Византија" је цветала у истoм периоду у коме је Западна Европа била ухваћена у замку сиромаштва и насиља. Упркос богатом наслеђу и значајној улози, достигнућа касно-римске цивилизације су често, по кратком поступку омаловажавана: само име "Византија" је уствари увреда. Фразу "Византија" су сковали и популаризовали француски мислиоци, попут Монтескијеа, утицајне личности интелектуалног живота XVIII века. То је исти писац чије оригинално дело "Дух закона" је имало великог утицаја на осниваче Сједињених Држава када су састављали Амерички устав. Као и други мислиоци његовог времена, Монтескије је уважавао античке Грке и Римљане, које је опонашао с огромним ентузијазмом. Према традицији Западне Европе, која је досезала уназад до раног Средњег века, Монтескије је сматрао касно-римску империју декадентном и корумпираном. Иако је написао дугачку историју позног Римског царства, Монтескије није могао да се приволи да за њега употреби племенито "Римскo". Од имена "Визант" Монтескије је употребио реч "Византија". Реч "Византија" је дакле означавала Римско царство током позне антике и целог средњег века, указујући на њене наводне карактеристике непоштења, дволичности и изопачености. Едвард Гибон је у своме делу "Слабљење и пад Римског царства" говорио о Римском царству после VI века, као о епу неублажене деградације и покварености. Људи, који су живели у време "Византије" никада нису знали ни употребљавали реч "Византија". Они су познавали, апсолутно ништа више и ништа мање, него Римско царство. Преместивши престоницу царства из старог Рима на Тибру у Нови Рим на Босфору, цар Константин Велики је преселио постојећи идентитет Рима на нову локацију. Дуго пре Константина, идеја "Рима" је била дислоцирана из Вечног града на Тибру. Јер римљанин је значило бити римски грађанин, где год човек живео. Пре царског периода, 89. године, Римско право је гарантовало римско држављанство људима широм Италије. Након тога, држављанство се проширило на све већи број људи у разним деловима царства. Цар Каракала је 212. прогласио римским грађанима све слободне људе у царству, који су имали право да себе називају - не само римским поданицима, већ - римљанима. У току следећих неколико деценија људи су почели да називају цело царство све мање "Imperium Romanum" (Римско царство) а све чешће "Romania" - Римство. У касној антици, лингва франка Римског царства, па и шире, као и језик трговине, културе, философије и науке био је грчки коине језик, а идентитет римљанина припао је целокупном кругу становништва, без обзира на своје порекло. Грађани су се поносили тиме што су римљани, на латинском "романи" или на грчком "ромеји". Етничко име које се односило на грке - "јелини", означавао је људе који су још увек обожавали старе богове и изучавали философију у нади да ће тако одолевати Хришћанству. Цар Јулијан Апостата (361 - 363), који је покушао да заустави талас хришћанства, описивао је себе као "јелина". Са "јелин" Јулијан је хтео да истакне своју комбинацију Нео-платонистичке философије и обожавање Олимпијских богова. У последњим годинама IV века цар Теодосије Велики (379-395) је Хришћанство прогласио државном религијом. Римско царство у средњем веку уопште не би требало да се назива "Византија", а ни Истично Римско Царство (зато што је источни административни ентитет укинуо цар Зинон након смрти западног цара Јулија Непоса када је краљ острогота Одоакар (који је званично владао Италијом у име цара Зинона - иако је у ствари био независан) и вратио западну царску регалију у Константинопољ, те од тада постоји опет само Римско царство - без административне поделе на више царева). Зато је најкоректније једноставно рећи како и јесте, означити период у коме се говори о царству - Римско царство током касне антике и средњег века (раног, средњег, касног). Као и свака држава и Римско царство се мењало током времена, али ипак Србија где је сада председник Тома Николић није друга држава, него иста она у којој је председник недавно био Борис Тадић и никакве клевете и увреде просветитељских мислилаца не могу променити чињенице...

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Đilas zapretio Tadiću novom strankom

desk

- 14. avgust 2012. u 05.37

djilas33.jpg

Drugi čovek demokrata Dragan Đilas lideru Borisu Tadiću dao rok od dve nedelje da očisti stranku od neuspešnih i korumpiranih ili će napraviti novu.

Drugi čovek Demokratske stranke i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas dao je lideru demokrata Borisu Tadiću rok od dve nedelje da očisti stranku od onih koji su je kompromitovali lošim izbornim rezultatima i korupcionaškim aferama.

U protivnom, tvrdi „dobro obavešteni izvor ´Kurira´ iz vrha DS”, Đilas je spreman da napusti DS i osnuje svoju stranku.

„Đilas od poraza Borisa Tadića pomno prati situaciju u stranci. On jednostavno više ne želi da sedi s mnogima iz DS, pogotovo s potpredsednicima Šutanovcem, Petrovićem, Jelenom Trivan, ali ni s Vukom Jeremićem, Srđanom Šaperom, Nebojšom Krstićem”, piše „Kurir”.

Tadić će se teško odlučiti da sprovede ovakvu čistku u stranci jer je svestan da bi mu to oslabilo lidersku poziciju, odnosno da bi popuštanje ovom zahtevu dodatno ojačalo Đilasov uticaj u DS.

Tadić je, s druge strane, svestan da i većina „običnih članova” smatra da je Đilas u pravu - kaže sagovornik Kurira iz DS.

Potpredsednica DS Jelena Trivan, koja slovi za „Tadićevog čoveka od poverenja”, demantuje takav zahtev Tadiću.

„Mi u stranci ne komuniciramo na bazi ultimatuma i uslova”, kategorična je Trivanova.

Nezvanično, međutim, obe struje u DS, i Đilasova i Tadićeva, potvrđuju za ovaj list da je stanje u stranci napeto.

„Da bi DS uopšte opstao, nešto mora da se promeni. Neki funkcioneri će morati da se povuku. Ipak, najgore rešenje bi bilo cepanje stranke, a obe struje bi tad bile na gubitku”, osenjuje analitičar Dejan Vuk Stanković.

Sagovornici Kurira iz DS kažu da članstvu sve više smeta to što se Boris Tadić potpuno izolovao i što ne komunicira gotovo ni sa kim iz stranke.

„Prekinuo je kontakt čak i s doskora najbližim saradnicima. Ne čuje se više ni s Nebojšom Krstićem, s kojim je blisko sarađivao u kabinetu”, dodaje sagovornik lista, dok Trivanova na ovakve tvrdnje odgovara da se Tadić pojavljuje „u meri u kojoj je to potrebno”, i da „jednako komunicira sa svima”. (Mondo)

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

super, pocinju da im pucaju shavovi :)

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...