У чему је суштинска разлика између православља и римокатоличанства ?

[Душко Дугоушко]

Zar se može ljudskim riječima nekomu dokazati istinitost ili lažnost nauka katoličanstva?

Шта се подразумева под људским речима? Не видим да сам у разговору са вама користио неке нељудске речи.

[Zayron]

Догма је непроменљива истина, а Александар М. је устврдио да је филиокве било догма у РКЦ.Дакле догмати се не могу мењати, не може РКЦ нешто исповедати као догматско учење а онда то релативизовати.А ако РКЦ и даље верује да је филиокве истинито-она нема православно учење и није део Цркве већ и даље пребива у лажи.

Taj ko je nešto mjenjao ste jedini VI jer ste iz apostolske vjere o ishođenju Duha Svetoga iz Oca i Sina evoluirali do vjere u ishođenje Duha Svetoga samo iz Oca, nikako iz Sina. Sad pogledaj ko prebiva u laži ili jeresi ako već sam upotrebljavaš ovaj riječnik, imam i ja onda pravo reflektirat to istim tim riječima, pogotovu kad su u vašem slučaju jedino istinitim, pročitaj dobro ovo što je napisano plavim, meni se čini da jednostavno ono što ti ne konvenira jednostavno ignorišeš:

Oboje su to pneumatološki dodaci, što se tiče mene smatram da bi Credo komotno biti bez ijednog. Suvišni su oba. Zna se dobro da saborski Oci nisu imali namjeru u Credo staviti čak ni to Ex Patrem, učinili su to tek nakon što su bili isprovocirani Macedoniusovim zabludama, da nije bilo tog jeretčkog patrijarha Macedoniusa i njegovih zabluda (da Duh Sveti ishodi samo od Sina) danas ne bi bilo ni Ex Patrem u Credu. To isto svjedoči o tome da je vjera u ishođenje Duha Svetoga od Sina bila već tada odlično bila poznata saborskim Ocima i oni protiv nje same nisu ništa imali, već samo protiv eksplicitne tvrdnje Macedoniusove da Duh Sveti ishodi JEDINO I SAMO od Sina a nikako od Oca, njega je iz toga isključivala. Jer je smatrao da je Bog Otac previše daleko nad tim da bi iz njega mogao netko ishoditi pa makar to bio i sami Duh Sveti, da bi ga to na neki način ponižavalo i dehonestiralo. Ako je bilo legitimno uložit Ex Patrem u Credo zbog Macedoniusa & Comp. tako je onda isto bilo legitimno uložiti Filioque u Credo zbog sabeliana i prisciliana (da Sin Božiji u Presvetom Trojstvu nije s Ocem iste naravi, prirode dakle istobitan tj. jednosušan čime su obnavljali i ponavljali jeretičke blude Ariove). Na potporu svog mišljenja se pomenuti heretici španjelski pozivali na nicejsko-carigradsko ispovijedanje vjere tj. Vjerovanje ili Credo i u kojem nije bilo rečeno, da Duh Sveti ne ishodi iz Sina ali da ishodi samo od Oca. Eto zato i pod ovim uslovima Toledski Sabor ulaže u NC Credo pored Ex Patrem još i Filioque.

Kako bi bile ukončene sve diskusije, uložio je Toledski synod 448 AD do spomenutog Nicejsko-carigradskog ispovijedanja vjere "Filioque! Poslije toga i sve ostale španjelske synode koje su slijedile potom su prihvatile, akceptirale navedeno dakle NC Credo, ispovijedanje vjere s tim dodatkom "filioque". Odtuda dana riječ prešla do Galije, Germanije, Anglije. Upravo tada u sedmom i osmom stoljeću se razvio iz te stvari spor među istokom i zapadom. I tako je potrebno naglasiti da se cijeli tadašnji spor ticao samo pitanja "umjesnosti" ulaganja tog dodatka u NC ispovijedanje vjere. Samo to naučavanje, znači bit, suština, smisao naučavanja da Duh Sveti ishodi od Sina NIKADA ni na jedan trenutak nije bilo predmetom spora do tada. Grci isto kao i latinici su vjerovali da Duh Sveti ishodi kako od Oca tako i od Sina. O tom takvom učenju svjedoči i s njim je u saglasnosti u potpunosti na primjer Grk sv. Maxim u svojoj poslanici, pismu Marinusu. Dakle ta drevna kršćanska vjerska istina o ishođenju Duha Svetoga od Sina postala je predmetom spora zahvaljujući tek naknadnim dogmatskim reinterpretacijama i revizijama koje su se desile i protekle na kršćanskom Istoku a to par stoljeća po raskolu 1054. godine, točnije tek u 13. i 14. stoljeću.

[Душко Дугоушко]

Бибићу могао би прочитати барем неку књигу, уместо што се информишеш са језуитских апологетских сајтова. Могао би да почнеш са кратким прегледом најпре, онако да се упознаш са материјом за почетак:

[utopija]

+!

Jedan sluga je očekivao, da ima vremena do dolaska gospodara, pa može tući sudrugove i živjeti raskalašeno i bezumno.

Drugi sluga je znao gospodarevu volju, ali nije to učinio ili nije bio spreman, te će dobiti mnogo udaraca,

dok će treći sluga dobiti malo udaraca, jer nije znao gospodarevu volju.

- Zar ti udarci se ne odnose na nešto konkretno u duhovnoj stvarnosti budućeg svijeta?

A što se tiče 'Filioque', očito je:

- jedni smatraju, da to nikako se ne smije tako naučavati, jer je krivovjerje (hereza),

- drugi smatraju, da se to smije tako naučavati, ali ne smije nikako biti u 'Vjerovanju',

- treći smatraju, da je dobro i poželjno, da se tako uči i da se nalazi u 'Vjerovanju'.

[Душко Дугоушко]

Neću da predjem u rimokatolike! Hocu da mi argumentovano pokazes zasto ishodjenje Duha Svetog i od Sina, ali u kontekstu vecne ljubavi Oca prema Sinu i Sina prema Ocu,

treba okarakterisati kao bogohuljenje?

Зато што је то нетачно. Не исходи Дух од Сина пре свих векова, него у историји, икономијски. Исто тако није се Христос родио од Оца и Духа пре свих векова него од Оца пре свих векова, а оваплотио се од Духа Светога и девице Марије у историји, икономијски.

[Zayron]

Стога, није довољно да римокатолици престану да читају филиокве-РКЦ мора да саопшти да је то било погрешно учење,да га се одрекне,а не да га и даље сматра прихватљивим изразом ИСТИНЕ.Осим тога,није могуће нешто што је представљало римокатоличку догму напросто прогласити необавезујућим, а да то за собом не повлачи да је та "догма" уствари била јерес.А то би значило потпуно урушавање римокатоличке теологије и цркве која се на њој базира.

Evo ponovo objašnjenja zašto vjerujemo i u ishođenje Duha Svetoga od Sina, osim od Oca ako ti je i to promaklo.

Да је то случај, као што није, Христос би рекао: послаћу вам Духа Светога, Који од Оца и Мене исходи. Али није. Рекао је да ће Га послати, нагласивши да Дух од Оца исходи. Дакле, Син Духа шаље (Икономија), али Дух од Оца исходи (Тријадологија).

Da, to si vrlo tačno napisao "naglasivši", zato što je za Isusova života na zemlji svim apostolima, svim ljudima i učenicima koji su se oko Hrista okupljali i s njim dolazili u kontakt bila nadasve i bez daljeg jasna i nediskutabilna činjenica ogromne Sile Duha Svetoga koja je iz njega izlazila a koja se prvi put očitovala stupivši pred svima na njega u momentu krštenja njegovog (Hristovog, dakle) i pred sv. Jovanom Krstiteljom i ostalima apostolima i ljudima i više ga od te dobe nije napuštala. Tom istom silom Duha Svetoga iz Hrista izvirajućega se od bolesti krvotečenja izliječila i ta stara žena i svi su se )prema Sv. Pismu) htjeli dotaći njega i njegovih haljina jer je iz njega izvirala velika i lječiva sila koja se očitovala ponovo i po Pentecostama među apostolima i ostalim učenicima i bila tom istom silom, i koja se očituje i dan danas a također je između ostalog i danas lječiva. Zato taj Isusov izrijek ima ovaj smisao i značenje: naglasivši kako Duh Sveti OSIM OD NJEGA (što je svatko bio u prilici vidjeti, osjetiti i uvjeriti se na svoje oči i lično, u direktnom kontaktu i neposredno) je istom tom silom koja ishodi i od Oca i što svakom nije moralo biti jasno na prvi pogled, pogotovo zato što je on istog Oca proglašavao svojim Ocem a tim nije bio nitko drugi nego Bog Izraelićana sam Jahve osobno. Tako je to bilo rečeno. Nauk o ishođenju Duha Svetoga iz Hrista i vjera u to potiče iz prvih apostolskih vremena a formulirali su ga sami apostoli, učenici i evanđelisti, pisci svetih Jevanđelja i prvi hrišćanski Oci, dakle potiče još iz tog doba kada je Hrist hodao na zemlji i u katoličkoj Crkvi se nikada do dan danas nije mjenjao niti se ikada bilo što na tome samom vjerovanju mjenjalo a nikada ni ne bude. Uvijek ostane istim izvornim, apostolskim, hrišćanskim, ptravovjernim, katoličkim i nemjenjivim.

[Лазар Нешић]

Па ено питао је Бојан Лазара Нешића да ли верује у успење Богородице, тамо, на оној теми о свести после смрти?

Ako i ne veruje u svesnost duse nakons mrti tela, nije razlog da se odeljuje od svetog sabranja (od Svete Crkve) kada slavi uspenje Bogorodice na nebo, jer uzasasce njeno bese telom.

Grob njezin bese prazan nakon tri dana, jer Gospod Bog ne dade ni ona da vidi truhljenja,

jer Njen Sin nedade ponizanje utrobi koja ga je nosila!

Старе богослужбене књиге и каталози празника (а Грци и дан данас) празник Успења Пресвете Богородице називају КИМИЗИС, што значи уснуће, успављивае, спавање (буквално)!

Е, сад, дуга је историја настанка (првенствено код Словена) назива "Успење".

Али, чак и да је терним "Успење", он НИКАДА није имао контекст телесног успења, већ мистичког успења душе.

Погледајте стихире празника, па ћете сами видети.

Нигде се не помиње "телесно успење", али НИГДЕ!

Телесно Успење је римокатоличга догма и она је потпуна јерес, из много разлога и нарабно да не верујем у њу.

Ипак сам ја Православац.

А ви верујте како хоћете.

[Лазар Нешић]

[Душко Дугоушко]

Nauk o ishođenju Duha Svetoga iz Hrista i vjera u to potiče iz prvih apostolskih vremena a formulirali su ga sami apostoli, učenici i evanđelisti, pisci svetih Jevanđelja i prvi hrišćanski Oci, dakle potiče još iz tog doba kada je Hrist hodao na zemlji i u katoličkoj Crkvi se nikada do dan danas nije mjenjao niti se ikada bilo što na tome samom vjerovanju mjenjalo a nikada ni ne bude. Uvijek ostane istim izvornim, apostolskim, hrišćanskim, ptravovjernim, katoličkim i nemjenjivim.

Али то што ти причаш једноставно није тачно, и то је јасно свакоме ко се иоле мало бавио историјом уопште, а поготово неком ко се бавио историјом развоја хришћанског предања.

[Zayron]

Бибићу могао би прочитати барем неку књигу, уместо што се информишеш са језуитских апологетских сајтова. Могао би да почнеш са кратким прегледом најпре, онако да се упознаш са материјом за почетак:

Odlično, daj onda citat iz te knjige u kojem se piše da se 325 AD nije vjerovalo u ishođenje Duha Svetoga od Oca i Sina već samo od Oca.

[Zayron]

Али то што ти причаш једноставно није тачно, и то је јасно свакоме ко се иоле мало бавио историјом уопште, а поготово неком ко се бавио историјом развоја хришћанског предања.

Gdje su ti dokazi za to da se 325 AD vjerovalo samo u ishođenje od Oca, a ne i od Oca i Sina, pokaži ih? Dokaze ili imaš ili nemaš.

[Благовесник]

Александар Богдановић

nikako da mi argumentovano pokazes zasto bi to bilo bogohulno - zasto bi Hristos takvog odbacio od sebe, zato sto veruje da Duh Sveti ishodi "i od Sina" ali u smislu da to ishodjenje biva od Oca po Sinu, tj. zbog odnosa Oca prema Sinu, ili iz vecne ljubavi Oca i Sina (sto mu dodje isto)?

[Душко Дугоушко]

Телесно Успење је римокатоличга догма и она је потпуна јерес, из много разлога и нарабно да не верујем у њу.

Ипак сам ја Православац.

А ви верујте како хоћете.

Знао сам да значи смрт Богородице, али видиш, занимљиво је то. Мени је Бојан рекао то је исто, само је код њих догма, а код нас није, а никада се нисам превише бавио тим питањем. Контао сам да чим нису сачуване њене мошти, онда је Бојан у праву. Али ипак, никада ми није било логично, стварно, по којој то логици је она васкрснула пре свих и вазнела се у Есхатон? Можеш ли ми послати на ПП, нешто о томе, о смрти Богородице? Контам да је код римокатолика то повезано за безгрешним зачећем.

[Лазар Нешић]

Знао сам да значи смрт Богородице, али видиш, занимљиво је то. Мени је Бојан рекао то је исто, само је код њих догма, а код нас није, а никада се нисам превише бавио тим питањем. Контао сам да чим нису сачуване њене мошти, онда је Бојан у праву. Али ипак, никада ми није било логично, стварно, по којој то логици је она васкрснула пре свих и вазнела се у Есхатон? Можеш ли ми послати на ПП, нешто о томе, о смрти Богородице?

Наравно да није исто.

Једини Васкрсли и Вазнесени је Христос, и тако до Другог доласка.

Шаљем ти један докторат о томе (који ће се појавити и на српском...некад!), а покушај да нађеш и службу за тај дан, па ако си добар са словенским, можеш и сам проверити ово што причам.

Такође, па свака икона Успења то показује: душу која се мистички узност, а не тело.

Где има да се тело Богородице вазности? Јер неко зна такву икону?

Једино што иконе изображавају, а тиче се тела, је мртво тело:

Телесно успење је још један од тешких латинских подвала нашем богослову и црквеном етосу и менталитету.

Ево те јереси:

http://en.wikipedia.org/wiki/Munificentissimus_Deus

[Душко Дугоушко]

Наравно да није исто.

Једини Васкрсли и Вазнесени је Христос, и тако до Другог доласка.

Шаљем ти један докторат о томе (који ће се појавити и на српском...некад!), а покушај да нађеш и службу за тај дан, па ако си добар са словенским, можеш и сам проверити ово што причам.

Такође, па свака икона Успења то показује: душу која се мистички узност, а не тело.

Где има да се тело Богородице вазности? Јер неко зна такву икону?

Једино што иконе изображавају, а тиче се тела, је мртво тело:

Телесно успење је још један од тешких латинских подвала нашем богослову и црквеном етосу и менталитету.

Е, хвала ти мнооого што си ми отворио очи! :smile: Ето, сада званично више не верујем у успење.