Династија Романових

[Оља]

Свети мученик цар Николај Романов и други са њим

[Оља]

В ночь с 16 на 17 июля 1918 года в подвале дома Ипатьева в Екатеринбурге были расстреляна императорская семья Романовых – Николай Александрович, Александра Фёдоровна, их дети Ольга, Татьяна, Мария, Анастасия, Алексей и вместе с ними Евгений Боткин, лейб-медик, и трое слуг. В 1981 году Романовы были причислены к лику мучеников Русской Православной Церковью за рубежом, а в 2000 году канонизированы Русской Православной Церковью как царственные страстотерпцы.

[Оља]

[раб.аџија]

---

---

---

---

17 июля Русская православная церковь отмечает день памяти страстотерпцев императора Николая II, Императрицы Александры, их чад - царевича Алексия, великих княжон Ольги, Татианы, Марии и Анастасии, принявших мученическую кончину в Екатеринбурге в подвале Ипатьевского дома в ночь с 16 на 17 июля в 1918 г.

This sand film is devoted to the holy memory of the last Russian Emperor Nicholas II and his Family.

On 17 (4, Old Style) July the Russian Orthodox Church celebrates the memory of the martyrs of Nicholas II, Empress Alexandra, their children - Prince Alexei, Grand Duchesses Olga, Tatiana, Maria and Anastasia, martyred in Yekaterinburg in the basement of the Ipatiev house on the night 16 to 17 July 1918.

This tragedy is the tragedy of the century, their holy blood is on many generations of Russians. All we can do - say "We are sorry" and do everything to make their memory alive.

Kseniya Simonova: "For me it was a very difficult and risky step. I have been trying to create a sand story about Nicholas II and his Holy Family for more than two years but I understood - I couldn't. Too much emotions. And also I knew too much - I have been studied the history of Romanovs for fifteen years. And now the time came. This sand story is the longest live film i have ever created. There's much allegory there - I did not want to make it straightly, I did not want to teach anyone. I hope the audience will get it without my help. In our Church, they are Holy and we pray them. I think it's right".

http://simonova.tv/blog/ekaterinburg

---

---

http://www.dan.co.me/?nivo=3&datum=2011-04-02&rubrika=Feljton&najdatum=2011-03-30&clanak=274021

НИКОЛАЈ А. СОКОЛОВ: "УБИСТВО ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ"

Ноћ урезана у сјећањуН. Соколов је био истражни судија, нажалост погинуо је у емиграцији под чудним околностима, а документа, која је сакупљао, нестала су без трага. Ова књига, коју је успио да објави мало прије смрти, заправо је све што је остало од доказа најчувенијег и најмистериознијег злочина у ХХ стољећу

Књига "Убиство царске породице" посвећена једној од најтрагичнијих страница руске историје - убиству без истраге и суђења последњем руском цару Николају ИИ и његовој породици, на Уралу у љето 1918. године. Аутор књиге је Николај Алексејевич Соколов, истражни судија, који је нажалост погинуо у емиграцији под чудним околностима. Документа која је сакупљао, нестала су без трага. Успио је да их објави мало прије смрти и заправо је све што је остало од доказа најчувенијег и најмистериознијег злочина у ХХ стољећу. У наредних неколико дана доносимо фељтон урађен из текста преведене књиге "Убиство царске породице".

Кућа Попових, гђе је била смјештена вањска стража, налази се преко пута Ипатијевих у Вознесенској уличици. Стражи је био намијењен горњи спрат, а у приземљу су живјела приватна лица.

Сељак Бујвид, који је живио у приземљу, изјавио је: "Ноћ између 16. и 17. јула 1918. године остала је снажно урезана у мом сјећању, зато што је те ноћи, уопште, нијесам спавао и сјећам се да сам око поноћи изашао у двориште и пришао настрешници и стао, јер ми се повраћало. Послије дужег времена чуо сам пригушене пуцње, било их је око петнаест, мало касније чула су се три или четири пуцња, али то нијесу били пушчани. Све се то догодило послије два сата по поноћи, пуцњи су долазили од куће Ипатијевих и били су пригушени, као да су се чули у подруму. Послије тога, ја сам се убрзо вратио у своју собу, јер сам се бојао да ме не примијете чувари у кући, гђе је био затворен г. Император. Ушавши у собу, мој цимер ме је питао:

- Јеси ли чуо? - Одговорио сам: "Чуо сам пуцње".

- Знаш ли о чему се ради?

- Знам - рекао сам и оба смо заћутали. Кроз 20 минута ја сам чуо како се отворила капија на огради код куће Ипатијевих и тихо, уз врло малу буку, изашло је ауто на улицу, скренувши у Вознесенску улицу, али не знам у ком је правцу даље отишло".

Ноћни стражар Цецегов је изјавио: "Ја, ноћни стражар у Вознесенској улици, сјећам се, ноћи између 16. и 17. јула у три сата послије поноћи чуо сам звук аута у огради куће Ипатијевих, гђе је био у притвору г. Император, затим се бука тог истог аута чула у правцу пута, који је водио за Коптјаке. Ја нијесам могао да видим ауто, јер сам се плашио да приђем кући Ипатијевих, нама је било забрањено прилазити.

Један од чувара био је Михаил Иванов Летемин, радник Сисерцке фабрике из Јекатеринбуржског среза. Он је био кројач по професији, неписмен и мрачан човјек. Раније је био осуђиван за покушај силовања. Стражарио је искључиво због новца. Он је једини од чувара живио са породицом у приватном стану и није отишао са црвенима, јер није видио ништа лоше у томе, што је радио у обезбјеђењу. Њега су убрзо открили у Јекатеринбургу, издао га је Шпанијел Џој, пас који је припадао Наследнику, којега је он присвојио послије убиства.

Он је изјавио на испитивању Сергејеву:

"16. јула дежурао сам на мјесту бр. 3 од 4.00 сата послије подне до 8.00 сати навече (поред капије у дворишту) и сјећам се, чим сам ступио на дежурство цар се са породицом враћао из шетње и ништа посебно овог пута нијесам примијетио.

Дошао сам на стражу 17. јула у 8.00 сати изјутра, прије тога свратио сам у касарну и ту сам видио ђечака, који је био у саставу царске послуге (Леонида Седњева). Ја сам се много изненадио, када сам видио ђечака и питао сам:

"Зашто је он овђе?" - Тада је један од другова - Андреј Стрекотин, којем сам се обратио питањем, само одмахнуо руком и одводећи ме у страну, казао ми да су прошле ноћи убијени цар, царица, њихова ђеца, доктор, кувар, слуга и жена, која је била са царском породицом.

По ријечима Стрекотина, те ноћи он је био на стражарском мјесту у великој соби у приземљу и видио је, како су за вријеме његове смјене (а он је био на дежурству од поноћи до 4.00 сата послије поноћи) са горњег спрата довели доље цара, царицу, свако њихово дијете, доктора, двије слуге и жену и све су их довели у ту собу, која је била повезана са оставом.

Стрекотин ми је испричао, да је на очи командант Јуровски прочитао саопштење и рекао: "Ваш се живот завршава". Цар није добро чуо и поново је упитао Јуровског, а царица и једна од царевих кћерки су се прекрстиле.

У том моменту Јуровски је пуцао у цара и на мјесту га убио, а онда су почели да пуцају Летонци и разводник страже Павел Медведев. По причи Стрекотина ја сам шватио да су били убијени сви без изузетка. Колико је испаљено метака у току стријељања, не знам, јер нијесам питао.

[раб.аџија]

cвятые Царские дни. Ночная служба.

Святые Царские дни. С иконой св. Николая-страстотерпца на Ганину Яму.

Архиепископ  Екатеринбуршки Г. Викентијe

[Оља]

Руска Црква се још увијек није изјаснила о „јекатеринбуршким остацима“

14петакокт 2011

Posted by radiosvetigora

≈

У Руској Православној Цркви још увијек није разматрано питање идентитета остатака пронађених код Јекатеринбурга 2007, за које се тврди да су светих царских мученика – престолонаследника Алексеја и царевне Марије Романов.

„Црква није формирала комисију која би се бавила идентификацијом остатака, а ни Комисија за канонизацију није разматрала ово питање“, казао је протојереј Георгије Митрофанов, члан Комисије за канонизацију.

По његовим ријечима, Комисија још увијек није добила такав благослов.

Представници лозе Романових су у четвртак објавили да ће од руских власти тражити да се оснује комисија за сахрану остатака. Истовремено, предсједница Дома Романових, велика кнегиња Марија Владимировна, изјавила је да би сва прича о сахрани била преурањена док Црква не саопшти свој став.

Отац Георгије је подсјетио да, када су 1998. откривени први „јекатеринбуршки остаци“ – царског пара, троје дјеце и слугу, Црква је објавила да не може потврдити њихов идентитет, јер има питања на која тек треба одговорити.

„Али на нека питања још увијек нема одговора. Црква није промијенила став што се тиче “првих“ остатака, држимо се синодске одлуке из 1998, што не значи да се став Цркве не може измијенити“, казао је свештеник.

[Оља]

[Оља]

Аукција фотографија светих царских мученика у Женеви

14средадец 2011

Педесет пута скупље од почетне цене 12. децембра на аукцији у Женеви продате су јединствене раније необјављене фотографије руске царске породице Романов. На лицитацији коју је одржана у Аукцијској кући било је изложено преко 300 ексклузивних фотографија од којих су многе потписали чланови царске породице. Колекција је била продата за преко 1,73 милиона долара. Колекција фотографија припадала је Фердинанду Тормејру, швајцарском учитељу деце Александра III, између осталог учитељa будућег цара-мученика Николаја II.

Пре годину дана на лицитацији у Женеви била је продата преписка чланова царске породице са Тормејером у којој има око 2000 личних писама, разгледница, цртежа и фотографија. Три године Тормејер је био наставник царевића Николаја Александровича и великог кнеза Георгија Александровича, учио их је француски и књижевност. Касније се вратио у Швајцарску, где је преминуо 1944. године.

На тавану зграде у којој је живео наследници су пронашли историјске ризнице. Стара писма и фотографије биле су подељене између два брата, од којих је један прошле године изнео на лицитацију свој део наследства. За њим је кренуо и други брат.

Имена купаца колекција држе се у тајности, говори главни уредник швајцарског издања Наша газета Надежда Сикорска.

Наравно, нама као издању на руском у Швајцарској било би врло занимљиво да ова историјска документа не заврше у нечијем сефу, већ да се врате у Русију. И да буду предата, на пример, Музеју царске породице који је отворен у Јекатеринбургу.

2013. године, не само у Русији, већ у многим другим земљама где живе наши сународници, обележаваће се 400. годишњица династије Романивих, подсећа секретар за штампу Добротворног фонда Њеног Царског Височанства велике књегиње Олге Александровне, писац Андреј Хвалин.

У Русији су већ започеле припреме за овај знаменит догађај. У првом реду у Костроми, где је био означен почетак династије. Јарослав као место одржавања Сабора који је припремио одржавање Руског земаљског сабора, који је на руски престо изабрао династију Романових. А такође у Јекатеринбургу, где су бољшевици стрељали свету царску породицу.

Постоји нада да ће празник попримити општеруски карактер. Тачније да ће у њему учествовати како врховна власт, тако и Московска патријаршија. Врло је важно да се под жезлом руских самодржаца обједино сав вишенационални народ царевине, што ће доприносити уједињењу свих грађана Русије независно од религиозних убеђења и националне припадности, истиче Андреј Хвалин.

Успех швајцарске аукције сведочанство је да у свету постоји интересовање за овај датум и за руску историју у целини.

Извор: Глас Русије

[Guest]

Данас прослављамо часну мученичку Царску породицу Романов,

те у Њихову част освежавам ову тему.

Свети Царски мученици молите Бога за нас грешне!

[Guest]

ТРОПАР (Глас 5)

СВ. МУЧЕНИКУ ЦАРУ НИКОЛАЈУ II

Царства земаљског лишење, окове и страдања многолика претрпео јеси, сведочећи Христа до саме смрти од богобораца, мукотрпче велики, боговенчани царе Николаје. Стога мученичким венцем на небесима са царицом, чедима и слугама твојим овенча те Христос Бог, Кога моли да помилује земљу руску и спаси душе наше.

[Оливера Г.]

Русија обележава 400. годишњицу царске династије
                    

 

21.02.2013.       

Posted by radiosvetigora

      

            

 

У Русији се данас обележава 400. годишњица династије Романов, која је владала од 1613 до 1917. Године 1613 Зимски Сабор (руски сталежко-представнички орган у то време) у Москви је изабрао за владара 16-годишњег бојара Михаила Романова.

Музеј московског Кремља је за годишњицу припремио факсимилно издање рукописне књиге из 16 века, посвећене овом догађају.
Ових дана се у Санкт Петербургу одржава прослава у част 400-годишњице династије Романов. Јуче је у Петропавловској тврђави, у крипти руских царева, служен парастос.

Извор: Глас Русије

[Оливера Г.]

Изабрани за царство

 



 

© Фото: ru.wikipedia.org

 

Пре 400 година, у Москви је за цара био изабран Михаил Романов и тај је догађај определио судбину државе.
Михаила Романова су подржали сви слојеви руског друштва тог времена. А управо 21.фебруара по старом календару, односно 6.марта по новом, одлука о избору је била обнародована.

Питање ко може постати нови цар Русије разматрали су не само представници племства, духовника, трговаца и Козака, већ и градске занатлије и чак прости сељаци. Пре свега, утврдили су да поставити неког „из иностранства“ никако не би ваљало, да је потребан неко из редова „великог московског рода“, говори историчар, дописни члан РАН Андреј Сахаров:

 

Било је неколико кандидата, ипак, сви су се сагласили око 16-годишњег Михаила Романова- представника старог пламенитог рода, крвним везама блиског Рјурковићима. Ново руководство на челу са царем је поставило циљ да уједине земљу. То је постало основ целе даље историје династије Романових.

Требало би овде приметити, да су одлучујућу улогу у избору младог Михаила Романова одиграли не племићи (бојари), већ Козаци, који су у то доба представљали веома утицајну друштвену снагу, говори историчар, теолог Георгиј Бажанидзе:

 

Сви су се једногласно договорили да нико осим Михаила Романова и не може да претендује на престо. И заиста, то је био онај православни цар, који се пред Богом обавезао да штити и чува традицију, ујединивши људе свих националности и шта више, свих вероисповести. Зато су и муслимани и будисти служили православном цару рода Романових, све до последњег цара- мученика. Наравно, за нас је данас ово искуство веома важно, зато што се у земљи развија патриотска концепција, у којој морају постојати одређени приоритети наше националне културе, нашег руског језика, наших традиција.

Говоре да цареви немају личну биографију. За њих је аутобиграфија- историја земље. У периоду управљања Михаила Романова биле су освојене нове земље на јужним обалама, појавила се читава мрежа производних мануфактура, а са водећим европским државама тог времена, Турском и Персијом су били успостављени дипломатски односи.

 

 

Извор: Глас Русије

[obi-wan]

Пре 400 година, у Москви је за цара био изабран Михаил Романов и тај је догађај определио судбину државе. Михаила Романова су подржали сви слојеви руског друштва тог времена. А управо 21.фебруара по старом календару, односно 6.марта по новом, одлука о избору је била обнародована. Питање ко може постати нови цар Русије разматрали су не само представници племства, духовника, трговаца и Козака, већ и градске занатлије и чак прости сељаци.

 

Veoma bitan detalj...

[Оливера Г.]

Патриjарх Кирил: У време Романова владари су се ревносно бринули за ширење Православља
                    

28.02.1013.
           
            

Posted by radiosvetigora   

       

 

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил упутио је поздрав учесницима свечаности које се одржавају у Санкт-Петербургу, а посвећене су 400-годишњици Дома Романова.

Срдачно поздрављам организаторе и учеснике у свечаностима посвећеним 400-годишњици Дома Романова.

Венчање на царство Михаила Фјодоровича, који је постао први владар Русије из рода Романова, означило је крај времена Смуте и ударило је темељ нове епохе у историји наше земље.

Три столећа су представници династије верно служили отаџбини. У овом периоду Русија је постала јака држава са огромном територијом и природним богатствима, али су њено главно благо у сва времена остали православна вера и руски народ из којег су изашли многи подвижници побожности, истакнути државни прегаоци, угледни научници и делатници
уметности.

У време Романова владари ове земље су се ревносно бринули за ширење Православља, за напредак Цркве и других религиозних заједница, тежили су да очувају духовне традиције руског народа и његовог националног идентитета. И данас, славећи 400-годишњи јубилеј Дома Романова, позвани смо да осмислимо ово јединствено историјско искуство и да оценимо допринос који је династија дала развоју руске државности.

Организаторима и учесницима у празничним манифестацијама желим добро здравље, мир и помоћ Божју у свим добрим делима и подухватима.

Призивам на вас благослов Господњи.

† Кирил, Патријарх московски и све Русије

Извор: pravoslavie.ru

[Оливера Г.]

Извињавам се на грешкама у преводу, али сам оставила вест у оригиналној верзији. Елементарно непознавање..."смутна времена" - Смуте,  јуче наиђем да се Исак Сирин, назива Исак Сиријски (да не спомињем име преводиоца...). А о интерпункцијским грешкама, без речи сам.