Испричаћу вам једно чудо! Моје лично искуство неког другог света

[Guest ага пије млеко]

Овде можете написати неко лично чудо које сте Ви доживели или сте у неком догађају несумњиво препознали Божију промисао и милост припремљену за Вас.

Ову тему започињемо знајући да сама Божија чуда као чуда нису доказ праве вере (јер постоје и јављају се и ван Православља) нити претендујући да у Православљу јуримо за чудима и чудесима, као што по некад наиђемо код браће и сестара (мало стеријих) у нашој Цркви. Већ тему почињемо имајући у виду да су чуда још један од многих примера ,какво нам даје Православље из своје више него препуне ризнице Духа Светога, Божије присутности у нашем животу и милости која пројављује Његову свемоћ. А, опет и опет изнад свега, Његову љубав према нама.
0311_womens https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0442_feel.gif dada

 

Ево одмах једно чудо. Чим сам одкуцао текст 1. поруке и притиснуо Ентер, комп ми се одмах угасио! Јер јер му је отишла батерија. Куцао сам "unpluged" ! 0104_cheesy Умало да останем(о) без ове ("чудне") теме ! 0311_womens

[И.стојковић]

07.новембра 2008.године, упокојио се мој братанац који је рођен и живео 45 година са Дауновим синдромом.

Окружен неописивом љубављу своје породице, и Божјом вољом био је један од троје у Србији, који су поживели толико година.

Дан сахране је био кишовит у највећем смислу реченог....више од хиљаду људи је стрпљиво чекало да прође поред сандука постављеног у дворишту породичне куће...тишина и киша....после опела, парохијски свештеник о.Мирчета је између осталог изговорио следеће:

(парафразирам)

" ...Бог нам је дао 45 година времена да покажемо своју љубав...не дан, не седмицу, не месец, не годину...већ 45 година...а опет и они који нису "стигли" 45 година, сад имају шансу да Богу покажу Љубав....."

По завршетку опхода ковчега, киша је потпуно престала и ниједна кап није пала,док до гроба нисмо стигли.У тренутку када је ковчег спуштан у гробницу, облаци су се размакли и Сунце је обасјало гробље......

Ето, како Бог Чуда Показује....

Слава Богу!

По Свом Промислу да Упокоји Душу мог братанца Славка!!!

[Guest свештеник Иван]

spam

ЖРУ су ћудо!

0205_whistling

[Guest ага пије млеко]

Поштовани о.Иване бићете бановани ако и у будуће будете спамовали теме којима се ми овде на форуму озбиљно бавимо ! Примите ово као прву опомену !          0205_whistling spam 0110_hahaha

[Милица]

Много лепа тема!

[Srdjan]

Једне ноћи сам сањао своју бабу као да је мала беба, био сам врло срећан гледајући је у сну.

Сутрадан ујутру сам сазнао да се те ноћи упокојила.

Господе помилуј!

[Guest ага пије млеко]

????? ???? ??? ????? ????? ???? ??? ?? ?? ???? ????, ??? ??? ???? ?????? ????????? ?? ? ???.

???????? ?????? ??? ?????? ?? ?? ?? ???? ?????????.

??????? ???????!

??, ????? ???? ???????????? !     0110_hahaha  ?????? ?? ???? ???????? .

???? ?? ?? ?????? ?? ?????? ???????? ?????????? (????? ?? ????????? ???? ???????) ??? ???? ????? ? ???? ???? ??? ?? ?????? ????....

[Marta]

Ovo su predivne price i podsetise me na jedan moj dozivljaj. Naime, kad sam se rastala sa mojim bivsim muzem  izasla sam iz kuce sa samo dve torbe pune odece i nicega vise nisam imala cak ni krevet gde da legnem, ja i moj sin nasli smo se na ulici, bez icega u tudjoj zemlji. Jedna koleginica sa posla mi je pomogla da nadjem stan i dala mi jedan madras na kojem cemo spavati ja i moj sin.I tako, lezim jednu noc na tom madrasu na podu i razmisljam sta bih najpre kupila u jednoj radnji polovnog namestaja ako bih imala novca. Za pocetak bi mi bilo dovoljno deset hiljada kruna to jest hiljadu eura. Posle toga podjem ja u jednu prodavnicu da kupim hrane i ostade mi kusur negde oko pet eura i moj sin napao da kupim jedan loto, a ja kazem njemu da nikad nista nisam dobila nista niti kupovala lutrije a on navalio jos vise hajde mama kupi i ja popustih i za onih pet eura kupih dva. Tek sto smo dosli kuci on znatizeljno ogrebe onaj loto i uzviknu "mama hiljadu eura". Prvo mu ne poverovah ali posto on uporno tvrdi da jeste, ja pogledah kad tamo stvarno hiljadu eura. Posle toga kupim ja sve sto sam planirala i u cudu se pitam kako to da bas ja dobijem taj novac. Tek posle nekoliko dana kad se sve zavrsilo, spustim glavu na jastuk i setim se one noci kad sam pozelela bas toliko, niti 500 , niti  2000 nego bas onoliko koliko sam mislila da mi treba toliko sam i dobila. Odmah mi je naravno bilo jasno ko mi je pomogao i ko me cuvao i dan danas me cuva da mi ne hvali nista. To je bilo prvi put i poslednji da sam kupila loto i nikad vise nisam kupila ni jedan.Ovo je samo jedan slucaj Bozije milosti i koliko puta je On meni pomogao od onoga dana kada sam svoj zivot polozila u njegove ruke. Zaista dobrotu Boziju ne treba nikada sakriti a i ne moze se sakriti. Blagosloven Gospod Bog nas u vijeki vjekova. Amin.

[Млађо]

        Занимљиво. Разни су начини на који нам се Господ открива и пројављује Своју љубав. То се сасвим сигурно може посматрати као лични сусрет Бога и човека којим бивамо васпитавани и охрабрени да на ту љубав Божју одговоримо. Радост је заједничарити са Господом.

        На пријемчив начин сте и изнели ово ваше искуство, у смислу да се не може извући поука да лото треба редовно играти... То би могла да буде и нова тема... Игре на срећу...

[Marta]

pa da, Gospod me naucio tako u zivotu i nista necu da uzmem sto posteno nije zaradjeno ali ovo je bilo Bozja volja da mi pomogne na taj nacin sto je progovorio kroz mog sina tada dete od 10 god, pa me cak posle toga podsetio da sam toliko i trazila, kod Boga je tako daje po potrebi...

[Marko]

Дошавши у моју парохијску цркву чујем од попадије да је мироточила икона Светог Василија Острошког у дому ђакона Александра, кога сам ја познавао, јер је често служио у цркви у којој и ја певам. Веома сам се изненадио том вешћу јер ми је било први пут да чујем да се тако нешто догодило у мојој окилини. Од тог дана ја сам имао велику жељу да се поклоним светом Василију и целивам свету икону, али увек ме је нешто спречавало да то остварим, све док се једном нисам договорио са једним ђаконом да одемо тамо и поклонимо се и целивамо икону. При самом уласку у дом ђакона Александра осетили смо незамаљски мирис. Пришли смо икони и видели како се мале капљице мира спуштају низ икону,затим смо се поклонили и целивали је и  мене је испунила велика радост што сам могао да видим како је се Бог кроз Светог Василија пројавио и нама грешнима на укрепљење и ојачање. После послужења прочитали смо акатист Светитељу и разишли се у миру и радости коју нам је Бог даровао.

12. јул Свети Апостоли Петар и Павле

Отишао сам на храмовну славу у селу Ноћај, где и живи ђакон Аца код кога је икона мироточила. Стајао сам за певницом припремајући књиге за Свету Литургију, док су свештеници у олтару вршили проскомидију. На вратима храма је се појавио ђакон Аца држећи у рукама икону Светог Василија. Пошто сам целивао икону упитао сам га да ли још мироточи, а он ми је одговорио да је икона почела мироточити 11. маја и да је 22. маја престала, што је се могло и видети, на икони су остали само видљиви трагови од мира. Света Литургија је почела. На Канону Евхаристије позваше ме у олтар и и на моје велико изненађење икона је била преплављена миром  иако је кад је донета била сува, а сад поново мироточи, на општу радост свих нас. Дошло је време крсног хода и о. Драгиша-мој парохијски свештеник ми је рекао да узмем икону Светог Васили ја да носим око цркве. Ја са великом радошћу,а истовремено и са страхом и поштовањем узех свету икону. Носећи је око цркве и гледајући како миро тече по икони ја сам био пун радости и захвалан Богу што ме удостојио да ја у мојим грешним рукама држим такву чудотворну икону кроз коју се Бог јавио. После тога икона је била постављена на налоњ где су верници прилазили и целивали је молећи се Богу и Светом оцу Василију Острошком.

04. децембар Ваведење Пресвете Богородице

Спремајући се на бденије зазвонио ми је телефон, био је то о. Иван парох села Ноћаја који ме је питао да ли могу на Ваведење доћи код њега у храм да му помогнем да појем, јер није имао никог од појаца. Ја сам прихватио. Најпре смо свратили и узели икону светог Василија пошто ђакон Аца није био у могућности доћи на свету Литургију и затим отишли у храм. Уносећи икону у цркву и гледајући како она мироточи размишљао сам о томе колико је се људи пред њом молило и исказивало своје муке, патње и захвалности, а ја је сада држим у својим рукама. Унео сам икону и поставио на налоњ, затим смо свештеник и ја почели певати тропар светом Василију и у току певања тропара на нашу радост миро је се знатно повећало. После Свете Литургије вратили смо икону у дом ђаконом, а ми се разишли са благосовом светог Василија  и радошћу због таквог призора који смо доживели.

Нека је слава Богу који је диван у Светима Својими који преко свога угодника светог Василија пројављује своју милост нама!

О Ваведењу године Господње 2008

У Христу брат Марко

[trapa]

Ево сутра је празник Богородичиног Покрова па да испричам свој доживљај из манастира Ђуниса пре две године за овај празник. Вероватно сте чули да ујутру сваке године како сунце излази изнад брда изнад манастира кроз крошње дрвећа може се уочити фигура Богородице са Богомладенцом. Ето ја сам видео тај мали гест и утеху Богородице према нама. Наравно кључни догађај целог сабора је акатист који се чита око поноћи уочи празника и јутарња литургија . Али морам признати да кад сам ујутру видео то мало чудо осетио сам велику захвалност према Богородици због њене милости. Неки су скептични у вези са овим догађајем чуо сам да га и не виде сви. Мени је мој отац рекао "шта се баби снило то јој се и збило". Такође сам чуо коментаре типа "Богородица је у нама шта има да гледам у сунце. Знам ја да ово није ништа велико али зашто одбацити ову малу милост ако нам је дата. Ја знам шта сам видео, и како сам мењао свој положај и даље сам видео "Богородицу". Ако неко некад буде ишао и хтео да види нека гледа право у сунце док пролази кроз крошње. Ово говорим јер неко не види зато што не гледа где треба и гледа у сунце пошто прође изнад крошњи. Сигурно је још неко са форума некад присуствовао овом догађају па може такође поделити своје искуство.

Честитам свима сутрашњи велики празник.

[мирођија]

Хвала Трапо, слава јој и милост. 0110_hahaha

[Guest Izida]

Za mene je cudo to sto zajednicarim sa Agapijem,koji postavlja cudnovate teme! 0409_feel Ago,divna ti je tema!

Ovde sam opisala samo neka od cuda,koja su mi se desila.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1694.0.html

[Guest Florensita]

Rodjena sam u 7. mesecu sa 1kg i 250 g. Odmah su me odveli u Bograd u bolnicu.Tamo sam dobila upalu pluca, mali izliv krvi na mozgu, i rodjena sam takodje potpuno nepokretna...Nakon nekog vremena sam dobila i sepsu (trovanje krvi) i doktori su me vec otpisali...Jos malo pa me nisu iskljucili sa aparata...Moja majka se svakoga dana molila pred ikonom presvete Bogorodice i ako je znala da moli za skoro nemoguce...Jedne noci je usnila sledeci san:Sanjala je da place u operacionoj sali i da dolazi medicinska sestra neopisive lepote i grli je govoreci joj da se ne brine i da me ona cuva...

Kada se moja majka probudila nazvala je doktorku da vidi kako je moje stanje, pomalo se plaseci sna...Doktorka joj je rekla:"Mi smo u cudu, desilo se nesto sto se ne desava ni odraslom coveku...Ona je potpuno zdrava i dodjite u subotu da je vodite kuci..."