Како искористити свој таленат?

[RYLAH]

Зар слободна воља није да ти свој живот уредиш онако како мислиш да треба, по Божијој вољи или по Божијем допуштењу? Све ти је стављено пред тебе, а твоје је на крају да изабереш. И ђаво је био слободан, као и сви, само што је изабрао ону другу крајност која се касније претворила у његову природу. Ако причамо о правој слободној вољи, нико нема право да изабере уместо тебе, само да ти стави изборе и последице једног или другог избора, али прави избор, као манифестација твоје слободне воље, је на теби.

 

Где је онда слобода када си натеран да се прихватиш нечега зарад неког вишег циља? Многи су хтели само да седе и да буду добри људи, нису хтели бреме које им је буквално наметнуто. Капирам ја поенту свега тога, Бог види да неко може и онда њега узме да одради посао јер нема ко други или ко бољи у том тренутку, али је тај неко буквално натеран да зарад виших циљева постане светитељ, иако то није хтео, чак се на све начине томе опирао и отимао се. Таквих примера има милион и ван Библије, у предањима.

 

Кад имамо то на уму, да ли је онда и колико од тих људи зависило?

[Ayla]

Зар слободна воља није да ти свој живот уредиш онако како мислиш да треба, по Божијој вољи или по Божијем допуштењу? Све ти је стављено пред тебе, а твоје је на крају да изабереш. И ђаво је био слободан, као и сви, само што је изабрао ону другу крајност која се касније претворила у његову природу. Ако причамо о правој слободној вољи, нико нема право да изабере уместо тебе, само да ти стави изборе и последице једног или другог избора, али прави избор, као манифестација твоје слободне воље, је на теби.

 

Где је онда слобода када си натеран да се прихватиш нечега зарад неког вишег циља? Многи су хтели само да седе и да буду добри људи, нису хтели бреме које им је буквално наметнуто. Капирам ја поенту свега тога, Бог види да неко може и онда њега узме да одради посао јер нема ко други или ко бољи у том тренутку, али је тај неко буквално натеран да зарад виших циљева постане светитељ, иако то није хтео, чак се на све начине томе опирао и отимао се. Таквих примера има милион и ван Библије, у предањима.

 

Кад имамо то на уму, да ли је онда и колико од тих људи зависило?

 

Svakom je dato breme koje može da ponese. Uz to nam je data i sloboda izbora. Pitanje je samo da li smo u datom trenu dovoljno mudri da prepoznamo razloge i nađemo snagu.

Na kraju sve bude kako je trebalo biti.

[RYLAH]

Svakom je dato breme koje može da ponese. Uz to nam je data i sloboda izbora. Pitanje je samo da li smo u datom trenu dovoljno mudri da prepoznamo razloge i nađemo snagu.

Na kraju sve bude kako je trebalo biti.

 

Јасно је мени то, али постоји ли уопште избор у ситуацији када си натеран на нешто што ће касније да те посвети, а ти то апсолутно не желиш?

[Megidon]

Зар слободна воља није да ти свој живот уредиш онако како мислиш да треба, по Божијој вољи или по Божијем допуштењу? Све ти је стављено пред тебе, а твоје је на крају да изабереш. И ђаво је био слободан, као и сви, само што је изабрао ону другу крајност која се касније претворила у његову природу. Ако причамо о правој слободној вољи, нико нема право да изабере уместо тебе, само да ти стави изборе и последице једног или другог избора, али прави избор, као манифестација твоје слободне воље, је на теби.

 

Где је онда слобода када си натеран да се прихватиш нечега зарад неког вишег циља? Многи су хтели само да седе и да буду добри људи, нису хтели бреме које им је буквално наметнуто. Капирам ја поенту свега тога, Бог види да неко може и онда њега узме да одради посао јер нема ко други или ко бољи у том тренутку, али је тај неко буквално натеран да зарад виших циљева постане светитељ, иако то није хтео, чак се на све начине томе опирао и отимао се. Таквих примера има милион и ван Библије, у предањима.

 

Кад имамо то на уму, да ли је онда и колико од тих људи зависило?

 

Бог нас познаје боље од нас самих ,,Он испитије срца и бубреге,, како каже писмо. Он зна дубине наших срца које ни ми сами не можемо да сагледамо јер смо покривени чулима и овим светом. Знао је Господ Мојсија да неће одступити и знао је праву жељу његове душе коју ни он сам није познавао. Не може се причати о слободи ако нема искушења тј. оних фактора који испитују нашу слободу тако кажу сви свети оци. Не знам ја какав сам док не дође ситуација у којој ће се то показати. Тако је и Мојсије одбранио угњетаваног, заштитио Сефору од пастира, и кроз вођство израиља из египта кроз пустињу до обећане земље кроз сва искушења је показао заправо какав је он заправо и да жели да служи Богу.

[RYLAH]

Бог нас познаје боље од нас самих ,,Он испитије срца и бубреге,, како каже писмо. Он зна дубине наших срца које ни ми сами не можемо да сагледамо јер смо покривени чулима и овим светом. Знао је Господ Мојсија да неће одступити и знао је праву жељу његове душе коју ни он сам није познавао. Не може се причати о слободи ако нема искушења тј. оних фактора који испитују нашу слободу тако кажу сви свети оци. Не знам ја какав сам док не дође ситуација у којој ће се то показати. Тако је и Мојсије одбранио угњетаваног, заштитио Сефору од пастира, и кроз вођство израиља из египта кроз пустињу до обећане земље кроз сва искушења је показао заправо какав је он заправо и да жели да служи Богу.

 

Једно је поставити искушење, односно ставити некога пред избор, а друго је натерати га на нешто што не жели у том тренутку. Мојсије је само пример. Имаш Јону, рецимо. Колико је он бежао од Господа? А и приче о светитељима су препуне таквих примера, да им једноставно није дато да ураде ово или оно, да су стегле опаке болести које су попустиле када су се заветовали Богу, итд. 

 

Да ме неко не схвати погрешно, ја ово видим крајње позитивно, да Бог делује на спасење и обожење/освећење човека чак и упркос човековој вољи. Али ако говоримо о слободној вољи, то јест о избору, онда је са становишта свих ових прича, то проблематично. И на крају онда испада да светитељ није онај који се труди и подвизава, већ онај кога Бог изабере да постане светитељ, зато што види да има "потенцијала" да буде светитељ.

[Ayla]

Јасно је мени то, али постоји ли уопште избор у ситуацији када си натеран на нешто што ће касније да те посвети, а ти то апсолутно не желиш?

 

Postoji...izbor je na nama i u nama.

Nekada osjetimo to kao teret, ali ga ne odbacujemo. Pitaš li se zašto?

Zašto ga mnogi nisu odbacili? 

Čini mi se, ipak, da se "dobro" prepozna, makar nam nekad bilo i teško da ga nosimo. 

[Megidon]

Једно је поставити искушење, односно ставити некога пред избор, а друго је натерати га на нешто што не жели у том тренутку. Мојсије је само пример. Имаш Јону, рецимо. Колико је он бежао од Господа? А и приче о светитељима су препуне таквих примера, да им једноставно није дато да ураде ово или оно, да су стегле опаке болести које су попустиле када су се заветовали Богу, итд. 

 

Да ме неко не схвати погрешно, ја ово видим крајње позитивно, да Бог делује на спасење и обожење/освећење човека чак и упркос човековој вољи. Али ако говоримо о слободној вољи, то јест о избору, онда је са становишта свих ових прича, то проблематично. И на крају онда испада да светитељ није онај који се труди и подвизава, већ онај кога Бог изабере да постане светитељ, зато што види да има "потенцијала" да буде светитељ.

 

То је страх њихових тела и одраз људске слабости али не и воља њихове душе, па и Господ је рекао ,, Оче ако може да ме мимоиђе чаша ова, али не како ја хоћу него како Ти,,

Сам си прошао хиљаду пута кроз то да нешто не желиш или мислиш да не можеш па се после испостави боље него што си мислио, суштина је у томе да си у дубини своје душе желео нешто и да буде Божија воља а Бог те је довео до тога али не онако како си ти замислио него како је био Његов свемогући промисао.

[Arsenija]

E tu je i koren samog pitanja: sta uopste jeste sloboda? Mnogi misle da je sloboda kad mozes da radis sta god ti volja, bez granica i okvira. A prava sloboda je upravo sloboda od greha (promasaja) i obmane. Prava sloboda se prima i razume tek kroz trud i podvig samosavladavanja...

 

Postoji li sloboda?

Sloboda izbora postoji.

Ali zašto mi želimo baš odredjenu stvar.Da li mi zapravo želimo ono što mi želimo ili želimo ono što Bog želi od nas?

P.s.Ne znam zašto se upuštam u ovakve razgovore,kad ništa o tome ne znam.... 

[RYLAH]

То је страх њихових тела и одраз људске слабости али не и воља њихове душе, па и Господ је рекао ,, Оче ако може да ме мимоиђе чаша ова, али не како ја хоћу него како Ти,,

Сам си прошао хиљаду пута кроз то да нешто не желиш или мислиш да не можеш па се после испостави боље него што си мислио, суштина је у томе да си у дубини своје душе желео нешто и да буде Божија воља а Бог те је довео до тога али не онако како си ти замислио него како је био Његов свемогући промисао.

 

Где се онда прави избор ако је настројење које се налази у подсвести то што нас одређује? Волео бих да кажем да вазда желим да буде Божија воља а не моја, али мислим да бих лагао када бих то рекао. Да, хиљаду пута ми се десило да сам се захваљивао Бог што су неке ствари испале тако како су испале упрокос мени и мојим настројењима, и мојој вучи у супротном смеру, и данас сам Му на томе свему захвалан, ал не могу баш да кажем да је све то био мој избор.

[Megidon]

Где се онда прави избор ако је настројење које се налази у подсвести то што нас одређује?

Па ваљда у срцу. Наше мисли су једно а срце је нешто сасвим друго. Срце види Бога много боље од ума. Стално тежимо да годинама себи објаснимо оно што срце сагледа за један трен, не зато што је то необјашњиво него зато што смо превише мали да би разумели.

Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се приче 3,5 или Блажени чисти срцем јер ће Бога гледати

[RYLAH]

Па ваљда у срцу. Наше мисли су једно а срце је нешто сасвим друго. Срце види Бога много боље од ума. Стално тежимо да годинама себи објаснимо оно што срце сагледа за један трен, не зато што је то необјашњиво него зато што смо превише мали да би разумели.

Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се приче 3,5 или Блажени чисти срцем јер ће Бога гледати

 

Где је ту онда избор? То је ваљда настројење, а изборе правимо свакодневно? И мислим да оно о чему ти причаш под "срце" представља уствари "савест", а то је од Бога. Да ли ћеш послуштати савест (Бога) или је одаљити од себе, у свакодневном животу се води непрестана борба. Та ће борба зависити од онога што изабереш данас, али и од свих избора које си до тада правио и који чине оно што јеси и што одређује твоје будуће изборе (оно што бисмо могли назвати "срце", евентуално "подсвест").

 

Али ја причам о ситуацији када разбојнику одједном дође талас покајања за све оно што је до тада радио. Талас коме је апсолутно немоћан да се одупре, који многим разбојницима који су заједно са њим харали не дође. Тај талас он нити је тражио, нити тај талас долази из њега (из "срца"), нити му је и био потребан. Када је једној блудници дато да у сусрету са Господом спозна себе и прочисти се, а другим блудницама није, иако би свака блудница кроз тај сусрет могла да се прочисти. КАда је на крају теби нешто апсолутно јасно, а твом другу са којим си заједно растао и све сте исто радили није дато да види то што ти видиш, макар не на тако јасан начин. Нису то ствари за које можемо рећи да зависе од тебе самога, јер ти сам за многе од тих ствари апсолутно ниси способан без Бога, и те ти се ствари дају хтео ти то или не, често упрокос теби.

[Megidon]

Где је ту онда избор? То је ваљда настројење, а изборе правимо свакодневно? И мислим да оно о чему ти причаш под "срце" представља уствари "савест", а то је од Бога. Да ли ћеш послуштати савест (Бога) или је одаљити од себе, у свакодневном животу се води непрестана борба. Та ће борба зависити од онога што изабереш данас, али и од свих избора које си до тада правио и који чине оно што јеси и што одређује твоје будуће изборе (оно што бисмо могли назвати "срце", евентуално "подсвест").

 

Али ја причам о ситуацији када разбојнику одједном дође талас покајања за све оно што је до тада радио. Талас коме је апсолутно немоћан да се одупре, који многим разбојницима који су заједно са њим харали не дође. Тај талас он нити је тражио, нити тај талас долази из њега (из "срца"), нити му је и био потребан. Када је једној блудници дато да у сусрету са Господом спозна себе и прочисти се, а другим блудницама није, иако би свака блудница кроз тај сусрет могла да се прочисти. КАда је на крају теби нешто апсолутно јасно, а твом другу са којим си заједно растао и све сте исто радили није дато да види то што ти видиш, макар не на тако јасан начин. Нису то ствари за које можемо рећи да зависе од тебе самога, јер ти сам за многе од тих ствари апсолутно ниси способан без Бога, и те ти се ствари дају хтео ти то или не, често упрокос теби.

 

Бог нас види као личност реч блудница је општа. Бог познаје ту блудницу као личност која има име. Зна цео њен живот, мисли,патње проблеме и није случајно што је одлучио да се баш њој обрати. С друге стране у причи о талантима имаш један три и пет,то су ваљда неке датости. ,, Колико је коме дано толико че се од њега тражити,, каже Господ.

Да мислим да Бог суди по нашем настројењу.

[ВИЛМА]

Mislim i gotovo sam sigurna da je moj vrhunski talenat vezan za muziku. To mi jedino ide baš dobro

[misionar.com]

Беседа о талантима

Драга браћо и сестре, чули смо данас веома поучну причу о талантима (Мт. 25, 15-28), причу која каже како је Бог дао различите таленте (дарове) нама људима – једноме пет таланата, другоме два, а некоме један таланат. Тај један таланат је заправо дар живота, који смо сви добили од Бога.

Први је добио пет таланата, јер је Бог по Своме предзнању знао да ће се он трудити и радити да би стекао десет таланата, тј. да ће се трудити да постане савршен човек. То је човек, који је потпуно умножио своје божанске дарове. У теолошком и антрополошком смислу, то би био човек који је достигао обожење личности и постао светитељ. По речима светог апостола Павла, такав човек је достигао „меру раста висине Христове“ (Еф. 4, 13). Због тога такве људе – светитеље – сликамо у црквама и на иконама, да би их ми грешни следили.

Другоме је Бог дао два таланта – само наизглед мање. Овај човек се такође трудио и умножио своје дарове и наследио Царство небеско. Трећи, пак, несретник који је добио један таланат – дар живота, он је на жалост остао само на томе. Он није узрастао у својој боголикости. Он је остао да живи на нивоу старог и телесног човека и ни у чему се није уподобио Богу. Због тога на Суду Божијем – Суду Господара – само овај човек негодује и хули на Бога. „Ко си ти да ти ја полажем рачун?“ Овај, дакле, човек не доживљава Бога као свога Оца, јер није стекао љубав према Њему. Он самим тим није могао ни имати љубави ни према другим људима – ближњима. Такви, дакле, људи, телесни и земаљски, људи без љубави према Богу и ближњем неће наследити Царство небеско. Овај пример је, наравно, опомена свима нама да пазимо и чувамо се да не постанемо слични овоме човеку из јеванђелске приче, човеку са једним талантом. Није, дакле, за нас верујуће довољно да будемо задовољни тиме што смо крштени. Потребно је да се животом у Цркви уздигнемо изнад закона тела и греха, закона пале природе, иначе нећемо наследити Царство Небеско.

Како можемо ми да проверимо своје духовно стање и да проверимо да ли бисмо овога тренутка били оправдани на Суду Божијем, на којем смо свакодневно? Најпре и најлакше ћемо то проверити кроз свој однос према ближњима, тј. према другим људима. Ако ближњему – другоме човеку – узвраћам зло за зло, онда сам духовно још увек у Старом Завету. Ако му, пак, учиним и веће зло него он мени, онда се уподобљавам незнабошцу и паганину. Тек ако сам спреман да му опростим, онда сам духовно ступио у простор Новог Завета. Дакле, једино ако имамо љубави према ближњима и праштамо им, може се рећи да смо истински прихватили философију крста и васкрсења. Потребно је, дакле, да непрестано живимо распињући себе Богу и ближњима, јер је то суштина јеванђелског живота и најдубља философија Крста Христовог.
Ми у Цркви смо позвани да на свако зло будемо спремни окренути и други образ (Мт. 5, 39). Зло у себи, па и у другоме, можемо побеђивати једино и искључиво добром, никако узвраћеним злом. Дубока философија хришћанског живота крије се у овој причи о талантима. Бог је нас све људе позвао да будемо савршени. Међутим, ми то не желимо и нећемо. Пошто је Бог то знао и зна, због тога је неким од нас дао мање дарове, да их не би како окренули на зло и на своју сопствену погибао.

Ову причу о талантима можемо разумети и у чисто земаљском смислу. Неко, на пример, има таланат за учење и умножи га и постане велики научник; неко дар певања, па постане велики појац – певач; неко опет има спортске дарове и умножи их и постане као наш Ђоковић. Да би се и земаљски дарови – таланти умножили, потребан је велики труд, напор и подвиг. Међутим, главни и узвишени смисао ове приче о талантима је поука како да задобијемо божанско савршенство и уподобимо се самоме Богу. То је истински циљ и призив сваког човека - како од смртних и пролазних људи да постанемо боголики и христолики. Речима Светих отаца: како од образа, тј. лика Божијег, да задобијемо и подобије, тј. сам божански живот и божанско савршенство.

Светитељи у Цркви су управо то достигли. Вером и подвигом су се уподобили Христу и ево их сада на нашим фрескама, да би нам у Цркви осветљавали пут ка Богу и Царству Небеском. У нашем времену, философија трећег човека из јеванђелске приче, човека са једним талантом, телесног човека - намеће се свима као једина норма и мерило. Једи да би живео, живи да би јео. Егоизам, солипсизам, среброљубље и затвореност за Бога и ближњега - то су основне карактеристике философије модерног, западног човека, која се намеће свима нама. Данас нам се намеће, по речима светог апостола Павла, западно мишљење да је Царство Небеско „јело и пиће“ (Рим. 14, 17).

Наша православна философија и философија Цркве Христове је ипак нешто друго. По речима поменутог апостола Павла, за нас Царство Небеско није првенствено „јело и пиће“, већ „мир и радост у Духу Светом“ (Рим. 14, 17). То исто потврђује и свети старац Серафим Саровски речима да је циљ хришћанског живота, задобијање Духа Светога. Када се Дух Свети косне човекове душе, у њој се дешава оно чудо које се десило на Генисаретском језеру, када је Господ утишао буру на мору. У тој души, дакле, настаје мир и радост. У њу се усељава Дух Свети, а са њим и сви дарови Царства Небеског. У умножавању дарова и узрастању у Христу нема мере. То се види из других јеванђелских прича, на пример о сејачу и семену (Мт. 13) помиње се умножавање дарова до сто; а у другој, пак, причи спомиње се десет хиљада божанских таланата. Дакле, бескрај. Из саме приче о талантима може се закључити да ће вечни живот, за оне који га се удостоје, бити вечно уподобљавање Богу и достизање „мере раста висине Христове“.

Дај Боже да тако и буде, молитвама Пресвете Богородице и свих светих угодника Божијих, али се морамо чувати философије телесног човека, која нас одваја од љубави према Богу и ближњима, а самим тим нас удаљава и од вечног спасења. Амин.

Епископ далматински Фотије
манастир Крка, новембар 2013. године

 

http://www.spc.rs/sr/episkop_fotije_beseda_o_talantima

[obi-wan]

Јасно је мени то, али постоји ли уопште избор у ситуацији када си натеран на нешто што ће касније да те посвети, а ти то апсолутно не желиш?

 

Narvno da postoji. Kazem ti, samo oni koji ne razumeju sta je sloboda, misle da ne postoji...