Остале вести СПЦ-е

[И.стојковић]

Разне врсте болести зависности

9. септембар 2009 - 18:36

На  самом крају свог интервјуа Политици (бр. 34424 од 8. септембра 2009, стр. 1 и 6) преосвећени Епископ рашко-призренски г. др Артемије, после разних оптужби на рачун Србије као државе, није издржао, а да успут не нападне и Српску Патријаршију реченицом Патријаршија зависи директно од власти у Београду. Као увод у напад служи му његова претходно исказана претпоставка да је игуманија манастира Пећке Патријаршије „можда имала консултације са Патријаршијом у Београду".

Немам намеру ни потребу да коментаришем његове оцене о понашању Србије према сопственој јужној покрајини. Претпостављам да ће му државни органи одговорити, а из Политике од 9. септембра видим да је то, без улажења у детаље, на крајње одмерен и културан начин, већ учинио министар за Косово и Метохију, г. Горан Богдановић. Наравно, морам да напоменем да мој сабрат у епископској служби нема морално право да приписује Србији небригу о Србима или о нашим светињама на Косову и Метохији јер, као мало ко, има непосредна сазнања о залагањима и улагањима Србије, чији је и он сâм итекако велики корисник.

Али ево мога дужнога  коментара на ударну завршницу интервјуа!

Прво, игуманија није можда имала консултације са Патријаршијом него је Патријаршија једина надлежна институција на коју се она по било ком питању обраћа. Из формулације владике Артемија недовољно обавештени читалац би још могао стећи утисак да је игуманијино - не евентуално него сигурно - обраћање Патријаршији нека врста кришом извршене, малтене илегалне акције. А ствар је проста: Пећка Патријаршија као ставропигијални манастир у непосредној је јурисдикцији Патријарха српског, односно, у садашњим околностима, у надлежности Патријарховог заменика, високопреосвећеног митрополита Амфилохија. Владика Артемије није надлежни епископ за Пећку Патријаршију.

Друго, под пуном одговорношћу, пред Богом и људима, тврдим да Патријаршија српска не зависи, ни директно ни индиректно, од „власти у Београду" (како се изволео изразити мој брат и саслужитељ) нити од било ког овоземаљског чиниоца. Сваки пропуст у Патријаршији може бити само плод наше људске слабости, неумешности, понекад недораслости изазовима времена, а не спољашњих утицаја. Према томе, оптужба преосвећеног г. Артемија дубоко је неправедна јер је лажна. Њу, као и читаву посветовњачену, исполитизовану интонацију интервјуа, сматрам потпуно непримерeном за православног епископа.

Да  ли пак мој у  Христу брат и његово укупно понашање од некога или од нечега зависе или не зависе, то нека по савести  просуди он. Исто важи и за мене и  за свакога.

                                                                                                          Епископ бачки Иринеј,

                                                                                                          члан  Светог Синода и

                                                                                                          председник

                                                                                                          Информативнe службе

                                                                                                          Српске Православне Цркве

[Зоран]

Ивице ово имаш на Почетној  0102_laugh

[Предање]

Ја верујем нашем епископу рашко-призренском и косовско-метохијском +Артемију много више него +Иринеју. У искреност (или неискреност) ставова и једног и другог сам се небројено много пута до сада уверио. На многаја љета обојици наших епископа али у овом и сличним случајевима ја подржавам ставове и изјаве владике +Артмеија. И какву службу у СПЦ представља информативна служба? И зашто су на свим битним положајима у Светом Синоду и другим службама у нашој Цркви увек налазе истомишљеници по питању учествовања СПЦ у ССЦ и екуменском покрету те они епископи који уводе и подржавају новине и новотарије у СПЦ и мењају начин богослужења. Мислим да као што ништа на овом свету није случајно, није случајно ни то. У овом случају мене интересује шта је узрок таквог њиховог понашања.

Владика Артемије је један од ретких православних данас који искрено верује да Црква није овосветска творевина (не од овог света) и да као таква од њега и не зависи (и у складу са тим се и понаша). Свим срцем и умом подржавам и његову скорашњу одлуку да не даје благослов станаским синовима као што је један Бајден (директно одговоран за смрт хиљаде Срба у бомбардовању СРЈ 1999. године). Као што је свима познато Сабор је такву његову одлуку поништио и злотвор и силеџија Бајден је дошао у манастир Високе Дечане (без благослова надлежног епископа). Ако +Артемије није надлежан у случају Пећке Патријаршије онда сигурно јесте у случају Високих Дечана где му игуман и остали монаси већ небројено пута отказују послушност што је незабележено у православном монаштву до данас. Али ето данас је неко ново време ("ново доба") па је све дозвољено - под плаштом лажне љубави. Љубав без Истине је као семе у камење бачено, дакле нема плодова. Дакле ако немаш Истине и не живиш Истином а имаш љубави - ништа си.

[Предање]

Поводом изјаве Епископа Артемија листу 'Политика'

Поводом Наше изјаве ''Политици'' од 08. септембра 2009. Наш одговор на последње питање односи се на Пећку Патријаршију која директно зависи од црквених власти у Београду, јер је управо о Пећкој Патријаршији било речи у претходној реченици и та два питања су везана.

Појашњавамо одговор на последње питање: ''Пећка Патријаршија зависи директно  од црквених власти у Београду''.

Нигде није речено нити смо имали у примисли да говоримо о Београдској Патријаршији и њеној зависности од државних власти у Београду.

Епископ рашко-призренски Артемије

Са сајта Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске: www.eparhija-prizren.com

[Предање]

А ове добронамерне (за народ и Цркву) критике, или како их +Иринеј назива оптужбе, су заиста на месту. У њима нема демагогије и празнословља које политичари и њихови истомишљеници (има их и у СПЦ) пласирају народу 24 сата дневно. Између осталог и министар за косово и Метохију. Шта је то владика +Артемије рекао критикујући рад државних органа и недомаћински однос према Косову и Метохији а да то није истина. Да то мало коментаришемо.

[Зоран]

Архиепископ Иларион (Алфејев) ускоро у Ватикану

Архиепископ волоколамски Г. Иларион (Алфејев), шеф Одељења за спољне послове Московске Патријаршије, ускоро ће отићи у радну посету Ватикану, како би се у званичним сусретима водили разговори на тему дијалога између двају Цркава.

Ово је речено приликом његовог сусрета са Карлосом Моралесом Тронкозом у Москви.

Према речима Архиепископа, Московска Патријаршија гаји добре односе са Римокатоличком Црквом, посебно у последњих неколико година од када је папа римски Бенедикт XVI.

"Постоји чак и делотворан дијалог посебно на пољу савременог хришћанског виђења света у коме живимо, који даје одговоре на многа питања која се покрећу у данашње време," рекао је Архиепископ.

[И.стојковић]

Објашњење „Појашњења”

Нови Сад, 11.09.2009



На званичној Интернет-презентацији Епархије рашко-призренске појавила се 10. септембра изјава Преосвећеног Епископа др Артемија којом он „појашњава” свој одговор на последње питање из његовог интервјуа Политици од 8. септембра. Ту изјаву — у слободној, али коректној интерпретацији — преноси Политика у кратком тексту под насловом Епископ Артемије: О црквеној зависности Патријаршије, потписаном иницијалима Б. М. (11. септембар 2009, стр. 6).

По владици Артемију, његов одговор се односи на манастир Пећку Патријаршију, а не на Српску Патријаршију као синоним Српске Православне Цркве, односно Светог Синода, јер Пећка Патријаршија „директно зависи од црквене власти у Београду” и јер је „управо о Пећкој Патријаршији било речи у претходној реченици и та два питања су везана”. Владика Артемије је, како тврди, хтео да каже да „Пећка Патријаршија зависи директно од црквених власти у Београду”, а није имао у примисли да говори о београдској Патријаршији и њеној зависности од власти у Београду (подвлачења моја).

Ово „појашњење” је крајње неубедљиво, сумњиво, управо — чему бежати од правог израза? — лажно као и читава изјава коју наводно „појашњава”. Жалим што сам приморан да, у јавном разговору, кажем да је мој брат епископ прибегао провидном, невештом и немудром софизму, па и јефтином вербалном трику.

Погледајмо поново завршни део интервјуа новинарке Биљане Митриновић са владиком Артемијем!

На њено питање како се то игуманија Пећке Патријаршије „одлучила да потпише уговор без консултација са неким”, Преосвећени одговара: „Можда је имала консултације са Патријаршијом у Београду” (подвлачење моје). Следеће — и последње — питање Политикине новинарке гласи: „Да ли сте се ви консултовали са Патријаршијом у Београду?” На то Владика одговара: „Не. Патријаршија зависи директно од власти у Београду” (подвлачење моје). Ту је и крај интервјуа.

Више је него очигледно следеће: у „претходној реченици” није реч о Пећкој Патријаршији (манастиру), како он тврди, него управо о Патријаршији српској („београдској”, каже владика Артемије). Дакле: Пећка Патријаршија (манастир, лавра) имала је, можда, консултације са Патријаршијом у Београду (централна тела Српске Цркве). Трећега нема! Више је него очигледно да преосвећени г. Артемије, одмах пошто је споменуо Патријаршију у Београду, управо на њу и мисли када тврди да „Патријаршија зависи директно од власти у Београду”.

У његовом интервјуу, просто-напросто, не постоји реченица „Пећка Патријаршија зависи од црквених власти у Београду” нити њој има места у контексту интервјуа. Он, уосталом, не пориче аутентичност текста интервјуа објављеног у Политици од 8. септембра.

Накнадна памет овде не помаже. Речено је што је речено. Није, нажалост, речено први пут у изјавама владике Артемија. Бићу радостан, а Богу и њему благодаран ако буде последњи пут јер је заиста болно, некоректно, неистинито. Није смак света ако човек, у афекту или просто без размишљања, каже нешто погрешно и штетно. То се не дешава само владици Артемију. Дешава се и мени — и свакоме.

„Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек...” (Јак. 3,2).

Епископ бачки

(др Иринеј),

члан Светог Синода и председник

Информативне службе Српске

Православне Цркве

Нови Сад, 11.09.2009 - Епископ бачки Господин др Иринеј

[И.стојковић]

Одговор Епископа бачког Господина др Иринеја господину Радовану Тврдишићу, председавајућем Управног одбора Српског сабора Двери



Уважени господине Тврдишићу,

Добио сам Ваш љубазни позив да се придружим Породичној шетњи у Београду, 12. септембра текуће године. Топло благодарим, али, нажалост, нисам био у могућности да се одазовем.

Духом сам, међутим, био са Вама и са свим учесницима поворке која се, у име Јеванђеља Христовог и у име основних вредности наше цивилизације, заложила за светињу брака и породице, за светињу живота, за достојанство личности и за будућност свечовечанске заједнице.

То је права акција, достојна и достојанствена, насупрот разним поворкама срама и култу смрти у име антихришћанских погледа на свет. Оваквим — а не неким другачијим — подухватима треба да се баве хришћанске и родољубиве организације младих људи, у које спада и Ваша. Зло се побеђује само добром, а никако и никада насиљем.

Нека све учеснике јучерашње Породичне шетње прати благослов Господњи и нека буде речито и делотворно њихово сведочење о вредностима које се у Вашем цењеном допису с правом означавају као свевремене.

Са благословом

Епископ бачки Иринеј

[Зоран]

Прослављен празник Пренос моштију Светог Алексaндра Невског

14. септембар 2009 - 10:15

Данашњи празник Пренос моштију Светог Алекасндра Невског је свечано прослављен Светом Архијерејском Литургијом у храму који је посвећен овом великом руском светитељу, у Београду.

Свету Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Патријарха српског Г. Павла, и десторице свештеника и шесторице ђакона.

У току Свете Литургије, по благослову Његове Светости патријарха српског Г. Павла, Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је одликовао чином протојереја о. Душана Јовановића и о. Јована Гордовића, а протојереја Душана Марковића правом ношења напрсног крста, и рукоположио у чин ђакона Радована Мићића, службеника канцеларије Светога Архијерејског Синода.

Велики број верног народа се данас окупио на Светој Литургији да молитвено прослави Светог Александра. У беседи је, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије изговори страдалничко житије Светог Алекасндра Невског, рођеног 30. маја 1220. године у породици великог кнеза Јарослава Всеволдовича. Младост је провео у Новгорду, а власт над Новгордском кнежевином је задобио 1228. године, бранећи је од папе Гргура IX који је је организовао крсташке походе да би покорио руске земље. Кнез Александар је устао у заштиту Православне Вере и у бици код ушћа реке Ижоре, на обалама реке Неве извојевао 15. јула 1240. г. величанствену победу по којој је и добио надимак Невски. Од 1252. г. носи титулу великога кнеза а упокојио се у Господу 14. новембра 1263. г. примивши, пред смрт, монашки постриг под именом Алексије. Тело му је погребено 23. новембра у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Владимиру. Његове мошти су откривене 1380. г. и свечано пренете у Петроград 1724. г. по наредби Петра Великог и сада се налазе у лаври Светога Александра Невског.

Литургији је поред великог броја верног народа било присутно руководство Скупштине града Београда, на челу са г. Милетом Радојевићем.

[Зоран]

Нови атак на храм Светог Прокопија у Високом

15. септембар 2009 - 10:21

Непознати починиоци су у ноћи између 13. и 14. септембра 2009. године обили врата и провалили у храм Светог великомученика Прокопија у Високом. Према ријечима пароха какањског јереја Марка Малеша, који опслужује и височку парохију, у храму је испретуран инвентар, али ништа није однесено, јер су склоњене иконе и друге вредније ствари због честих провала у цркву.

Провала је примјећена 14. септембра приликом редовног обиласка храма једног од парохјана, а о свему је обавијештена полицији која је извршила увиђај.

Ово је други атак на храм Светог великомученика Прокопија у Високом у последњих мјесец дана.

Непознати починиоци обили су у ноћи између 21. и 22. августа свјећарницу која је изграђена уз храм и однијели мању суму новца у кованицама.

Отац Малеш истакао је да је ово само један у низу свакодневних инцидената чија је мета православни храм у Високом, од разбијања камењем стакала и црепова на цркви и другим објектима у порти па све до крађа.

„Сваки пут када дођемо на службу у храм дочека нас или разбијен прозор, или црепови, а неријетко и обијена врата" - нагласио је отац Малеш додајући да полиција није обавијештена о свим него само о неким од ових случајева, јер су они свакодневни.

Храм Светог великомученика Прокопија у Високом, који је као национални споменик под заштитом државе, саграђен је 1857. године, а обновљен 1998. године.

Извор: Митрополија дабробосанска

[Зоран]

Емир Кустурица добитник награде Међународног фонда јединства православних народа

16. септембар 2009 - 9:43

На заједничком састанку представника руске Владе, Старатељског савета и Комисије за награде Међународног фонда јединства православних народа одржаном 10. септембра 2009. године разматране су кандидатуре за награду Фонда која носи име Патријарха Алексија Другог. За истакнуте делатности на јачању јединства православних народа као и за учвршћивање и унапређивање хришћанских вредности у животу друштва, по благослову Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила, председника Старатељског савета, награда Фонда за 2009. годину додељена је познатом српском филмском режисеру Емиру Кустурици.

Високу награду великом филмском уметнику уручиће Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Г. Кирил на свечаној церемонији 21. јануара 2010. године  у Храму Христа Спаса у Москви.

Поред Кустирице награду Међународног фонда јединства православних народа добиће и Свето-Владимирска духовна академија из Њујорка

Извор: Митрополија црногорско-приморска

http://www.spc.rs/sr/emir_kusturica_dobitnik_nagrade_medjunarodnog_fonda_jedinstva_pravoslavnih_naroda

[Зоран]

Поворка срама

16. септембар 2009 - 17:45

поводом најављене  тзв. „Параде поноса“ у Београду

Најављена за 20. септембар у Београду тзв. „Поворка поноса", уствари поворка срама, поворка Содоме и Гоморе - само је потврда оне народне: Ко се Бога не боји ни људи се не стиди.

Давно је речено: Све ми је слободно, али није ми све на корист. Заиста, слобода нас је створила, човјек је за слободу створен. Но, само истина је она која ослобађа човјека, тј. истински начин живљења, постојања и понашања. Лажни, посуновраћени начин живљења човјековог јесте слободан али он не гради него разграђује људско достојанство. Право значи ићи правим путем и живјети на прави, праведан начин.

По датој слободи, човјек има право и на самоубиство; по сатанској филозофији живота, човјеку је „закон што му срце жуди". Човјек је биће обдарено тјелесним и душевним силама. Све што човјек јесте и има, само онда кад се употребљава на прави начин, остварује своју сврху и постиже свој истински смисао. Човјек, по слободи, има право, може и да злоупотреби богодане силе и дарове. Тако, иста рука, иста снага и вјештина човјекова оперише и лијечи зли тумор на човјековом организму, али и закоље човјека и дијете у колијевци...

То што важи за све психофизичке силе и дарове човјекове, за могућност њихове употребе и злоупотребе, важи и за богодани дјетородни нагон човјеков. Употријебљен на прави и здрави начин, он љубављу мужа и жене рађа и ствара нови живот; њиме се испуњује заповијест Божја и благослов уграђен у мушку и женску природу: „Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њом..."

Може ли се прогласити за врлину и човјека достојно право - гажење и скрнављење тог и таквог закона људске природе, самог богоданог смисла човјековог постојања и вјечног смисленог Закона Божјег? Не претвара ли се чедоморством (абортусом) материна утроба, створена да буде радионица живота, у радионицу смрти? Исто тако и бесловесно распаљивање похоте мушког на мушко и женског на женско, не представља ли обесмишљење велике и сверодне тајне брачне љубави како у времену тако и у вјечности? Љубав је дата човјеку да рађа; свако рођење је рођење за вјечност, а не за смрт и ништавило. А „дрво које плода не рађа сијече се и у огањ баца". Да ли је јалова љубав - љубав? А таква је мужеложничка, геј-лезбијска љубав која неће и не може наслиједити Царства Божијега, јер је бесплодна и јалова. (ср. 1Кор. 6, 9) Јер њен ерос води у смрт и самоубиство, истовјетан је са смрћу. Содома и Гомора су у древна времена сами себе уништили, сагоревши у сумпору и огњу, управо зато што су претворили природно употребљавање мушког и женског у противприродно (ср. Рим. 1, 26), самоуништавајуће.

Љубав које јесте Бог и која је дата човјеку да њоме познаје Бога, остварујући свој вјечни смисао и пуноћу постојања, постаје, злоупотребом, извор егзистенцијалног помрачења ума и сљепила, содомије. Такве, морално и духовно ослијепеле, „предаје Бог у срамне страсти" (ср. Рим. 1, 26)

Са горе укратко наведених разлога, видовита Црква Божја не може и не смије прихватити противприродност за природност, гријех за врлину, бесловесност за разумност, античовјечност за човјечност, самоуништење и обесмишљење љубави као најсветије сфере живота, за радост живота, праведности, за избор пута који води у истинско људско живљење.

Наравно, Црква нити је икад позивала нити данас позива на насиље против било кога, па ни против оних који бирају намјесто пута живота - пут бесловесности и смрти. Она, међутим, као чуварка светиње живота и љубави, и као радионица вјечног живота и чисте, непролазне љубави, осуђујући свако насиље, има за богодану обавезу и дужност да сваког човјека, свако људско покољење, па и ово данашње, непрестано подсјећа на потребу разликовања Бога и Сатане, свјетлости и мрака, зла и добра, истине и лажи, природности и противприродности, смисла и бесмисла. Као таква, она не може прихватити нити одобрити поворку срама - за поворку поноса, поготову кад се њеним наметањем, као у овом и сваком сличном случају, врши јавно насиље над инакомислећим. Утолико прије што се таква поворка организује у граду који је под вјековним покровом Пречисте, Преблагословене Дјеве Богородице, која је нетрулежно Бога Љубави родила - за живот свијета. По народној: Оно чега се паметан стиди, тиме се луд поноси...

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

Амфилохије

[Зоран]

Архиепископ Иларион у Ватикану

18. септембар 2009 - 12:00

Архиепископ волоколамскији Г. Иларион, у својству шефа Одељења спољних црквених односа Моксовске Патријаршије, ових дана се налази у званичној посети Ватикану. Јуче се састао са надбискупом Ђанфранком Равазијем, шефом Понтификалног савета за културу. У срдачном разговору истакнута је потреба развоја и побољшања хришћанске културе у свим областима у даљем дијалогу двају Цркава.

Истог дана, Архиепископ Иларион се састао и са кардиналом Леонардом Сандријем, префектом Конгрегације за Оријенталне Цркве. У току пријема било је речи о комплексним проблемима који постоје између православних и грко-католика у Украјини. У благожелатељном разговору наглашена је и потреба успостављања што конструктивнијег дијалога.

Извор: www.mospat.ru

[Зоран]

Уснио у Господу архимандрит Симеон Биберџић, игуман манастира Добрићево

21. септембар 2009 - 9:32

Обавјештавамо сву своју духовну сабраћу, пријатеље, доброжелатеље и све оне који су познавали Архимандрита о. Симеона Биберџића да је овај часни отац наше Цркве и врли посленик на њиви Господњој, након краће и тешке болести, само пар тренутака након што се посљедњи пут у земној Цркви причестио Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа, дана 20. септембра у недјељу уочи празника Рођења Пресвете Богородице, прешао у Царство Небеско, да се у њему и ближе и присније причешћује Оним за Кога, и у Чије Име је и живио.

Заупокојена Литургија биће служена у уторак 22. септембра у Манастиру Добрићево, са почетком у 9 часова, а сахрана и испраћај о. Симеона биће обављени у истом Манастиру, истога дана са почетком у 17 часова. Све оне који су у прилици, позивамо да дођу да скупа испратимо још једног проповједика наше вјере и храброг исповједника Имена Христовог. Оне пак који то нису у прилици, позивамо да искрено и од свег срца узнесемо молитву за спасење његове душе, говорећи са свом Црквом: Упокој Господе душу уснулог слуге Свога Архимандрита Симеона и учини му вјечни спомен.

У Требињу, дана 20. септембра 2009.

Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије

са својом у Христу паством 

Опширније видети на интернет презентацији Епархије захумско-херцеговачке.     

http://www.spc.rs/sr/usnio_u_gospodu_arhimandrit_simeon_biberdzic_iguman_manastira_dobricevo

[Зоран]

Митрополит Амфилохије у на отварању начуног скупа у САНУ

22. септембар 2009 - 15:11

У име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Његово Високопреосвешетнство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије присуствовао је свечаном отварању Научног скупа у САНУ на тему Климатске промене у освит друге декаде овог века. На свечаном отварању учествовали су г. Божидар Ђелић, министар за науку иу технолошки развој и потпредседник Владе Републике Србије, Никола Хајдин, академик, проф. др Андре Берже и др Патриције Бернала.

Научни скуп је одржан поводом 130 година од рођења Милутина Миланковића.

http://www.spc.rs/