О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...

[Guest]

http://vatopaidi.wordpress.com/2009/06/

[Guest]

http://vatopaidi.wordpress.com/2010/09/

[мирођија]

http://www.orthphoto.net/photo.php?id=71663&id_jezyk=1

[мирођија]

http://www.orthphoto.net/photo.php?id=61521&id_jezyk=1

[antipa]

http://www.google.rs/imgres?q=

Na Mladog Svetog Nikolu ove godine navrsice se punih devet godina od kako se upokojila nasa ,,Ama,, -igumanija Ilarija iz manastira Pokajnice . Iako vreme neumitno prolazi majcin lik uvek ostaje neizbrisiv u nasim secanjima .Ta jedinsvena monahinja britkih reci koje su sekle poput sablje bila je prepuna ljubavi za sve ljude ovoga sveta ! Mati nasa sada kada si bliza prestolu Gospodnjem pomeni nas u tvojim blagodatnim molitvama pred Gospodom !

[мирођија]

Нажалост, сестре из Манастира Девича не могу са миром да се Богу моле.

[Anette]

http://vimeo.com/27648581

[Anette]

Sa monahinjama manastira Koporin, u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku. Spremni darovi za sve koji na Vaskrs dođu u svetinju

I JUTRO poranilo nad Koporinom. Udara zvono. Zvuci zapljuskuju brda, pa se vraćaju u zvonike.

Traje prva liturgija, jutrenje na Veliki četvrtak, a manastirska crkva puna ljudi. Za pevnicom sedam monahinja. Pojanje kao iz jednog glasa.

Sve je kao što biva u hramovima vere. A, u ovoj svetinji, nadomak Velike Plane, koju je podigao kao svoju zadužbinu sin cara Lazara despot Stefan Lazarević, u poslednjoj deceniji četrnaestog veka, pred oltarom - deca. Posle liturgije, primiće svoju prvu pričest.

o su naša, koporinska deca - šapuće nam jedna monahinja.

Roditelji veruju da im je porod blagoslovio upravo sveti despot Stefan Lazarević, njegove isceliteljske mošti, koje se čuvaju u ćivotu ovog manastira.

Mi smo tu da zabeležimo jedinstven običaj farbanja vaskršnjih jaja. Odavde će ih, na sam dan Vaskrsa, poneti svi koji u svetinju dođu.

To je naš dar na radost Hristovog vaskrsenja - kaže igumanija Agnija, starešina manastira. - Ali, i na radost što svetinja nikad nije sama. Nema dana da neko ne dođe. Za praznike, posebno ovaj, porta je puna. Iglu da baciš, ne bi imala gde da padne. Prošle godine, odozgo, od ulaza, na pričest su strpljivo čekale tri kolone ljudi. Ove godine očekujemo i više gostiju.

Ponovo zvono posle liturgije. Pričest i doručak za sve koji su se zatekli na parčetu ovog, manastirskog metoha. A, monahinje, u kuhinji, iza konaka pripremaju sve što je potrebno da se počne sa lepim hrišćanskim običajem - farbanjem jaja.

Do tančina smo ovaj običaj sačuvali i negovali - govori mlada monahinja.

Filozof po obrazovanju, pre sedam godina, ovde je našla mir. Dalje... ne pitamo. Put koji mlade ljude dovede do manastira je samo njihova tajna. Do kraja života.

Igumanija daje blagoslov da poslušanje može da počne. Monahinja u vodu, u koju se kuvaju jaja, naliva malo bogojavljenske vodice. Prva boja - crvena. Prvo jaje - crveno. Kao nevina krv Hristova na Golgoti. Ali, i kao boja radosti njegovog vaskrsnuća. A, prva šara - početna slova vaskršnje čestitke: Hristos vaskrese, vaistinu vaskrese!

Hiljadu i više jaja treba ofarbati i išarati dok sunce na zapadne za obronke oko manastira.

Veliki posao - kažemo.

Na radost je - odgovara monahinja. Zato smo odabrali Veliki četvrtak. Petak je veliki dan tuge. I Velika subota je dan za farbanje, ali se na Veliki petak iznosi Plaštanica, pod kojom su vaskršnja jaja.

Igumanija Agnija nam posle priča da su pod Plaštanicom godinama u ovom manastiru vaskršnja jaja - sačuvana.

- Sve se unutra sasuši, a ljuska ostane u sjaju kao da je boju upravo primila. I to traje - govori mati Agnija. - Neki vernici su nam pričali da se i u njihovim kućama, jaja koja ponesu odavde, godinama sama čuvaju.

Posao odmiče, monahinje se smenjuju. U kuhinji, iza konaka, pomažu im i majke, pristigle u dom svoje dece. Manastir smatraju i svojom kućom.

A, kad se u manastir čudesne lepote slije više od hiljadu ljudi, igumanija iznosi veliku korpu, punu vaskršnjih jaja. I, deli narodu.

Kaže nam mati Agnija:

- Kao i prethodnih godina, tako i ove - dođite i vi da osetite tu radost i čudo svetinje.

Dan se bliži kraju. Odlazimo. Ostaje manastir u dolini. A čini se da se sa samim nebom spaja.

Novosti

[antipa]

Igumanija Evgenija Rakovicka

http://www.spc.rs/sr

[brana]

  On 2. 5. 2012. at 12:03, antipa рече

Matuska je ziva i zdrava iako vec duboko zasla u desetu deceniju zivota tj .punih 96g od cega 65g kako je igumanija Blagovestenjske obitelji , I danas sa velikom radoscu i krepkoscu obavlja sve manastirske poslove posto se broj monahinja u manastiru veoma smanjio a posla je previse

Тек сад сам видјела ваш одговор, и јако сам весела да је игуманија жива и да обавља

своја задужења, хвала Вам да сте ми одговорили.

Искрено се надам, да ћу је још који пут видјети. За сестринство знам да се смањило,

да се једна монахиња упокојила. Али тад кад сам била било је и младих придошлих.

Мати Михаилу памтим по строгости, и ко каже да нису омиљени људи који воле ред и рад.

[мирођија]

[мирођија]

[Anette]

Кад је монахиња дража од мајке

Манастир Света Петка у Извору код Параћина. Монахиње воде рачуна о 92штићенице, припремају им храну, одржавају Дом, а пре свега и дарују лепом речју

Дом „Света Петка" у Извору код Параћина за теже и тешко ометена женска лица у развоју јединствена је установа социјалне заштите због прожимања државних и институција Српске православне цркве. Монахиње из манастира Света Петка, које припадају сестринству манастира Раваница, и запослени у Центру за социјални рад у Параћину су на истом задатку већ више од 60 година. Тај пример јединственог деловања социјалних радника и монахиња дао је веома добре резултате.

- Треба имати велику веру, стрпљење и љубав да бисте могли да се бринете о особама које су ометене у развоју. Сви они воле да им се приђе, да их помилујете руком, то им је најважније. Нису им важне друге веома битне ствари у обичном животу, али су жељни љубави и пажње. Лепом речју их смирујемо и живимо са њима као породица. Тада они оживе, расположени су, смеју се, то их одржава и даје им наду у живот - каже мати Гликерија, која брине о Дому у Извору и манастиру Света Петка.

Дом „Света Петка" у Извору од 2003. под ингеренцијом је Центра за социјални раду у Параћину, до тада је био радна јединица Дома у Кулинама код Ниша. Дом је формиран 1946. године, а традицију мешања слабих и немоћних лица манастир Света Петка започео је 1942. прихватањем ратне сирочади. У почетку су корисници били смештани при манастирском конаку, а 1966. године изграђена је зграда Дома на манастирском имању.

- Од када сам се замонашила, пре 52 године, бринем о лицима ометеним у развоју у Дому. Навикили смо се једни на друге и не можемо да будемо раздвојени. Лица која дођу у Дом остају ту до краја живота. Посећују их породице, а неретко се догађа да када им дођу мајке окрећу главу од њих и гледају у нас, монахиње. Мајке се мало брецну на њих, али такве реакције су нормалне. Живимо заједно, делимо и добро и лоше. Дом сматрамо као своју кућу и радимо као што у Јеванђељу пише: „Што учинисте једном од моје мале браће, то мени учинисте". То је наш мотив и задовољни смо. Саосећамо са њиховом патњом и боли, јер они то не умеју да изразе - објашњава мати Гликрија.

Невладина организација „Мали, велики људи" из Београда редовно помаже Дом „Света Петка". Свештеник Јова Билбија је посебно везан за Дом и помаже у набавци потрепштина. Та помоћ се састоји у хигијенским средствима и храни. Дому је потребна нова и већа вешерница и то је нови пројекат који треба реализовати.

- Родитељи инсистирају на томе да баш у Дом у Извору сместе децу. Разумем их, али то је технички и физички неизводљиво. У собама је и по 11 штићеница, а укупно их је 92. Половина су непокретне - истиче директорка Центра за социјални рад Лела Вељковић. За пријем у том дому постоји листа чекања и тренутно 15 особа чека на пријем већ више месеци, јер се ретко упражњавају места. Непосредну негу и старање о штићеницама врше монахиње. Стално су ангажоване њих 23.

На слици су мати Василиса и сестра Фотина

[Anette]

Из истог дома, на слици мати Рипсимија и искушеница која више није у ман.

[Anette]

Поклоничко путовање: Русија.

Сестре манастира Света Петка Изворска: Мати Рипсимија, мати Јефимија, мати Агнија (с лева)