Jump to content

Епархија Осечкопољска и Барањска

Оцени ову тему


Препоручена порука

ЕПАРХИЈСКА СЛАВА «ДЕСПОТУ СТЕФАНУ У ЧАСТ»

У суботу 16. октобра 2010. године Светом Архијерејском Литургијом, у месту Маркушици бит ће прослављен Епархијски дан осечкопољске и барањске Епархије. Слава епархије у част Светог деспота Стефана Штиљановића слави се ове године у Маркушици јер црква у овом месту прославља 220 година од свога постојања.

Свету Архијерејску Литургију с почетком у 09 и 30 ч. у маркушичком светом храму служит ће, епископи бихаћко-петровачки Г. Хризостом и осечкопољски и барањски Г. Лукијан уз саслужење свештенства Епархије.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПРОСЛАВЉЕНА ЕПАРХИЈСКА СЛАВА И ОБЕЛЕЖЕНА 200 –годишњица од ПОДИЗАЊА ЦРКВЕ У МАРКУШИЦИ

„ БОГ ЈЕ ДИВАН У СВЕТИМА СВОЈИМ“

Свечаном архијерејском Литургијом коју су служили епископи бихаћко-петровачки господин Хризостом и осечкопољски и барањски Господин Лукијан у месту Маркушици прослављена је Епархијска слава „Свети деспот Стефан Штиљановић“ и обележена 200-годишњица од подизања светога храма у овом мјесту.

Пре почетка Литургије, обављен је обред освећења светог храма који је окречен и уређен за ову прославу.

Постављена слика

Епископ Лукијан је казао како је срећан и поносан што је овај велелепни храм испуњен верним народом као никада до сада и додао је како га увек изнова задивљује његова лепота, а још више како расте и обнавља се жива Црква на просторима епархије осечкопољске и барањске.

После поздравних речи домаћина Господина Лукијана, свима присутнима обратио се епископ бихаћко-петровачки Господин Хризостом, који је се захвалимо Богу за овај дан, казавши да захвалимо најпре Господу који је прославио светог Стефана деспота, а Бог је диван у светима својима.

Управо изражавамо то слављење и зато смо дошли организовано из простора бихаћко-петровачке епархије да искажемо љубав и поштовање према вама драги Владико, према вашим свештеницима и вјерном народу овдје у равној Славонији. Данас је за вас велики дан, данас је слава Епархије, свима вама честитам да вас Бог благослови да славите у здрављу и Божијем благослову. Није то само обичај, славећи епархијску славу ми потврђујемо да смо једна јединствена Црква, и то управао у слављењу Бога у светима његовима.

    Данас славимо успомену на светог деспота Стефана српског, као светога Божијега човјека који је сведочио своју веру у најтежим временима. Бог и нама данас поручује да своју вјеру активно живимо,и да свједочимо своју вјеру пред другима, и да свјет види и наше живљење по вјери, рекао је епископ Хризостом присутним вјерницима.

Светој литургији и данашњој свечаности присуствовали су и саборски заступник СДСС-а Миле Хорват, дожупан вуковарско-сремски Ђорђе Ћурчић, конзул Републике Србије у Вуковару Живорад Симић, председник заједничког већа општина Драган Црногорац и начелник општине Маркушица Будимир Драча.::::опширније овде:::

Поред домаћих вјерника обележавању славе присуствовали су бројни вјерници из Републике Српске.

-          Ово је благородна земља и нису је требали напуштати наши људи, ипак сам пресретан што сам овдје, што видим пуно народа, свештеника, монаха. Човјек се роди с вјером, ја редовно посјећујем наше Саборе Српске православне цркве. Ја и моја деца, моја супруга , од малих ногу идемо на свету Литургију, на причешће, - рекао нам је један од учесника ове несвакидашње прославе Владица Мачкић из села Ситнице на Мањачи.

Велика захвалност за организацију ове прославе припада и маркушичком пароху протојереју – ставрофору Добривоју Филиповићу, који је ракао да су маркушичани поносни на овај велелепни храм, готово невероватних димензија за једно обично славонско село који је саграђен давне 1810 године. Тада када се зидао овај свети храм, било је свега 100-тињак породица. Били су далеко сиромашнији од данашњих житеља али њихова вера у тројединог Бога и њихова љубав за лепоту дома Божијег била је већа од њихових материјалних могућности, те им је дала снагу да од славонског блата направе цигле и уграде је у Дом Божији.

После завршетка свете Литургије обављен је обред ломљења славског колача и благослов славског жита. За све присутне вернике, госте и узванике у Дому културе у припремљен је свечани ручак.

прота П.Азап

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Eпископ Лукијан: Живети у љубави

У суботу 27. новембра 2010 године, Епископ осечкопољски и барањски Господин Лукијан служио је свету Архијерејску Литургију у Будимцима код Нашица у цркви Вазнесења Господњега.

Око стотињак верника присустовало је овој молитвеној свечаности. Најпре је на уласку у свети храм преосвећеног епископа Г.Лукијана поздравила ученица основне школе Миа Виљанац предавши му цвеће у знак добродошлице. Његовом преосвештенству на Литургији су саслуживали Протојереји-ставрофори Бранко Роган и Јован Клајић и двојица ђакона.

Епископ Лукијан бринући се за верне епархиоте  споменуо је у своме обраћању тешкоће које доноси живот у на овим нашим просторима, казавши како је врло тешко било српском народу у овом месту током протеклог рата те позвао на тражење нових путева за нормалан живот у заједништву са свима људима добре воље без обзира на верску и националну припадност.

По завршетку свете архијерејске Литургије сви присутни прешли су у новообновљени црквени дом  где је господин Епископ Лукијан освештао просторије будућег сабирања проесталих верника ове парохије, обновљену Црквену салу.

Потребно је напоменути да је за врли рад и велико залагање у обнови духовног и материјалног живота црквене парохије будимачке Епископ Лукијан доделио одликовања; надлежном пароху Немањи Кљаићу право ношења црвеног појаса и кадифене камилавке, а председнику Црквене општине Радовану Беари уручио велико признање Српске православне цркве ореден св.Саве трећег степена.

Овој молитвеној свечаности присуствовао је и Горан Ђанић, начелник општине Подгорач.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

ЕПИСКОП ЛУКИЈАН У ПОПОВЦУ У БАРАЊИ

Обрубљена Дравом и Дунавом, подјељена хрватско-маџарском границом, на југу зачарана мочваром, на југоистоку заштићена ријечним рукавцима, а на сјеверу и сјеверозападу равна и податна, Барања је и данас врло затворена, непознатија него икад прије. Свака новост овдје тешко допире и сваки покушај да се стварност објасни с обзиром на околности, уноси немир и неспокој, као кад тешка врата залупи вјетар.

Барања је придодана Осјечком пољу, па заједно чине Епархију осјечкопољску и барањску, придодана је Републици Хрватској, па Осијек и околица са Барањом заједно, чине Жупанију осјечкобарањску. Свему придодана, нигдје важна, премала да буде нешто, превелика да се баци. Немила као сироче! Свак ће рећи: боље ј' заслужила!

Поповац је село са сјеверне стране Бановог Брда, тамо гдје је брдо најстрмије и најнеподатније. Вино је кисело, а ракије има само од грожђа, јер воће углавном страда од касне магле и раног мраза. Добри народ је утекао, а остали смо само ми који нисмо имали куда, јер не знамо оставити кућу и цркву, па да ко тјера и пријети. Само ми, нас шездесетак душа, спремни смо и смирени, знамо чекати, и носити у Вакубу да закопамо чији је ред да промјени свијетом. Посљедњих година када смо угледали да нам је физички нестанак извјестан, почели смо бринути какви ћемо свијету остати у сјећању. Намислили смо да своју дјелатност представимо сачуваним артефактима, који свједоче о нашем вјеровању и животу, те да се на тај начин пренесу информације какви смо били, будућим народима који ће овдје живјети, кад већ ми нисмо успјели да продужимо врсту и изродимо генетске насљеднике. За нас нема смрти прије посљедњег дана! Радимо и живимо као да ћемо ваздан!  opširnije ovde:::

Нова зграда звана Друштвени дом, доведена је под кров, и након стављања столарије слиједе унутрашњи радови и уређење дворишта. Храм је изнутра окречен након деведесет и девет година, те од бандере до лустера промјењена електрична инсталација. Промјењен је кров и олуци, а намјерно нећемо помријети док не обновимо звоник и вањску фасаду. Почела је изградња пута до капеле, и подигнута су три крста: мраморни на југу села на гробљу, бетонски на сјеверу села, и мраморни под брдом на источном излазу из села. Планирамо обновити капелу и изидати потпорне бедеме и степенице, те изравнати плато пред капелом.

Епископ осјечкопољски и барањски Господин Лукијан, сваке године о Ваведењу походи најмању честицу своје епархије, парохију Поповац у Барањи, најмањи дио који још увијек садржи одлике цјелине. Зна Владика да га пред црквом не чека много свијета већ исти они који су и лане чекали, али исто тако зна да нико не фали: да су сви који су кадри, дошли. Све нас позна и по имену зове. Снају пита за свекра што није дошао, дјецу позна по родитељима, а са домаћинима се грли и љуби кад за домаће пита. Служи литургију, причести, посавјетује похвали и осоколи. Тако чини наш: Глава Цркве, Епископ, Архијереј, Икона Христова, Отац и Молитвеник пред Господом - Владика Лукијан!

За село на крају пута, из ког се нигдје не иде, архијерејска литургија је не само све што она јесте, него и потврда громогласна да смо прихваћени и удомљени, збринути и сигурни у великој Цркви Христовој.

Након литургије, трпеза мала и скромна, али топла и пријатна. Разговор радостан и срдачан, гесте умјерене и господствене, све одише на сложну кућу. Здравица је знак за растанак и обећање неизговорено: опет ћемо тако - Епископ, свештенство и народ!

У Поповцу

07.12.2010.

протонамесник

о.Александар Вукадиновић

Постављена слика

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

Прослава храмовне славе Св. Оца Николаја у Јагодњаку - Барања

          Постављена слика

Наша парохија је и ове године дочекала неуморног путника и заштиника нашег храма и нас самих. Али, нисмо ми једини, Св. Оца Николаја прослављају и дочекују милиони православних Срба, како на земљи, још више је слављен у царству небескоме. Прославили смо живо Јеванђеље Господа Исуса Христа. Живо Јеванђеље које је дало живота, дало снаге, и које непрестано улива вјечност у наше животе. Наша парохија је то пoказала и ове године, и тако свједочи триста година да је свој живот започела Великим чудотворцем који је све чудотворио живим Господом. Нису та чудотворства учињена и записана само у далеким крајевима и прошлим временима, она су исписана животима и дјелима наших парохијана. Камен темељац за цркву Св. Николају Чудотворцу су поставили претци, али на тај камен „зидају“ потомци три прошла вијека. Многе недаће је упамтио народ Српски,  али га је чувала вјера у прошлим  и садашњим временима. Шта даље?  Каква будућност чека наследнике тих старих предака? По садашњој статистици, сваке године број парохијана се смањује, а самим тим мање је и слављеника Св. Оца Николаја. Наша је несрећа што многи напуштају своје домове и одлазе у далеке земље, да би зарадили кору хлеба, мука их је натерала да траже неку нову „обећану земљу“.  Хвалимо и славимо Св. Оца Николаја на свих пет континената, хвалити њега то је хвалити Јеванђеље, живо Јеванђеље које хода непрестано међу људима. Народ се гурао, јурио за Господом Исусом Христом само да би Га се дотакао, јер из Њега излазаше сила и исцељиваше их све( Лука 6,16). Та сила, излила се и на Св. Оца Николаја, а од Господа Исуса Христа улива се у све нас, на дан наше храмовне славе. ВИШЕ ОВДЕЕ

Сви који су дошли на Св. Литургију, дошли су због те силе коју излива Св. Отац Николај, а тако траје више од шеснаест векова. И некада је Св. Јеванђелист Јован написао да Господ учини таква дела на овоме свету и да их је немогуће све записати, јер кад би се записало све, те књиге би испуниле сав свет (Јован 21,25). Многе књиге су писане и у нашој парохији, чудима и речима Св. Николе. Наша црква сведочи та Христова дела, учињена посредством Св. Николе. Ми смо само наследници многих дарова која су учињена у славу Св. Оца Николаја, подражавајући његова велика и славна дела. Из те љубави и вјере у свог заштитника, сазидан је и овај свети храм. Свети Николај такорећи непрекидно не само ходи по овоме свету, него лети, помажући свима и свакоме.

Господ је био на помоћи и нашем Љубиши Гојкићу, који се примио кумнства за нашу храмовну славу. То је чудо које учини Господ! Јер без Господа не можемо чинити ништа, и без његових светих. Бог, ето даје сву Божанску силу, али тражи душу чисту, срце чисто, ум чист, тело чисто, све да буде беспрекорно, све да буде сасуд, беспрекорни сасуд Божији. Свети Николај је то учинио. Ту радост и част је подарио породици Гојкић, како Љубиши, тако и његовим родитељима Јовану и Зори и његовој петогодишњој сестри Јелени. Ову светониколајевску радост са својим сином, снахом и унучадима поделио је и најсарији члан њиховог дома, деда Ђорђе. Гледајући свог унука Љубишу, деда Ђорђу су кренуле сузе радоснице, сузе је брисао са старачких образа и својим погледом миловао своје миле и драге. Породица Гојкић молила се протеклих годину дана. На данашњи дан њихове молитве су преточене у стварност и догађај којег је историја узела у своје наручје. Ова духовна радост није само стварност породице Гојкић, већ свих нас који смо били присутни. „Вера је наша у сили Божијој (1Кор. 2,5). Када човек стекне такву веру, онда заиста стекне јачину Божију, силу Божију, која помаже човјеку у сваком добром дјелу. Породица Гојкић је припремила славски колач и кољиво, а цркви су поклонили кадионицу, чирјак за свећи и посуду за топлоту, у вредности 300,00 тристотине евра. Свети Николај је ходио испред младића Љубише, и дај Боже да тако буде у току целог живота његовог. Он је тај који иде испред свих нас, али као пример, као пример вере, као правило вере, да и ми за њим идемо; не да лежимо, не да бауљамо, него да за њим тричимо, да живимо у тој вери као што је он живео. Током целе године, од прошле храмовне славе, породица Гојкић се трудила да негује своју веру. Али требамо непрестано неговати веру у себи, јер живот је наш сав испуњен ишчекивањем царства небеског. Зато, никада не престајемо хвалити велике светитеље Божије, међу њима и Св. Оца Николаја. Он је наш вођ и путовођ, да га истински славимо делима, подражавајући његова дела, подражавајући његову вјеру, његово милосрђе, његову смиреност, његову кротост, његову доброту, његов јеванђелски живот. Велика је част и радост кумовати ономе који отвара духовни и телесни вид. Питамо се колико би требало књига, да испишемо имена оних којима је отворио духовни вид Св. Отац Николај својим чудима. Своје обећање о даривању телесних очију, обећао је, и испунио Св. Стефану Дечанском Краљу Српском. Свако црквено славље није нешто што се понавља, већ оно што обнавља душу човекову, то је чудо које васкрсава сабрану заједницу. Ово наше сабрање поводом наше храмовне славе, зближило нас је и учврстило у заједници војинствујуће и небеске цркве. Радост је била таква да је тешко исказати речима, зима и иње на дрвећу, али се осјећа топлина у души! Подигнувши залог славског хлеба, позвао сам, ко ће примити залог славског хлеба, а самим тим се прима кумства за наредну годину? На први позив, јавио се Синиша Анђелић син од Бранислава и Смиљке Анђелић из Јагодњака.

Црквене славе, саборовања код дома Божијег, прилика је да се пребројимо колико нас је некада било прошлих година и деценија, а ове године мање него прошле и тако из године у годину. Нажалост, понавља се слика наше стварности, у селу је све више празних домова. Дворишта су била чиста и покошена, деца се играла, а сада су дворишта без домаћина и дјеце, двориште непокошено и обрасло у шуму. Из многих соба где се њихала колијевка, израсло је дрвеће и тако заузело мјесто дјеци и домаћину који су далеко од свог дома и свога родног краја. Лисице и пси луталице удомаћили су се у празним домовима, који се урушавају и нестају од „зуба“ времена. Има и оних кућа које су закључане, и пркосе свим недаћама као да ишчекују старе домаћине. Домаћини су далеко од роднога краја, понели су само кључ као успомену да ће стари дом ипак бити откључан једнога дана... Биле су то вредне руке, али су отишли у неке далеке земље, али нису отишли ради провода него их је мука натерала. Данас на дан Св. Оца Николаја у њихове мисли се враћају сећања из роднога краја, замишљено гледају у високе солитере, који заклањају њихов поглед и тако мисли једино могу да упуте своме Господу и Св. Оцу Николају. Црква је далеко неколико стотина километара, и тако, њихова надања остају у њима самима, и тек сада виде да то није „обећана земља“ како су им други причали и стварали најбољу слику. Много има оваквих промашених надања, која су постала стварност! Сећају се како су не тако давно на дан Св.Оца Николаја јели кољиво и славски колач у родном крају. Пренувши се из својих мисли и даље виде да стоје на улици великога града, далеко од цркве у којој су крштени, рецитовали о Св. Сави, а многи у њој и вјенчани. Брзо се удаљавају из друштва непознатих, сами осећају, пролазницима је већ јасно, да су то људи који слабо познају страни језик и „културу“ тог неког новог света и континента на коме су се нашли, али не својом вољом... Ми који смо остали у родном крају, у малим црквицама, које изгледају као печурке према европским катедралама, у великој смо предности, то се дало приметити и ове године о храмовној слави. Трудимо се и недамо да се заустави точак историје Српскога народа на овој плодној брањској равници. Верујемо речима Христовим, јеванђељу Његовом, у којем нам поручује; „Небој се мало стадо“... Заиста не треба да се плашимо, докле смо год верни завету Његовом, у нама ће бити вјера, нада и љубав. Заштитник нашег храма ће се молити за чеда своја, за све нас који смо му данас принели молитву и певали; „Правило вјере и образ кротости“. Ово „правило“ наша света црква чува више од 2000 година, тако и данас 2010 год. прослављамо Владику Христовог, Св. Оца Николаја. У Господа се уздамо, а данашњи прокимен Апостола нас учи, да се уздамо у Бога. Овако узвикује Псалмопевац Давид: „Господе, ти ћеш нас одбранити и сачувати од рода овога довека“. Овако ће бити докле се год будемо молили Његовим светима, међу њима и Св. Оцу Николају Чудотворцу. Св. Апостол Павле пише Колошанима, а у данашњем апостолу порука је дошла и до нас. „Мир Христов нека влада у нашим срцима, на који сте и позвани у једном телу, и будите захвални“.

Захвалност Господу Богу и Св. Оцу Николају Чудотворцу, наставили смо и други дан Светом Литургијом. На појутарје храмовне славе нисмо били сами, поред надлежног свештеника, Св. Литургију су служили; Протојереј Стеван Кувежданин парох болмански и Протонамесник Драган Вукадиновић парох други беломанастирски. После Свете Литургије служили смо парастос свештенослужитељима, ктиторима и приложницима.

         

Овим је завршена ова наша светковина, поводом храмовне славе Св. Оца Николаја.

  Протојереј Слободан Мајкић

      прив.парох јагодњачки

фотографије:

http://www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr/CMS/0089/Default.aspx?EID=22206&LNG=sr

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Старим момцима за женидбу 3.000 евра из буџета

ЈАГОДИНА - Градско веће Јагодине, у циљу повећања наталитета, донело је одлуку да се супружницима, ако је једно старије од 38 година, код ступања у брак из буџета додели једнократана помоћ од 3.000 евра.

Одлука је донесена на предлог градоначелника Јагодине Драгана Марковића - Палме, а о њој ће расправљати, 23. децембра, одборници Градске скупштине у којој Јединствена Србија, чији је Марковић председник, има већину.

У одлуци достављеној Тањуг-у стоји да право на ову помоћ имају супружници који закључе први брак, а помоћ се "супружницима исплаћује на равне делове после закључења брака".

"Један од супружника мора бити старији од 38 година, да је рођен и да десет година непрекидно живи на територији Јагодине а закључени брак мора трајати најмање пет година и у том периоду супружници морају имати исту адресу становања", стоји у одлуци.

Из овакве брачне заједнице у периоду од пет година мора бити рођено најмање једно дете, а супружници пре закључења овог брака не смеју имати децу из ванбрачних заједница и да нису били у ванбрачној заједници. Контролу ће вршити Градски центар за социјални рад и шефови месних канцеларија Градске управе.

"Уколико дође до престанка брачне заједнице пре истека пет година и не буде потомства, супружници су дужни да врате добијени новац са каматома, а од враћања су изузети супружници који из здравствених разлога не могу имати потомство или у случају смрти једнога".

Одлука се примењује од 1. јануара 2011. године

http://www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr/CMS/0089/Default.aspx?EID=22219&LNG=sr

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

ПРОСЛАВЉЕН БОЖИЋ У ЕПАРХИЈИ ОСЕЧКОПОЉСКОЈ И БАРАЊСКОЈ

Постављена слика

Српска православна црква и вјерници Српске православне цркве у Хрватској данас прослављају Божић, најрадоснији хришћански празник - дан Рођења Исуса Христа.

У свим храмовима епархије осечкопољске и барањске служене су свете Литургије и прочитана је Божићна посланица Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја.

Код православних Срба Божић је празник са доста обичаја и његова прослава почиње одласком на јутарњу литургију, на којој вјерници који су постили Божићни пост приступају Светој тајни причешћа.

Након литургије, укућани се окупе око божићне трпезе, помоле се Господу, а затим пјевајући тропар-похвалну пјесму "Рођење твоје Христе Боже наш", окрећу и ломе чесницу - погачу у коју је стављен новчић. Вјерује се да ће ономе у чијем дијелу чеснице буде новчић наредна година бити посебно срећна. Божић се слави три дана, а вјерници се поздрављају са "Мир Божији - Христос се роди", уз отпоздрав "Ваистину се роди".

Његово преосвештенство владика осечкопољски и барањски господин Лукијан служио је у катедралном храму светог Димитрија у Даљу Божићну Литургију уз саслужење више свештеника.

Литургији је присуствовао и генерални конзул Републике Србије господин Живорад Симић

Након литургије владика Лукијан је честитао Божић традиционалним поздравом "Мир Божији - Христос се роди"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...
  • Гости

Болман

18.03.2011 // 09:01

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У БОЛМАНУ

Постављена слика Прва седмица часног поста зове се чиста Недеља јер се православни хришћани чисте од греха, а још се назива и Недеља Православља. Повод је био што је однета победа над иконоборачком јереси и Свете иконе су тријумфално враћене у Свете Храмове. Поводом Свете тајне причешћа 13. марта у Недељу Православља Његово Преосвештенство Православни Епископ осјечкопољски и барањски Господин, Господин Лукијан, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светих Првоврховних апостола Петра и Павла у Болману; уз саслужење протопрезвитера Стевана Кувежданина, протонамесника Драгана Вукадиновића и протођакона Драгана Сердара. Сведочећи да смо сви Црква, сви крштени и верујући, било је лепо видети како Цркву Божију чинимо сви; и млади и стари, и деца и омладина, са разних страна и животних прича који смо се окупили благодаћу Духа Светога на једном месту како би Богу Оцу принели жртву благодарења. У својој беседи Епископ Господин Лукијан је нагласио важност наше обнове рекавши; како ми обнављамо наше домове, куће, тако треба да обнављамо и што лепше уређујемо наше Свете храмове, али изнад свега морамо да обнављамо наше душе. Јер шта вреди ако задобијемо сва царства овога света, а души својој наудимо, онда смо ништа. По завршетку богослужења одржан је програм са нашом децом поводом Недеље Православља, а потом поделивши нафору и иконице Крштења Господњег Епископ Господин Лукијан је благословио децу и верни народ.

Протопрезвитер С. Кувежданин

http://www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr/CMS/0089/Default.aspx?EID=527&LNG=sr

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

21.04.2011 // 18:18

ВАСКРШЊЕ „Преображење“

thumbjpegashx.jpg

Из штампе је изашао васкршњи број Часописа епархије осечкопољске и барањске "Преображење", Поздравно слово с васкршњом честитком доноси главни уредник протојереј Предраг Азап. На првим страницама такођер доносимо васкршњу посланицу Његовог Преосвештенства Господина Лукијана.

„Преображење“ доноси и друге текстове везане за Васкрс, као што су „Васкршња вера“ и  „Стигла је Пасха, радосни празник Васкрсења“. Редовну рубрику „Питања Читалаца“ води и пише протојереј-ставрофор Душан Колунџић. Активностима свештеника наше епархије обухваћено је неколико прилога с вестима и значајним догађањима у Епархији. И на крају Читаоцима је понуђен Квиз вере и знања , где кроз наградну игру одржавамо користан контакт с нашим читаоцима и верницима епархије осечкопољске и барањске.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

200 -годишњица цркве на Доброј води у Вуковару

dvoda2011.jpg

У првом Шематизму епархије осечкопољске и барањске аутора проте Душана Колунџића пише да је храм Свете Петке саграђен у периоду од 1807 до 1811.године на извору лековите воде.

Од тог времена започиње духовни живот у овом светом храму који се налази у вуковарском излетишту Адица.

Ове године поменута црква прославља 200-година свога постојања. Тим поводом на Источни петак светом архијерејском литургијом облежена је ова значајна годишњица.

У присуству верног народа из Вуковара и шире околице литургију су служила Њихова Преосвештества епископ сремски Г.Василије и епископ осечкопољски Г.Лукијан уз саслужење више свештеника.

Певао је хор свештеника наше Епархије,а протојереја Јована Радивојевића старешину храма Преподобне матере Параскеве одликовао је надлежни епископ Лукијан напрсним крстом и чином протојереја-ставрофора.

ФОТОГАЛЕРИЈА

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
  • Гости

ЛИТУРГИЈА У ПОВОДУ ХРАМОВНЕ СЛАВЕ

213cde46f4.jpg

У храму светог оца Николаја у Тењи, у недељу 22.маја, светом литургијом и ломљењем славског колача обележена је храмовна и сеоска слава.

Свету литургијју у присуству верног народа служили су Протојереј Предраг Азап, парох винковачки, протојереј Миладин Спасојевић и протонамесник Миље Илић,пароси тењски, те протонамесник Горан Горановић из Оролика, о Драгослав Шалајић из Петроваца и о.Ненад Лазић из Петрове Слатине.

Кум овогодишње славе је био Бранко Јајић, а беседио је народу о.Ненад Лазић, казавши да је свети Николај наше поуздање у свим тренутцима живота нашег али и заштитник наших породица и наших насеља,градова и села.

На крају Литургије обављен је опход, литија око светог храма, да би пред чесмом посвећеној светом Николају обављен обред ломљења славског колача и благослов славског жита.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Прослава ЗАВЕТНОГ ДАНА у Пачетину

pacetin21.jpg

Православна парохија у месту Пачетину прославила је 08.јуна "Заветни дан" светог апостола Карпа.

Литургију у храму светог Николаја служили су протојереј Предаг Азап,парох винковачки, протонамесник Ненад Кесоња, парох пачетински и јереј Владимир Недељковић, парох габошки.

У Пачетину ово молитвено окупљање је традиционално неговање побожности, које већ траје преко 150 година.

Присутним верницима беседио је прота Азап, који је изразио задовољство што као дугогодишњи парох ове парохије поново види њему драге и познате вернике. Те је додао и препоручио им да чувају и негују ову побожност коју имају и прослављају у оквиру Заветног дана.

По завршетку литургије благословљено је славско жито и пререзан славски колач који је припремила породица Живорада Павића.

У црквеној порти је потом организована заједничка трпеза љубави.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...
  • Гости

" КАЗИВАЊЕ О СВЕТОЈ ЗЕМЉИ"

Српска православна црквена општина осечка и њен парох прота-ставрофор Ратомир Петровић, организовали су у светом храму Успенија Пресвете Богородице у Осијеку, у недељу 26.јуна Духовно вече под називом " КАЗИВАЊЕ О СВЕТОЈ ЗЕМЉИ"

У присуству Његовог Преосвештенства Господина Лукијана и осјечких верника, прота- ставрофор Душан Колунџић, казивао је своје доживљаје из Свете земље, те дочарао свима присутнима ову необичну и интересантну земљу у којој се родио, одрастао, проповедао, страдао и васкрсао Господ Исус Христос. Предавање је отпочео са рођењем Пресвете Богородице, водећи хронолошки слушаоце од места до места у Палестини, како се одвијао Христов живот и рад, да би завршио са успењем Пресвете Богородице и Њеним храмом у Гетсиманији.

736d8da10f.jpg

Уз Протино казивање, бројне мапе, фотографије и текстове из Светог писма, које је читао Слободан Нешић из Бијелог Брда, такође хаџија, који је с протом Душаном походио Свету земљу у фебруару ове године, ово духовно вече у осјечком храму било је више него врло интересантно и садржајно. Присутни су могли, кроз казивање проте Душана, осетити радост и милост Божју, коју имају ходочасници који походе Свету земљу и њене светиње. Поред овога казивања у Осијеку, премијерно казивање двојице наших хаџија било је 29. маја у Бијелом Брду.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ КРСТОВИ У ОСИЈЕКУ

У просторијама Српске православне црквене општине у Осијеку, 03. јула одражана је трибина "СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ КРСТОВИ У ОСИЈЕКУ (од 1690-до данас).

Приређивач ове Трибине је др.медицине Милорад Мишковић, чувар српске баштине у осјечком подручју, а ово је наставак циклуса презентовања Осјечке српске и културне баштине.

Трибину су поздравили осјечки парох Прота-ставрофор Ратомир Петровић у име домаћина, а све присутне благословио је надлежни епископ осечкопољски и барањски Г.Лукијан.

4b43d38ab6.jpg

Господин Мишковић је врло лепо и садражајно говорио о "Осјечким крстовима" а у прилог томе оштампана је и корисна брошура у којој др.Мишковић студиозно описује сваки од 7 Крстова Српске правослевне цркве који су и културно добро града Осијека. Најлепши је свакако "Богојављенски крст" а најзначајнији је "Чарнојевићев крст" на месту Суватово који по предању и одређеним историјским чињеницама говори да је на том месту у време велике сеобе Срба прешао реку Драву 1690 године патријарх Арсеније III Чарнојевић.

Суорганизатор ове трибине било је Српско културно друштво „Просвјета“ Пододбор Осијек.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

У ВУКОВАРУ

dvoda0021.jpg

Спомен свете великомученице Параскеве прослављен је молитвено 08.августа код истоимене Цркве на Доброј Води у вуковарском излетишту Адица.

Свету архијерејску Литургију служио је епископ осечкопољски и барањски Г.Лукијан уз саслужење протојереја-ставрофора Душана Колунџића, протојереја Душана Марковића,арх.намесника вуковарског, протојереја -ставрофора  Чеде Лукића, јереја Ненада Драгичевића и двојице ђакона: боровског Драгана Сердара и вуковарског Вукашина Цветојевића.

Радост Христова је у овоме:

да останеш веран Њему у љубави и да не посустанеш,

макако тешка била искушења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...