Како искористити свој таленат?

[Саша од Москве]

osećam da ću da lupim sad - a mogu li to da budu bližnji naši? nekako mi egoistično da to budu naše veštine - nikad one ne mogu biti savršene - već ssa povremenim odbljescima savršenstva...

[Никола Ђоловић]

Мислим да је темељ проблематике у разликовању личних афинитета и Божијих дарова.

Једно је оно што је до човека (у чему се проналази и усавршава) а друго оно што је до Бога (јер су Његове нестворене енергије другачијег бића).

Неко, дакле, може бити генијалан научник, музичар, писац, итд. али да има или нема нимало Духа Светога. Да му лични дар буде преокупацијом бића изоловано од Бога. 

Христос, чини ми се, апелује на узрастање у Духу а дарови у Духу су опет различити. Некима се даје Дух мудрости, Дух исцељења, Дух прозорљивости, итд, али можемо рећи и Дух теологије. Мислим да апостол у посланици Коринћанима одлично илуструје то разликовање дарова поређењем са различитим органима у једном телу. Свакако, акценат је на обожењу природе али премда смо сви свети у Христу, немамо сви исте дарове и службу. 

Сад, колика и каква је могућа интеракација између личних и Божијих дарова, то је индивидуално, и наравно није немогућа мисија. Не мора нужно да једна стварност буде на уштрб друге али линије су танке.

Чињеница је да без обзира да ли се ради о личним афинитетима или Божијим даровима, човек који не ради на њиховом усавршавању неизбежно долази у статичну позицију па тиме и обуставу креативности.

Само, бојим се, да друга реалност (као мерило остварење сврхе у свету) носи болније последице.

Сматрам да нема већег крста неголи пронаћи свој талант (неки преводе и као таленат), а онај ко познаје свој талант нека не заборави да му је и то познање већ дар јер неко не зна шта хоће и шта поседује, па мора да уложи 10. пута већи напор да прво препозна свој талант а онда још већи напор да га реализује.

[Srdasce]

Možda je moj talenat, samo u tome - da budem tu - ljudima na usluzi, pomoći. Da prosto saslušam, utešim. Da učinim sve šta je u mojoj ljudskoj pomoći, da makar taj dan bude drugačiji, da makar taj gest deluje drugačije, da prosto promenim pogled na svet i ubacim iskru drugačije opcije životnog življenja. Prosto, da prigrlim. Da u tom danu nešto imenim, što ćeš da zapamtiš, što će da te ohrabri, da nadu ili da učinim, da se osetiš toplo kao biće, u duši. Pretenciozno bi bilo, ne znam dobro da objasnim, da menjam ljude na bolje, kao da skeniram, sta mi se ne "dopada", na čemu mislim da treba da rade (a verovatno bi i sama trebala takvog da me popravi ) ) i kada to (u) radim, kao na tacni - izvoLte "produkt" u nečije druge ruke, tako divno poboljšan ka njegovom višem dobru.

 

Mada sam ja ubeđenja, ako ćemo baš o talentima, talentima... da imam talenat za slovca.

[obi-wan]

@Tormentor

 

Zar nisu upravo licni afiniteti (talanti) putokazi ka obozenju?

 

To sto neko utone u same darove mimo Boga jeste potpun promasaj (kradja), ali ne slazem se da su licni afiniteti cisto ljudska (bioloska?) stvar, ako si na to mislio. Talante razumem kao usmerenje i poziv na obozenje. Talanti (afiniteti) i jesu darovi Boziji, ali ih ima vrlo razlicitih...

[Никола Ђоловић]

@Tormentor

 

Zar nisu upravo licni afiniteti (talanti) putokazi ka obozenju?

 

To sto neko utone u same darove mimo Boga jeste potpun promasaj (kradja), ali ne slazem se da su licni afiniteti cisto ljudska (bioloska?) stvar, ako si na to mislio. Talante razumem kao usmerenje i poziv na obozenje...

 

Могу бити али не морају да значе. 

Слобода.

Када говоримо о афинитетима, они могу и да се науче, дакле могу бити само биолошка платформа. Али од човека зависи да ли ће да свој дар усмери ка Богу или не.

Сад, да ли је крађа или не (мало је рогобатан термин), не мора нужно да се тако постави проблем. Неко краде несвесно

А проблем са афинитетима и талантима бих завршио увек провокативним од апостола: "Није до онога који трчи (који се труди) него до онога кога Бог милује". То је св. Максим лепо негде протумачио као завист међу хришћанима што неко има неки већ дар од другога. И по тој логици ствари (о којој причи апостол) видимо парадоксалност Божијег деловања. Надасве, Красоту. 

А ако заголицамо још даље, мени се много допада када св. Јефрем Сирин каже да је св. Јован Крститељ најмањи од свих у Царству јер није по својој слободи бирао да буде толико дарован него је од утробе призван, док су други (они, ми, након њега) већи и од Јована јер по слободи се одазивамо и улажемо напор да своје таланте умножимо.

[Srdasce]

Meni je sve manje jasan moj

 

Imaš svakako talentić, da budeš dobra teta Saveta na temi, jer meni uvek daš divan savet.

 

[RYLAH]

А ако заголицамо још даље, мени се много допада када св. Јефрем Сирин каже да је св. Јован Крститељ најмањи од свих у Царству јер није по својој слободи бирао да буде толико дарован него је од утробе призван, док су други (они, ми, након њега) већи и од Јована јер по слободи се одазивамо и улажемо напор да своје таланте умножимо.

 

Зар није сваки светитељ светитељ зато што му је то допуштено, а не због својих неких заслуга или труда?

[Arsenija]

Šta je pravilnije reći talenat ,talanat ili možda talant  ?

I da li ta reč ima neko značenje koje mi ,tj. ja,ne znamo(m)?

[obi-wan]

Зар није сваки светитељ светитељ зато што му је то допуштено, а не због својих неких заслуга или труда?

 

Zbog oba. Bozija blagodat daje, a covek saradjuje. Bez ovog drugog (truda, zasluga) nema svetih...

[obi-wan]

Када говоримо о афинитетима, они могу и да се науче, дакле могу бити само биолошка платформа. Али од човека зависи да ли ће да свој дар усмери ка Богу или не.

 

Cekaj, ovde je bitno. Vidis, ja mislim na sklonosti koje prosto imamo od rodjenja, tj. na koje nismo uticali. Njih smatram talantima koji su tu da u osnovi daju smer nasem zivljenju, i da nas pozovu i upute na obozenje...

[obi-wan]

Šta je pravilnije reći talenat ,talanat ili možda talant ?

 

Sve je pravilno...

[Ayla]

Šta je pravilnije reći talenat ,talanat ili možda talant  ?

I da li ta reč ima neko značenje koje mi ,tj. ja,ne znamo(m)?

 

Pa sad...zavisi od same svrhe. Može biti mjera, balans, opet... različito su ga cijenili i dijelili, a ja ga prihvatam kao Bogom dat dar.

[RYLAH]

Zbog oba. Bozija blagodat daje, a covek saradjuje. Bez ovog drugog (truda, zasluga) nema svetih...

 

Кад смо већ овде, можеш ли онда у том светлу да ми разјасниш нешто? Колику улогу у појединим ситуацијама има то што људи једноставно нису желели одређени начин живота? Бог их чак и против њихове сопствене воље натера да буду светитељи. Почевши од Мојсија па надаље, има много примера да људи добију позив од Бога, пробају да побегну од тога, али их Бог буквално натера да узму Његову службу у своје руке.

 

Е, сад, јасно је да је Бог препознао да су они достојни Његове службе, односно достојни светитељства. Али је такође јасно и да они то не желе, а да на крају буду натерани да се тога прихвате. Може ли се ту говорити о слободној вољи појединца у тим ситуацијама, када је буквално натеран, или се само може говорити о Божијој благодати која буквално натера појединца да се, против своје воље, прихвати одређеног задатка, за који Бог процени да га појединац у том тренутку може спровести? Значи, имамо пример некога кога Бог узима и без да се тај нешто посебно трудио, једноставно у њему препозна потенцијал.

 

Ако би имао мало времена и стрпљења да ми ово објасниш, волео бих да чујем мишљење теолога (не само једног, по могућству) о овоме.

[Megidon]

Ево једно од мишљења: Човек у крштењу и миропомазању прима благодат и дар Духа Светога као свој талант,призив и задатост. Крштењем се облачи у новога човека а миропомазањем задобија благодат педесетнице за даљи напредак у цркви Божијој.Није случајно што се на крштењу даје ново име. По иполитовим правилима колико се сећам је епископ одмах по крштењу у тајности говорио име ономе ко се крсти позивајући се на стих из откривења:,Ko ima uho neka čuje šta Duh govori Crkvama. Onome koji pobijedi daću da jede od mane sakrivene, i daću mu kamen bijeli, i na kamenu novo Ime napisano, koje niko ne zna osim onoga koji ga prima.,,

Tako će onaj koji pobijedi biti obučen u haljine bijele, i neću izbrisati ime njegovo iz Knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem mojim i pred anđelima njegovim. .     стара изрека: Nomen est omen.

 

Постоји нека врста призвања које морамо да остваримо можда је то наш талант. Сви смо позвани да доносимо род Господу ,,свако дрво које рода не рађа се сече и у огањ баца,, ,, и неплодна смоква је била осушена речју Божијом,, ,, и она што није родила рода је остављена само још једну годину,, и ,, со која је обљутавила се просула напоље да је људи изгазе,, све ово говорим у вези са тим да је онај који је закопао талант назван злим и лењим слугом и узео му се и тај један који је имао.

[obi-wan]

@rylah

 

Mnogo si ti to banalizovao. U osnovi, nije to nista drugo nego odnos Roditelja i dece. Deca nece nesto, dok na kraju, pod vodjstvom Roditelja i sama ne uvide da je to bas bilo i najbolje za njih. Dakle, svi smo mi, da tako kazem, "naterani" (= vaspitavani) na dobro, nema nijednog koji bi sam svoju volju razumno upotrebio da nema Roditelja koji ga usmerava ("bezumlje je detetu privezano za srce..."). Mi reagujemo uvek prvo svojom palom prirodom, a Bog nas upravo svojim roditeljskim odnosom zove na onu pravu i potpunu slobodu (uzgred, tako treba da izgleda i obicno ljudsko roditeljstvo).

 

E tu je i koren samog pitanja: sta uopste jeste sloboda?

 

Mnogi misle da je sloboda kad mozes da radis sta god ti volja, bez granica i okvira. A prava sloboda je upravo sloboda od greha (promasaja) i obmane. Prava sloboda se prima i razume tek kroz trud i podvig samosavladavanja...