Владика Андреј (Ћилерџић )

[dragisa]

Ovo je fenomenalno.

btw: slucajno ili ne ali potkrovlje je prava "gornja soba"....

[Raymond Red Reddington]

Predivno.

[Partibrejkers]

владика Андреј има тако једну огромну ширину духа...увек ме је одушевљавао...подсећа на светог Силуна Светогорца, нека да Бог да досегне његове висине и да буде на понос наше помесне Цркве

[JESSY]

владика Андреј има тако једну огромну ширину духа..

даааа.........што је потврдио и на вечерашњем дивном предавању о радости и љубави..... bliss jeeee

[Guest - . . .-]

Део појања из Опела познатији Као "тропари после непороцним"

Монах пева тадашњи Ковиљки сада викарни епископ Андреј Ћилерџић Ремезијански.

 

 

 

 

 

[JESSY]

....дивнооооо..........

[Срђан Ранђеловић]

 

 

 

 

 

 

 

Преневши поздраве и патријаршки благослов Патријарха српског Иринеја, владика Андреј, викарни Епископ ремезијански, обратио се вернима у крипти цркве св. Марка у Београду  једном индијском изреком: Осмех који шаљеш враћа се теби, и наставио изношењем мисли познатих мислилаца и светитеља на тему радости.

 

Подсећао нас је колико је важна љубав из које извире радост. Тако, свети Григорије Богослов, један од највећих хришћанских богослова, повезује радост са страхом Божјим и каже: У радости не заборављамо  страх Божји, као што у патњи никада не одустајемо од наде. 

 

Прилично смо заборавили да се радујемо малим животним стварима, предајемо се бригама првенствено због тешког материјалног стања и не налазимо најбоља решења за своја унутарња стања, која се манифестују на разне начине у односу према ближњима и у заједници у којој живимо. 

 

О способности да саучествујемо у радости као суштинској особини смиреног човека, о радости спољашњој и унутарњој, дубокој, тихованој радости, али радости која увек извире од Господа, чули смо дубока промишљања овог  духовника наше Цркве.

 

"Наш Творац зна да ми људи не можемо стално бити у емоционалном стању радости и среће. Све има своје време, и зато у Старом завету књига Проповедника казује: „...Има време плачу и време смеху; време ридању и време игрању..."  (3,4) -  истакао је владика Андреј и опоменуо нас да из Духа Господњег извиру свака благодат и љубав, а са њима и радост, јер, како нас  уче Свети оци, откако је Христос искупио људе, на нама је да се радујемо. 

 

Владика Андреј је одговорио и на три питања: Како осећамо радост? - Шта нас чини радосним? - Шта нам квари радост? 

 

Академик Владета Јеротић је, после исцрпног и темељног излагања владике Андреја, радосно изјавио да нема шта да дода, напоменувши да је Епископ изнео готово све на ову тему, и истакао од колике је важности да будемо смирени, као и да смирених људи треба да буде што више. 

 

У живом међусобном дијалогу двојице предавача вођен је и разговор са присутнима по питањима како да будемо радосни у свакодневном животу, како  да ту радост одржавамо и  да и своје ближње чинимо радоснима.

 

Организатор овог предавања је Управа храма светог Марка, у оквиру циклуса предавања  Просвећеност и одрастање, Хришћанска емоционална писменост, Просвећеност у теологији и медицини. Под покровитељством Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, аутор концепта је др Јелена Обрадовић.

 

 

 

Зорица Зец

http://www.spc.rs/sr/ljubav_radost

[JESSY]

....била на овом лепом предавању......

[@...]

Монах пева тадашњи Ковиљки сада викарни епископ

Колико је монаха Ковиљских постало епископима ? Мислим, све укупно их има три ? ... Добар просек за један манастир.

[Александар Милојков]

@@@...,

 

"Покојна Милева" ! Јеси ли ти, живота ти? Кажи да јеси па да те частим пиће.

 

Верни обожавалац твог разваљивања Карлеушиних глупости.  

[Срђан Ранђеловић]

Емитујемо снимак предавања Преосвећеног Епископа ремезијанског Г. Андреја, којим је започео циклус предавања о Првој посланици светог апостола Павла Коринћанима у Цркви светог Александра Невског. Пред бројним слушаоцима говорио је о настанку, садржају и позадини ове Посланице. Забележио Марко Јовановић.

 

 http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/11/06.11.13_zbor_-_vladika_andrej_uvod_u_i_poslanicu_korincanima_apostola_pavla_64.mp3

 

 

Слово Љубве

[JESSY]

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, сваке недеље са почетком у 12 часова на таласима радио Грачанице, емитује се емисија о Православљу у организацији Епархије рашко-призренске и радио Грачанице. Данас је емитована четврта емисија овог циклуса. Гост радија Грачанице био је Преосвећени Владика Андреј епископ ремезијански викар Патријарха српскога. Овога пута трудом и пожртвовањем директора радио-телевизије Грачаница Саше Секулића направљена је и телевизијска емисија са нашим драгим и уваженим гостом.

Информативна служба Епархије рашко-призренске преноси разговор са Епископом  Андрејем

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[JESSY]

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Андреј беседио је у оквиру духовне трибине понедељком у Парохијском дому Светосавског храма на Врачару. Госта је најавио је у име домаћина присутне поздравио протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић, а тема, „Голготски крст и страдање Господа Исуса Христа“, привукла је велики број посетилаца.

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/03/31.03.14_zbor_vladika_andrej_golgotski_krst_i_stradanje_gospoda_isusa_hrista_64kbps.mp3

[Guest]

 

Епископ Андреј (Ћилерџић) рођен је 21. 8. 1961. у Оснабрику (СР Немачка), као други син протојереја-ставрофора Добривоја Ћилерџића и мајке Маријане. Основну школу и гимназију завршио је у Диселдорфу (СР Немачка), а после матуре боравио је годину дана на Светој Гори (1980-1981).

На Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду уписао се септембра 1981, а дипломирао 25. марта 1986. године.

У манастиру Високим Дечанима, 7. јануара 1987, замонашио га је његов духовник, тада јеромонах, а сада Епископ бачки  Иринеј. У чин јерођакона рукоположио га је 8. марта 1987, у храму Светог Саве у Диселдорфу, тадашњи Епископ западноевропски  Лаврентије.

Боравио је од 1987. до 1989. на последипломским студијама у Солуну (Грчка) и служио две године као јерођакон у храму Свете Софије у истом граду. Од 1989. до 1993. службовао је као суплент у Богословији у Призрену, где је био и диригент хора богослова.

У чин јеромонаха рукоположио га је 21. 11. 1990, у храму Светог Саве у Диселдорфу, тадашњи Епископ моравички и администратор Епархије бачке Г. Иринеј.

Од 1992. године до избора за Епископа ремезијанског био је сабрат обитељи Светоархангелског манастира Ковиља у Епархији бачкој.

Од 1993. до 2005. службовао је као секретар Канцеларије за међуцрквене односе Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве у Београду.

У чин протосинђела произведен је 26. јула 1999, а у чин архимандрита 19. августа 2002. године.

Године 2005/2006. боравио је на студијама француског језика у Босолеју/Монте Карлу (Француска).

Од 2006. до 2008. службовао је као доцент за комуникацију и саветник за запошљавање на Економском институту при Министарству рада града Диселдорфа. Од 2008. године, у својству докторанда и научног сарадника, бавио се истраживањем православне еклисиологије на Институту за православну теологију Универзитета у Минхену.

У мају 2010. године Професорски савет изабрао га је за асистента на Катедри за православну догматику. У Минхену је богослужио у грчком православном храму Свих Светих, као и у капели Светог Николаја Руске Заграничне Цркве града Минхена.

За викарног епископа Патријарха српског, са титулом Епископа ремезијанског, изабран је на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаног у Београду од 16. до 27. маја 2011.

Од 2011. до 2014. године био је шеф Кабинета Његове Светости Патријарха Српског у Српској Патријаршији у Београду.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве га је на свом редовном мајском засједању 24. маја 2014. изабрао за епископа аустријско-швајцарског Епархије Аустрије-Швајцарске-Италије и Малте са седиштем у Бечу у Аустрији.

Епископ Андреј говори више страних језика: немачки, грчки, италијански, енглески и француски; служи се руским, латинским, јеврејским и арапским језиком. Познат је као један од најбољих познавалаца црквеног појања, свира гитару, а у народу је познат као одушевљен предавач и надахнут проповедник Христове благовести. Његове беседе се издају у мултимедијском формату званично у интернету.

Током свог дугог служења у Српској Православној Цркви учествовао је на многим међуцрквеним и међународним конференцијама, у богословским дијалозима и трибинама широм Европе, у Африци и Азији. Био је изасланик Српске Православне Цркве у Светском савету цркава и у Конференцији европских цркава у Женеви. Такође је био члан у званичној делегацији Српске Цркве у Александрију и Цариграду.

У мају 2014. године, на званичан позив његовог родног града Оснабрика, свечано се уписао у златну књигу града.

Члан је више европских мировних иницијатива и удружења: Аустријског форума „Пут наде“ у Грацу, Друштва немачко-српског пријатељства у Минхену (Немачка), Грчког музичког удружења у Минхену, Академије за социјалну, националну и културну сарадњу у Вуперталу (Немачка) и др.

За време несрећног грађанског рата у бившој Југославији, од 1992. до1995, и 1999. године, био је познат у народу као духовник ратној сирочади, ратним инвалидима и избеглицама које је, као сабрат манастира Ковиља и службеник Српске Патријаршије, а у сарадњи са црквеним институцијама у Грчкој, Немачкој, Аустрији, Италији и Француској, прихватао и збрињавао.

* Датум устоличења у Бечу новоизабраног Епископа аустријско-швајцарског Андреја накнадно ћемо објавити

Извор: СПЦ

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

 

 

 

 

 

 

 

 

Не узимајући у обзир безобзирност појединих, Владика Андреј је дао сјајне одговоре на сва постављена питања.