Verska nastava kao obavezan predmet

[Александар Милојков]

Такође, могла би постојати и алтернатива у виду црквеног школства. То би биле регуларне школе, под покровитељством и надзором Цркве и уз помоћ државе. У њима би се изучавали предмети као и у свим другим школама, уз обавезан катихизис и уз један потпуни православни етос у самој институцији. Дакле, био би то избор за младе који желе да се образују и поред тога да се васпитавају у духу Православља.

[nishizawa]

Nedopustivo kršenje sekularnosti, jer se kreće od pretpostavke da učenik pripada nekoj verskoj zajednici (po svoj prilici Pravoslavnoj) i tako se automatski diskriminišu ateisti i oni koji pripadaju drugim verskim zajednicama.

Ниси прочитао до краја реченицу коју си цитирао...

Šta ako roditelji žele, a deca ne žele?

Е у овоме и јесте проблем - највећи број ђака, а ни њихових родитеља, не жели да се упознаје ни са српским језиком, математиком и другим предметима, а камоли са својим верским наслеђем...

Када би тако могло - 85% (по мојој слободној процени, на основу онога што сам чуо за ових девет година) родитеља и ђака не би имало ништа против да ни не иду у школу ако би свеједно добили диплому.

[Александар Милојков]

Ne samo to. Čak iako bi osmislili dobar plan i program, da li bi imali dovoljno kvalitetnih predavača?

Наравно. Образовање на Православном богословском факултету пружа и темељна знања о философији и религији уопште (историји религије). Као теолог био бих сасвим компетентан за таква предавања. Иначе, својим ђацима говорим и о другим религијама, поготово са овим са којима коегзистирамо на истом простору.

[Александар Милојков]

Onda bi bilo pošteno i drugim verskim zajednicama dati pravo da osnuju takve škole uz pomoć države.

Наравно.

[Juan Valdez]

Такође, могла би постојати и алтернатива у виду црквеног школства. То би биле регуларне школе, под покровитељством и надзором Цркве и уз помоћ државе. У њима би се изучавали предмети као и у свим другим школама, уз обавезан катихизис и уз један потпуни православни етос у самој институцији. Дакле, био би то избор за младе који желе да се образују и поред тога да се васпитавају у духу Православља.

С тим што би нецрквени део програма требало да буде акредитован. Само да ти допуним последњу реченицу. Ако би такве школе (или чак универзитети, зашто да не) били добри, у њих се не би уписивали и у њима не би радили само православни, већ сви који желе квалитетно образовање, тако да би то био један одличан пример ненаметљивог мисионарења које је при томе било корисно за цело друштво. Не гајим илузије да је такво нешто могуће ни у траговима у овој и оваквој СПЦ, али ми се идеја као идеја свиђа.

[obi-wan]

Mozda nije tema gde bih postavio ovakvo pitanje, ali sve jedno:

postoji li sansa i nacin da se Verska nastava odvoji od paketa sa Gradjanskim vasp. i da postane obavezan predmet?

To bi moglo da bude samo nesto kao "Osnove hriscnaske etike ili kulture", nikako sama veronauka.

Evo, Aca je izneo ponovo ono sto smo i ranije pricali, i sto bi bilo jako dobro...

Такође, могла би постојати и алтернатива у виду црквеног школства. То би биле регуларне школе, под покровитељством и надзором Цркве и уз помоћ државе. У њима би се изучавали предмети као и у свим другим школама, уз обавезан катихизис и уз један потпуни православни етос у самој институцији. Дакле, био би то избор за младе који желе да се образују и поред тога да се васпитавају у духу Православља.

[Александар Милојков]

Pročitao sam.

Pravoslavna vera nije moje versko nasleđe, jer sam odbacio svu duhovnost. Nikada ne bih dopustio da mi je neko nameće, čak ni pod izgovorom nasleđa.

Одбацио су сву духовност? И шта си сад? Скуп молекула? .smesko.

[Благовесник]

Nedopustivo kršenje sekularnosti, jer se kreće od pretpostavke da učenik pripada nekoj verskoj zajednici (po svoj prilici Pravoslavnoj) i tako se automatski diskriminišu ateisti i oni koji pripadaju drugim verskim zajednicama.

Srbija je drzava Srpskog NARODA, i ostalih naroda.

Ucenik ne mora da veruje u Boga.

Cilj je upoznavanje osnova tekovine versko-kulturnog-duhovnog bogatsva i verske tradicije ostalih naroda i gradjana, sa posebnim osvrtom na versko-kulturno-duhovno bogastvo i versku tradiciju naroda kome ucenik pripada.

[Александар Милојков]

С тим што би нецрквени део програма требало да буде акредитован. Само да ти допуним последњу реченицу. Ако би такве школе (или чак универзитети, зашто да не) били добри, у њих се не би уписивали и у њима не би радили само православни, већ сви који желе квалитетно образовање, тако да би то био један одличан пример ненаметљивог мисионарења које је при томе било корисно за цело друштво. Не гајим илузије да је такво нешто могуће ни у траговима у овој и оваквој СПЦ, али ми се идеја као идеја свиђа.

Свакако, то сам, између осталог, и подазумевао под "помоћ државе". Поред финансија, држава би гарановала и акредитације свих "световних" предмета - самим тим би и дипломе биле признате и равноправне са "световним" школама.

Са друге стране, сам амбијент, сам "дух" школе би био православан.

[Александар Милојков]

I za ovu versku nastavu koja je sada u školama, pokazao se nedostatak kvalitetnih veroučitelja.

Mojoj sestri je u osnovnoj predavao jedan mračnjak i demonolog koji je stalno deci pretio paklom (za nedisciplinu na času) i koji je na osnovu njihovog smeha dijagnostikovao posednutost demonima (kao Miroljub).

Генерализујеш и причаш којешта. Највећи број наставника верске наставе су компетентни и квалификовану људи. А особењака има свуда и међу осталим предметима, не само на верској настави.

[obi-wan]

С тим што би нецрквени део програма требало да буде акредитован. Само да ти допуним последњу реченицу. Ако би такве школе (или чак универзитети, зашто да не) били добри, у њих се не би уписивали и у њима не би радили само православни, већ сви који желе квалитетно образовање, тако да би то био један одличан пример ненаметљивог мисионарења које је при томе било корисно за цело друштво. Не гајим илузије да је такво нешто могуће ни у траговима у овој и оваквој СПЦ, али ми се идеја као идеја свиђа.

Свакако, то сам, између осталог, и подазумевао под "помоћ државе". Поред финансија, држава би гарановала и акредитације свих "световних" предмета - самим тим би и дипломе биле признате и равноправне са "световним" школама.

Са друге стране, сам амбијент, сам "дух" школе би био православан.

.

To, to... to je ono sto nam bas treba.

Ideja je vise nego odlicna.

[Juan Valdez]

Onda bi bilo pošteno i drugim verskim zajednicama dati pravo da osnuju takve škole uz pomoć države.

Зависи шта значи ”уз помоћ државе”. Такве школе би требало да буду приватне и да се такмиче међусобно и заједно са државним, а држава треба само да акредитује и да финансира ђаке, не директно школе и не плате професора. Требало би увести ваучере, па да родитељи добију паре од државе, те да могу с тим парама да бирају којој ће школи да плате. На тај начин би се повећала слобода родитеља и деце, увела конкуренција међу школама (која је данас буквално непостојећа), а при томе би се задржала доступност основног образовања свакоме. У ствари, услове за акредитацију би требало да пропишу академске институције (приватне или државне), а министри и остали чиновници би требало само и једино да потврде да та и та школа задовољава минималне услове.

[Александар Милојков]

Те школе (говорим сад само за Православне) би имале капелу у свом саставу. У тој капели би се одвијало активно богослужење (комплетан круг богослужења). Ученици би се поред световног образовања васпитавали да буду богослужбено активни. Поред катихизиса и активног богослужења, неизоставан предмет био би и хришћанска етика. Волео бих да видим какве бисмо личности имали након једног таквог школовања - свестрано, квалитетно образоване и хришћански васпитане младе људе. Под условом, наравно, да прави људи буду на правом месту (наставни и пастирски кадар).

[Александар Милојков]

Зависи шта значи ”уз помоћ државе”. Такве школе би требало да буду приватне и да се такмиче међусобно и заједно са државним, а држава треба само да акредитује и да финансира ђаке, не директно школе и не плате професора. Требало би увести ваучере, па да родитељи добију паре од државе, те да могу с тим парама да бирају којој ће школи да плате. На тај начин би се повећала слобода родитеља и деце, увела конкуренција међу школама (која је данас буквално непостојећа), а при томе би се задржала доступност основног образовања свакоме. У ствари, услове за акредитацију би требало да пропишу академске институције (приватне или државне), а министри и остали чиновници би требало само и једино да потврде да та и та школа задовољава минималне услове.

Одлична идеја!

[Благовесник]

...