...

[dragisa]

  On 24. 4. 2012. at 21:21, Лазар Нешић рече

Наравно, то и ја кажем, да је није било одувек, већ се постепено откривала и отркива се и формулисана је и формулише се.

То покушавам цело време да докажем.

Ако смо се сад разумели, задовољан сам.

ne nismo se razumeli jedno je da li je objavljena u punoci a drugo je da li je formulisana u punoci (sto nikad i nece biti), jer po nekima ako nije formulisana nije ni objavljena u punoci (neg tek treba da se objavi)

[dragisa]

  On 24. 4. 2012. at 21:24, Aquilius Cratus рече

Dok se ti tako negord i skroman odmah bavis aspektima moje licnosti, a to ti nije prvi put pri razmimoilazenju u nacinu razmisljanja, dok ja isticem neslaganje sa tvojom metodologijom. Pa sad ti sam proceni sta na koga kako utice. Jasno je kao dan.

ma jeste toliko si uctiv u tom "neslaganju sa tvojom metodologijom" da odma prilepis magisko razmisljanje.

vidim da vodis evidenciju podobnih u skladu sa svojim misljenjem, ja nisam zlopamtiv, sa kakvim si me tek recenicam castio na pocetku forumasenja...ali oprastam ti, jednostavno potpuno mi je jasno tvoje gledanje na ljude. nego previse sam trosio uzaludnih reci pa zato napisah srecno, evo jos jednom, srecno.

[Лазар Нешић]

  On 24. 4. 2012. at 21:26, dragisa рече

ne nismo se razumeli jedno je da li je objavljena u punoci a drugo je da li je formulisana u punoci (sto nikad i nece biti), jer po nekima ako nije formulisana nije ni objavljena u punoci (neg tek treba da se objavi)

Да, разумем шта кажеш.

Али, не делим твоје мишљење:

целокупна историја спасења сведочи о постепеној објави и тако ће бити све до краја времена.

Макар ја то мислим, наравно на основу онога како ја читам и разумевам ове ствари.

Свакако, добро ми је познато да има и мишљења као твојих.

Али, да се вратимо на тему:

чак и да је Истина потпуно сада дата и објављена у пуноћи, да ли то значи да нема потребе за њеним увек новим изношењем и излагањем и предочавањем, те тиме и за увек новом теолошком рефлексијом Цркве? Или како?

[Aquilius Cratus]

  On 24. 4. 2012. at 21:32, dragisa рече

ma jeste toliko si uctiv u tom "neslaganju sa tvojom metodologijom" da odma prilepis magisko razmisljanje.

vidim da vodis evidenciju podobnih u skladu sa svojim misljenjem, ja nisam zlopamtiv, sa kakvim si me tek recenicam castio na pocetku forumasenja...ali oprastam ti, jednostavno potpuno mi je jasno tvoje gledanje na ljude. nego previse sam trosio uzaludnih reci pa zato napisah srecno, evo jos jednom, srecno.

To i jeste samo ukazivanje na pogresno misljenje a ne neka dijagnoza licnosti sa kojom ti mene castis sada i nekada, sa srecom ili bez srece.

Sto ne kazes odmah, vidim ja da je ton tvojih poruka nekako cudan kao neki dezavi a kad ono mene laze moj gordi um a ti mi zapravo oprastas. Srecno i tebi.

[dragisa]

  On 24. 4. 2012. at 21:37, Aquilius Cratus рече

Sto ne kazes odmah, vidim ja da je ton tvojih poruka nekako cudan kao neki dezavi a kad ono mene laze moj gordi um a ti mi zapravo oprastas. Srecno i tebi.

cini ti se, verovatno me posmatras kroz neku svoju prizmu posmatranja ljudi, rekoh ti da ja nisam zlopamtilo. a taj dezavu je koji imas je vrlo prost, obicno proradi kad procitam neku tvoju "naucnu" genijalnost (tipa: Istina nije objavljena u punoci), a posto je to u tvom slucaju cesto onda osetis taj moj ton.

[dragisa]

  On 24. 4. 2012. at 21:36, Лазар Нешић рече

Али, да се вратимо на тему:

чак и да је Истина потпуно сада дата и објављена у пуноћи, да ли то значи да нема потребе за њеним увек новим изношењем и излагањем и предочавањем, те тиме и за увек новом теолошком рефлексијом Цркве? Или како?

naravno da ima. medjutim sve zavisi sta je po tebi nova teoloska refleksija? koliko sam ja razumeo svaki pomen ili slicnost sa ocima se osudjuje kao neuspeli pokusaj modernog svedocenja, ali ja se samo pitam kako i sta ocekujete od svedocenja jednog istog kroz razne epohe? naravno da po sili prilika tu mora uvek biti izuzetne slicnosti u izrazavanju te istine, ali ne to je vama prepisivanje. mislim slazem se ja da je svakako dobro ukoliko dodje do nekog novog proboja u tom izrazu koji ce Ga bolje i uspesnije (ili tacnije) opisati, ali da bi se to desilo to mora da bude ispisano od strane tako uzvisene hriscanske duse koja bi morala po svom nacinu postojanja da bude na nivou "svetih otaca" a to je ipak retkost. i sta, da li je resenje da se onda usiljeno i po svaku cenu pise "novo" bez ovog obaveznog elementa koji je budimo realni jako tezak? da li smo svesni koliko mi moramo biti "veliki" hriscani da bi podarili svojoj epohi vremena nesto "novo" koje bi bilo istinito?

[Лазар Нешић]

  On 24. 4. 2012. at 22:11, dragisa рече

naravno da ima. medjutim sve zavisi sta je po tebi nova teoloska refleksija? koliko sam ja razumeo svaki pomen ili slicnost sa ocima se osudjuje kao neuspeli pokusaj modernog svedocenja, ali ja se samo pitam kako i sta ocekujete od svedocenja jednog istog kroz razne epohe? naravno da po sili prilika tu mora uvek biti izuzetne slicnosti u izrazavanju te istine, ali ne to je vama prepisivanje. mislim slazem se ja da je svakako dobro ukoliko dodje do nekog novog proboja u tom izrazu koji ce Ga bolje i uspesnije (ili tacnije) opisati, ali da bi se to desilo to mora da bude ispisano od strane tako uzvisene hriscanske duse koja bi morala po svom nacinu postojanja da bude na nivou "svetih otaca" a to je ipak retkost. i sta, da li je resenje da se onda usiljeno i po svaku cenu pise "novo" bez ovog obaveznog elementa koji je budimo realni jako tezak? da li smo svesni koliko mi moramo biti "veliki" hriscani da bi podarili svojoj epohi vremena nesto "novo" koje bi bilo istinito?

Да одмах одговорим: да, мора се бити на нивоу отаца.

И изнад њих.

Захтевам максимум живота, рада, подвига, молитве, искуства и осталог.

Остало ме не занима.

Написао сам горе да је стваралаштво крст и мука и сузе и зној, а преписивање је лаганеза и комфор.

Дакле, мој слоган је: Теологија или ништа!

[Лазар Нешић]

Колико је ова тема битна за сваког од нас (али за сваког!), говоре и следеће речи светог Василија Великог које сам управо пронашао:

"Теологија ослобађа од страсти" - PG 31, 581 A

[ivona]

Moram priznati da dugo nisam videla lepsu temu,na ovom forumu i promakla bi mi da je nisam videla u preporucenim temama,pa definitivno treba pogledati tamo,kada si izbirljive prirode i paznje.

Moje misljenje je da prosto negde nije moguce jasno podvuci neku crtu izmedju dve alternative koje si ponudio,jer nakon stvaralastva svetih otaca,postoji jedno nasledje ili predanje kako kazemo,koje itekako utice na nasu i duhovnu i svetovnu svest,a sa druge strane,ono sto omogucava pravoslavno bogoslovlje je blagodat Sv.Duha,kako i kazu sv.oci,a to omogucava liturgijski zivot koji ako je ispravno vodjen mora biti i podviznicki.Po sv.ocima,ociglednost u istini i njena jasnoca u nasoj slovesnosti je upravo ta blagodat koju nam daruje Sv.Duh i bez njega je nemoguca bilo kakva pravoslavna teologija.Tako da teza koju si ti postavio meni predstavlja jedno organsko jedinstvo i ne postoji neka polarizacija u njoj.

[ivona]

Da dodam,da nisam shvatila da bukvalno mislis na prepisivanje,vec na oslanjanje na njihovo bogoslovlje.Ako teologiju shvatimo kao nauku,onda i ona poput svih ostalih nauka,u procesu sticanja svojih istina se oslanja na vec osvetljene puteve onih pre i trudi se da osvetljava nove za one posle nas.

[Milan Nikolic]

Али Лазар је баш мислио на преписивање, или још боље ,,цитирање'' (копи-пејст) светих Отаца. Све то треба лепо протумачити.

Лепо објашњење је оно да свако од нас треба да оствари ,,личносно познање Бога'', јер се тако Бог и открива свима којима се открива. Дакле, личносни однос, Бога и Авраама, Бога и Исака, Бога и Јакова, па све до светих апостола, па од тада све до сада, Бога и многих конкретних личности.

Онај ко има личносно познање Бога, тј. коме се Бог лично открива, тај има и дужност да то познање и тог Бога сведочи. А како се сведочи Бог? Не само учењем Предања, или безискуственим цитирањем Отаца, него се Бог сведочи тако што говоримо о Ономе кога лично познајемо, Кога смо лично открили јер се Он нама лично открива.

У томе се лако да препознати када неки неофити или прелешћени и годри људи почну ,,сведочити'' Бога. Стално позивање не неке ауторитете равно је протестантском екстремизму, а најчешће се све своди на уливање страха и принуде, што показује да је ту реч о нечему што нема везе са познањем Бога и Његовим откривењем.

[w.a.mozart]

mislim da su svetitelji tu da daju osnovu a kad ih svariš i prežvakaš onda možeš da kreneš u autentičan život(koji nije suprotnost svetiteljima već isto to-na tvoj način)... kao u muzici-svi genijalci su izučavali prethodnike i imali uzorre-do tačke u kojoj su se otkačili

[Лазар Нешић]

  On 8. 5. 2012. at 16:50, ivona рече

Moram priznati da dugo nisam videla lepsu temu,na ovom forumu i promakla bi mi da je nisam videla u preporucenim temama,pa definitivno treba pogledati tamo,kada si izbirljive prirode i paznje.

Moje misljenje je da prosto negde nije moguce jasno podvuci neku crtu izmedju dve alternative koje si ponudio,jer nakon stvaralastva svetih otaca,postoji jedno nasledje ili predanje kako kazemo,koje itekako utice na nasu i duhovnu i svetovnu svest,a sa druge strane,ono sto omogucava pravoslavno bogoslovlje je blagodat Sv.Duha,kako i kazu sv.oci,a to omogucava liturgijski zivot koji ako je ispravno vodjen mora biti i podviznicki.Po sv.ocima,ociglednost u istini i njena jasnoca u nasoj slovesnosti je upravo ta blagodat koju nam daruje Sv.Duh i bez njega je nemoguca bilo kakva pravoslavna teologija.Tako da teza koju si ti postavio meni predstavlja jedno organsko jedinstvo i ne postoji neka polarizacija u njoj.

Да, слажем се.

  On 8. 5. 2012. at 17:08, ivona рече

Da dodam,da nisam shvatila da bukvalno mislis na prepisivanje,vec na oslanjanje na njihovo bogoslovlje.Ako teologiju shvatimo kao nauku,onda i ona poput svih ostalih nauka,u procesu sticanja svojih istina se oslanja na vec osvetljene puteve onih pre i trudi se da osvetljava nove za one posle nas.

Дакле, мислио сам управо на преписивање.

Једно је ослањање на Оце, а друго је беживотно преписивање.

Ево Милан и Моцарт лепо кажу:

  On 8. 5. 2012. at 18:23, Milan Nikolic рече

Али Лазар је баш мислио на преписивање, или још боље ,,цитирање'' (копи-пејст) светих Отаца. Све то треба лепо протумачити.

Лепо објашњење је оно да свако од нас треба да оствари ,,личносно познање Бога'', јер се тако Бог и открива свима којима се открива. Дакле, личносни однос, Бога и Авраама, Бога и Исака, Бога и Јакова, па све до светих апостола, па од тада све до сада, Бога и многих конкретних личности.

Онај ко има личносно познање Бога, тј. коме се Бог лично открива, тај има и дужност да то познање и тог Бога сведочи. А како се сведочи Бог? Не само учењем Предања, или безискуственим цитирањем Отаца, него се Бог сведочи тако што говоримо о Ономе кога лично познајемо, Кога смо лично открили јер се Он нама лично открива.

У томе се лако да препознати када неки неофити или прелешћени и годри људи почну ,,сведочити'' Бога. Стално позивање не неке ауторитете равно је протестантском екстремизму, а најчешће се све своди на уливање страха и принуде, што показује да је ту реч о нечему што нема везе са познањем Бога и Његовим откривењем.

  On 8. 5. 2012. at 18:40, w.a.mozart рече

mislim da su svetitelji tu da daju osnovu a kad ih svariš i prežvakaš onda možeš da kreneš u autentičan život(koji nije suprotnost svetiteljima već isto to-na tvoj način)... kao u muzici-svi genijalci su izučavali prethodnike i imali uzorre-do tačke u kojoj su se otkačili

Даа, то и ја желим: да се откачим...хахаха

[ivona]

Hvala na pojasnjenju,ali da znas da uvek kad procitam to''bezivotno citiranje''pomislim,e hvala Bogu sto neko i ovo napise ili prepise da ja po sto puta procitam,da zapamtim ili ne zaboravim.To su stvari koje iznova dobijaju novo i punije znacenje kad god dopru do naseg saznajnog iskustva,zato i jesu sveto predanje.Ali naravno i autenticnost je vrsta poziva za koji nisu svi odabrani.Ja od srca zelim da ti ''otkacis'' i iznedris novine-starine u nasem bogoslovlju! prstgore

[w.a.mozart]

a stvarno - svi ubitačni kompozitori imaju taj momenat ... pratiš ih pratiš i onda se otkače... odu kao onaj svemirski brod Enterprise -svetlosnom brzinom a ti stojiš tu gde si i gledaš... uz to ide ovakva faca

http://us.123rf.com/...long-tongue.jpg

a može i

http://files.archine...le-e-coyote.jpg

trenutno mi pao na pamet