Хомосексуалац пред Путиром!?

[Sir Oliver]

ovo za glumce nije tačno

U antici je postojala gruba zabava, ali su postojala i pozorišta koja podsećaju na naša, nego je generalno hrišćanski stav prema bilo kom obliku zabave i smeha naprimer bio krajnje rigorozan; Sv. Jovan Zlatousti u jednoj besedi govori protiv smeha i muzike (uopšte bilo kakve ne samo glasne i neukusne) na svadbi - hrišćanske svadbe bi trebale biti ozbiljne (nešto kao sahrane valjda) ...

U 4. veku se naglo promenio i stil oblačenja, crne dugačke odore koje pokrivaju telo su postale jako popularne (odakle i monaške rize vuku poreklo)

[Гром]

Црква чува оно што је битно за спасење. Ако се то изгуби каква је корист бити у цркви. Ми не спашавамо никога да би се хомосексуалци гурали у цркву, већ очекујемо пасење од Бога. И надајући се гледамо да будемо што угоднији Богу. Онај кога није брига да угоди Богу да би имао наду на спасење, не видим шта би добио уласком у Цркву. Једино ако је сада ин да се буде у цркви. Професорка веронаике је рекла мојој ћерки да сада све интелектуалци иду у цркву јер би хтели да се опробају у духовности. Ценим да је сада у интелектуалним круговима хит ако си у духовности. Моје скромно мишљење је да ће то докрајчити цркву! Те изгледа и хомосексуалци из истих разлога желе у цркву. и они би да буду хит. Те људе не занима спасење већ имају потребу да се докажу у духовности. Свака дискусија је обесмишљена непостојањем жеље да се разуме саговорник.

[Juan Valdez]

Okupljanje pedera i lezbijki pred zagrebačkom katedralom i ljubakanje da bi kardinala podsjetili na Isusovu zapovjed ljubi svoga bližnjega. Eto, takvi su..samo provociraju, ne poštuju svetinju, a onda se čude kada ih netko prebije.

 

А ти што их пребијају су, претпостављам, Lijepa Njihova Djeca^TM. Они највише мрзе педере, Србе и Американце. Чак верујем да их неки бискуп брани јер спречавају да се "vonj sodomski širi Zagrebom".

[Ламех]

Iskustvo ili pretpostavka?

 

Искуство.

[Ламех]

Najsvetija karaktersitika pozorista je sloboda. Bez te slobode pozoriste nije pozoriste vec postaje grand show. A pozoriste ima za misiju da oplemenjuje i da kritikuje i od te pozorisne kritike niko ne sme da bude postedjen pa ni hriscani. TO sto je pozoriste nekada skandalizovalo hriscane je trebalo da te iste hriscane natera da se zapitaju neke stvari a ne da odma zabtanjuju i proglasavaju za greh.... (serijatski totalno

 

Оно је исмевало хришћане из чисте и непатворене дискриминације хришћана. У време када су канони који говоре о забрани идења у позоришта било је актуелно прогањати хришћане. Или је то било непосредно након прогона. Који је хришћаним абио веома свеж и болан! Ајде сад отиђи у Израел и реци Јеврејима да су Палестинци њихова браћа, да им дају државу и ако ти помену холокауст ти им реци- то је шеријат.

 

voje vidjenje starog pozorista je bas zato povrsno jer ga gledas kroz prizmu forme, tj onoga sto ti nazivas "cirkuziranje" a zapravo treba pogledati sustinu pozorista i shvatices da apsolutno nema nikakve razlike u pozoristu "danas" i pozoristu "nekada".

 

Позоришта на које се односе канони јесу циркузантска. Свидело ти се или не. Друга ствар је да је постојало и друго позориште које собом јесте носило културни садржај и поглед на свет који је, по твојој речи мисија. Хришћани су, у време позне антике имал против тога позоришта искључиво то што су се одвијала у име и част паганских богова.

 

А да је позориште до Станиславског било базирано углавном на покрету и гримаси, то се распитај о историјату позоришта. Или погледај представе које покушавају да верно, колико је могуће, подражавају време у којем су настала. Слажем се са тобом, да та форма није генерална карактеристика. И моја намера није била да сведем позориште само на форму већ да нагласим тај аспект који је непорецив.

 

I bojim se da nije pozoriste to koje se promenilo vec duhovne vase oci kojima ga posmatrate... e treba to i priznati

 

Не слажем се.

 

A da ne lutamo mnogo sa teme, ja opet pitam zasto su glumci nekada sabaznjivali svojom kritikom crkve i razvratom a danas ne sablaznjuju a sve to isto se i danas moze videti na daskama?

 

Зато што није инспирисано истим духом који је био присутан у античко време. Иако и данас има своје светоназоре који исходе из антике, али унеколико измењене. Не кажем да су искључиво хришћански.

 

  Гледе хомосексуалаца, њихов ондос према свом греху није ништа мање промењен, штавише још је нападнији данас и, рекао бих пасивно агресиван. Што не пориче чињеницу да је став многих које не познају своју хришћанску веру, а ложе се да су православци, отворено агресиван.

Такође бих изнео један свој став по питању хомосексуалне љубави; елем, то што хомосексуалци желе да нагласе да је њихов однос љубав нису они криви нити творци те идеје. Само кушају плодове ставова хетеросексуалаца који су поистоветили љубавни однос са сексуалним.

[Alex84]

Ako ti Aleks,misliš da će crkva da prihvati homoseksualnost kao način življenja mislim da si se grdno prevario,zašto onda ne bi prihvatila,promiskuitet i poligamni bračni  život?

 

A gde sam ja napisao da mislim da će Crkva prihvatiti homoseksualnost kao način življenja? Dakle, neverovatno kako mi stavljate svašta u usta!

 

Što se poligamije tiče, ona je u prvoj Crkvi postojala. Verovatno više kao nešto što se toleriše. Zašto bi inače kanoni govorili o tome kako episkop treba da bude jedne žene muž?

[Александар Милојков]

Što se poligamije tiče, ona je u prvoj Crkvi postojala. Verovatno više kao nešto što se toleriše. Zašto bi inače kanoni govorili o tome kako episkop treba da bude jedne žene muž?

 

Неће бити. "Једне жене муж" не значи да је постојала полигамија међу хришћанима, већ да је епископу забрањено ступање у други брак. Управо оно што данас важи за свештенике. 

[Alex84]

Zavisi šta smatraš početkom braka,kako reče vladika Porfirije,ja sam obavio čin venčanja da bi zadovoljio njihovu psihološku potrebu,a znam da ih je Bog odavno venčao...

 

Upravo o tome i ja govorim.

 

Blagoslov Crkve u svetoj tajni braka je samo potvrda već postojećeg stanja - činjenice da brak postoji. No ipak, složićemo se, idealno bi bilo da telesno sjedinjenje treba da dođe kao vrhunac spajanja dve ličnosti. Zato ga ja stavljam iza psihičkog, mentalnog, karakternog slaganja te duhovnog... A to je fakat već brak.

[Alex84]

Све што ја примећујем у твојим постовима јесте твоја неодољива жеља да хомосексуалност уведеш у светотајинску димензију.

Има хришћана који имају хомосексуалне склоности. Многи од  њих се исповедају и причешћују. Са њима раде пастири наше Цркве. Чуо сам за многа искуства на том пољу, што ме лично јако радује. Једног само нема - негирања да је хомосескуалност грех и представљања тог греха као врлине. Црква не помаже грешницима тако што шминка грех. Зато су твоје "хипотетичке ситуације" у старту промашај. 

 

Nema moje neodoljive želje. To neko ovde umišlja. Ponavaljam da samo problematizujem čitavu stvar... 

 

A šta ćemo sa promenljivošću morala? Eto, npr. poligamija je u prvoj Crkvi postojala a danas se sablažnjavamo o to; žene nisu smele javno da govore i da idu otkrivene glave dok danas imamo predsednice država i premijerke; raspuštena kosa se smatrala razvratnošću kod žena, a danas žena nosi pantalone, miniće, duboke dekoltee i niko se posebno ne sablažnjava; itd.

 

Šta sa drugobračnima - oni sa svešću o svom grehu stupaju u drugi (i naredni, do četvrtog) brak i Crkva to blagosilja?

[RYLAH]

Свиђа ми се расправа о овој теми кад нема оних тензија у вези са парадом. Конструктивнија је, има мање спамера или оних што ничим не доприносе расправи.

[Александар Милојков]

Неће бити. "Једне жене муж" не значи да је постојала полигамија међу хришћанима, већ да је епископу забрањено ступање у други брак. Управо оно што данас важи за свештенике. 

 

Да ово поткрепим апостолским каноном (17):

 

"Ко је после крштења склапао два брака, или је наложницу имао, не може бити епископ или презвитер или ђакон, нити уопште у свештеничком каталогу."

[Александар Милојков]

Такође, у вези бракова свештенства, Пето-шести сабор, Канон 3.

 

".........да они који су два пута ступили у брак.........и не желе да се од истог отрезне, да такви подлегну канонском свргнућу.............."

 

Дакле, јасно је да се "једне жене муж" односи на забрану другобрачности клира. Нема говора да су хришћани живели у полигамији.

[Alex84]

Pa dobro, nisu ni glumci bili rasprostranjeni pa eno imas temu gde lepo pise kako su predstavljeni... kao najgori sljam sa kojim ni jedan zivi hriscanin ne bi smeo da ima ikakva posla. Danas kazemo da ta dogmatika nije valjana jer je pisana u duhu vremena... A ja pitam ko odredjuje da je misljenje svetih knjiga otaca o glumcima pogresno a misljenje svetih knjiga i otaca o gejevima i dan danas na snazi... vidis... tu je ta rupa u logici, koji retko ko moze smisleno da popuni.

 

a rezon koji se koristi je fenomenalno ilustrovan u ovom klipu

 

 

Ovo je zapravo dokaz o tome kako je Božije otkrivenje u Starom savezu drugačije (ponekad i nelogično, okrutno, čudno, nepravedno, nedostojno, odvratno i sl) u odnosu na Novi savez gde imamo otkrivenu punoću ljubavi Božije. Zato hrišćani Stari savez gledaju samo kroz prizmu Novog. Sve što nije u skladu sa Novim ne važi više!

 

Izvinjavam se sto ne poznajem crkvenu terminologiju, ali nesto mi govori da itekako znas o cemu pricam al ti sad merak da teras mak na konac

 

Mislio si na kanone - oni se bave praksom, načinom na koji hrišćani treba da žive itd. Oni se bave etikom i vezani su za vreme u kojem se donose.

 

Dogmati formulišu ontologiju - ono što je nepromenljivo u Crkvi.  

[Александар Милојков]

A šta ćemo sa promenljivošću morala? Eto, npr. poligamija je u prvoj Crkvi postojala a danas se sablažnjavamo o to; žene nisu smele javno da govore i da idu otkrivene glave dok danas imamo predsednice država i premijerke; raspuštena kosa se smatrala razvratnošću kod žena, a danas žena nosi pantalone, miniće, duboke dekoltee i niko se posebno ne sablažnjava; itd.

 

Није постојала полигамија. А поготове је Црква није одобравала. Говориш неистину. Показао сам јасно на шта се односи оно "једне жене муж".

То за јавни говор жена односи се на Литургију, на говор у Цркви. Такође и оно ношење марама које саветује апостол Павле, има културолошки моменат. Апостол је позивао хришаћнке да се не разликују од обичаја тога времена (ношење мараме). То што данас неке жене долазе у Цркву као на плажу или на стриптиз, то више говори о нама. Далеко од тога да је то у реду. И далеко од тога да то требамо даподржавамо. Не само када су жене у питању, већ и мушкарци. Колико сам их видео буквално у гаћама и папучама да улазе у Цркву. То је ствар културе. Некултурних је, нажалост, увек било.

 

Šta sa drugobračnima - oni sa svešću o svom grehu stupaju u drugi (i naredni, do četvrtog) brak i Crkva to blagosilja?

 

То је снисхођење човеку. Боље да се други пут жени него да буде блудник. Не ступају у четвтрти брак. Трећи је плафон. Заједница мушког и женског је по себи (када је схватање Цркве у питању) чиста. Нема ничег ружног и грешног у томе, осим ако се претвори у блуд. Зато ово не можеш поредити са хомосексуалношћу. Она ни у једноиом контексту не може бити чиста. Зато је немогуће икономисати у нечему што је у својој суштини грех и промашај.

[Alex84]

Гледе глумаца, ај да кренемо од тога на шта су се сводила позоришта у време када је настајало хришћанство. На путујуће циркусе који су масу задовољавали својим скандализовани представама, не само хришћана већ и осталих ствари (најчешће глорификујући разврат). Хришћанство, то се можемо сложити, је имало одбој прем аглумцима и позоришту баш збо гте негативне слике која је била пропагирана о хришћанима.

Ценим управо да је хришћанство оно које је култивисало позориште и уметност и дало му могућност да се преокрене са циркуског на културни колосек.

А да не говоримо да уопште концепт данашњег начина глуме, уз изражену карактеризацују лкикова, наглашеност душевно-емотивних стања почиње од Станиславског и Чехова.

 

По питању гејева...лепо је А. Милојков рекао да ни они неће наследити Царство Божије као и прељубници, лопови, блудници, убице, разбојници. Дакле нису једини. И није Царство Божије ствар времена и друштвених кретања него коначна истина постојања. А логика која закључује о томе када је нешто прихватљиво или није јесте расуђивање којим и ствари вере неумитно прихватама и у њиховом светлу тумачимо друштвене контексте. Другим речима, расуђивање је да увидимо колико је нпр данашња глума слична ондашњој коју је Црква осуђивала а у којој мери је прихватљива у контексту Св. Писам и светих отаца Цркве.

 

I sam Gospod je rekao ko ne poveruje i ne krsti se biće proklet, pa da li tako mislimo, odnosno, zar se ne uzdamo u Božiju ogromnu ljubav i milost?

 

U pitanju nije mali broj pirpadnika dugih veroispovesti, zar ne? Da li će svi oni propasti?

 

Dakle, postoji distinkcija između nečeg što se zove akrivija (strogo pravilo) i onog drugog - ikonomije (snishođnje po slabosti).