Cijeli film o Martinu LUTHERU na You Tube (1h 58 min) preveden - i s titlovima

[Zayron]

Igrani film Martin LUTHER - s titlovima

http://www.youtube.com/watch?v=XwpbvUs_iAM

Titlove možete mjenjati u CC funkciji

[Александар Милојков]

Гледао сам. Одличан филм.

[Guest о. Агапије]

Film je sjajan. Govori protiv klirikalizma, idolatrije i fetishizma i naravno o hristocentrizmu i bibliocentricnosti (...u pokusaju).

[Јаков.]

Da li ovaj film može da pokoleba nekog rimokatolika u veri?

Ako je odgovor DA, da li je razlog tome Luter, to jest ono kako je predstavljen u filmu?

Ako je odgovor opet DA....onda film nije dobar (ne ocenjujući umetničke dojmove)

[Guest о. Агапије]

Da li ovaj film može da pokoleba nekog rimokatolika u veri?

Ako je odgovor DA, da li je razlog tome Luter, to jest ono kako je predstavljen u filmu?

Ako je odgovor opet DA....onda film nije dobar (ne ocenjujući umetničke dojmove)

Зашто би морао неки католик да се поколеба у вери ?

Не разумем ?

Нема потребе да идеолошки приступамо вери и животу...

Филм говори о историјском и цивилизацијском искораку, нема посебне уметничке вредности.

Између осталог, постоји моменат у филму када Лутер пита "шта се дешава са грчким православљем ?"

Лично сматрам да је велика штета што Лутер није имао прилике да упозна Православље...

Касније ће у историји бити покушаји икуменског дијалога међу православним и протестантима али због историјских (не)прилика (ратови...) је стало до новијег периода када је поново успостављен.

Sent from my New iPad using Tapatalk HD

[Zayron]

Film govori također i dosta objektivno o njegovoj zaista komplikovanoj, vjerovatno i na neki način podijeljenoj, nesigurnoj i nespokojenoj ličnosti i njegovim duhovnim prožitcima koji su često na samoj granici zdrave ili normalno prihvatljive hrišćanske spiritualnosti. Potvrđuje moj generalni utisak koji imam kad čitam bilo šta o njemu ili od njega, do kraja života nije vjerovao sebi a možda zato ni Bogu sasvim bez sumnji. Sumnje je imao velike ali one se nisu smanjivale već postajale tim veće svakim njegovim daljim vanjskim "uspjehom" dok nisu završile onim poznatim stavom koji je izrekao u poznijim godinama negdje pred svoju smrt izjavivši pred Melanchtonom: Da sam znao da će se sve ovo ovako (u moru krvi i ratova) završiti ne bi me nitko u ovo natjerao i odvukao ni sa 4 para volova. Parafraziram. Potom tridesetogodišnji skoro apokaliptički rat u Evropi je poznat kao izravna posljedica Lutherovih reformatorskih zalaganja i njegovih 95 teza, može se reći da za njega nosi odgovornost najviše on, a koji se dešavao u isto vrijeme kad se Beć branio od Turaka, kad je to Evropi i hrišćanstvu najmanje bilo potrebno.

[Zayron]

Zanimljiva je uloga i tog njegovog avgustinskog redovničkog subrata, koji ga napušta tačno u trenutku kad se Luther odlučuje i tim oženiti i prekršiti monaški zavjet. Što dokazuje da je reformacija započela kao unutrašnja stvar katoličke Crkve ali završila na kraju izvan nje. Taj njegov subrat, avgunstinijanski monah je bio svo vrijeme zajedno s njim dok se to ticalo katoličke Crkve i ličilo na neku njenu unutrašnju reformu, no kad je shvatio da je Luther u tome otišao predaleko i namjerava pogaziti monaški zavjet, što je na kraju učinio, pronašao je snage i razloga da ga napusti i ne slijedi dalje. Dakle s njim i uz njega su bili i mnogi takvi reformatori koji nisu nikada pomišljali na odvajanje od Crkve već na njenu unutarnju preobrazbu i ti drugi kojim se na kraju priklonio i sam Luther koji su imali za cilj osnovati njemačku nacionalnu autokefalnu Crkvu a sasvim svejedno na kakvom modelu duhovnosti, Luther im je dao vjetar u jedra. Dva druga slična takva reformatora, ništa manja od Luthera i koji međutim Crkvu nisu nikada napustili, koji su u njoj ostali imamo u likovima sv. Dominika i sv. Franje Asiškog.

[Лазар Нешић]

Мартин Лутер је био сјајан лик.

Време његове теологије тек долази и треба га пажљиво читати и разумевати.

Може бити од велике користи за савремену православну теологију и Цркву.

[Zayron]

Лично сматрам да је велика штета што Лутер није имао прилике да упозна Православље...

O pravoslavlju je imao Luther kao jedan od najboljih zapadnih teologa sasvim dosta kompetentnih teoloških informacija i u to doba. Sve ono što je mislio o katoličanstvu tim prije je mislio o pravoslavlju, da su nužno potrebne efikasnih reformi i vraćanju Svetom Pismu i Jevanđelju, pravoslavlje je on vidio kao okoštalu strukturu utunulu u liturgijski formalizam i krasnu fasadu, građevinu bez unutrašnjeg duha, čak tim još i više potrebnu reformacija.

[Лазар Нешић]

Sve ono što je mislio o katoličanstvu tim prije je mislio o pravoslavlju, da su nužno potrebne efikasnih reformi i vraćanju Svetom Pismu i Jevanđelju, pravoslavlje je on vidio kao okoštalu strukturu utunulu u liturgijski formalizam i krasnu fasadu, građevinu bez unutrašnjeg duha, čak tim još i više potrebnu reformacija.

Ово је твоје виђење ствари или можеш да поткрепиш и изворима, тј. самим списима Мартина Лутера?

Не питам као провокацију, већ се интересујем и занимало би ме да прочитам

[Zayron]

Ово је твоје виђење ствари или можеш да поткрепиш и изворима, тј. самим списима Мартина Лутера?

Не питам као провокацију, већ се интересујем и занимало би ме да прочитам

Pogledaću, pošaljem neke linkove ako ih nađem na internetu i ako stignem. Svejedno, svaki teolog to može pročitati iz svake njegove rečenice, nije potrebno tražiti neka posebna djela ili citate, krajnje absurdno je očekivati da on koji je bio tako oštar i strog prema katoličkom formalizmu, bi za taj pravoslavni imao više razumjevanja i shvatanja ili bio k njemu iz bilo kojeg razloga više blagonaklon ili tolerantniji nego k tom katoličkom. Njemu je smetao svaki hrišćanski formalizam a sasvim svejedno bio on katolički, pravoslavni ili dokalhidonski koptski ili armenski ili se radilo o formalizmu i u prvoj Crkvi (čak i tamo gta je bilo, dosta je pažljivo čitati Poslanice i Djela Apostolska, protiv čega su još tada propovijedali sami sveti Petar, Pavao i ostali apostoli) itd. ili ne znam još kakav dalje. Zato nije ni potrebno tražiti neke posebne citate ili neko naročito njegovo djelo, na prvi pogled je jasno to iz njegovog cijelog života i rada za šta se zalagao a protiv čega.

[Лазар Нешић]

Pogledaću, pošaljem neke linkove ako ih nađem na internetu i ako stignem. Svejedno, svaki teolog to može pročitati iz svake njegove rečenice, nije potrebno tražiti neka posebna djela ili citate, krajnje absurdno je očekivati da on koji je bio tako oštar prema katoličkom formalizmu, bi za taj pravoslavni imao više razumjevanja i shvatanja ili bio k njemu iz bilo kojeg razloga više blagonaklon nego k tom katoličkom.

Хвала ти, ако нађеш постави.

За ово друго си наравно у праву, с тим што је разлика између два наведена формализма и окошталости сасвим другачија. Макар базично.

Еклисиолошке болести Запада и римокатоличке Цркве су сасвим другачијег степена "патологија" (не знам за бољи израз) од Источних. Наравно, ни Истоку нису фалиле, нити данас фале.

Дакле, чињеница да је Лутер боље (а чини ми се да уопште није ни познавао, али то је друга тема) познавао етос Истока, те да би од тога имао итекако користи, овиме уопште не пада у воду.

Јер етос Истока је управо та слобода искуства и непоновљивопст догађаја-Христа за којом је Лутер трагао, а коју су (на жалост) и сами православни често губили из вида, тј. заборављали на њу.

[Желе Зека]

Лепо је што је све више лутера и у Православној Цркви!

[Ignjatije]

Лепо је што је све више лутера и у Православној Цркви!

? ? ?

[Желе Зека]

Мислим на неке теологе и неке православне хришћане а посебно на неке владике,који сада пројављују тај дух слободе и чежње.

У Христу,наравно.