...

[Лазар Нешић]

  On 14. 3. 2012. at 22:44, о. Агапије рече

Нама је потребна једна темељна неокатихизација,ја бих то тако назвао... ако не желимо да нам ае понови опет кроз коју годину неки нови случај Артемије...

И то на литургијским и светописамским основама ...

Почевши најпре од свештенства, па у другом кругу и народ.

Слажем се, наравно!

Али, питање које мене мучи је следеће:

о тој неокатихизацији се говори још од 1989. у Србији (од стране в. Атанасија и осталих).

Ево: имамо огмилу књига, неколико богословија и факултета, много доктора теологије, бројне свештенике, веронауку у школи, тв и радио емисије....ма, мислим да за СПЦ ово јесте једно од најбољих времена у историји.

Али, никада мање људи у Цркви и никада такав ниво примитивизма (не знам бољу реч).

Шта фали?

Мислим да, поред образовања (наравно) нашем клиру и народу треба домаће васпитање (а оно се не може стећи никаквом катихезом, на жалост). Дакле, фали живот, једноставан, пуки и свакодневни живот.

Србија је земља жестоко оваплоћеног нихилизма и то неће бити лако, штавише: граничи се са немогућим.

Што би рекао Хајди: "Nur noch ein Gott kann uns retten"!

[Milan Nikolic]

Хајдегера могу да читам ако препознам неке интересантне детаље. Постоји ли негде краћи чланак који је он написао?

Где се налази тај увод од Гаје Петровића, да ли у самој књизи?

[Александар Милојков]

  Цитат

Србија је земља жестоко оваплоћеног нихилизма и то неће бити лако, штавише: граничи се са немогућим.

И нихилизма, и марскизма, и титоизма, и комуњаризма и ко зна каквих не још вирусоидних изама. Што је најгоре, сви ти вируси су се данас обукли у савремене, неолибералне борце за људска права. Стари канцер је мутирао.

[Александар Милојков]

  On 14. 3. 2012. at 22:56, Milan Nikolic рече

Хајдегера могу да читам ако препознам неке интересантне детаље. Постоји ли негде краћи чланак који је он написао?

Где се налази тај увод од Гаје Петровића, да ли у самој књизи?

Да, у хрватском издању "Битак и време".

[Лазар Нешић]

  On 14. 3. 2012. at 22:56, Milan Nikolic рече

Хајдегера могу да читам ако препознам неке интересантне детаље. Постоји ли негде краћи чланак који је он написао?

Где се налази тај увод од Гаје Петровића, да ли у самој књизи?

Мислим да ћеш погрешити ако тако урадиш, јер се (у случају Хајдегера) не може ићи лакшим путем.

Али, наравно, пробај како хоћеш.

Ако ми даш времена, могу ти до сутра саставити листу читања (макар најосновнијег) опуса.

И можда нађем ове белешке са предавања.

[Milan Nikolic]

Узео бих његово капитално дело. Да ли је то ,,Битак и време'' и где могу да купим ту књигу?

[Лазар Нешић]

  On 14. 3. 2012. at 23:02, Milan Nikolic рече

Узео бих његово капитално дело. Да ли је то ,,Битак и време'' и где могу да купим ту књигу?

Имаш на нету.

Ако не нађеш, шаљем ти ја на неки мејл.

[dragisa]

  On 14. 3. 2012. at 22:54, Лазар Нешић рече

Дакле, фали живот, једноставан, пуки и свакодневни живот.

facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

"...eto resenija!!! ..."

[Александар Милојков]

  On 14. 3. 2012. at 23:02, Milan Nikolic рече

Узео бих његово капитално дело. Да ли је то ,,Битак и време'' и где могу да купим ту књигу?

Ако ћеш да купујеш, има. "Службени гласник" је штампао.

[Лазар Нешић]

  On 14. 3. 2012. at 23:03, dragisa рече

facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

"...eto resenija..."

Па да, то је то

Што рече Аца: Шмеман је био мама за те ствари...!

[Александар Милојков]

  On 14. 3. 2012. at 23:05, Лазар Нешић рече

Па да, то је то

Што рече Аца: Шмеман је био мама за те ствари...!

Мислиш, био је тата за те ствари. 0110_hahaha

[Лазар Нешић]

  On 14. 3. 2012. at 23:12, Александар Милојков рече

Мислиш, био је тата за те ствари. 0110_hahaha

Хахаа...

[Milan Nikolic]

Бојим се да немам времена за читање Хајдегера. Ако је неко опитовао његове ставове и сматра их битним за теологију и спасење, замолио бих да то појасни и предочи.

[свештеник Александар]

Коме пре да одговорим? Васкету или Лазару? За сад Лазару.

Уважени Лазаре,прво ,своја запажања нисам изнео из Митрополитовог чланка,већ из својих сопствених недоумица. Ви мислите на фусноту "Од маске до личности" у којој Митрополит помиње Хајдегера. Ваш израз - "идеолошки" у контексту теологије ми је познат, и чини ми се да га најпре Ви користите на идеолошки начин, само у обрнутој перспективи. Иначе и сам сам га чуо од оца В.Перишића и веома ми се допао.

Да ли су "Зизиуласове наочаре погрешне и неутемељене по многим питањима око филозофије уопште а посебно Хајдегерове" , то Ви морате да аргументујете, јер сте и изрекли такав суд.

Мало је чудно то што ми "отварате очи" како сам и шта разумео и то само на основу мог једног пасуса, као и на основу Ваших тренутних асоцијација. Како Ви знате како сам ја разумео ?

Не бих о Митрополиту овде и сада. Брзоплето закључујете да га "идеолошки " читам. Тачно је само да га читам и то већ прилично дуго и да учим без "идеологије". Можете се бар уздржати од драстичних изјава у вези са Августином као и од

"изненадних увлачења " Лудовикоса.

Будите уверени да нисам, и словом - нисам , преписао то што сте ми учитали. То што сам написао изрекао сам након упоредног читања пар текстова и пар књига, које за предмет интересовања имају однос Хајдегера и теологије. И то што сам једва прочитао, пало ми је као маљ. Ипак покушаћу да Вам дам кратке одговоре.

1.Израз " бивствовање као позив на субјективизам " није Хајдегеров, ту сам у брзини погрешио, нити је Митрополитов . Митрополит га је преузео од Левинаса који је критиковао Хајдегера у свом делу "Тоталитет и бесконачност" где каже : "Sein und Zeit -Битак и време- је можда заступао само једну једину тезу: бивствовање је неодвојиво од разумевања бивствовања ( које се одвија као време ), бивствовање је позив на субјективизам " . Да ли је то "смешно " како кажете и да ли то постоји код Хајдегера, мислим да не знате , као што не знате ни правилан назив главног Хајдегеровог дела "Бивствовање ( а не биће) и време" . Лазаре, препишите Ви барем, оно основно од Хајдегера, а то је разликовање - Бивствујућег (Seiende) и Бивствовања (Sein) . Овде је мало простора за то да изнесем различита схватања та два појма код Хајдегера и Левинаса. Смисао је тај да је Левинас, критикујући схватање бивствовања код Хајдегера, хтео да нагласи да : " Бити ( бивствовати) значи суделовати или учествовати ", а не разумети (као код Хајдегера). Ту " опаску" преузима и Зизиулас у " Being as Communion".

2.Нисам рекао " усиократичност философије " ( а није ни Зизиулас)- што је Ваше идеолошко учитавање и изокретање,већ да " теологија има језик који је ослобођен философске усиократичности" , мислећи пре свега на кападокијско разликовање Ипостаси и Усие, на увођење појма Узрока ( Етие) у унутартројичне односе, чиме је , супротно Вашој идеократији, само биће Божије " ослобођено" нужности постојања.

" Ниче , Дерида и други ... " ( који ? ). Ви то из рукава, без икакве поткрепљености, ето " мислећи како је то нека јако паметна ствар " (Ваше речи ), уз извесно убеђење " да се Зизиулас задржао са философијом само на Платону , док нико од православних теолога не зна ( али Ви зато знате) да се философија није завршила са Платоном". Лазаре ,зар се етикецијом и оптужбама аргументише ?

3. Заиста сам питао то што сам питао тј. " да ли је могућ излаз из самозатворене Хајдегерове Dasein онтологије и да ли га има у данашњим онтолошко- философским преиспитивањима ? ". Искрено, то је моје ,самом себи питање још од младости,само у другој форми, које нисам преузео ни од Зизиуласа нити од Левинаса, како Ви кажете. Већ је то класично питање свих хришћана ( у које убрајам и себе), који имају философски ерос и људско чуђење. Не мислим да се Хајдегерова мисао завршава са " Бивствовањем и временом" али зато мислим да Ви не знате да ли Митрополит зна и да ли је читао Хајдегера , док ја знам да зна.

У мом пасусу се нисам усудио да критикујем Хајдегера , већ да иницирам размишљање. Да ли сам читао или не Хајдегера , то Ви свакако не знате, као што не знате ни наслов његовог основног дела (где бркате појмове).Могу само да кажем, можда и нескромно, да сам, барем у оперативно-школском смислу, информисанији у философији од Вас ( ако ни због чега оно због тога што, полако и скромно, полажем испите на Одељењу за философију философског Факултета у Београду,чији сам студент.)

Једино што делим са Вама Лазаре, то је да " теологија мора бити теопоетика, а теолог теопоета "

Толико. Форум је за кратке реченице, јер као што видимо, само пар ентузијаста попут Вас и још неких, хоће да чита. Одушевљење и то оно младалачко - Зизиуласом, не бих назвао " идеологијом " већ откривањем Бога у тајни личности и личних односа, што се мени десило. Ако се Вама чини да Митрополита многи некритички, епигонски и идеолошки својатају и прихватају, то изволите реците њима. У мом случају се уздржите и повуците ручну, јер се ни не познајемо. Биће да сте ви можда нечији идеолог па то "пројектујете " другима. У сваком случају, тема Вам је одлична и желим да и даље напредујете у литургично-химнографском мишљењу бивствовања. Поздрав.

[Guest о. Агапије]

  On 14. 3. 2012. at 22:54, Лазар Нешић рече

Слажем се, наравно!

Али, питање које мене мучи је следеће:

  Цитат

Мислим да, поред образовања (наравно) нашем клиру и народу треба домаће васпитање (а оно се не може стећи никаквом катихезом, на жалост). Дакле, фали живот, једноставан, пуки и свакодневни живот.Србија је земља жестоко оваплоћеног нихилизма и то неће бити лако, штавише: граничи се са немогућим.

Да, овим си заправо и одговорио на проблем. Вишедеценијска антицрквена и антикултурна пропаганда, просвета и Weltanschauung итекако имају удела у овоме што причаш. Ратови деведесетих, санкције, ксенофобије и шовинизам тек иду уз руку поменутим појавама и (не)васпитању ...

А још ако додамо и економско осиромашења... коцкице су склопљене. Свакако да има и наше (црквене) одговорности у томе...

Међутим, Лазарем не бих реако да је све то тако црно код нас...

И нису нам баш Цркве, толико празне и пусте.

Мени је много тужнија ситуација нпр. у Грчкој, ако мене питаш:у Цркви су само бабе, деде и бебе... Средњу и млађу генерацију верника не можеш наћи на Литургији... Код нас је обрнута пропорција што се тога тиче, што веома радује и улива наду!

  Цитат

о тој неокатихизацији се говори још од 1989. у Србији (од стране в. Атанасија и осталих).

Искрено, од вл. Атанасија нисам никада чуо за термин "неокатихизација". Иако он то тако не назива, рекао бих да је он н највише и најбоље радио на томе (погледајмо данас нпр Херцеговину) много пре од 1989...

И заиста, по мени он јесте најбољи пример за оно што желимо назавти применљивом или практичном теологијом... Када се деси неки проблем у Цркви он је окосница решавања истог. Нпр. онда када су Зилоти у питању - он изда књигу о томе, када је Артемије проблем- он иде доле директно и решава(између осталог пише, објашњава), када је рат на Косову - доле је први заједно са митр. Амфилохијем и осталим епископима, када је литургијска обнова у питању и ту је први и најбољи (иако је патролог у струци)...итд, итр ...

Величина неког теолога (па и човека генерално) је онолика колико може да се спусти обичном човеку, и да јасно пренесе оно шта треба - како би имало икаквог ефекта.

  Цитат

Ево: имамо огмилу књига, неколико богословија и факултета, много доктора теологије, бројне свештенике, веронауку у школи, тв и радио емисије....

Добро, али питање је колико се читају те књиге, међу верницима, вероучитељима,свештеницима, професорима школа и епископима... Колико ми као народ имамо културу читања књиге ?

Ко заиста чита књиге, које јесу заиста извор знања и вере, то се лако види из једног разговора са човеком...

Код нас се Св. Писмо не чита, "јер њега читају само секташи", а камо ли тек +Атанасије, Игнатије или неки свети отац...

Међутим, није ни ствар само у читању, потребно је и домаће васпитање...као што си веома лепо поменуо.

  Цитат

ма, мислим да за СПЦ ово јесте једно од најбољих времена у историји.

Сасвим се слажем, бојим се да га не прокоцкамо као у периоду између 2 св. рата..

Рекох ипак, да нема основе за песимизам пошто, реално, ствари стоје заиста другачије у односу на период пре деведесетих ...

Не смемо се огрешити о Бога, и не заблагодарити му на свему ... Томе нас учи наша вера и евхаристијски етос. Не смемо битинеблагодарни незадовољни као што и не смемо остати непокретни према свакодневном животу (-подвучене твоје речи) и његовим изазовима.

У том смислу веома много радује тема синоћњег предавања преосвећеног Давида.