Безгрешно зачеће

[Александар Милојков]

Нисам чуо за тог светитеља, заиста. Тако да вам не могу одговорити на питање.

[Zayron]

Нисам чуо за тог светитеља, заиста. Тако да вам не могу одговорити на питање.

No, onda nije ni čudo da ni katolički teolozi ništa o njemu nisu čuli, čak ni ti tridentinski ali izgleda da je to najvjerovatnije i po imenu i po porijeklu videa neki jermenski ili armenski svetitelj o kojem ta gospođa na videu tvrdi da spada u svete oce Patres i stekao sam dojam da njegova djela ustvari spadaju u svetootačko predanje i od ključne važnosti su po cjelokupno hrišćanstvo i Crkvu kao i na primjer djela sv. Avgustina, Jovana Damaskina ili Jovana zlatosutog. Meni se čini da ga stavlja u istu ravan sa njima a čudno je da se o njemu skoro ništa ne zna.

[Zayron]

Pa pogledajte gospodine Milojkov kakvu je ogromnu knjigu izvukla i pokazuje je tamo na videu, valjda njegovu i tvrdi da je on Grigorije Narekazi naučiteljem Crkve, Doctor Ecclesiae. znači nešto kao kod nas sv. Toma Akvinski? Znači on je napisao takvu veliku knjižurinu a niko o njemu ništa ne zna niti je šta čuo, ni katolički ni pravoslavni teolozi, baš čudna stvar. Niti se on na teološkim fakultetima spominje a ni ne uči se iz te njegove knjige. Stvarno bih bio rad da to malo istražite ako stignete o komu i o čemu se u stvari radi. Ko je taj Grigorije Narekazi i to još SVETI!

[marko_13]

То што млатара неком књигом и прича о њему не значи да је то заиста тако...

[antics]

Чињеница је да је рмктлц направила око себе траншеје од својих учења у намери да се одбрани од ветрењача, а испало је да су уствари затворени у савршену машину. Неко раније помену да би се они одрекли свих тих учења, ако православни признају апсолутни (и потпуно нееклисијални) примат папе. Е, па не би то могло. Непогрешиви папа Пије IX донео је догму о безгрешном зачећу Богородице. Ако би се тога одрекли, онда пада у воду и непогрешивост непогрешивог.

Све виси о кончићу који је страшно умршен сам око себе. Тај кончић се зове самодовољност. Суштина је да у свему томе лежи један нехришћански дух.

[Zucker]

Grigorije Narekazi nije niti pravoslavni, niti rimokatolički svetitelj. On je pripadao jermenskoj crkvi, a jermeni su nekakvi čudni (kažem čudni zato što su sada u zajednici sa dohalkidonskim crkvama, iako im se Simbol Vere razlikuje) jeretici, odavno su otišli u raskol, mnogo pre Velike Šizme... Rimokatolička crkva se sada nalazi u bezizlaznoj poziciji, gde bi bilo kakvo odbacivanje njenih raznih nagomilanih jeresi i krivotvorina značilo vraćanje pravoverju, ali istovremeno priznanje da je ona raskolnička, ta koja je otišla u raskol u odnosu na pravoslavnu Crkvu, a ne obratno! Što bi naravno, takođe bilo priznanje da je pravoslavna Crkva, ona koja se pominje u Vjeruju.

[Александар Милојков]

Pa pogledajte gospodine Milojkov kakvu je ogromnu knjigu izvukla i pokazuje je tamo na videu, valjda njegovu i tvrdi da je on Grigorije Narekazi naučiteljem Crkve, Doctor Ecclesiae. znači nešto kao kod nas sv. Toma Akvinski? Znači on je napisao takvu veliku knjižurinu a niko o njemu ništa ne zna niti je šta čuo, ni katolički ni pravoslavni teolozi, baš čudna stvar. Niti se on na teološkim fakultetima spominje a ni ne uči se iz te njegove knjige. Stvarno bih bio rad da to malo istražite ako stignete o komu i o čemu se u stvari radi. Ko je taj Grigorije Narekazi i to još SVETI!

У Цркви нису никада појединци, па таман они били и Свети Оци, ауторитети сами по себи. Ако неко учење не прође кроз "организам" Цркве, онда то остаје лично мишљење неког Оца. Нпр. Свети Григорије Ниски је учио о апокатастази, да ће се на крају и сам ђаво спасити. Црква то учење није прихватила и оно је остало само мишљење једног Оца.

А зао овог Григорија кога помињете заиста први пут чујем.

[Бојан]

Pa pogledajte gospodine Milojkov kakvu je ogromnu knjigu izvukla i pokazuje je tamo na videu, valjda njegovu i tvrdi da je on Grigorije Narekazi naučiteljem Crkve, Doctor Ecclesiae. znači nešto kao kod nas sv. Toma Akvinski? Znači on je napisao takvu veliku knjižurinu a niko o njemu ništa ne zna niti je šta čuo, ni katolički ni pravoslavni teolozi, baš čudna stvar. Niti se on na teološkim fakultetima spominje a ni ne uči se iz te njegove knjige. Stvarno bih bio rad da to malo istražite ako stignete o komu i o čemu se u stvari radi. Ko je taj Grigorije Narekazi i to još SVETI!

Па и Тома Аквински и Бонавентура су најоштрије порицали могућност безгрешног зачећа.

[marko_13]

Али Тома и Бонавентура нису имали моћ непогрешивости.

[Желе Зека]

УЧЕЊЕ О БОГОРОДИЦИ-ВЛАДИКА ИГЊАТИЈЕ МИДИЋ

Име Богородица ‡ Тхеотокос, по речима св. Дамаскина у себи садржи и потврђује сву тајну Домостроја спасења. Богородица у нашој вери није ни у ком случају неки циљ за себе, јер Она је живела не ради себе него ради Њега, да би послужила спасењу целога света, да би се Предвечни савет Божији о Оваплоћењу Логоса и о нашем обожењу испунио преко Ње, каже св. Дамаскин. Бог Отац по предзнању је предодредио Њу за Матер Сину свом Јединородном. Ово Божије предодређење Свете Дјеве се у Богу поклапа и поистовећује са Његовим превечним предзнањем личне слободе, личне слободне воље, и личне вредности и личне светости Свете Дјеве Марије. Бог је такође унапред провидећи Дјеву Марију као достојну, довевши је у биће, такође је провидео унапред и праведност родитеља Њених.

Наши прародитељи у рају ?зажелевши лажно обожење? пали су непослушношћу и отпали од Бога и обрели се наги (тј, остали без благодети Св. Духа коју су имали) и затим се оденули у ?кожну одећу до смртности? и пропадивости и грубе телесности. И сви ми обрели смо се ван раја обнажени тј, без Духа Светога. пошто смо ми људи слободно пали и отпали од Бога требало је да слободно и добровољно примимо Богом уређиван план нашег спасења.

Спасоносни промисао Божији или благодат Божија увек је у историји палог човечанства налазила ?тачке ослонца? или ?сасуде благодати? (избор Божији) кроз које се остваривала свештена историја спасења људи. По истој божанској педагогији Демострој (икономија) спасења достигао је свој врхунац и свој завршетак у Пресветој Дјеви Марији. Св. оци гледају на Стари Завет као на један родослов (?генеалогија?) пресвете Богородице из које се рађа Спаситељ.

Као ?кћер Адамова? Она је као и сви потомци Адамови под одговорношћу старог палог Адама, јер је зачета из семена Јоакимовог у утроби Аниној. Као таква Она ?има своје биће са земље? и наслеђује пропадиво тело Адама. Света Дјева Марија је наследила од праоца Адама наследност првородног греха са одговорношћу и последицама тога греха. Она је прави представник човечанства с којим је онтолошки (битијно, животом) везана и ни у ком случају није изузета од наследности првородног греха, како то погрешно учи Латинска црква кроз учење о тзв. ?непорочном зачећу? свете Дјеве од њених родитеља. То учење је прогласио за ?догму? Римске Цркве папа Пије ИX својом булом Инеффабилис Деус од 08.12.1854.

Тим учењем римокатоличке цркве постижу се следеће последице:

1. Одриче се сав смисао целокупне припреме домостроителне историје Старог Завета.

2. Умањује се права вредност и лична слободна светост Пресвете Дјеве

3. Подрива се сва реалност нашег спасења јер се тим псеудодогматом одриче јединство рода људског

4. Доводи се у сумњу и сама реалност истински спасоносног оваплоћења *** тј рођења од једног правог претставника палог човечанства.

5. Одриче се и сама могућност њене смрти (догмат о телесном Вазнесењу Богородице на небо проглашен је булом папе Пија XИИ ?*** Деус? од 1.11.1950 прећутно је да ли је Богородица стварно умрла или не):

Дјева Марија је по природи једнака свим потомцима старог родоначелника Адама, но Она је својом лично достигнутом и задобијеном светошћу изнад прародитеља Адама и Еве (?Ева је сагрешила а Марија је исправила?). Наслеђе првородног греха у Светој Дјеви било је умртвљено и недејствено јер су слободна воља њена и све силе и енергије душе и тела њеног биле посвећене Богу и Господару њеном и зато Она лично није имала никаквог личног греха. Њена светост достиже свој врхунац не у време Дјевиног рођења од своје мајке (како би хтела римокатоличка мариологија) него у моменту зачећа у Св. Дјеви Сина Божијег Јединородног силом Духа Светог.

?***афтартодокете? су говорили да је при зачећу Христа, тело Пресвете Богородице било ?преелементирано? тј. ?измењено? и због тога је Она постала ?нетрулежна? наиласком Св. Духа. Св. Леонтије византијски одговара на то да наилазак Св. Духа није од Свете Дјеве одузео способност да може да роди, нити је био препрека за то. Тај наилазак је њу натприродно привео ка бесеменом зачећу које се делило. Ако би Дјева наиласком Светог Духа постала нетрулежна тада би наравно Она постала корен бесмртности рода људског, а не Божански Младенец који се родио од Ње.

Пуноћа љубави јесте девичанство и изражава се кроз деветвеност. Дјева Пречиста није се никада дотакла до земаљских страсти, него је одгајена небески мислима. Она је због Своје велике љубави према девичанству названа Дјева девственољубива. Она је толико желела и волела девичанство, да се потпуно попунила њиме као најчистијим огњем. Св. Андреј Критски вели да у храму Божијем ?хранитељ Свете Дјеве био је Св. Дух?.

Врхунац Њене славе јесте сама Благовест Божија Њој о ваплоћењу Сина Божијег од Ње. Она је родила ?не човека обоженог, него Бога учовеченог?. Из исте тајне божанског Ваплоћења знамо да је Пресвета Дјева пре, за време, и после рођења Христа била и остала стално (присно) ‡ Дјева. Приснодјевство Богородице значи да Она у часу бесеменог зачећа Логоса силом Духа Светог није знала за мужа (неискусомужна) нити је знала за брак (неискусобрачна). По речима св. Дамаскина Њен живот у храму Божијем био је бољи и чистији од свих других, укључујућу у те друге и ангеле небеске. Иако у слабом телу људском Света Дјева кроз своје двоструко дјевичанство ‡ душе и тела ‡ (а које немају ни ангели јер њихова природа нема тела) показала је светост већу од светости херувима и серафима. Рођење Христово од Свете Дјеве било је изнад закона обичног зачећа и без порођајних болова Дјеве, будући да је зачеће било силом Духа Светог и бестрасно. у часу пак Његовог Распећа и крсне смрти Она је оне муке које је избегла при рођењу Његовом претрпела, када су матерински бол и жалост трзали и кидали Њену утробу.

После Васкрсења Христовог из гроба Света Богородица је са радошћу проповедала Њега као Бога које умро телом, али је васкрсао из мртвих победивши смрт.

Несумњиви је факт по св. Дамаскину да је Света Богомајка умрла смрћу људском. Она која је при рођењу (Христа) превазишла **нице наше природе сада ипак потпада под законе те природе и Њено пречисто тело подлеже смрти. Света Дјева као ?кћер старог Адама? у време смрти потпада под одговорност свога оца и Њена света душа ?природно се раздељује од непорочног тела, тело пак предаје се законитом погребу?. Погреб тела бива ради тога да би оно што је саствављено од земље вратило се поново у земљу и тамо у земљи скинуло са себе трошност и пропадивост а обукло се у нетрулежност тј. преобразило се у светло и духовно тело бесмртности.

Смрт Пресвете Богородице била је природна и у исто време изнад нас тј. изнад природе, натприродна. Смрт живоначалне Матере Господа нашег толико превазилази и сам појам смрти да се она више и не назива ?смрћу? него уснуће (?успеније?), ?божанско представљење? или ?пресељење ка Богу?. Пресвета Богородица ка кћер старог палог Адама умрла је стварном људском смрћу али као Мати Новог Адама ‡ Богочовека Христа, превазилази оквире обичне смрти и кроз смрт прешла је (најпре душом а затим и телом) у вечни бесмртни (непропадиви) живот код Сина Светог и Бога.

За западну мариологију нерешив је проблем смрти Богородице јер ако Пресвета Богородица није била под наслеђем првородног греха поставља се питање како и зашто је умрла? Јер смрт је последица првородног греха. Отуда и то погрешно учење о вазнесењу Њеном без проласка кроз смрт јер први догмат о непорочном зачећу Њеном одриче могућност смрти тј. упућује на догмат о вазнесењу.

По учењу св. Дамаскина Пресвета Богородица је стварно умрла и тек после смрти и погреба Њеног, Њено пречисто тело је узео себи на небо њен Син Спаситељ. Ако жели да тај факат узме у обзир онда римокатоличкој теологији остаје једина могућност: да прогласи Богородичину смрт за ?искупитељну? смрт а св. Дјеву за ?Искупитељницу? или ?Саискупитељицу?. Св. Дамаскин категорички одриче и саму мисао о томе: Ми Њу не сматрамо за богињу јер ми објављујемо и смрт њену (јер ?не анђео и не посредник него је сам Господ дошао и спасао нас?).

[Sir Oliver]

Zašto je u stvari, i da li je bilo neophodno da Bogorodica bude djevica?

[kajaa]

Evo i katolicko kratko tumacenje..

Ne ocekujem od nikoga da se slaze sa ovim..

Bezgrešno začeće Blažene Djevice Marije, 8. prosinca

Za ovaj marijanski blagdan mogli bismo reći da je lijep i nepoznat. Ni mnogi "bolji" kršćani ne znaju sadržaj blagdana, ne znaju reći što se tu zapravo slavi. A oni koji "sve znaju" obično ga "tumače" po svom (ne)znanju. I jedne i druge zbunjuje prije svega ime blagdana, sastavljeno od dviju riječi: "bezgrešno" i "začeće". Začeće novog čovjeka je čudesni događaj, crkveno bismo rekli trenutak ljudske suradnje s Bogom u stvaranju novog bića, veličanstveni trenutak. Bezgrešnost i grijeh su, jasno, krajne suprotnosti, dvije inkopatibilne stvarnosti. Ljudi nisu bezgrešni, naprotiv svi su grešni; "svaki je čovjek grešnik", kažemo s pravom, ali i tu je važno razlikovati. Jedno su osobni grijesi koje može učiniti svaki odrastao i psihički normalan čovjek, a drugo je - kako ckrveni nauk kaže - nasljedni, izvorni ili, najpoznatije rečeno, istočni grijeh s kojim se čovjek - po nauci Crkve - rađa. Čovjek nije za taj izvorni ili istočni grijeh osobno kriv, jer ovaj prvi grijeh "istječe" od prvog ljudskog para (od "Adama i Eve") i svaki ga novi čovjek u času svoga začeća nasljeđuje. Po crkvenom nauku taj se "istočni" grijeh uklanja, "briše" - krštenjem.

S ti malim uvodom i predznanjem možemo ukratko reći, što znače izrazi i ime blagdana "Bezgrešno začeće Blažene Djevice Marije". Znači crkveni nauk da na Mariju nije prešao, istočni (od glagola "isteći"), praroditeljski grijeh. Bog ju je od "istočnog grijeha" sačuvao već u krilu njezine majke Ane i to zato što je nju (Mariju) tako unaprijed odabrao da bude majka Isusu Kristu. Radi se, dakle, o jednoj duhovnoj stvarnosti, kažemo, otajstvu, i članku vjere. Teologija nastavlja da Marija nije učinila ni osobnih grijeha. - Upravo zbog tog nadasve uzvišenog sadržaja ovog nauka o Mariji, uveden je u kalendar opće Crkve uz druge i ovaj marijanski blagdan "bez istočnoga grijeha začete Djevice i Bogorodice Marije".

http://www.katolici....=c_vidi&id=8499

http://www.katolici.org/duhovnost.php?action=c_vidi&id=1708

[kopitar]

Mariološko pitanje

Pravoslavna Crkva ne vjeruje da je Marija začeta bez istočnog grijeha te poručuju da Marija nije bila očišćena od istočnog grijeha sve do Uznesenja.

Bulom Ineffabillis Deus definirana je dogma o Bezgrešnom začeću. Njome Papa nije proglasio ništa novo, nego izjavljuje, objavljuje i definira da je učenje (da je Marija bila očuvana od svake ljage istočnog grijeha) doneseno i da svi vjernici moraju čvrsto vjerovati. Na istoku nije bilo značajnijeg osporavanja ovog sadržaja, ali je ipak 40 godina nakon proglašenja carigradski patrijarh u svojoj poslanici govorio kao o novini koju je uvela papistička crkva. Pravoslavni zastupaju da nije bila bez istočnog grijeha.

[Bokisd]

https://slavoslovije.wordpress.com/2008/10/07/sveti-jovan-sangajski-pravoslavno-postovanje-marije-majke-bozje/

Изложение учения Православной церкви о Божией Матери

Само део како ПЦ гледа на ту причу око безгрешног зачећа Марије.

[kopitar]

пре 53 минута, Bokisd рече

https://slavoslovije.wordpress.com/2008/10/07/sveti-jovan-sangajski-pravoslavno-postovanje-marije-majke-bozje/

Изложение учения Православной церкви о Божией Матери

Само део како ПЦ гледа на ту причу око безгрешног зачећа Марије.

Šta gleda, Neda mi se čitati?