Света Тројица - један Бог?

[Apis]

Некако ми се чини као најбољи пример три човека, иако тај пример на први поглед наизглед руши концепт монотеизма...

Po meni ne moze biti adekvatan primer Svete Trojice jer ispada da onda imamo Tri bica,zasebna a Bog je jedno Saborno Bice Tri Ipsostasi koja se medjusobno prozimaju,sadejstvuju u vecnoj ljubavi.

[Душко Дугоушко]

Po meni ne moze biti adekvatan primer Svete Trojice jer ispada da onda imamo Tri bica, zasebna a Bog je jedno Saborno Bice Tri Ipsostasi koja se medjusobno prozimaju, sadejstvuju u vecnoj ljubavi.

Па и имамо три Бића, а једног Бога - Свету Тројицу. Погледај значење речи ипостас.

[Sherlock H.]

@Apis

Definisi bice.

I kao sto ti Aleksandar rece, naravno da imamo tri bica. U suprotnom, nema Trojice.

[grigorije22]

Cijenim vaše pokušaje da to nama koji nismo hriščani objasnite.Pričali smo o tome. Pokušali smo raspravama ugodnim i manje ugodnim ali "niti smo mi vas u viru niti vi nas iz vire".

Mislim da je stvar jasna:Za vas vaša vjera je vjera u jednog Boga koji je opisan onako kako ste vi opisali.Kod nas je shvatanje drugačije.

Stoga bi bilo bolje da i jedni i drugi kažemo mi vjerujemo u Jednog Boga.A ovo dalje ovamo pustimo da o tome presudi Onaj koji će svima sudija.

Kao što kaže Kuran:Vama vaša a meni moja vjera...

Mi hriscani verujemo da je Bog jedinosustan ali trolicnostan, dok vi i Jevreji verujete da je Bog jedinosustan i jednolicnostan.

Jedini problem koji se javlja sledi iz Muhamedovog pogresnog shvatanja hriscanstva, pa zato u Kuranu stoji napisano O sledbenici knjige ne govorite da je Alah jedan od trojice. Stvar je u tome da mi to i ne govorimo.

[Apis]

@Apis

Definisi bice.

I kao sto ti Aleksandar rece, naravno da imamo tri bica. U suprotnom, nema Trojice.

Jedno postojanje,jedna energija,jedna volja,jedno delovanje....saborno uvek u harmoniji,ljubavi,skladu,savrseno sadejstvujuci ....

[Apis]

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ТОМ I

ДЕО ПРВИ - ОДЕЉАК ДРУГИ

Бог у суштини

24. Божанство и једносушност Лица Свете Тројице

Новозаветно Откривење показује нам не само да су у Богу три Лица него и то да су та три Лица једно Божанство. Вечито различита међу собом по вечним личним својствима, та су Лица у свему осталом истоветна, једнака, равна и једносушна по Божанству, тј. и Отац је Бог, и Син је Бог, и Дух Свети је Бог, па ипак нису три Бога него један једини Бог. "Јер је у Тројици, тј. у Оцу, и у Сину, и у Светоме Духу — једно Божанство".[1] Јер је „вечно и једно Божанство у Тројици, и једна слава Свете Тројице".[2] Тертулијан изражава неизменљиву богооткривену веру Цркве када вели: „И Отац је Бог, и Син је Бог, и Дух Свети је Бог, и сваки појединце је Бог".[3] Сви православни тумачи тајана Старога и Новог За­вета, говори блажени Августин, које год сам само могао читати, који су пре мене писали о Светој Тројици која је Бог, старали су се, сагласно Светом Писму, учити: да Отац и Син и Свети Дух, по нераздељивој једнакости једне и исте суштине (substantiae), сачињавају Божанско јединство, и стога нису три бога него један Бог.[4] Новозаветно учење о Божанству и једносушности трију Божанских Лица богонадахнуто је изразио први Васељенски сабор устима Осије кордовског: „Божанство није једно лице, као што мисле Јевреји, већ три Ли­ца, не по имену само него разликујући се међу собом по ипостаси... Син је Бог, не део него савршен исто као и Отац, исте суштине какве и Отац који Га је родио на неисказан на­чин. Заједно са Оцем и Сином постоји и Дух Свети, који има исту суштину и власт као Отац и Син. Ми смо дакле дужни исповедати једну вољу, једно царство, једну силу, једно го­сподство..., једно Божанство и исту суштину Оца и Сина и Светога Духа. Не допуштајући мешање или раздељење Лица неизрециве и блажене Тројице, ми верујемо да је Отац увек Отац истинитога Сина, увек онај који јесте и који остаје, и Син — истинити Син истинитог Оца, увек онај који јесте и који остаје, и Дух Свети — истинити Дух Свети, увек онај који јесте и који остаје, — Тројица нераздельна, неисказана..., која има једно Божанство и исту суштину".[5] Према томе, свако Божанско Лице има сва божанска савршенства, и то потпуно и нераздељиво, па ипак нису три бога већ један Бог. Разлика међу Божанским Лицима заснива се само на разли­чи њихових личних својстава, а не на разлици божанских својстава уопште. Свакоме Лицу Свете Тројице припада Бо­жанство у подједнакој и равној мери, али при свему томе ипак нису три бога већ једно Божанско биће, један Бог.

[Sherlock H.]

Pa zato se i ne slazemo jer imamo razlicitu terminologiju. To sto ti kazes ja ne odbacujem, ali odbacujem tvoju terminologiju, buduci da stvara zabune.

Sto se tice reci o. Justina, cini mi se da on(kao i ti) koristi terminologiju sv. Atanasija, koji jasno izjednacava bise sa sustinom(npr. u poslanici egipatskim i livijskim episkopima). Dakle, to prosto znaci da tri licnosti imaju jednu sustinu, sto je ono sto i mi kazemo.

Otac, Sin i Sv. Duh su tri bica u istom onom smislu u kome za tri coveka kazemo da su tri razlicita bica. Tri bica=tri licnosti.

[Apis]

Evo sta kazu kapadokijski Oci jedno bice nikako tri bica, tri licnosti jedno bice:

Учење о Светој Тројици

Света Тројица, Андреј Рубљов

1. Бог је један у три Лица, једна природа, једна моћ, једно делање, једна заједничка енергија трију ипостаси. Постоји, дакле, истоветност природе, воље и делања, савршеног и стварног у Богу. Три лица поседују исту природу, једнако и савршено - зато Тројица не значи три божанствљ (тритеизам), или три различите божанске природе, него три лица Божија (ипостаси). Исту природу поседују и употребљавају потпуно и једнако сва Три Лица, али свако на свој начин.
   
2. Бог, или јединствена природа, не може се замислити сама по себи, ван ипостаси Тројице. Ни једна од ипостаси не замишља се, не именује се без или ван друге две. Св. Григорије Богослов вели да се "монада" креће ка "дијади" и зауставља се у "тријади". "Треба са побожношћу да исповедимо нерођеност, рођеност и исхођење, три лична својства, непокретних и непромењивих Лица Пресвете Тројице: Оца, као нерођеног и беспочетног; Сина, као рођеног и беспочетног; Духа Светога, као исходећег од Оца, послатога преко Сина (као што вели Дамаскин) и савечнога." (Св. Григорије Синаит, Главе у акростиху, 27, Рум. филок., том 7, стр 100). У том кретању јединства или монаде према Тројици, могу се правити следеће разлике:
   
   • Отац је извор божанства (αρχη) нерођен и неузрокован, начело сасуштаствености и неузроковани почетак делања.
     
   • Син се рађа од Оца у вечности, а преко Светог Духа прима људско тело и јавља се у свету. По Вазнесењу, своје присуство у свету остварује у Светом Духу.
     
   • Свети Дух исходи од Оца, али је дат у свет, послат, и манифестује се преко Сина.
     

[*]Једносуштност означава такође јединствену вољу и јединствено делање Тројице. То не значи да дела само Једна од Ипостаси, него Три Ипостаси раде јединствено, али свака по свом сопственом начину. Једна ради као Бог-Отац, друга као Бог-Син, трећа као Дух Божији. Свети Оци употребљују разне формуле да би објаснили то Тројично делање:

• Св. Кирило Александријски каже да сваки дар долази одозго, од Оца, преко Сина, у Духу Светом.
  
• Св. Григорије Чудотворац каже да свако дело почиње од Оца, пролази кроз Сина, а усавршава се у Духу.
  
• Св. Григорије Палама преузима традиционални израз: од Оца, кроз Сина, у Духу Светом.
  

[*]Делатност "ван" Бога, то јест стварање, спасење и освећење јесу заједничко дело Свете Тројице, али је оно подељено међу Трима Лицима: стварање се приписује Оцу, Који је све створио Својом вољом, кроз Сина, у Духу Светоме; искупљење, Сину, Који се оваплотио преко Духа Светога, послушавши Оца; освећење, Духу, Који долази од Оца, на молбу Сина. У чину стварања Отац је извор, Син је граница, Дух је постојање. По Св. Василију Великом "постоји један извор свега што постоји, који ствара кроз Сина и води до савршенства кроз Духа" (О Светоме Духу, XVI, 38, стр 378). Бог је сведржитељ и промислитељ свега кроз Сина у Духу Светоме (Св. Григорије Синаит, Главе у акростиху, 30, Рум. филок., том 7, стр 100).

[*]У унутрашњости Тројице постоји међуипостасно кретање или "перихореза", то јест апсолутно заједничко и савршено прожимање које има јединствено начело. Три Ипостаси нису три начела божанске суштине, али то не значи да су природа или делање Сина и Духа непотпуни. Јер је Син "икона Бога невидљивога" (Кол 1,15). Немогуће је видети икону Бога невидљивога без просвећења Духа (Св. Василије Велики, О Светоме Духу, XXVIII, 69, стр. 494). За Св. Григорија Паламу, ипостас Духа Светога има лични разумни карактер, јер љубав Оца према Сину, као лични однос, ипостазирана је у Духу Светоме. За Св. Григорија Синаита, "Триипостасни Бог има потпуно непомешану перихорезу Лица међу собом (њихово међупрожимање)".

[*]Тројични догмат био је предмет првих Васељенских Сабора, а светотројична теологија утаначила се у истом периоду особитим доприносом Кападокијских Отаца, који су закључили да:

• Божанство (υοσια) јесте заједничка суштина Тројице, која сама од себе постоји.
  
• Природа или јестество (φυσις) јесте стварност која конституише једно биће.
  
• Лице или ипостас (υποστασις) јесте субјекат који поседује и индивидуално прима ту природу.
  
• Ипостасни идиоми (ιδιοματα) јесу карактеристике или лична својства ипостаси.
  

[*]Тајна Тројице остаје недокучива. Многи су покушали да нађу представе којима би превазишли такозване логичке контрадикције садржане у тврдњи: "Један Бог у три Лица" или да пронађу логичне доказе тој тврдњи. На пример, за Блаженог Августина, решење да се потврди Тројица у Богу, не негирајући бројно јединство, јесте то да се посматрају три Лица као односи унутар божанскога живота. Ти тројични односи одговарали би односима једнога ја са самим собом, то јест са: сећати се, дознати, љубити. Сам човек који као јединство познаје свој живот, дух и природу, опитује представу идентичности суштине и разлику тројичних односа.

[Sherlock H.]

Kao prvo, nigde nisi citirao ni jednog od Trojice Kapadokijaca.

Kao drugo, cak i da kazu nesto takvo, terminologija se malo promenila za ovih 16 vekova. Danas kad bi nekome rekao da su Otac, Sin i Sveti Duh jedno bice on ce to gotovo sigurno shvatiti u kontekstu savelijanizma, tj. da je Bog monada. Za danasnje ljude bice = licnost.

[Душко Дугоушко]

Ипостас означава јестаство, физис природу, усиа суштину, док просопон означава лице. Не знам одакле си извукао тај текст...

[Apis]

Evo sta kaze Vladika Nikolaj u Osmom Clanu Simvola Vere:

OSMI ČLAN SIMVOLA VERE Kako glasi osmi član Simvola vere?

„I u Duha Svetoga, Gospoda Životvornog, koji od Oca ishodi, kome se sa Ocem i Sinom zajedno klanja, i zajedno se slavi, koji je govorio kroz proroke". Zašto se Duh Sveti naziva Gospodom? On se naziva tako s istim pravom kao što se Gospodom naziva Otac i Sin. Da li je onda Sveti Duh Bog? Zaista jeste, Istiniti Bog od Istinitog Boga, a ne rađa se od Oca kao Sin već od Oca ishodi. Kako onda možemo reći da verujemo u jednoga Boga? Mi stvarno verujemo u jednoga Boga o kome nam je najveću tajnu otkrio Hristos, a TO je tajna o apsolutnoj harmoniji tri božanska lica jednog istog božanskog bića. Stoga mi govorimo o Trojičnom Bogu ili o Trojici u jedinici, o — JEDNOM B0GU.

[Apis]

Kao prvo, nigde nisi citirao ni jednog od Trojice Kapadokijaca.

Kao drugo, cak i da kazu nesto takvo, terminologija se malo promenila za ovih 16 vekova. Danas kad bi nekome rekao da su Otac, Sin i Sveti Duh jedno bice on ce to gotovo sigurno shvatiti u kontekstu savelijanizma, tj. da je Bog monada. Za danasnje ljude bice = licnost.

Niko do Svetih Otaca nije govorio o tri Bica vec o jednom Sabornom Bicu vecne ljubavi tri Licnosti Oca ,Sina,Svetoga Duha.

[Sherlock H.]

I vladika Nikolaj takodje koristi Atanasijevu terminologiju. A vec sam objasnio zasto je ona danas nepotrebna.

Ako imamo jedno bice("bice" u svesti svakodnevog coveka) kako mozemo da imamo tri licnosti?

[Sherlock H.]

Niko do Svetih Otaca nije govorio o tri Bica vec o jednom Sabornom Bicu vecne ljubavi tri Licnosti Oca ,Sina,Svetoga Duha.

Kao drugo, cak i da kazu nesto takvo, terminologija se malo promenila za ovih 16 vekova. Danas kad bi nekome rekao da su Otac, Sin i Sveti Duh jedno bice on ce to gotovo sigurno shvatiti u kontekstu savelijanizma, tj. da je Bog monada. Za danasnje ljude bice = licnost.

[Apis]

I vladika Nikolaj takodje koristi Atanasijevu terminologiju. A vec sam objasnio zasto je ona danas nepotrebna.

Ako imamo jedno bice("bice" u svesti svakodnevog coveka) kako mozemo da imamo tri licnosti?

kako mozes da poredis ljudsko bice sa bozanskim bicem?Ti onda zamisljas Boga kao tri coveka koja su u vecnom konsenzusu?