...

[Лазар Нешић]

  On 20. 3. 2012. at 23:06, Milan Nikolic рече

Теолог је жива теологија, мада то ретко бива јасно.

Хвала ти на одговору и на учешћу у теми.

Ја бих додао, са своје стране, да теолог (и теологија) мора (поред све своје конструктивне и пастирске функције у Цркви и животу света) и да узнемирава, да (такорећи) буде скандалозан (у павловском смислу хришћанства као скандала). Време у коме живимо посебно то тражи...(а можда је тако било и увек).

[Никола Ђоловић]

Moze neki primer uznemiravanja iz tvog zivotnog iskustva?

Da li skandalozan nuzno podrazumeva jurodivi barut?

Verujem da govoris o odsustvu mlitavosti svakako.

Mozes li jos malo konkretizovati?

Neka poredjenja npr.

[Лазар Нешић]

  On 22. 3. 2012. at 12:07, Aphex Twin рече

Moze neki primer uznemiravanja iz tvog zivotnog iskustva?

Da li skandalozan nuzno podrazumeva jurodivi barut?

Verujem da govoris o odsustvu mlitavosti svakako.

Mozes li jos malo konkretizovati?

Neka poredjenja npr.

Ххх, задао си ми тежак задатак...

Унемиравање у разговору са људима, пре свега у разбијању предрасуда, митова, идола и осталог (а у вези са Црквом и хришћанством).

Ово под условом да сам их прво севи разбио, а надам се да многе јесам.

Но, не и само то: већ и подривање-узнемиравање оних "сигурних места" савременог живота: новца, каријере, успеха, секса, лепоте и осталог.

Конкретан пример: мислим да сам био један од најскандалознијих вероучитеља у историји епархије.

Не јуродив, већ скандалозан у протистављању вредностима (која су иначе потпуно нихилистичка) савременог живота ,а посебно младих људи.

То сам мислио када сам рекао скандалозан.

Уместо у Цркву, ја сам децу водио на гробље, а уместо Литургије причао о смрти, уместо о светом Сави причао сам о курвама светитељкама (Марија Египћанка) и светитељима убицама (Јован Постник).

О Литургији, личности, цркви, љубави и причешћивању су ова деца све знала.

10 година већ уче веронауку и вероучитељи су им се попели на главу са непрестаним понављањем онотлогија=заједница=причешће=литургија=љубав=слобода=отац воли сина син воли оца и сви се волимо теологијом.

То их једноставно није занимало.

Али ови скандали хришћанског живота итекао јесу.

И могу рећи да сам имао пуно успеха, не само са децом већ и са људима око себе.

Негде је Басара скоро написао: уместо да се Црква бави позивом на покајање, она се бави лизањем са државом и структурама.

Готово да се потпуно слажем, посебно ако ово пренесемо на ниво свакодневице и антропологије.

Можда звучи претерано кјергекоровски (али је павловски дух у питању): Црква (па ни теологија) не требају људе да чешају по ушима и да им пружају утеху, већ да дрмају....ионако је наш народ мртав, не треба га још више уљуљкивати.

"Бдите и будите трезни" - ап. Павле!

[Milan Nikolic]

То ,,узнемиравање'' може бити и оно када кажем да верујем да сам потомак примата старог 47 милиона година. Мени је постало важно да то посматрам као истину.

Није у питању обичан оволуционизам пројактован у теологију. Моје становиште је специфично јер употребљавам фантастичне научне теорије, да би еволуцију какву познајемо разумео као последицу пада.

Свестан сам да није још време када ће свако моћи употребити своју логику на такав начин. Људима је било потребно постепено сазревање логике како би данас прихватили хелиоцентризам као свакодневицу.

Можда моје мишљење није истинито, то ћемо сви видети. Можда и јесте истинито. Мени је само битно да то становиште које утврдим нема сукоб са кључним догматима, а пре свега да нема претензију да буде једна од оних истина ради јереси, тј. ради подвајања, итсл.

Та прича може почети од тога када вас дете упита о диносаурусима. Да ли су они уопште постојали, пре колико времена, итд?

Са друге стране, библијско сведочанство је и то да су наши прародитељи живели пре око десет хиљада година. По том критеријуму, никакве разлике у стању творевине нема пре ни после Адама и Еве, тачније пре ни после њиховог пада, што би значило да је Бог створио овакав свет како данас постоји са свим смртоносним последицама.

Наша логика је усмерена да се у томе установи природно стање дато од почетка, а колико је то тачно представља озбиљно питање. Зато је модерна наука подједнако омогућила и логичка објашњења за другачија становишта, као што је моје, - тј. да научна еволуција представља последицу пада.

[Никола Ђоловић]

ahahahahahaha Lazare, koji si ti lik!

Definitivno ili odoh u segrte kod tebe ili cu napraviti tvoj fan-pejdz stranicu.

Kada bih ja tako drzao versku u BG, ostao bih bez posla u roku od par dana!

Kada god sam upirao prstom u licemeran sistem crkvenog uredjenja, taj isti sistem bi me poklapao klevetama, intrigama i kaznama - sto od strane klira, sto od strane katiheta, sto od strane pojedinih djaka koje skolski sistem brani.

Naravno, dopada mi se tvoj nihilisticki pristup.

Samo, sto sam stariji uocavam da i sam imam svoje mitove i idole, pa dok to ne srusim, tesko da drugima mogu da izigravam budilnik. Ucim se u hodu!

Baci mi nekad malo cesce ovako uznemiravajuce postove da ne zaspim na smrt.

pozzzz

[Лазар Нешић]

  On 23. 3. 2012. at 10:22, Aphex Twin рече

ahahahahahaha Lazare, koji si ti lik!

Definitivno ili odoh u segrte kod tebe ili cu napraviti tvoj fan-pejdz stranicu.

Kada bih ja tako drzao versku u BG, ostao bih bez posla u roku od par dana!

Kada god sam upirao prstom u licemeran sistem crkvenog uredjenja, taj isti sistem bi me poklapao klevetama, intrigama i kaznama - sto od strane klira, sto od strane katiheta, sto od strane pojedinih djaka koje skolski sistem brani.

Naravno, dopada mi se tvoj nihilisticki pristup.

Samo, sto sam stariji uocavam da i sam imam svoje mitove i idole, pa dok to ne srusim, tesko da drugima mogu da izigravam budilnik. Ucim se u hodu!

Baci mi nekad malo cesce ovako uznemiravajuce postove da ne zaspim na smrt.

pozzzz

Хехе 4chsmu1

Па види, није ни мене све то заобишло што си навео: клевете, писање дописа епископу, протести директора школе, тражење да се одузме благослов за студирање, итд. Али, било је људи који су и супротно мислили, те ми дали своју подршку за такве ствари. Свакако, о томе је тешко јавно причати, тема шиканирања од стране црквене бирократије је посебна тема. Наравно, не бих да одем у патетику...мислим да млада будућност Цркве подржава једну овакву отворенију причу.

Треба бити опрезан и са тим, треба знати кад да се буде такав, а кад не.

Просто, не лежи свакоме таква прича.

Ипак, са децом је било стварно јако квалитетно, као и са појединим људима у конкретној парохији.

Наравно, многима се није свидело, али БОже мој...

Добро си рекао, прво се треба ослобађати својих идола, па онда ослобађати и друге.

[dragisa]

ljudi bio sam svedok propovedanja u sex-shopu, i to vrlo mocnog i efikasnog.

nije stvar u tome da ce "egzibicionizam ideje" ili "uznemiravajuca lucidnost ideje" prodrmati ljude, nece, ono sto mrda ljude jeste "sila" reci koje se izgovaraju a one da bi bile takve mora se biti "original". dakle ko spasi sebe moze da spasi i hiljade oko sebe.

[Лазар Нешић]

  On 26. 3. 2012. at 21:32, dragisa рече

ljudi bio sam svedok propovedanja u sex-shopu, i to vrlo mocnog i efikasnog.

nije stvar u tome da ce "egzibicionizam ideje" ili "uznemiravajuca lucidnost ideje" prodrmati ljude, nece, ono sto mrda ljude jeste "sila" reci koje se izgovaraju a one da bi bile takve mora se biti "original". dakle ko spasi sebe moze da spasi i hiljade oko sebe.

Имаш право, мада нисам толико ни потенцирао "луду идеју", већ луд живот (да тако кажем).

Али, ово је занимљиво...јел би хтео мало да опишеш то у секс шопу? Ја годинама имам тезу да су "прљава" места најпогоднија за Јеванђење, за пројаву светости.

[dragisa]

ono koliko sam ja video nije bila stvar u tome sto je mesto takvo (mada je zaista bilo "cudno" cuti Rec u takvom ambijentu) nego je stvar u tome da cak i na takvim mestima postoje osobe (koje sticajem okolnosti, svojom voljom ili nuzdom, ne bitno, rade tu) koje zele da cuju Rec i prijemcive su za Nju. dakle moguce je propovedati bilo gde a verovatno da si upravu da je na takvim mestima gde se "greh umnozi" onda i "blagodat veca". poenta je da svako ljudsko bice gde got da je i u kakvom got da je stanju, je prijemcivo i prepoznaje Istinu srcem, kada je cuje.

[Лазар Нешић]

Да, тако је.

Хвала ти што си ово поделио, прича отрежњује од самодовољности профи теолога.

[Milan Nikolic]

Сад сте ме подсетили филма Емилија Пулен.

Сетите се у каквој је продавници онај Емилијин фини дечко радио.

[Лазар Нешић]

  On 26. 3. 2012. at 22:10, Milan Nikolic рече

Сад сте ме подсетили филма Емилија Пулен.

Сетите се у каквој је продавници онај Емилијин фини дечко радио.

Ооо да

[Milan Nikolic]

Не знам да ли постоји уопште теологија, тј. учење, о сотириологији и онтологији у оквиру девствености. Уместо неких пуких морализама.

Јасно је да блуд растројава човека. Међутим, какво је објашњење суштине тог проблема, не у смислу ,,не ваља се'' или одређеног закона по коме се нешто осуђује као грех?

До сада сам једино код светог Николаја Жичког пронашао извесне теолошке дефиниције смисла девствености, а уједно и зашто је блуд погубан. Можда би било пожељно да то схватање разјаснимо на директан начин као једно системско теолошко објашњење.

Стално се подсећам Николајевих пророчких речи како ће једном цео свет одбацити блуд ,,у блато историје'' због стида и познања одређених истина. А размишљам како би то могло да се оствари.

[Milan Nikolic]

Сматрам да је ово изузетно важно од Зизјуласа:

Митрополит Јован Зизјулас, Догм. теме, стр. 80.

Бога познајемо само у личности и као три Лица, а не познајемо Га као природу или као суштину. Светоотачка књижевност нам не пружа поуздан егзистенцијални одговор на питање: шта значи познавати „у личности" (у лицу) или познавати као лица? Пружа нам, међутим, основно начело да постоји коренита разлика између гносеологије природе и гносеологије личности, пошто природу Божију никаквим начином не можеш познати, док Његово личносно постојање (= биће) можеш. Према томе, апофатизам у вези са природом Божијом не треба уопштавати у апофатизам и непознање Његовог личносног постојања.

Осим овог уопштеног начела разликовања између суштине Божије, која је у потпуности непојамна, и Његовог личносно-тројичног постојања (= бића), које нам се открива кроз Духа Светога, свети Оци нам, као што рекох, не пружају одговор на питање: шта значи познати Бога „у личности Исуса Христа", и шта значи познати Га као Тројицу личности. Оваква анализа није била потребна у епохи светих Отаца, али то не значи да никад није била потребна. Напротив, дужност догматике, као што смо говорили на првим предавањима, јесте да приступи тумачењу догматâ- довољно је само да не изневери или не изопачи дух светих Отаца. Јер, сви велики свети Оци су, тумачећи своје претходнике, на основу потреба својих епоха приступали анализи основних богословских појмова.

[Milan Nikolic]

Ето шта нам треба увек - као развој теологије:

Анализа познања Бога као Тројицу личности