Хомосексуалац пред Путиром!?

[Желе Зека]

Дефектолог предаје веронауку?

[Sir Oliver]

Једна од темељних ствари у православљу јесте да се не мириш са свиме што ти (пала) природа намеће. По природи смо и смртини, па ипак је суштина наше вере бесмртност. Поента је да постанемо слободни - да ми водимо (као личности) своју природу (да је ипостазирамо) а не она нас да одређује као бића.

Sve ja to razumem, ali to se svodi opet na ono što sam gore napisao, ako je to jedna od brojnih grešaka prirode, da se neko rodi kao homoseksualac (i da ništa drugo osim toge ne može biti), onda tražiti od njega da se pokaje je jednako kao i tražiti pokajanje od čoveka koji ima tri ruke zato što ima tri ruke, i tražiti od njega da se ponaša kao da ima dve ruke ili će crkva prekinuti opštenje s njim.

Malo glup primer ali razumeš šta želim da ti kažem.

I opet, revolt takvih ljudi protiv takve crkve i takvog boga kojeg oni predstavljaju je opravdan.

[Александар Милојков]

Sve ja to razumem, ali to se svodi opet na ono što sam gore napisao, ako je to jedna od brojnih grešaka prirode, da se neko rodi kao homoseksualac (i da ništa drugo osim toge ne može biti), onda tražiti od njega da se pokaje je jednako kao i tražiti pokajanje od čoveka koji ima tri ruke zato što ima tri ruke, i tražiti od njega da se ponaša kao da ima dve ruke ili će crkva prekinuti opštenje s njim.

Malo glup primer ali razumeš šta želim da ti kažem.

I opet, revolt takvih ljudi protiv takve crkve i takvog boga kojeg oni predstavljaju je opravdan.

Поређење са рукама и није баш идеално, али добро. Видиш, у овоме и јесте ствар

ako je to jedna od brojnih grešaka prirode, da se neko rodi kao homoseksualac (i da ništa drugo osim toge ne može biti)

Подвиг - можеш бити нешто друго. "Ко хоће замном да иде нека се одрекне себе и нека узме крст свој па нека крене замном."

За нас хришћане природно је оно што је логосно (=сагласно Божијој вољи о нама, логосима бића у Логосу Очевом). Хомосексуалност је алогосна. Не може се живети противприродно (алогосно), а тврдити да се следује Христу. Противлогосно је против Логоса, против Христа - а то је онда промашај (амартиа, грех). Ко се не бори против промашаја, не може погодити циљ. То није до Бога, то је до нас и наше слободе. Бог је циљ, а наше је хоћемо ли своје стремљење, своју вољу уперити ка њему или ка себи и својим страстима. Наравно, то није лако. Али, хришћанства нема без Крста и подвига.

[Sir Oliver]

onda bi se jednako trebalo boriti protiv heteroseksualnih poriva kao i homoseksualnih, a brak između žene i muškarca ne bi smeo biti blagosloven u Crkvi. Ništa što podilazi našoj prirodi, ma kakva ona bila.

Genetski homoseksualac ima istu prirodnu anomaliju kao što je i bilo koja druga (opet podvlačim ako takvi zaista postoje).

Mada ne možemo govoriti bez malo ozbiljnijeg pristupa samom fenomenu homoseksualamosti.

Ako neko ima neke validne članke na tu temu, za i protiv, neka postavi.

[Дејан]

Zašto ubacuješ poligamiju i monogamiju u ovu temu kad to s njom nema veze?

Moje pitanje je bilo čini mi se na mestu, šta ako su neki naučnici u pravu (među njima i Jerotić) i ako postoje genetski homoseksualci? Tu termini tipa pokajanje, preumljenje ne igraju nikakvu ulogu jer ti ljudi su takvi rođeni (tj. po prirodi).

Nije baš tako.

Genetska predispozicija može i da se potisne,ona je samo predispozicija.

Mi smo svi genetski poligamni,šta onda to znači?

Takođe smo genetski sebični,gordi vaki naki...da ukinemo Hrišćanstvo,koje je neprirodno,zbog genetike?

[Александар Милојков]

onda bi se jednako trebalo boriti protiv heteroseksualnih poriva kao i homoseksualnih, a brak između žene i muškarca ne bi smeo biti blagosloven u Crkvi. Ništa što podilazi našoj prirodi, ma kakva ona bila.

Genetski homoseksualac ima istu prirodnu anomaliju kao što je i bilo koja druga (opet podvlačim ako takvi zaista postoje).

Mada ne možemo govoriti bez malo ozbiljnijeg pristupa samom fenomenu homoseksualamosti.

Ako neko ima neke validne članke na tu temu, za i protiv, neka postavi.

Хетеросексуалност је благослов Божији. "Кожне хаљине" (нешто што је трнутно обучено, али га неће бити у вечности), али ипак "сашивене руком Божијом". Нисам рекао да је све у нашој природи противно Богу, таман посла. Наша природа је оштећена падом, склона је девијацијама и изопачењу, болестима и смрти. Али, далеко од тога да је сва изгубљена и лоша. У нашој природи је и воља, слободна воља, без које нам нема приласка Богу.

Ја говорим као хришћанин и теолог.

[-Владимир-]

I opet, revolt takvih ljudi protiv takve crkve i takvog boga kojeg oni predstavljaju je opravdan.

Онда је оправдан и револт оних који се роде слепи или глувонеми, ружни , патуљасти,психички оболели, па чак и они који се роде сиромашни јер ни они не могу да добију оно што већина људи узима здраво за готово. Овај свет није рај, ако хоћеш да ропћеш на Бога лако ћеш наћи разлог.

[Александар Милојков]

Доклегод ропћеш значи да у животу имаш већи и важнији циљ (кога ниси спреман да се одрекнеш) од Бога. Доклегод је тако, нема покајања, нема преумљења, нема искрене потребе за Богом. Шта ће онда такав човек у Цркви? Шта ће му Црква? Шта ће у мензи онај који не осећа глад? Шта ће код лекара онај који негира да му је здравље нарушено и који говори да му никакав лек није потребан? Шта онда брига ситог и здравог шта говоре кувари и лекари? Зашто би се он на њих освртао? На њих се осврћу они који су свесни своје глади и болести и који траже хране и лека.

[Sir Oliver]

Хетеросексуалност је благослов Божији. "Кожне хаљине" (нешто што је трнутно обучено, али га неће бити у вечности), али ипак "сашивене руком Божијом". Нисам рекао да је све у нашој природи противно Богу, таман посла. Наша природа је оштећена падом, склона је девијацијама и изопачењу, болестима и смрти. Али, далеко од тога да је сва изгубљена и лоша. У нашој природи је и воља, слободна воља, без које нам нема приласка Богу.

Ја говорим као хришћанин и теолог.

Razumem šta hoćeš da kažeš, lepo si ovo rekao, ali i dalje mi je teško prihvatiti da čovek može biti osuđivan za ono zbog čega nije kriv.

[Желе Зека]

Често је узрок хомосексуалности погрешна рана социјализација.Када дете усвоји погрешне обрасце перцепције и идентификације долази и до девијантног сексуалног нагона и с њим повезаних емоционалних усмерења.Мислим да и у тим случајевима можемо говорити о невољним гресима па и имати друкчији пастирски приступ.

[Желе Зека]

Homoseksualnost

Homoseksualnost je razvojni poremećaj. Nema veze sa seksom. To je zapravo potraga osobe za pripadnošću: pažnja, osećanja i odobravanje. To su normalne, emocionalne, osećajne potrebe koje su bile seksualizovane. Dr Džozef Nikolosi (Joseph Nicolosi) u svojoj knjizi „Reparativna terapija muške homoseksualnosti“ koristi izraz ne-gej homoseksualac. Dr Nikolosi pravi razliku između homoseksualac i gej. Na žalost, mnogi ljudi misle da su ove dve reči sinonimne, a to je zbog uspeha gej aktivista koji su ljudima prodali ideju da, biti homoseksualan, automatski znači biti gej. Međutim, postoji populacija koju nazivaju ne gej homoseksualcima, što će reći da njih privlači isti pol, gaje osećanja prema istom polu, čak se upuštaju u odnose sa istim polom, ali se ne identifikuju sa gej sociopolitičkim identitetom. Čini se da oni imaju heteroseksualne vrednosti i žele da žive heteroseksualnim životom. Pitanje koje nam se nameće je sledeće: Da li je moguće promeniti se iz homoseksualnog u heteroseksualno? Da. Ima mnogih studija koje pokazuju da mnogi ljudi i žene napuštaju homoseksualnost. Vidimo sve više i više dokaza i više i više ovakvih studija. I ukoliko je osoba visoko motivisana, postoji veoma dobra šansa da on ili ona mogu da napuste homoseksualnost. Da bi u tome uspeli, moraju da počnu da shvataju poreklo svoje homoseksualnosti. Što nema veze sa seksom. To su emocionale potrebe, i u terapiji upravljate ljude da se obrate tim emocionalnim potrebama, i oni počnu da zadovoljavaju te emocionale potrebe na mnogo autentičnije načine, načine koji stinski transformišu osobu, a ne njenu seksualnost – što je vrsta ponavljajućeg i neproduktivnog pokušaja zadovoljavanja ovih emocionalnih potreba. Koji su glavni uzroci homoseksualnosti? Osnovni urzok muške homoseksualnosti je emocionalo otuđenje od oca ili očinske figure, i to postaje temelj nesigurnosti sopstvene muškosti kod osobe i njegove želje da uspostavi tu mušku povezanost, muško zbližavanje. Kada je to uskraćeno, muški homoseksualci nalaze da to mogu da uspostave kroz seks, ali naravno, seks ne pruža kvalitet zbližavanja koji je potreban. Postoje i ostali faktori koji tome doprinose. Jedna od stvari koju uviđamo da doprinosi je seksualno zloupotrebljavanje dece. Otprilike jedna trećina muškaraca na terapiji pritaje da su kao dečaci bili seksualo zlostavljani od starijih muškaraca – što uključuje i adolescente, a to je mnogo veći procenat nego kod prosečne populacije. Mnoga istraživanja pokazuju da je seksualno zlostavljanje dečaka od starijih muškaraca deo prošlosti mnogih gejeva. Puno se govorilo u medijima o genetksom ili biološkom poreklu, ali nijedno od tih istraživanja nije konačno zaključilo ništa. Čini se da postoji, ono što mi priznajemo da je, i što nazivamo temperamentna sklonost. Ovime kažemo da dečak ima temperamentnu, osetljivu, introvertnu i artističku stranu, ali nam je potrebno porodično okruženje da zaista tog temperamentno ranjivog dečaka gurne u pravcu homoseksualnosti. Identifikacija za polom je za dečaka da se zaista identifikuje u polu sa muževnošću, a za devojčicu da zaista razvije svoj polni identitet, što će reći, svoju ženstvenost. Ovo su fundamentalne karakteristike ljudske prirode. Danas ima toliko priča o tome kako osoba može da se razvije bez određivanja i bez polnih parametara, ali to nije istina. Svima nam je potreban pol kao fundamentalna potpora našem ličnom identitetu. To je osnova homoseksuanog problema i u toku lečenja upravo je to ono na šta se fokusira kao na cilj koji treba razviti. Kako roditelji ometu ovaj prirodni proces? Dečaci treba da budu podržani i potvrđeni u svom muškom identitetu. Iako su dečak i devojčica predodređeni da budu muško i žensko, oni opet trebaju aktivnu podršku i ohrabrenje porodice. Muškost dečaka treba da bude potvrđena od porodice, od majke i oca, kao i ženskost kod devojčica, posebno od strane istopolnog roditelja, što će reći oca kod dečaka i majke kod devojčice. Odsutni otac nije primarni uzrok homoseksualnosti. Pre je to dečakovo odbrambeno otuđenje protiv muškog odbacivanja. Odbrambeno otuđenje je zapravo psihološki oklop, barijera ili odbrana od ličnosti koja održava homoseksualnost živim. Možete sagledati odbrambeno otuđenje kao vrstu ćelije koja štiti osobu, ali takođe štiti i homoseksualnost iznutra. To je predupređivanje povređivanja i odbacivanja od strane muškaraca. A ovo dolazi od ranijeg odbacivanja od strane oca. Nezgoda muških homoseksualaca je u tome da ih muškarci seksualno privlače, ali zbog svog odbrambenog otuđenja drže emocionalnu distancu od njih. To ih sprečava da dobiju ono što zaista žele, a to je da ostvare te svoje emocionalen potrebe. Tako je terapija usmerena da ih navede da odbace svoje odbrambeno otuđenje da bi mogli sebi da dopuste da iskuse isceljujuće dobrobiti ne-seksualnih, intimnih muških veza. Zato je poželjno da očevi budu topli i osećajni prema svojim sinovima. To je bitno. Očevi treba da budu nežni i da to i fizički pokažu. Ohrabrujemo očeve da grle i ljube, da se rvaju i imaju fizički kontakt sa svojim dečacima.Homoseksualni muškarci su izgladneli za mučkim konaktom. Svi oni gotovo bez izuzetka izjavljuju: 'Otac me nikada nije dodirnuo,' 'Otac me nikada nije grlio,' 'Otac me nikada nije poljubio.' U opštem smislu, razvod izga ulogu u uzrokovanju homoseksualnosti ali na specifičan način, ne, ako otac nastavi da održava vezu sa sinom. Na uopšteni način, kažemo: da, jer je porodična struktura osmišljena tako da unapređuje sve članove porodice, naročito decu. Neko je jednom rekao da je ono što čini da mladi muškarac provede vrme sa malim dečakom je to što žena koju on voli ima tog malog dečaka. Drugim rečima, zapravo je njegova veza sa majkom ta koja ga povezuje sa sinom. Većina očeva koji su mladi ljudi u svojim srednjim – poznim dvadesetim neće zapravo provoditi vreme sa malim dečakom, izuzev ako postoji kontekst veze, što znači da žena u centru održava taj odnos. Da li ima više homoseksualaca danas, nego pre 100 godina? Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo praviti razliku između homoseksualnog ponašanja i prave homoseksualne orijentacije. Homoseksualne orijentacije ima isto kao i ranije, ali ima više homosekusalnog ponašanja. Takođe, vidimo da više homoseksualaca uzima otvoreniju ulogu u kulturi. Češće ih vidimo na televiziji i filmovima. U proteklih poslednjih godina, SIDA je postala primarno heteroseksualni problem, internacionalo. U SADu još uvek pogađa gejeve disproporcionalno zbog ponšanja u koje se upuštaju; ponašanje koje širi sidu. Analni odnos je način prenošenja SIDE. Postoji dosta seksualnog promiskuiteta, dosta nemarnog samozavaravanja, samo-destruktivnih impulsa kod gej-ljudi i oni ubijaju jedni druge. Paradoksalno je to, sva ta priča o homofobiji i mržnji prema gejevima, kada pomislite o tome, ko zapravo ubija gejeve? Drugi gejevi! Veoma tužna ironija je u tome da oni ubijaju jedni druge kroz ponašanje koje se obično povezuje sa ljubavlju. Paradoksalno zar ne? Pornografija igra ulogu u navođenju ljudi prema homoseksualnosti. Pornografija na internetu pogoršava problem. Ne samo da povećava homoseksualnost već i utvrđuje u homoseksualnosti one koji se već bore sa homoseksualnošću. Drugim rečima, veće izlaganje pornografiji čini proces izlečenja težim. Vidimo da oni muškarci koji još koriste porno sadržaje sporije napreduju u terapiji od onih koji su to izbacili iz života. Potrebni su bliski odnosi sa muškarcima. Međutim, kako muškarci koji se bore sa homoseksualnim osećanjima, mogu imati bliske odnose sa muškarcima a da ta osećanja ne postanu seksualna? Pa, imaće oni ta osećanja. Nema sumnje u to. I ne bi trebao da se plaše tih osećanja, već treba da nauče kako ta osećanja da prevedu u autentično prijateljstvo. Jedno od pitanja koja se često postavlja muškarcu koji je tek započeo terapiju, obično je: 'Da li si nekad imao iskustvo da te seksualno privuče neki tip, ali kada si ga upoznao kao osobu ili prijatelja, seksualna privlačnost je nestala?' I oni gotovo uvek kažu: 'Da.' Na pitanje: 'Zašto misliš da je to bilo tako?' nemaju odgovor. Nemaju odgovor zato što su preneli mistiku i seksualne energije više nije bilo. To je sada prijateljstvo, a kada razvijete tu vrstu bratskih osećanja ideja o seksu je apsurdna. Upravo to je proces kroz koji moraju da prolaze ponovo i ponovo sve dok svi muškarci počnu da im izgledaju jednako i ne bude više ničeg seksualnog u vezi sa njima.

[Александар Милојков]

Razumem šta hoćeš da kažeš, lepo si ovo rekao, ali i dalje mi je teško prihvatiti da čovek može biti osuđivan za ono zbog čega nije kriv.

Неће бити осуђен због својих (невољних) слабости. Хоће ако не буде свестан својих слабости и ако не покаже спремност на подвиг и Крст. Чим човек, грешник, крене у борбу, искрено, он је већ не осуђеник него крстоносац кога Господ неће оставити. Неће, чак иако на том путу буде падао и устајао. Подићиће га Господ. Али, док човек не види свој грех, док се њиме поноси, док га вређа ако чује да је грех грех, онда то није добро. Блудни син је био изгубљен све док није схватио да је изгубљен и док није пожелео да се врати оцу. Неће Отац питати где си био и шта си радио, Он само чека да му се вратимо.

[RYLAH]

Неће бити осуђен због својих (невољних) слабости. Хоће ако не буде свестан својих слабости и ако не покаже спремност на подвиг и Крст. Чим човек, грешник, крене у борбу, искрено, он је већ не осуђеник него крстоносац кога Господ неће оставити. Неће, чак иако на том путу буде падао и устајао. Подићиће га Господ. Али, док човек не види свој грех, док се њиме поноси, док га вређа ако чује да је грех грех, онда то није добро. Блудни син је био изгубљен све док није схватио да је изгубљен и док није пожелео да се врати оцу. Неће Отац питати где си био и шта си радио, Он само чека да му се вратимо.

+ И док хоће да Цркву кроји према својој мери, то јест, према мери свога греха, да се у њој не би осећао тесно са знањем да је у греху.

[Александар Милојков]

+ И док хоће да Цркву кроји према својој мери, то јест, према мери свога греха, да се у њој не би осећао тесно са знањем да је у греху.

Управо је у томе проблем. Људи би да скроје Бога по својој мери (=прављење идола), да Бог буде по подобију људском, а не да се људи уподобе вољи Божијој. Нису само хомосексуалци позвани на ношење Крста. Ја нисам хомосексуалац, али то не значи да бијем мању битку са неким другим страстима и проблемима. Сви смо ми слаби и грехом болесни, само што то неки виде и траже лека, а неки би да се греха реше тако што ће грех да наметну као правду.

[Sir Oliver]

Homoseksualnost

Homoseksualnost je razvojni poremećaj. Nema veze sa seksom. To je zapravo potraga osobe za pripadnošću: pažnja, osećanja i odobravanje. To su normalne, emocionalne, osećajne potrebe koje su bile seksualizovane. Dr Džozef Nikolosi (Joseph Nicolosi) u svojoj knjizi „Reparativna terapija muške homoseksualnosti“ koristi izraz ne-gej homoseksualac. Dr Nikolosi pravi razliku između homoseksualac i gej. Na žalost, mnogi ljudi misle da su ove dve reči sinonimne, a to je zbog uspeha gej aktivista koji su ljudima prodali ideju da, biti homoseksualan, automatski znači biti gej. Međutim, postoji populacija koju nazivaju ne gej homoseksualcima, što će reći da njih privlači isti pol, gaje osećanja prema istom polu, čak se upuštaju u odnose sa istim polom, ali se ne identifikuju sa gej sociopolitičkim identitetom. Čini se da oni imaju heteroseksualne vrednosti i žele da žive heteroseksualnim životom. Pitanje koje nam se nameće je sledeće: Da li je moguće promeniti se iz homoseksualnog u heteroseksualno? Da. Ima mnogih studija koje pokazuju da mnogi ljudi i žene napuštaju homoseksualnost. Vidimo sve više i više dokaza i više i više ovakvih studija. I ukoliko je osoba visoko motivisana, postoji veoma dobra šansa da on ili ona mogu da napuste homoseksualnost. Da bi u tome uspeli, moraju da počnu da shvataju poreklo svoje homoseksualnosti. Što nema veze sa seksom. To su emocionale potrebe, i u terapiji upravljate ljude da se obrate tim emocionalnim potrebama, i oni počnu da zadovoljavaju te emocionale potrebe na mnogo autentičnije načine, načine koji stinski transformišu osobu, a ne njenu seksualnost – što je vrsta ponavljajućeg i neproduktivnog pokušaja zadovoljavanja ovih emocionalnih potreba. Koji su glavni uzroci homoseksualnosti? Osnovni urzok muške homoseksualnosti je emocionalo otuđenje od oca ili očinske figure, i to postaje temelj nesigurnosti sopstvene muškosti kod osobe i njegove želje da uspostavi tu mušku povezanost, muško zbližavanje. Kada je to uskraćeno, muški homoseksualci nalaze da to mogu da uspostave kroz seks, ali naravno, seks ne pruža kvalitet zbližavanja koji je potreban. Postoje i ostali faktori koji tome doprinose. Jedna od stvari koju uviđamo da doprinosi je seksualno zloupotrebljavanje dece. Otprilike jedna trećina muškaraca na terapiji pritaje da su kao dečaci bili seksualo zlostavljani od starijih muškaraca – što uključuje i adolescente, a to je mnogo veći procenat nego kod prosečne populacije. Mnoga istraživanja pokazuju da je seksualno zlostavljanje dečaka od starijih muškaraca deo prošlosti mnogih gejeva. Puno se govorilo u medijima o genetksom ili biološkom poreklu, ali nijedno od tih istraživanja nije konačno zaključilo ništa. Čini se da postoji, ono što mi priznajemo da je, i što nazivamo temperamentna sklonost. Ovime kažemo da dečak ima temperamentnu, osetljivu, introvertnu i artističku stranu, ali nam je potrebno porodično okruženje da zaista tog temperamentno ranjivog dečaka gurne u pravcu homoseksualnosti. Identifikacija za polom je za dečaka da se zaista identifikuje u polu sa muževnošću, a za devojčicu da zaista razvije svoj polni identitet, što će reći, svoju ženstvenost. Ovo su fundamentalne karakteristike ljudske prirode. Danas ima toliko priča o tome kako osoba može da se razvije bez određivanja i bez polnih parametara, ali to nije istina. Svima nam je potreban pol kao fundamentalna potpora našem ličnom identitetu. To je osnova homoseksuanog problema i u toku lečenja upravo je to ono na šta se fokusira kao na cilj koji treba razviti. Kako roditelji ometu ovaj prirodni proces? Dečaci treba da budu podržani i potvrđeni u svom muškom identitetu. Iako su dečak i devojčica predodređeni da budu muško i žensko, oni opet trebaju aktivnu podršku i ohrabrenje porodice. Muškost dečaka treba da bude potvrđena od porodice, od majke i oca, kao i ženskost kod devojčica, posebno od strane istopolnog roditelja, što će reći oca kod dečaka i majke kod devojčice. Odsutni otac nije primarni uzrok homoseksualnosti. Pre je to dečakovo odbrambeno otuđenje protiv muškog odbacivanja. Odbrambeno otuđenje je zapravo psihološki oklop, barijera ili odbrana od ličnosti koja održava homoseksualnost živim. Možete sagledati odbrambeno otuđenje kao vrstu ćelije koja štiti osobu, ali takođe štiti i homoseksualnost iznutra. To je predupređivanje povređivanja i odbacivanja od strane muškaraca. A ovo dolazi od ranijeg odbacivanja od strane oca. Nezgoda muških homoseksualaca je u tome da ih muškarci seksualno privlače, ali zbog svog odbrambenog otuđenja drže emocionalnu distancu od njih. To ih sprečava da dobiju ono što zaista žele, a to je da ostvare te svoje emocionalen potrebe. Tako je terapija usmerena da ih navede da odbace svoje odbrambeno otuđenje da bi mogli sebi da dopuste da iskuse isceljujuće dobrobiti ne-seksualnih, intimnih muških veza. Zato je poželjno da očevi budu topli i osećajni prema svojim sinovima. To je bitno. Očevi treba da budu nežni i da to i fizički pokažu. Ohrabrujemo očeve da grle i ljube, da se rvaju i imaju fizički kontakt sa svojim dečacima.Homoseksualni muškarci su izgladneli za mučkim konaktom. Svi oni gotovo bez izuzetka izjavljuju: 'Otac me nikada nije dodirnuo,' 'Otac me nikada nije grlio,' 'Otac me nikada nije poljubio.' U opštem smislu, razvod izga ulogu u uzrokovanju homoseksualnosti ali na specifičan način, ne, ako otac nastavi da održava vezu sa sinom. Na uopšteni način, kažemo: da, jer je porodična struktura osmišljena tako da unapređuje sve članove porodice, naročito decu. Neko je jednom rekao da je ono što čini da mladi muškarac provede vrme sa malim dečakom je to što žena koju on voli ima tog malog dečaka. Drugim rečima, zapravo je njegova veza sa majkom ta koja ga povezuje sa sinom. Većina očeva koji su mladi ljudi u svojim srednjim – poznim dvadesetim neće zapravo provoditi vreme sa malim dečakom, izuzev ako postoji kontekst veze, što znači da žena u centru održava taj odnos. Da li ima više homoseksualaca danas, nego pre 100 godina? Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo praviti razliku između homoseksualnog ponašanja i prave homoseksualne orijentacije. Homoseksualne orijentacije ima isto kao i ranije, ali ima više homosekusalnog ponašanja. Takođe, vidimo da više homoseksualaca uzima otvoreniju ulogu u kulturi. Češće ih vidimo na televiziji i filmovima. U proteklih poslednjih godina, SIDA je postala primarno heteroseksualni problem, internacionalo. U SADu još uvek pogađa gejeve disproporcionalno zbog ponšanja u koje se upuštaju; ponašanje koje širi sidu. Analni odnos je način prenošenja SIDE. Postoji dosta seksualnog promiskuiteta, dosta nemarnog samozavaravanja, samo-destruktivnih impulsa kod gej-ljudi i oni ubijaju jedni druge. Paradoksalno je to, sva ta priča o homofobiji i mržnji prema gejevima, kada pomislite o tome, ko zapravo ubija gejeve? Drugi gejevi! Veoma tužna ironija je u tome da oni ubijaju jedni druge kroz ponašanje koje se obično povezuje sa ljubavlju. Paradoksalno zar ne? Pornografija igra ulogu u navođenju ljudi prema homoseksualnosti. Pornografija na internetu pogoršava problem. Ne samo da povećava homoseksualnost već i utvrđuje u homoseksualnosti one koji se već bore sa homoseksualnošću. Drugim rečima, veće izlaganje pornografiji čini proces izlečenja težim. Vidimo da oni muškarci koji još koriste porno sadržaje sporije napreduju u terapiji od onih koji su to izbacili iz života. Potrebni su bliski odnosi sa muškarcima. Međutim, kako muškarci koji se bore sa homoseksualnim osećanjima, mogu imati bliske odnose sa muškarcima a da ta osećanja ne postanu seksualna? Pa, imaće oni ta osećanja. Nema sumnje u to. I ne bi trebao da se plaše tih osećanja, već treba da nauče kako ta osećanja da prevedu u autentično prijateljstvo. Jedno od pitanja koja se često postavlja muškarcu koji je tek započeo terapiju, obično je: 'Da li si nekad imao iskustvo da te seksualno privuče neki tip, ali kada si ga upoznao kao osobu ili prijatelja, seksualna privlačnost je nestala?' I oni gotovo uvek kažu: 'Da.' Na pitanje: 'Zašto misliš da je to bilo tako?' nemaju odgovor. Nemaju odgovor zato što su preneli mistiku i seksualne energije više nije bilo. To je sada prijateljstvo, a kada razvijete tu vrstu bratskih osećanja ideja o seksu je apsurdna. Upravo to je proces kroz koji moraju da prolaze ponovo i ponovo sve dok svi muškarci počnu da im izgledaju jednako i ne bude više ničeg seksualnog u vezi sa njima.

odakle je ovaj tekst, ko ga je napisao?