О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...

[мирођија]

[мирођија]

[мирођија]

[мирођија]

[мирођија]

[мирођија]

[мирођија]

Све фотографије преузете ...

Митрополија Цетињска>8. април 2012, Златица-Подгорица - Св. Литургија на празник Уласка Христовог у Јерусалим - Цвијети>Photo 45 of 76

[antipa]

Манастир Гомирје

ВОШТАНИЦА НА СЕЋАЊЕ ГОМИРСКИХ МОНАХА

“Ако ко хоће да иде замном, нека се одрекне себе и узме крст свој и замном иде” (Лука зач. 44, 23 стих)

“Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако” Матеј (зач. 43, 30 стих)

Ове ријечи Светог Јевањђеља заиста су примјерне подвижничком животу, труду и раду многих монаха манастира Гомирја, који су кроз 400 годишњу историју постојања ове најзападније Српске православне светиње, у трпљењу, мучеништву и труду изнијели свој монашки крст до краја, свједочећи својим животом вјеру у постојаност Бога Живога.

Од оснивања па до данашњих дана монаштво манастира Гомирја, чувало је своју вјеру православну кроз вјековна искушења и нападе на њу. Често пута је бивало да су и живот свој полагали али вјеру нису мјењали, него су устрајно кроз мучеништво исповједали вјеру православну.

О крстоносном и мученичком животу монаха манастира Гомирја опширније ћемо писати други пут, а више можете прочитати и у малој монографији о манастиру. Сада ћемо се више задржати на животу и раду оних монаха који су нам кроз временску дистанцу ближи.

Ове године 6. фебруара навршава се 12 година од земне кончине и представљања пред лице Божје блаженопочивше игуманије Анисије (Доцић) настојатељице манастира Гомирја.

Рођена 10. децембра 1921. године у селу Марковцу код Велике Плане, од побожних И благочестивих родитеља мајке Живке и оца Славка. На крштењу добија име Славна. Родитељи су усадили у малу Славну жижак вјере, чију је чистоту носила у себи до краја свога овоземаљског живота. Одлазећи са мајком на богомољачке скупове, упознаје оснивача Богомољачког покрета Св. владику Николаја жичког и охридског, као и побожност руских монаха у манастиру Миљковцу, који ће јој бити духовни узор у њеном будућем монашком животу.

Уз тако задојену вјеру на чистом извору, своју жељу за одлазак у манастир открива мајци. Добра и побожна хришћанка, даје својој кћери благослов да ступи у женски манастир Нимнику Епархији браничевској 1936. године.

Монашке завјете даје пред сам рат 1939. године и прима малу схимну. Средњу музичку школу завршила је у Пожаревцу у којој је стекла музичко знање, које ће са одласком у манастир, преносити и на друге, а нарочито на своје духовне сестре и чеда. Господ ју је обдарио лијепим гласом, па је кроз појање славила и хвалила Бога Живога у храмовима и другим приликама. У музичкој школи је одлично научила да свира виолину. Осим лијепог појања, била је и одличан познавалац Црквеног устава - типика. Добро знајући богослужбено правило, таленат од Бога добивеног, није закопала него га умножила и сво своје знање преносила на млађе, како на монахиње тако и на младе свештенике.

У манастиру Гомионици, добива позив блаженопочившег Епископа Симеона и долази у манастир Гомирје са сестром Павлом и једном искушеницом, садашњом игуманијом мати Параскевом. Мати Анисјиа учинила је значајну прекретницу у историји манастира Гомирја, јер од тада Гомирје постаје женски манастир. Њихов долазак у Гомирје бива у тешко вријеме за Цркву и манастир. Било је то 27. јуна 1967. године. Симболичан је дан њиховог доласка, који ће одмах означити тежак крстоносни пут ка спасењу.

У рушевном манастиру затекле су старог игумана Нектарија и јеромонаха Мирона. Били су то једини преживјели монаси, који су прошли други свјетски рат.

Покојна мати Анисија, узима тешко бреме материјалне и духовне обнове манастира Гомирја, заједно са владиком Симеоном. Било је то вријеме диоклецијана, ирода и јуда издајника.

У животним опредељењима, одликама и ставовима била је мати Анисија пепоколебљива и строга. Господ је награђује за њен рад, те у манастир долазе нове искушенице које ће многе остати у Гомирју као монахиње.

На манастирску славу - Ивањдан- 7. јула 2003. године, сестре су лијепо уредиле њен гроб и подигле мермерни крст са три уписана крста у симбол Тројединог Бога, којем је служила током њеног крстоносног живота.

Много тога би могли још писати о покојној мати Анисији, сада о њеној дванајестој годишњици представљања пред Господом, оволико, са дубоком захвалношћу за сав њен труд, муку и сузе које је уложила у духовну и материјалну обнову манастира Гомирја. Нека јој Господ подари вјечно блаженство у Царству Божјем гдје почивају свети и праведни.

http://www.eparhija-gornjokarlovacka.h

[antipa]

Otac Nektarije iz manastira Mnasijr mati Angelina i mati Anastasija i mon.Magdalina)

(izvor manastir Lepavina )

[antipa]

ИГУМАНИЈА МЕЛАНИЈА И ЊЕНЕ ДВЕ

http://sites.google.comРОЂЕНЕ СЕСТРЕ М.МАРИНА И М.МАКРИНА +2008.Г.

ИГУМАНИЈА МЕЛАНИЈА И ЊЕНЕ ДВЕ РОЂЕНЕ СЕСТРЕ М.МАРИНА И М.МАКРИНА +2008.Г.

[antipa]

[antipa]

( izvor manastir Lepavina )

[antipa]

mati Makrina

( izvor manastirLepavina)

[antipa]

[antipa]

МАНАСТИР ДОБРСКА ЋЕЛИЈА