Радио Светигора и Светигора Прес

[Зоран]

Кроз Часни пост: Понедељак четврте седмице поста

Христе Спасе мој, постадох налик на човека запалог међу разбојнике, који беше рањен и лежаше полумртав, јер због греха мојих, ране су ми још теже од његових.

Покраден, он је вапио плачући: “Спаситељу, тешко сам рањен, не остави ме разбојницима.” Тако се и ја Теби молим, милостиви Господе, спаси ме.

Ум мој је шибан од злобних разбојника и рђавих помисли бичем грехова. Исцели ме, Христе Спасе мој, и спаси ме, јер си богат милошћу Својом.

Јутрење – четврта недеља поста

Поуке Светих Отаца: Но, будимо храбри, сви страсни и немоћни, и непоколебљивом вером, као десницом, принесимо и признајмо Христу немоћ и слабост своје душе.  Он ће нам неизоставно помоћи чак и више него што заслужујемо, само ако се непрестано држимо дубоког смиреноумља.

Свети Јован Лествичник

Молитва:

Господе, срцем и умом ти кличемо: помози нам да видећи пролазност и трулеж овога света не заборавимо да се Ти увек са нама. Дај нам снагу да издржимо промене које се дешавају у свету и спаси и помилуј људе Твоје и сав свет Твој. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 14:24-31

1 Мојс. 8:21-22, 9:1-7

Прич. 11:29-31, 12:1-6.

Богомислена размишљања: Плод је праведников дрво животно, и мудрост обучава душе. Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику.

Прич. 11:30-31

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

ОТВОРЕНО ПИСМО МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА г. МИОДРАГУ ВУКОВИЋУ У ВЕЗИ СА ЊЕГОВИМ СТАВОВИМА О ПОЛОЖАЈУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

ЦЕТИЊЕ, 8. марта (Светигора прес) – У наставку у цјелости доносимо Отворено писмо Високопреосвећеног Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија упућено др Миодрагу Вуковићу, посланику у Скупштини Црне Горе и високом функционеру Демократске партије социјалиста Црне Горе:

Отворено писмо др Миодрагу Вуковићу

посланику у Скупштини Црне Горе и

високом функционеру Демократске партије социјалиста Црне Горе

Поштовани г. Вуковићу,

Средином јануара у београдском недјељнику „Сведок“ (бр. 704 од 19. јануара о.г.) објавили сте чланак „Српска православна црква“, који је стигао до мене са закашњењем, па га са закашњењем и коментаришем. У њему сте посебно апострофирали обиљежавање „нове српске нове године“ у Црној Гори. Иако невољно, ипак са два разлога Вам пишем ових неколико редака. Прво, осјећам извјесно пријатељство према Вама, на основу дугогодишњих сусрета, од Заграђа и Вашег породичног дома, до Хотела „Црна Гора“. При посљедњем сусрету сте ме обрадовали вијешћу да Вам се ћерка крстила у Грчкој, да пости. Из разговора сам стекао утисак да Вам то није било мрзно. Напротив. Са тог разлога сам, најблаже речено, запрепашћен Вашим презривим, циничним, политикантским односом према Цркви којој припада Ваша ћерка, као и сви Ваши преци, само Бог зна до ког кољена. Српска Црква има тај назив по географији и већинском народу који је исповиједа на нашем простору. Међутим, њено устројство и суштинско својство, као и сваке друге помјесне Православне Цркве у свијету, није и не може бити њен условни национални префикс, већ чињеница, да је она „једна, света, саборна и Апостолска Црква Христова“. Људи се не крштавају у јеврејство, јелинство, српство, црногорство, русијство, кинештво и сл. него „у име Оца и Сина и Светога Духа“, примајући „печат дара Духа Светога“, а никако печат било какве пролазне биолошке, социолошке, етничке, идеолошке или било какве друге приземне категорије. Од Вас рођеног у мјесту у коме сте рођени и у народу са вјековним православним Предањем, очекивало би се да знате ту елементарну ствар. И да не припадате оној, срећом, малобројнијој групацији у Црној Гори, оптерећеној идеолошким предрасудама, дилетантизмом и незнањем о Цркви и њеној природи; групацији осакаћеној атеизмом марксистичко-титоистичког васпитања коме је Црква или украдена или, што је још горе, приказана у свјетлости одумируће социо-идеолошке виртуелне стварности. Схватање религије као производа социо-економских друштвених односа дало је у наше дане могућност и оправдање посредним или непосредним носиоцима таквог схватања, као на примјер код нас у Црној Гори, да региструју вјерске заједнице (случај тзв. ЦПЦ) етнофилетистичког, партијско-идеолошког и етатистичког утемељења. Нација и државност представљају основне истине такве вјерске заједнице; Бог, Христос, Црква у њеној историјској датости и континуитету таквима значе мало или нимало!

Очекивало би се да је Ваше знање о Цркви бар за степен више од овог и оваквог примитивног схватања. Но, судећи по Вашем напису у „Сведоку“ нијесте далеко одмакли од њега.

Прво, што се тиче прославе „нове српске нове године“: Види се да Вам историја није боља страна. Јулија Гаја Цезара сврстасте у гонитеље Хришћана, а он владао прије Христовог рођења и још тада увео јулијански календар по коме су се управљале све европске државе читавих 15 вјекова! А и данас њега слиједе, не мањина, како ви тврдите, већ огромна већина Православних Хришћана у свијету, имајући у виду, не само Српску и Јерусалимску Патријаршију и Свету Гору, него првенствено вишемилионску Руску Цркву. Ако Вас нико не пита: Зашто организујете дочек нове године по грегоријанском календару, ради чега Ви то питање постављате другима зашто то чини по неупоредиво у историји дуготрајнијем календару? Откуд Вам толики презир према „српским поповима“? И то презир са лансирањем лажи о „пијаном попу“, подразумијевајући под њим веома тријезног, трезвеног и образованог свештеника правника Велибора Џомића, који је, на моје очи, покушао да заустави провокације једног очевидно подметнутог малог провокатора, сниманог (да ли случајно?) од стране неког новинара?Кроз ту безначајну епизоду Ви се бацате блатом на десетине хиљада већином младих људи, проглашавајући их за разуларену пијану руљу, која „пуна малигана“пропраћа своје славље „жестоким плотунима из оружја различитог калибра“. То се заиста лијепи поноћни ватромет претворио у Вашој уобразиљи (или у машти некога ко Вас је извјештавао) у „жестоке плотуне“ из непостојећег оружја на прослави ове нове године, на којој, у то Вас увјеравам као очевидац, ни један метак из ватреног оружја није био испаљен… Како то да од свега тога ништа не примијетисте на много масовнијој, стога и пијанијој, грегоријанској новој години, која је обиљежена само 13 дана раније?

Друго, туга за Патријархом, дубока и предубока, у којој је учествовао милионски наш црквени народ, не зауставља живот, поготово што је туга за њим помијешана са (за безбожнике и мртвољубце невјерујуће у вјечни живот несхватљивом) радошћу, з6ог тога што нас његов животни подвиг и гроб грију и обасјавају човјечношћу и неразоривом вјером, надом и љубављу. При томе се не смије изгубити из вида да је ова Нова година била у ствари молитва благодарења и благослова вијенца Нове године Господње, што значи пред храмом поноћно богослужење, које је и било суштински циљ овог сабрања. Она је као таква прослављана у свим православним храмовима Цркава које држе јулијанско-никејски календар, с том разликом што је понегдје, као у Подгорици, због мноштва народа, обиљежавана пред храмом.

Треће, Ваше схватање вјерника као човјека који „неђељом облачи свечано одијело“ и Црногораца „који никад нијесу били вјерници у правом смислу ријечи“, може бити само прича о Вама и мањини Вама сличних Црногораца, а никако о Црногорцима и њиховој религиозности. Ви превиђате чињеницу да Црногорци и кад прихвате лаицизам француске револуције у његовом марксистичко-титоистичком издању, и њега претварају у религију, као што су то урадили са комунизмом и комунистичком партијом (и Ви сте, колико знам, били њен дојучерашњи вјерник). Само онај који је религиозан може схватити каквим (псеудо)религиозним набојем су били испуњени носиоци револуционарне идеје у Црној Гори. Њихова револуција, која не само што је са инквизиторским фанатизмом „ликвидирала“ своје идеолошке противнике, него је масовно „гутала и своју дјецу“ (треба се сјетити само Голог отока код нас; о милионима које су прогутали сибирски „гулази“ и да не говоримо).

Дубока је религиозност Црногораца, г. Вуковићу. То потврђује петнаестовјековна историја ових простора и свеукупна култура и обичајност овог народа. Риједак је крај у Европи са толико храмова и светиња и светитеља као што је Црна Гора. Довољно је поменути Св. Василија Острошког, Св. Арсенија у Ждребаонику, Св. Петра Цетињског и однос народа према њима (па и у временима милитантног атеизма), па да нам буде јасније о каквој религиозности се ради. Да сте казали да Црногорци нијесу црквени, у смислу „облачења одијела у неђељу“, онда би се могли сложити са Вама; или да кажете (што потврђује и Ваш примјер) да су склони лажној религиозности, што потврђује њихова склоност лаковјерности, паганском култу предака и обоготворењу идеологијâ – и ту би били у праву. Црногорци заиста нијесу често похађали храм, зашта има више разлога (један од њих је и разбацаност домова, села и насеља по Црној Гори и удаљеност од саборних храмова) али су при томе, све до доласка антивјерске пропаганде и тоталитаризма титоистичке идеологије, у својим домовима дубински живјели вјером Православном претварајући дом у „домаћу цркву“ – постом, страхом Божјим, личном и породичном молитвеношћу, вјером у живог Бога, моралном строгошћу живљења, Св. Причешћем макар једном у години, строгим држањем празника кроз уздржавање од било каквих послова итд. Народна вјерност и везаност за Цркву створила је могућност Црногорским Митрополитима да буду не само челници Цркве, него и етнарси – господари и управитељи свеукупног народног живота. Само та чињеница, јединствена у Европи, не потврђује ли ту дубљу религиозност народне душе у Црној Гори?

Четврто, свједочанство те дубље, здраве религиозности између осталог представља и вјековно изношење Крста Св. Јована Владимира на Тројичиндан на Румију. Отуда Ваша тврдња (у којој је сажета сва ирационална мржња испољена посљедњих година против обнове и подизања, на модеран начин, Храма Свете Тројице на Румији и непојмљиво хушкање на његово рушење) – да је „његовим постављањем срушен хиљадугодишњи обичај манифестовања црногорског лаицизма“, представља најапсурднију тврдњу коју сам икад чуо и прочитао у своме не баш кратком животу! Какве везе има са црногорским или било којим другим лаицизмом, поштовани г. Вуковићу, часни Крст Св. Јована Владимира и његов хиљадугодишњи култ? Шта има „лаицистичко“ у Храму Св. Тројице, који је несумњиво постојао на Румији од византијских времена, тј. и прије и послије Св. Јована Владимира, што потврђује и само име Румија (Рум – Ромеј – Ромејско царство, како се изворно звала Византија; Турци и данас званично зову Цариградску Патријаршију, не грчка, него Рум – Патријаршија). По свједочењу Ровинског (Црна Гора у прошлости и садашњости, 1897, том I, стр. 278) о планини Румији „Арнаути причају да је на њеном врху изграђена црква урум – краљица, тј. грчка“. По њему „то је иста она црква коју Срби називају „света краљица“, подразумијевајући под тим именом Јелену, жену Урошеву и мајку Милутинову и Драгутинову“. Ту „урум“ цркву за коју је везан вјековни култ Св. Владимира и његовог Крста, срушили су Турци (1571) и отада је остао завјет да се она обнови. Зато су сваке године посљедњих вјекова на Тројичиндан поклоници износили са Крстом и по камен на врх Румије. По народном предању црква ће „долетјети“ поново, кад се накупи довољно камења за њу на врху планине. Обновом цркве, дакле, ништа није срушено, само је обновљена традиција храма која је постојала и прије одвајања Римске Цркве од Православне Цркве Истока, и послије примања Ислама од стране једног дијела тамошњег хришћанског становништва. Вјековно пењање за Крстом без разлике вјероисповијести (иако све ређе и ређе муслимана) само је свједочанство њиховог истог коријена и поријекла. Тако храм не само што не руши обичај заједништва око Крста на Румији, него је управо позив на његово обнављање. И опет питам: Какве везе има са лаицизмом култ око Крста све три вјере и религије? Чудно је при овој опскурној харанги против обновљене цркве на Румији да се нико од заговорника рушења цркве у име „црногорског лаицизма“ не сјети да је управо „лаицистичка“ социјалистичка власт Црне Горе забранила изношење Крста и литију везану за њега (1954) да би тај древни обичај обновила Митрополија Црногорско-приморска 1994. године?! Плод те обнове је и обнова древне цркве уз њено ограђивање све до крова – каменом вјековима сабираном на врх Румије у ту сврху!

И пето, видјевши да се упорно враћате на питање Цркве, на избор новог Патријарха СПЦ, а све у контексту посредног или непосредног пропагирања тзв. ЦПЦ („Сведок“ бр. 705-708), намеће ми се закључак, г. Вуковићу, да Ваш „црногорски лаицизам“ и није баш претјерано лаицистички. Сво Ваше размишљање на ову тему (али и не само Ваше) више личи на идеолошку псеудорелигиозност, поодавно код нас присутну и препознатљиву у марксистичком месијанизму и револуционарном обоготворењу класе, а сада пројављивану (код мање-више истих следбеника) кроз обоготворење државе и нације (расе). Тако из истог шињела рођена секуларизована псеудорелигиозност наставља уствари своју јавну или подмуклу борбу против Христа и Његове Цркве. Пошто је та борба вођена у име Тита и Партије као цркве, претрпјела потпуни пораз, то сада заговорници у суштини истог типа „лаицизма“ (са разликом што је у овом случају пролетерски интернационализам замијењен модернијим глобалистичким капитализмом и технолошким универзализмом), настоје да разоре Цркву изнутра везујући је за мртваца, тј. поистовјећујући је са етатизмом и национализмом (етнофилетизмом). Отуда Ваша бесмислена и антихришћанска тврдња: „Православна Црква се поклапа са националном државом и тако функционише.“ (Сведок бр. 708). Отуда и Ваше пропагирање и подршка новокомпонованој, и у полицијској станици (2000.г.) први пут регистрованој етатистичко-племенској вјерској заједници названој ЦПЦ. Истински лаицизам и грађанско поимање друштва европског типа даје потпуну слободу Цркви, поштује њен канонски поредак и устројство, тражећи и да Црква поштује Устав грађанске државе, права и слободе њених грађана. Поштовање канонског поретка, заштита њеног имена и имовине ни у ком случају не значе подређивање цивилног права канонском; оно је истовјетно са обавезом поштовања и заштите индивидуалних права и права било којег удружења или установе онаквим каква они јесу и каква су позната и међународно призната.

Питам Вас и све оне који покушавају да отму и угрозе вјековна права, име и имовину Митрополије Црногорско-приморске: Да ли интегрисањем Црне Горе у Европску заједницу Црна Гора престаје да постоји као држава, губећи свој идентитет, права, име и достојанство? Наравно, нико разуман то неће тврдити. Откуд онда упорно негирање од стране група и појединаца у Црној Гори несумњивог и непрекинутог континуитета Митрополије Црногорске од времена њеног оснивања (1220.г.), па све до времена њеног поновног слободног, одлуком њеног Светог Синода (1918.г.), васпостављања јединства са Пећком Патријаршијом, односно Православном Црквом Српском? Откуд њено безумно проглашавње „окупаторском“? „Окупирала“ саму себе! Можда због придјева „српска“? Како и чиме онда објаснити „Записник изванредне сједнице Св. Синода Краљевине Црне Горе“ бр. 1169 од 16. децембра 1918. у којем се Црногорска Митрополија назива „Православна Црква у Црној Гори“, али истовремено и „независна Српско-православна Св. Црква у Црној Гори“, која се одлуком Синода „уједињује са независном Православном Црквом у Краљевини Србији, а заједно с овом са цијелом Св. Српско-Православном Црквом у новој држави Срба, Хрвата и Словенаца.“?!

У исто вријеме, у име којег и каквог права и правде се покушава ова и оваква Митрополија Црногорска замијенити и поистовјетити са једном вјерском заједницом основаном 17. јануара 2000.г. у цетињској полицијској станици? Да ли управо та и таква замјена није негирање темељног принципа црногорског Устава – грађанске државе? Не скрива ли се, дакле, иза „црногорског лаицизма“ овакве врсте принцип „право му је што му срце жуди“… тј. дух идеолошког волунтаризма и правног нихилизма, утемељених на ситносопственичким интересима интересних групација и појединаца, у конкретном случају прикривених плаштом вјерске заједнице ЦПЦ?

И на крају, поштовани г. Вуковићу, дозволите ми да изразим своје не мало чуђење што и Ви са дужности која Вас обавезује да штитите право и правду, подржавате и пропагирате правни анархизам племенско-идеолошког утемељења, који, ако би био прихваћен, неминовно претвара Црну Гору у „бесудну земљу“!

У то име, примите, г. Вуковићу, изразе нашег поштовања,

Архиепископ Цетињски

Митрополит Црногорско-приморски

др Амфилохије

Извор: Светигора Прес

[Зоран]

У храму-музеју Св. Ирине у Истанбулу биће одржан концерт руске духовне музике

26. марта 2010. године у древном храму-музеју Свете Ирине у Истанбулу биће одржан концерт руске духовне музике, на коме ће бити изведен ораторијум за солисте, хор и оркестар „Страдање по Матеју“ митрополита Волоколамског Илариона.

Идеја о овом концерту проистекла је од патријарха Московског и све Русије Кирила у разговору са патријархом Константинопољским Вартоломејом, приликом званичне посјете Константинопољској Цркви у јулу прошле године. Очекује се да ће концерту присуствовати и патријарх Вартоломеј који је подржао и благословио његово одржавање.

Монументални ораторијум митрополита Илариона „Страдање по Матеју“ први пут је изведен 27. марта 2007. године у Великој сали Московског конзерваторијума. Касније је ово дјело извођено у Италији, Аустралији, Канади, Украјини, као и у више области Русије, и увијек је било дочекивано са неподијељеним интересовањем. 25. марта ове године оно ће бити изведену Сали црквених сабора московског саборног храма Христа Спаса. У основи „страдања“ налази се повијест из Јеванђеља по Матеју о последњим данима земног живота Господа Исуса Христа

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Сриједа четврте седмице поста

Народе верни, узмимо на себе велики труд у ово време уздржања, да би смо стекли велику славу избављени из огња пакленог милосрђем великога Бога и Цара.

Вечерње – четврта недеља поста

Поуке Светих Отаца: Угушуј ум који је, заокупљен самим собом, непромишљено подложан да оговара и осуђује брата, тако што ћеш делима указивати ближњем сваку љубав и пажњу.

Свети Јован Лествичник

Молитва:

Помози нам да се покајемо за путеве који нису Твоји и Теби угодни. Још нам пружи помоћ да би нам биле опроштене помисли које нису у складу са Твојим промислом. Ово тражимо у највећем смирењу, Господе, јер се једино уз Твоју помоћ може очистити наше срце, ум и душа. Само нам Ти можеш подарити опроштај и многожељени мир. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 26:21 27:1-9

1 Мојс. 9:18-29, 10:1

Прич. 12:23-28, 13:1-9.

Богомислена размишљања: На путу правде живот је, и куда иде стаза њезина нема смрти.

Прич. 12: 28

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Патријарх Кирил забринут због пада интересовања за књигу

Руски патријарх Кирил изразио је забринутост због пада интересовања за читање књига у Русији.

„Читање престаје да буде наша национална традиција. Престајемо да будемо нација читача“, казао је Патријарх у сриједу на отварању XIII изложбе „Књиге Русије“ у московском Сверуском изложбеном центру.

По резултатима Руског центра за испитивање јавности проценат Руса који свакодневно читају књиге је пао на 10%.

По ријечима патријарха Кирила, један од задатака Цркве је „васпитање укуса за квалитетне књиге“. По његовом мишљењу „духовни и морални ставови се најлакше разумијевају кроз умјетничке и литерарне изразе“.

„На све могуће начине морамо подстицати читање и образовати литерарни укус“, сматра Патријарх.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Четвртак четврте седмице поста

Засадивши виноград и позвавши посленике, Спаситељ је близу. Дођите сви који стремите да пост одржите, радујмо се плати јер је Давалац богат и пун сажаљења. Потрудивши се мало, примимо у душе своје Његову милост.

Вечерње – четврта недеља поста

Поуке Светих Отаца: Буди ревностан у души својој, а никако не испољавајући то телом, нити изгледом, нити речју, нити каквим загонетним понашањем. Па и то чини тек пошто си престао да потцењујеш ближњега.

Свети Јован Лествичник

Молитва:

Боже, Оче наш, помилуј нас слабе у свим делима и дужностима нашим које вршимо, трудећи се у Твоме винограду. Дај нам потребну веру, смирење и неизмерну љубав да би смо Ти служили са стрпљењем, истрајношћу у истини и хришћанском љубављу. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 28:14-22

1 Мојс. 10:32, 11:1-9

Прич. 13:19-25, 14:1-6.

—

Јевр. 2:11-18

Лука 1:24-38

Богомислена размишљања: Ко ходи право, боји се Господа, а ко је опак на својим путевима, презире га.

Прич. 14: 2

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007

Извор: Радиио Светигора

[Зоран]

Епископ Григорије: Призрене

Призрене царски, капије отвори!

Са прагова старих гареж разгрни

Светлошћу златном се огрни

Теби се опет враћамо! У зори!

Добро јутро, Призрене! Бог те мије!

С песмом свештеника

Иконе тобом носе деца христолика

Уз песму свету Србин се опет смије.

Витезовима старим пренуше се кости

Призрене! Бог да прости

Све наше грехове, гордост и обмане

Нису успели многи да те одбране.

Само један пун Духа старац

Прима на себе ударац

И као борац прави

Крст и кандило усправи.

Призрене стари! Српско огледало!

Ти потрпе пуно, издржи још мало!

Ево, опет звоне звона

И збори Златоусти са амвона!

Благовест проповеда нову – стару

У Грачаници, Приштини и Пазару

Побеђује Христова истина

Призрене, још наде има!

Кад има покајања и вере

И кад Господ изабере

Онда ће и љубав доћи

Као светлост на крају ноћи.

Заљуљаше се звона да радост јаве

Од Херцеговине тврде до Шумадије плаве.

Добро јутро, Призрене!

Све што је Божије никад не вене!

Требиње, 10. марта 2010.г.

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Петак четврте седмице поста

Не одврати Лице Своје од слуге Твога јер сам у невољи, брзо ме услиши; чуј душу моју и избави је.

Нека ми Твоје спасење, Боже, помогне. Нека убоги виде и развеселе се. Тражи Бога и душа ће твоја живети.

Вечерње – четврта недеља поста

Поуке Светих Отаца: Својствено је човеку да падне и да после сваког пада устане. Али, ђаволу и само ђаволу приличи да не устане када падне.

Свети Јован Лествичник

Као светлопримну буктињу што сјакти онима што су у тами Свету Дјеву видимо, јер невешаствени огањ ужижући, божанственом знању све води, просветљујући ум јасношћу, слављена овим клицањем: Радуј се…!

Из четврте Похвале Богородици

Молитва:

Господе, молимо Te, не одврати Лице Своје од нас… Ипак, колико пута, Господе, ми одвраћамо своје лице од Тебе грешећи свакога дана и свакога часа … безброј пута! Но покажи нам, Господе, бескрајно милосрђе Твоје јер настојимо да те љубимо свим својим умом, својим срцем и својом душом. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 29:13-23

1 Мојс. 12:1-7

Прич. 14:15-26.

Богомислена размишљања: Зато рече Господ: што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им је далеко од мене…

Иса. 29: 2

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Турске власти спремне да отворе богословију на Халки

Власти у Турској намјеравају да обнове рад православне богословије на острву Халки која је затворена прије неколико деценија, саопштио је 11. марта у Истамбулу замјеник премијера Булент Аринк.

„Ја лично и Влада“, казао је Аринк, „сматрамо да рад богословије треба да буде поново успостављен“.

Турске власти су затвориле Православну богословију на острву Халки 1971. године, чиме је Константинопољска Патријаршија била практично онемогућена да образује кадар у области теологије. Националистичи кругови Турске више пута су иступили против поновног отварања богословије, сматрајући такав потез поводом за јачање утицаја Константинопољске Патријаршије у Турској.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Субота четврте седмице поста

Свети Оче, чувши глас Јеванђеља Господњег, ти се одрече света сматрајући богатство и славу његову ништавном и свима стога ти клицаше: “Љуби Бога и обрећеш велику милост.  Ништа не претпостави љубави Његовој; да, када Он доће у слави, можеш обрести покој са свима светима.” Њиховим молитвама, Христе, сачувај и спаси душе наше.

Јутрење – четврта недеља поста

(Химна светом Јовану Лествичнику)

Поуке Светих Отаца: Зауздај језик, који бесни не би ли се упустио у препирку. Седамдесет пута на дан се хватај у коштац са овим тиранином!

Свети Јован Лествичник

Молитва:

Помози нам, благи Боже, да се свакога дана држимо животних начела Господа нашег Христа и чинимо дела која су са Твојим благословом. Господе, научи нас да се свагда угледамо на светитеље Твоје са дубоким поштовањем и надахнућем, да би и ми обитавали у будућем Царству Твоме. Амин.

Читања из Светог Писма:

Јевр. 6:9-12

Мар. 7:31-37

Богомислена размишљања: Јер Бог није неправедан па да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте за Име Његово, послуживши и служећи светима.

Јевр. 6: 10

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Недеља четврте седмице поста-Средопосна

Помен светог Оца нашег

Јована Лествичника

Ти се показа као пустиножитељ и у телу ангел и чудотворац Богоносни оче наш Јоване. Постом, молитвом и бдењем небеске благодатне дарове си примио, и исцељујући болне и душе оних који ти се са вером обраћају. Слава Њему који Ти даваше крепост, слава Њему који те овенча, слава Њему који тобом дарује свима људима исцељење.

Јутрење – четврта недеља поста

(Химна светом Јовану Лествичнику)

Прошавши средину овог светог времена Поста, радосно пођимо ка преосталом, помазавши душе јелејем милосрђа, да би се удостојили поклонити се Божанском старадању Христа Бога нашег, и дочекали Његово страшно и свето Васкрсење.

Вечерње у недељу средопосну

Молитва:

Помози нам, Господе, са светим Јованом Лествичником као надахнућем, да и ми постепено проводимо у делању ово свето време уздржања и поста, да би Те поново обрели и у љубави и смирењу имали удела у заједници са свима ближњима, великим даром љубави Твоје, ишчекујући дан Твог великог и светог Васкрења. Амин.

Читања из Светог Писма:

Јевр. 6:13-20

Мар. 9:17-31

Богомислена размишљања: А Исус…рече му: Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи и узми крст свој и хајде за мном.

Мк. 10: 21

[Зоран]

У Француској мироточи икона Мајке Божије

У градићу Garges-les-Gonesse, 20 км сјеверно од Париза, мироточи икона Мајке Божје, која припада православним хришћанима из Турске,  Есату и Севин Алтиндагоглу.

Икона је дар свештеника из Либана, а од 12. фебруара мироточи сваког дана, каже г. Алтиндагоглу. „Вијест се раширила, почели су да долазе људи из цијеле Француске, затим и из Европе“, каже он, „протекле три седмице сваког дана нам дође 50 до 60 људи“.

Очекује се долазак и православног свештеника који ће пред иконом служити благодарствени молебан.

„Следећи корак је да мироточење посвједочи епископ, да би Црква званично признала чудо“.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Понедељак пете седмице поста

Ако постоји врлина и ако постоји похвала, с правом се оне приписују светима. Они савијаше вратове своје под мачем ради Тебе Који си савио небеса и сишао. Они проливаше крв своју за Тебе Који си Се понизио и узео обличје слуге; они се смираваше до смрти следећи пример Твог сиромаштва. Њиховим молитвама помилуј нас, Боже, по великом благосрђу Своме.

Вечерње у среду пете седмице Поста

Поуке Светих Отаца: Јер ништа не пуни ум нечистотом толико као гнев који се у њему непрестано задржава.

Свети Јован Златоусти

Молитва: Оче наш, помози нам да наш избор у овом животу буде благоразуман и са молитвом, да би смо задобили оно што је невидљиво и вечно, заступништвом Светих Твојих. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 37:33-38, 38:1-6

1 Мојс. 13:12-18

Прич. 14:27-35, 15:1-14.

Богомислена размишљања: Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

Прич. 14:29

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Уторак пете седмице поста

Царство Божије није јело ни пиће, већ праведност и уздржање са светошћу; стога богати неће у Њега ући већ они који полажу своје благо у руке сиромашних. Тако нас и пророк Давид учи, говорећи: “Праведник показује милост васцели дан; његова је радост у Господу и ходећи у светлости неће посрнути.” Ово нам је написано за поуку, да постимо и чинимо добро и уместо земаљских ствари нека би нас Господ наградио небеским.

Јутрење у пету недељу Поста

Поуке Светих Отаца: Како можеш да тражиш да Господ буде благ и милостив према теби, када си и сам груб и не опрашташ лако брату своме?

Свети Јован Златоусти

Молитва: Помози нам, Господе, да својим срцем љубимо и састрадавамо са ближњима, не гледајући на то ко је какав или одакле долази. Научи нас да свакога дана живимо ради непролазних добара у вечном Царству Твоме. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 40:18-31

1 Мојс. 15:1-15

Прич. 15: 7-19,

—

Гал. 5:22-26, 6:1-2

Мат. 11:27-30.

Богомислена размишљања: А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање. За такве нема закона.

Гал. 5:22

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Сриједа пете седмице поста

Господе благи, ради нас си се од Дјеве родио и претрпео Распеће, смрћу смрт уништивши и као Бог си обзнанио Васкрсење. Не презри дела руку Својих већ покажи човекољубље Своје, милостиви Господе. Прими мољење наше заступнице Богородице која Те је родила и спаси, Спасе, људе Твоје од очајања.

Јутрење у пету недељу Поста

Поуке Светих Отаца: Чини ово у погледу своје браће: (у)видевши да се ваше пријатељство раскида, похитај свесрдно да га обновиш.

Свети Јован Златоусти

Молитва: Боже бесмртни, дај нам да се непрестано угледамо на Исуса, Почетак и Крај Вере наше. Нека би свагда скромно и скрушено благодарили Теби, борећи се да будемо деца Божија, и да се молитвама и вечним заступништвом Пресвете Богородице учврсти наше уздање и вера у Тебе. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 41:4-14

1 Мојс. 17:1-9

Прич. 15: 20-34, 16: 3-9.

Богомислена размишљања: Остави на Господа дјела своја и биће тврде намере твоје.

Прич. 16:3

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Радио Светигора