...

[Oglo]

  On 11. 3. 2012. at 20:05, Лазар Нешић рече

Е, али видиш, ја мислим да си рекао велику ствар: они јесу дали много теологији. Ја управо желим то и да кажем, да теологија није "бављење теологијом", него сам живот. Дакле, то страдање јесте била њихова теологија

Najobičnija igra riječi

[Александар Милојков]

  Цитат

цео догмат о Христу је дефинисан у оним "ЧЕТИРИ НЕ": несливено, нераздељиво, неподељиво, неразлучно. Е, али шта је са оним ДА христологије? (небитно, не мора нико одговарати, само дајем као пример).

"четири не" су и "четири да". О сваком "не" могла би се написати књига о "да". Рецимо, "НЕсливено" афирмише створено (дакле, ДА), даје онтолошку тежину бићу створеног, његовој посебности. "несливено" је највећа могућа афирмација човека и творевина, дакле једно велико, онтолошко ДА. Даље, "НЕраздељиво" афирмише (дакле, опет ДА) познање Бога, заједницу са Богом, љубав према Богу, љубав према ближњем. Једном речју, "несливено" и "нераздељиво" представљају две највеће потврде, два највећа ДА: љубав (нераздељиво) и слободу (несливено). Човек нераздељив и незамислив без Бога (=љубав) и човек ипак препознат као човек, ка други и другачији, као посебан, као слободан и свој, несливен са ничим другим што би га поклопило и угасило његову другост (=слобода).

[Лазар Нешић]

Да, да, то није спорно, али нисам мислио на "накнадно тумачење" оног НЕ, већ на саму ствар да су тако дефинисана, како су дефинисана.

Дакле, није споран "садржај" већ терминологија.

ЗАшто је дефинисамо само одречно?

(сигурно постоје одређени историјски разлози, наравно)

Ако је већ тако како си рекао (а ја се слажем),жашто није дефинисано и у ДА појмовима?

Зато сам рекао да је можда на нама да допунимо...

[Oglo]

Jedno pitanje Lazare vezano za tvoj post na prethodnoj strani:

Naime očigledno je da problem nastaje između "direktnog" i "indirektnog" poimanja Boga;

da li tolika terminologija u stvari ne smeta približavanju Bogu?

[Solomon Kane]

  On 11. 3. 2012. at 19:55, Vaske рече

@Salomon Kane

Па то је нешто што ради Гадамер у философији. Он није преузео на себе никакав задатак превладавања метафизике, код њега прије имамо на дјело нешто као самоизбављење метафизике путем херменеутике.

Упроштено речено, са себе скида раље метафизичких подјела на субјект- објект, теоријско- практично, чулно-надчулно итд. али упоредо очувава многе појмове исте те метафизике само их , како би он рекао, хоће мислити изворније. Тако на пример на пољу умјетности рехабилитује појмове игре и мимезиса, а знамо да су то класични појмови метафизичког проектовања на дјела умјетности. Па затим рехабилитује и саму практичну философију са себи својственом тезом "теорија је пракса"( Имаш то у књизи чему још филозофија, његов текст са насловом - херменеутика као практична философија).

Знам,брате...само ми је појам "рехабилитација" (у свом елементарном и изворном значењу) био недефинисан до краја у контексту оног болдовонаг, јер поменуто наговештава одређену деконструкцију које нема у основном значењу речи "рехабилитација"... ништа више. Поздрав!

[Milan Nikolic]

  On 11. 3. 2012. at 20:05, Лазар Нешић рече

Али, допало си ме да си на другој једној теми писао о "логосима бића" и како та тема ТЕК ЧЕКА да буде обрађена од стране богословља.

Да, мене сада преокупира учење о ,,логосима бића''. Сматрам да та област битно повезује целокупну теологију.

[Лазар Нешић]

  On 11. 3. 2012. at 20:27, Oglo рече

Jedno pitanje Lazare vezano za tvoj post na prethodnoj strani:

Naime očigledno je da problem nastaje između "direktnog" i "indirektnog" poimanja Boga;

da li tolika terminologija u stvari ne smeta približavanju Bogu?

Ја мислим да не смета, посебно не код оног ко је (карактером, образовањем, временом и местом у коме живи) склон да преко терминологије дође до Бога (да се тако изразим; иначе, наравно да је терминологија само увод и помоћно средство да се опише сусрет са Богом). Другачији су људи (звучи као фраза, али не знам боље), али терминологија је потребна свима.

Просто, колико год ме неко вукао ка томе да од тога правим софисизме, мислим да је теологија опис (речима и делом, или само речим или само делом) доживљеног живота у Христу. Зато сам и горе написао да је и страдњање теологија, једна теологија сведочења, али ипак теологија.

Мој проблем је, пак, друго (а не кажем да сам управу):

могућност теологије у свету који живимо.

То јест: или ће теологија бити продукт живота (па макар се морала одрећи целокупног свог "преписивачког" пакета, посебно у свету у коме се не зна шта је "дрво" а не "једносуштност") или је неће бити (и да: ни не треба да је буде као такве, ако се ја питам).

Дакле, теологија ће имату ту снагу сведочења само код живог Сведока.

Наравно, свестан сам да ће таквих Сведока увек бити мало.

  On 11. 3. 2012. at 20:37, Milan Nikolic рече

Да, мене сада преокупира учење о ,,логосима бића''. Сматрам да та област битно повезује целокупну теологију.

Дакле, да ли сматраш да се ту итекако тек имају рећи нове ствари (а овде "ново" не значи "модерно" и "кул"...већ ново као искуство, доживљај, однос нови, итд.) или ћемо само преписивати светог Максима?

[Александар Милојков]

  On 11. 3. 2012. at 20:20, Лазар Нешић рече

Да, да, то није спорно, али нисам мислио на "накнадно тумачење" оног НЕ, већ на саму ствар да су тако дефинисана, како су дефинисана.

Дакле, није споран "садржај" већ терминологија.

ЗАшто је дефинисамо само одречно?

(сигурно постоје одређени историјски разлози, наравно)

Ако је већ тако како си рекао (а ја се слажем),жашто није дефинисано и у ДА појмовима?

Зато сам рекао да је можда на нама да допунимо...

Мора да буде дефинисана одрично, јер сусрет Бога и човека значи сусрет две стварности, две онтологије. Негација овде означава другост, другачијост. Без те негације имали бисмо поново, као древни Јелини, онтолошки монизам. Биће творевине би било или апсорбовано божанским бићем, или би било само бледа слика, лишено властите бићевности, лишено онтолошке тежине. Дакле, негација у Христологији јесте негација у славу творевине - признање њене онтологије, њене другости и другачијости у односу на Бога. Човек (творевина) и Бог су две реалности, два бића, две онтологије, једна наспрам друге. Да би биле и остале ДВЕ морамо рећи "НЕсливено", јер у супротном биће само једна (=онтолошки монизам). Но, разлика две реалности не сме значити поделу. Човекова (и творевине) посебност се огледа у разликовању од Бога, али не и у одвојености од њега. Подела значи распадање бића, смрт. Зато, да би афирмисали живот, морамо рећи "НЕраздељиво". Тако, прво "НЕ" означава различитост, потврђује различитост Бога и света, чини могућим две онтологије. Друго "НЕ", потврђује живот, укидајући поделе, укидајући распадање и смрт.

[Vaske]

  On 11. 3. 2012. at 20:05, Лазар Нешић рече

Шта онда, у овом смислу, мислим о философско-теолошком пројекту Жан Лик Мариона, који је (чини ми се) баш на том трагу. Слично раде и Џон Капуто (и уопште "деридијански" теолози), ликови из теолошког покрета Radical Orthodoxy, и још понеко.

Ја лично ово исто покушавам, и драго ми је да си споменуо то, посебно преко пројекта теопоетике, дакле: да се богословствује у језику, мишљењу и појмовном апаратусу који је ослобођен јелинско-схоластичко-псеудохришћансе метафизике, а ослањајући се на искуство учествовања у Догађају.

Хвала на лијепим ријечима!

Па гледам на то као на природан слијед догађаја. У смислу да је у вријеме Отаца напросто морала да се да нека одређујућа и обавезујућа ријеч. Данас када већ имамо Оце и када Црква има своје темеље, Теологија пред себе не мора да поставља захтјев да изговори последњу ријеч на одређену тему, па чак ни да реферише спрам чисто философског запитивања о Бивствовању или бивствовању, бивствујућем како год. Ево нешто као мој захтјев за теологију:

Хајде да теологиом допустимо да се Бог, Христос, Оци, Најближи уселе у наш живот, а да не буду странци и да нам не буду само асоцијација на крупне а излизане ријечи. Не знам колико смо данас то у стању. Ми више нисмо у стању да дођемо у ону ситуацију гдје је Христос кушан у пустињи, јер ми смо већ унапред изабрали, то јест устројени тако да нам се избор и не појављује. Што би чика Хелдерлин рекао оскудно вријеме.

[Лазар Нешић]

Хвала ти Ацо!

Да те не давим даље, али (да не остане неодговорено питање): да ли мислиш да се халкидонска христологија може данас и у ДА појмовима допунити? (кад кажем "допунити" мислим на интерпретацију и контекстуализацију).

[Лазар Нешић]

  On 11. 3. 2012. at 20:47, Vaske рече

Хајде да теологиом допустимо да се Бог, Христос, Оци, Најближи уселе у наш живот, а да не буду странци и да нам не буду само асоцијација на крупне а излизане ријечи. Не знам колико смо данас то у стању. Ми више нисмо у стању да дођемо у ону ситуацију гдје је Христос кушан у пустињи, јер ми смо већ унапред изабрали, то јест устројени тако да нам се избор и не појављује. Што би чика Хелдерлин рекао оскудно вријеме.

Да, што би рекао деда Ћоран: "Данас више нико није способан ни за теизам ни за атеизам. Остаје да се бауља у мраку равнодушности".

[Александар Милојков]

  On 11. 3. 2012. at 20:49, Лазар Нешић рече

Хвала ти Ацо!

Да те не давим даље, али (да не остане неодговорено питање): да ли мислиш да се халкидонска христологија може данас и у ДА појмовима допунити? (кад кажем "допунити" мислим на интерпретацију и контекстуализацију).

Ма где ме давиш, баш је добра тема.

Наравно. Управо покушавам да Христологију прочитам као ДА. Мислим да наше време, жељно позитивних вредности, жељно афирмације, има потребу за једном ДА Христологијом. Та ДА Христологија није ништа друго него показање халкидонске Христологије. У њој све кипти од ДА, само жуди и чека да буде ишчитано, казано и показано. Теологија је дужна да то учини. То је наша обавеза пред светом и временом за које сносимо одговорност.

[Александар Милојков]

Ето, Лазаре, сад си ми дао инспирацију. Могао би да напишем нешто лепо на тему ДА Христологије. То је толико инспиративно, тај Халкидон, да је то чудо једно. Чини ми се, очас посла би човек књигу написао. Хвала ти Лаки на питању, баш си ме позитивно покренуо.

[Лазар Нешић]

  On 11. 3. 2012. at 21:02, Александар Милојков рече

Ето, Лазаре, сад си ми дао инспирацију. Могао би напишем нешто лепо на тему ДА Христологије. То је толико инспиративно, тај Халкидон, да је то чудо једно. Чини ми се, очас посла би човек књигу написао. Хвала ти Лаки на питању, баш си ме позитивно покренуо.

Хахаха, хвала теби, мислим да је то број 1. тема за наше савремено богословље

[Vaske]

  On 11. 3. 2012. at 20:53, Лазар Нешић рече

Да, што би рекао деда Ћоран: "Данас више нико није способан ни за теизам ни за атеизам. Остаје да се бауља у мраку равнодушности".

Да, у тој устројености смо све потрошили, од Платона за почетнике до потребе да сви теологишемо. Теологија пак суштински ипак остаје ствар посвећених.

Да се надовежем на ону поруку од малопре. Тек кад се са теологисања вратимо животу, вратићемо се и поетичком начину мишљења, када се вратимо поетичком начину мишљења вратићемо се језику, када се вратимо језику вратићемо се могућности једног-увијек-изновног-започињања, када се вратимо тој могућности једног-увијек-изновног започињања тек тад можемо рећи да је мишљење спашено.

Једва чекам оно твоје најављено писаније.