Радио Светигора и Светигора Прес

[Зоран]

Кроз Часни пост: Четвртак друге седмице поста

Лијући усрдне сузе, завапимо речима блуднице, Теби, Оче и Боже свих, припаднимо пред Тобом говорећи: Сагрешисмо ти, одступивши од Тебе и учинисмо себе робовима похоте: прими наше покајање.

Јутрење – у другу недељу поста

Поуке Светих Отаца: Њега ћете славити као Бога, једино Њега, Цара и Творца све твари; Њега ћете се држати и Њему се враћати из својих прегрешења знаних и незнаних, дању и ноћу.Свети Григорије Палама

Молитва:

Ти који нас истински познајеш, Господе, видиш да смо немоћни да сами себи помогнемо. Дај нам снагу и духовни разум да би смо се одбранили од рђавих помисли и дела, од свега и свакога ко омета наш труд да те поново нађемо на путу кроз Часни пост. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 6:1-12

1 Мојс. 5:1-24

Прич. 6:3-20.

Богомислена размишљања: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове.

Иса. 6:3

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Петак друге седмице поста

Приклањам колена пред Тобом, као блудни син из старине, Господе и Владико, похитај ми у сусрет и прими ме, и загрливши ме, даруј ми залог Твога Спасења. Уместо најамника, учини ме поново сином Твојим, Спаситељу човекољубиви.

Јутрење – у другу недељу поста

Поуке Светих Отаца: Тада, знајући каква је судбина злог, старај се (да стекнеш) блажену кротост у души својој, хвалећи Христа, учитеља добродетељи и сатрудбенике без којих нисмо кадри чинити добро.

Свети Григорије Палама

Богопослану звезду угледавши, мудраци иђаху за сјајем њеним, и држећи је као светиљку, њоме тражаху моћног Цара и стигавши до Непостижнога, обрадоваше се, кличући Му: Алилуја!

Из друге Похвале Богородици

Молитва:

Боже, Ти си увек спреман да нам се откријеш пре него што смо ми кадри да видимо дела руку Твојих: отвори очи наше како би увек око себе видели знаке Твога присуства. Буди већма близу нас Господе, чак и када се ми својим гресима удаљујемо од Тебе – буди близу Господе, и дај да осећамо Твоје присуство, иако смо незаслужни и недостојни! Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 7:1-14

1 Мојс. 5:32, 6:1-8

Прич. 6:20-25, 7:1

Богомислена размишљања: Чувај, сине мој, заповијест оца својега и не остављај науке матере своје.

Прич. 6:20

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Замироточила икона светог мученика царевића Алексеја Романова

У цркви светог Сергија Радоњешког, у граду Бородино руске области Краснојарск, замироточила је икона светог мученика царевића Алексеја.

По ријечима старешине цркве, оца Владимира Пермјакова, икона је први пут замироточила прије двије године, а данас у овом храму мироточе четири иконе.

Икона светог царевића Алексеја, сина светог мученика цара Николаја II Романова, замироточила је 19. фебруара.  Занимљиво је то да је икона светог царевића, који је био почасни козачки атаман Руске империје, замироточила у навечерје сабрања Јенисејске козачке армије.

Истога дана у цркви је заблагоухало кандило пред иконом преподобног Сергија Радоњешког, а осим икона миро се појавило и на фресци светог кнеза Александра Невског.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Субота друге седмице поста

У ово време уздржања, Христе, засијао си светлошћу над онима који у греху ходе. Доведи нас до светога дана страдања Твога, да би смо Ти завапили: Устани, Боже, и смилуј  се на нас.

Недељно јутрење – у другу недељу поста

Поуке Светих Отаца: …и размислићете о свакој заповести и оправдању Господњем. Испитаћете себе еда нисте што прекршили или занемарили, и у исправљаћете се у свему.

Свети Григорије Палама

Молитва:

Боже, помози нам да имамо Христолики дух и дах љубави, да се широм отворе двери Цркве Твоје. Помози нам да са другима деламо у Твојој љубави, као једна породица, једно тело, да би смо као чеда Твоја узрасли у духу заједништва. Амин.

Читања из Светог Писма:

Јевр. 3:12-16

Мар. 1:34-44.

Богомислена размишљања: Пазите, браћо, да не буде у некоме од вас зло срце невјеровања, одступањем од Бога живога.

Јевр. 3:12

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Извор: Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Недеља друге седмице поста

Друга недеља поста (Пачиста) у којој молитвено прослављамо

Светог Григорија Паламу, архиепископа солунског

У свету си живео блаженим животом, а сада се на небу радујеш у збору блажених, владико Григорије, јер својом кротошћу наследио земљу коју кротки наслеђују. Бог те је обогатио благодаћу чудотворства, која ти дарујеш онима који те чествују.

Тропар на јутрењу

у другу недељу поста

Време добродетељи је стигло, а Судија је на вратима. Не будимо суморна лица, већ држимо Пост приносећи сузе, покајање и милостињу; заплачимо јер греха наших има више него песка у мору; но, Избавитељу свих, опрости сваком од нас да би примили венац нетружлени.

Јутрење у другу недељу поста

Молитва:

Боже, Који си у прошлости говорио оцима нашим, пророцима и светима Цркве Твоје, говори и нама кроз Сина Твога Исуса Христа. Отвори срца наша, да би смо уз Твоју помоћ непрестано слушали Слово, и творили вољу Његову. Амин.

Читања из Светог Писма:

Јевр. 1:10-14, 2:1-3

Мар. 2:1-12.

Богомислена размишљања: Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо.

Јевр. 2:1

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Понедељак треће седмице поста

Засијај, Крсте Господњи, засијај благодатном светлошћу над срцима оних који те чествују. Са Богонадахнутом љубављу, целивамо те, о Жељо васељене. Тобом се сузе туге брзо обрисаше; избављени бејасмо од замке смрти и пређосмо у вечну радост. Покажи нам славу лепоте твоје и подари нама, слугама твојим, награду за уздржање јер приступамо са вером твојој моћној заштити и великој милости.

Вечерња- Поклоњење Часном Крсту

Поуке Светих Отаца: …треба да се вежбамо подједнако у свим божанским законима, особито у оном који нас позива да не сматрамо ни једног човека за непријатеља, нити да дуго задржавамо гнев у себи, него да одмах настојимо да се помиримо.

Свети Јован Златоусти

Молитва:

Милостиви Господе, Божански Учитељу, буди вавек близу! Научи нас да љубимо Твој Часни Крст. Нека би нас он свагда подсећао на Твоју велику љубав и благоутробије према нама. Помози нам да увек будемо достојни такве љубави, и нека би Твој Часни Крст увек био наша крепост и заштита. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 8:13-22, 9:1-7

1 Мојс. 6:9-22

Прич. 8:1-21.

Богомислена размишљања: Ја љубим све оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

Прич. 8:17

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Радио Светигора

[Зоран]

Изјава првојерарха Руске Заграничне Цркве поводом земљотреса у Чилеу

Љубљена у Господу браћо и сестре!

Мир Вам и благослов Божији!

С ужасом пратим развој догађаја у Чилеу, састрадавам са свима који „плачу и тугују и чекају утјеху Христову“, молећи се да Господ излије своју милост на жртве земљотреса, на парохијане наших цркава и све који страдају. Молим се и за душе оних који су у овој трагедији изгубили животе. Нека Господ ниспошље своју небеску помоћ онима на власти, спасилачким екипама и њиховим помоћницима, љекарима и свештенству, и нека им подари мудрост, храброст, усрдност и хришћанску љубав.

У ове дане покајања, очишћења и милосрђа, мисли и молитве епископства, свештенства и вјерних чеда Руске Заграничне Цркве су са пострадалима, њиховим сродницима, парохијанима наших цркава и цијелим народом Чилеа. Подсјећам да наша молитва мора бити праћена одговарајућим добрим дјелима и хришћанским животом. Зато молим све да отворе своја срца и укажу великодушну помоћ пострадалима у Чилеу кроз „Фонд за помоћ Руске Заграничне Цркве“, који је много урадио и за жртве на Хаитију.

Нека Господ да „људима својим крепост“, како пише пророк-псалмопојац Давид, да би превазишли ову жалост и њене последице,

С љубављу у Христу,

+Иларион,

Митрополит Источно-Амерички и Њујоршки,

Првојерарх Руске Заграничне Цркве

27. фебруар 2010. г.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Уторак треће седмице поста

Господе, Ти си помогао кроткоме Давиду у боју и оспособио га да надјача иноплеменика: притеци у помоћ Православном народу Твом, и оружјем Крста порази наше противнике. Сажаљењем Твојим покажи нам као некада милост Твоју, и учини да они познају у истини да си Ти Бог, и да ћемо ми који се у Тебе уздамо победити. Непрестаним молитвама Твоје Пречисте Мајке, даруј нам велику милост.

Вечерња

Крстопоклона недеља

Поуке Светих Отаца: Ако мало праштате, Он ће вам мало опростити! Ако ли много опраштате, Он ће вам много опростити!

Свети Јован Златоусти

Молитва:

Са вером у силу Твог Часног Крста, нека би положили свој живот у руке Твоје, Господе, и били непоколебљиви када нам пут отежа, предано Ти служећи без одступања. Помози нам и води нас Господе, јер иштемо да Ти служимо по вољи Твојој. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса.  9:9-21, 10:1-4

1 Мојс. 7:1-5

Прич. 8:32-36, 9:1-11.

Богомислена размишљања: Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

Прич. 8:35

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Сриједа треће седмице поста

Приђите, верни, пијмо не из земног извора воду трулежну већ из источника светлости поклањајући се Крсту Христовом; јер је Његов Крст наша слава.

Јутрење

Крстопоклона недеља

Твој Крст, Господе, је свет, и доноси исцељење болеснима од греха. Поклањајући му се, припадамо пред Тобом, помилуј нас.

Поуке Светих Отаца: …када је човек лишен Светог Духа, како да се надамо за његово спасење, како ће онда он право ходити?

Свети Јован Златоусти

Молитва:

Господе благи, научи нас да са сваким новим даном, и сваким новим опитом боље разумемо речи Твоје: “који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га”. Нека би се, губећи себе у Твојој служби, обогатили радошћу живота. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса.   10:12-20

1 Мојс 7:6-9

Прич. 9:12-18.

Богомислена размишљања: Не дај срцу моме да застрани на зле помисли, да не измишља изговоре за грехе. Нека узиђе молитва моја као кадило преда Те, уздизање руку мојих као принос вечерњи.

Из Литургије Пређеосвећених Дарова

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Радио Светигора

[Зоран]

Предсједник Русије се поклонио Трновом вијенцу Господњем

Предсједник Руске Федерације Димитрије Медведев је у уторак 2. марта са супругом посјетио париски храм Мајке Божије – Нотр Дам, гдје се поклонио Трновом вијенцу Господњем, честици Часног Крста и гвожђу којим је Христос прикован за Крст. Ове светиње је из Константинопоља у Париз 1239. године пренио француски краљ Луј IX.

По први пут у историји савремене Русије предсједник државе се помолио пред овим хришћанским светињама. Пред њима се 1896. молио свети цар мученик Николај II Романов са супругом, светом мученицом царицом Александром. Као и прије скоро сто година, и овом приликом је први човјек руске државе свечано дочекан.

Митрополит Волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе, је пред Трновим вијенцем одслужио молебан уз саслужење архиепископа Корсунског Инокентија и више клирика Руске Православне Цркве.

Трнов вијенац Господа Исуса Христа

Након молитве г. Медведев се захвалио домаћинима, рекавши: „Желио бих да се искрено захвалим за прилику да посјетим храм Париске Богомајке и поклоним се светињама које се овдје чувају. За мене као предсједника Руске Федерације то је велика част. За мене као човјека хришћанске вјере, то је прилика да се коснем ових особито поштованих светиња. Веома се надам да ће нам овакви сусрети помоћи да ојачамо мир и узајамно разумијевање, и да ће допринијети бољим односима међу нашим земљама и контактима међу Црквама“.

атим се руски предсједник са супругом поклонио пред иконом Владимирске Мајке Божије, коју је 2007. овом храму поклонио блаженопочивши патријарх Алексеј II.

У спомен на своју посјету Медведев је храму поклонио древну икону на којој је изображен Спаситељ са трновим вијенцем.

Радио Светигора

[Зоран]

Упокојио се Момо Капор

У Београду, на Војно-медицинској академији, у сриједу 3. марта упокојио се један од најпознатијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило Момо Капор.

Тим поводом објављујемо Капоров интервју који је прије двије године објављен на веб-презентацији Боготражитељ.

Како је текло ваше приближавање вери, како би описали себе као верника?

Врло једноставно, у најтежим временима окупације у Сарајеву, где је било опасно ићи у стару православну цркву, уопште је било опасно бити православац – многи су покрштени у католичанство и свеједно нису избегли нож, али ко је имао баку, имао је и привилегију да научи основне ствари,не схватајући их уопште. Те лекције из куће су се настављале и у време званичног атеизма, али то још није било приближавање вери, тј било је ,али не дословно, јер вера није ствар лекције која се учи и полаже, него нешто много дубље. Али остао је у нама мирис тамјана, тајанственост тих простора са фескама и иконама, тај старији свет у црнини, људи са брадама, испосници у црним мантијама, пуцкетање свећа, читав тај тајанствени ритуал који се, на срећу, потпуно разликовао од онога што се у школи звало “црвени кутић“ – ту је била застава, Титова и Стаљинова слика, пехари победника, извезене пароле..и сично.Право приближавање вери код мене се десило кад сам као студент Ликовне академије одлазио лети на рестаурације манастира на Косову и Метохији, у Пећку патријаршију, у Дечане, у Грачаницу.

Свети Василије Острошки, рад Мома Капора

Како сте доживели 17.фебруар ове године,проглашење наводне независности К иМ  и шта и како даље као народ?

Што се мене лично тиче, осећао сам се понижено. Не могу да се помирим са чињеницом да нећу моћи да одем у Грачаницу и додирнем прстима Симониду, или да припалим свећу у Пећкој Патријаршији. На сличан начин то је осећала и маса Срба која је испунила Београд својим понижењем и бесом. Најлепше од свега је то што је ту непрегледну масу која је дисала као један човек Б92 избројао као 150 000 људи, а било их је најмање милион, ако рачунамо и оне по кућама који су осећали исто што и они на улици. Гледам мазохистички програм тог студија као што човек себи убризгава серум од змијског отрова против правог уједа змија, али оставимо њих, они су неважна епизода у нашем животу. Довољан доказ о њиховој омиљености је то што их полиција чува од гнева гледалаца.  Наравно, у тој маси има увек и проценат агресивних типова. Ко су они? Дивљи навијачи, дечаци пуни гнева, они који не знају како да испоље своју потиснуту енергију. Али довољно је поставити полицију пред та осетљива места, а то није учињено, ко зна зашто. Међутим, увек кад се нађемо на дну у мени се појави трак оптимизма, помислим на то ко је све владао овим народом и овом земљом и где је сада. Преживели смо и горе ствари; петсто година смо успели да сачувамо идентитет, веру, цркву,усмену књижевност, обичаје, традицију…

Ово данас је само један трен за историју, тако рећи трептај ока;невоља је само у томе што ми имао само један живот, али треба веровати да ће наша деца и унуци доживети да виде крај Велике империје зла и да ћемо се поново вратити на Косово.

Данас се пуно говори о људским правима и слободама, ту влада права збрка, а многи људи траже слободу мимо Бога. Шта је по вама слобода?

Бити слободан, за уметника првенствено, јер се тиме бавим, значи ослободити се гордости. То је непрекидна борба са самим собом. Значи, не пожелети награде, место у некој хијерархији…Ако неко жели награду, а сви желимо, јер имамо у себи такмичарски део, онда жели да буде изнад других, а бити изнад других је већ губитак слободе. Треба победити гордост у себи, а то није лако, то је можда најтеже код уметничког позива, бити скроман и увек се сећати потписа Светог Саве на крају Типика: “Последњи међу последњима“.

Модерна уметност иниситира на оригиналности по сваку цену, естетски захтеви више нису приоритет, а поштовање канона се сматра гушењем слободе. Како гледате на то кроз свој сликарски рад?

Поштовање канона је управо и највиши облик слободе, јер се одричемо сами себе. Ослобађамо се најпре раскоши света и свега онога што можемо, да бисмо изабрали једину праву, ону која нас присиљава на аскезу, послушање,скромност и одрицање самих себе. На некој мојој лествици живих бића, од животиња до човека и до најбољих међу људима, на дну су политичари – они су вође крда, а на самом врху су монаси, јер су отишли најдаље што жив човек може да од у приближавању Богу. Негде близу испод њих су уметници, нарочито сликари и вајари, јер то подразумева и дисциплину, неко послушање и физички труд, док писање не, то је нешто друго. И читав живот уметника, нарочито најбољих међу њима, састоји се од одрицања од шарених лажа света. Ако је у питању неки сликар, онда је то његово очишћење и приближавање спиритуалности једне линије или једног тона – најоскуднијим средствима доћи до највишег степена духовности. Ствар је на први поглед врло једноставна, али то је најтеже што жив човек може да уради, сем монашког живота коме и не треба та врста поштапалице.

Колико вас је боравак на Светој Гори, у Хиландару, променио у духовном смислу ?

Највећу лекцију из православља сам добио у Хиландару, мислим

да ме је то потпуно променило, осетио сам се као најпогрешнији човек на кугли земаљској. Само то што сам видео те људе потпуно посвећене молитвама, ноћним бдењима и посту, било је довољно да осетим да сам изнутра права наказа и поред читавог бављења уметношћу. Навешћу један пример, једну од лекција – монаси не поседују ништа, апсолутно ништа. Њихове келије су празне, нема личних ствари, можда понека. Потпуно су ослобођени од поседовања, неоптерећени иметком који би требало чувати, развијати и штитити.Они једноставно ако изађу из манастира и крену друмом, све је у њима, нема никаквог иметка, нема нико ништа да им одузме. Стога су ти људи потпуно слободни, слободнији од многих “најслободнијих“ људи на свету који имају огромно богатство, али који морају да имају телохранитеље, блиндирана кола, да се брину да им тај иметак не пропадне, да добијају стресове, да се већ живи распадају,док су мошти светаца недирнуте стотинама година после њихове смрти.

Помињали сте и разговоре са покојним оцем Митрофаном…

За мене је тада било велико откриће значење и појам духовног оца – то је најприроднији начин преношења вере једног човека другом. Провео сам многе ноћи у разговору са покојним оцем Митрофаном, који је био на неки начин мој духовни отац, јер ме је упутио на многе ствари. Мени је и чин исповедања био потпуно нејасан, будући да сам грешан, грешнији од многих, грех ми је готово био професија.Питао сам оца Митрофана како могу да причам о својим гресима некоме ко није нигде путовао,ко је добровољно затворен у Хиландарске зидове и ко је пре тога имао скроман живот сељака, занатлије, чиновника.Онда ми је он рекао да није важно коме се исповедамо, може тај монах да буде и неписмен, он је посредник преко кога се исповедамо Богу. Наравно, то је била лекција против гордости, које сам покушавао, а и данас покушавам да се ослободим.

Како гледате на савремени свет који је оријентисан на успех, младост, тржишне вредности?

Ми живимо у једној изопаченој цивилизацији, која се знатно разликује од свих претходних, по томе што у њој влада терор младости и успешности. Човек мора да има све зубе, да буде увек преплануо, елегантан, насмешен, успешан, а после тога да иде код психијатра на кауч да прича о својим траумама, јер нико неће ни да га саслуша. Бити сиромашан, стар, недотеран – то је директан грех у овој цивилизацији, вас склањају или у лудницу или у сиротиште, или умирете на улицама, по ћошковима или каналима. Тај принцип успешности, победника и вечите младости довео је до изопачења великог броја људи. Човеку није дозвољено да остари као нормалан свет, као што старе људи у селима. Чича седи испред куће са штапом и са пријатељем, гледа у шљивик или на друм – то му је и телевизија и разбибрига и бављење другима.Ако има реуму, не иде на реуматолошки институт, него се зна да је то доба кад човек има неких тегоба, не може баш да трчи. Умире нормално, као што умире старо дрвеће, а дрвеће умире усправно. Ја жалим за тим светом који се задржао само још понегде у дубокој провинцији и по планинама. Што се човек више пење наилази на све боље људе, а најгори су у долинама и градовима.

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Четвртак треће седмице поста

Шта ћу Ти принети, Христе? Ти си нам даровао да се поклонимо Твом Часном Крсту, на којем је проливена Твоја пресвета Крв, на којем је Твоје Тело клинцима било приковано. Са љубављу га целивамо и благодаримо Ти.

Јутрење у Крстопоклону недељу

Поуке Светих Отаца: Не оклевајмо до сутра, јер “не знамо шта нам сутрашњи дан доноси”, нити рецимо “победићемо (греховну) навику постепено” јер се то постепено никада неће свршит…

Свети Јован Златоусти

Молитва:

Господе Исусе, обећали смо да Ти служимо до краја. Помози нам, Господе, да разумемо право значење и дух “пожртвованости” јер предајемо своје тело, ум и срце да служе Теби. Нека би Твој Часни Крст увек био наше укрепљење и надахнуће. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса.  11:10-16, 12:1-12

1 Мојс. 7:11-24, 8:1-3

Прич. 10:1-22.

Рим. 8:28-29

Лука 4:16-22.

Богомислена размишљања: А знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро.”

Рим. 8:28

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Честитка Патријарху Данилу поводом 20-те годишњице архијерејске хиротоније

Његова Светост Патријарх Московски и све Русије Кирил упутио је честитку Његовом Блаженству Патријарху Румунском Данилу поводом 20-те годишњице његове архијерејске хиротоније. Текст поруке преносимо у цјелини.

Ваше Блаженство, љубљени у Господу брате и саслужитељу!

Срдачно Вам честитам двадесетогодишњицу Ваше архијерејске хиротоније.

Од младости изабравши пут служења Господу и Његовој светој Цркви, свецјело сте се предали вољи Божијој и трудили се да јој следујете на свим животним стазама.

Господ Вас је прибројао чину прејемника апостолске благодати, а потом Вас призвао на висину предстојатељске службе, коју носите са урођеном Вам бригом за удио Божији.

У овај празнични дан желим Вам крепост од Господа у Вашем првосветитељском раду на добро Свете Румунске Цркве. Нека Вас Господ  сачува у добром здрављу на многе године.

С братском љубављу у Христу

+Кирил

Патријарх Московски и све Русије

Извор: Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Субота треће седмице поста

Господе, Ти си добровољно раширио Своје руке на Крсту: испуни нас светлошћу Твојом у посту и молитви, уздржању и милостињи, и удостој нас да се поклонимо Крсту Твоме умилним срцем, јер си Ти благ и човекољубив.

Вечерња уочи Кросопоклоне недеље

Поуке Светих Отаца: Ако ти искрено и од срца опростиш,  Бог на исти начин теби опрашта.

Свети Јован Златоусти

Молитва:

Господе, благодаримо ти што си нас Крстом Својим позвао у заједницу свете Цркве Твоје. Нека би се свагда сећали Твојих речи пуних љубави: “Кад учинисте једном од ових малих, мени учинисте.” Научи нас да живимо по речима овим. Амин.

Читања из Светог Писма:

Јевр. 10:31-38

Мк. 2:14-17.

Богомислена размишљања: И… Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни.

Мк. 2:17

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Недеља треће седмице поста-Крстопоклона

Крсту Твоме клањамо се Владико и славимо васкрсење Твоје.

Спаси, Господе људе Своје и благослови наследство Твоје, победу над противницима дарујући и Крстом Својим чувајући многострадални род наш.

Тропар на Божанственој Литургији

недеља Крстопоклона

Данас је дан поклоњења Часном Крсту. Сада је положен пред нама и сија сјајем Христовог васкрсења. Приђимо и целивајмо га са великом радошћу у души.

Јутрење,  недеља Крстопоклона

Молитва:

Господе, нека би наше уши свадга чуле глас потребита, а срца и руке хитале да учине све што је потребно ради Имена Твога, без обзира на тешкоће. Твојим Часним Крстом као нашим светилником, и благодаћу Твојом, нека би напредовали у свему што чинимо Тебе ради. Амин.

Читања из Светог Писма:

Јевр. 4:14-5:6

Мар. 8:34-9:1

Богомислена размишљања: И … (Исус) рече им: Ко хоће замном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.

Мар. 8:37

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.