Желим да се извиним и замолим за опроштај...

[Malina]

ok,bezobrazan,i kako sa bezobraznim još ako ti je neki "rod"

...uvjek dam do znanja sta mi smeta,i sta me je povrijedilo,ako je taj neko i nakon toga indiferentan ne pravim problem,nastavljam i dalje komunikaciju s tom osobom,ali imam nauk za ubuduce,i znam sta od nje mogu da ocekujem,odnosno ne ocekujem...prelazim preko toga,negativna osjecanja prema nekom me jedu,ne mogu tako dugo,trudim se da 'predjem' preko te situacije...

И ја тако мислим, посебно се слажем са овим болдованим.

Кад је родбина у питању, једноставно самим тим што смо на тај начин повезани, наставићу комуникацију са тим људима, али треба бити обазрив, посебно кад нам неко више пута нанесе зло.

[Malina]

Постоје људи којима је тешко рећи било шта од овог што сам набројала у наслову теме. И онда када би и хтјели да се извину некако користе заобилазнице, около коле - па на мала врата. Често сам добијала поклоне или услуге као некакав знак да дотична особа која ме је нечим увриједила жели да се извини. Слично је и са "Хвала". Док сам радила ријетко сам могла да чујем да сарадници једни другима упућују ову ријеч, иако је заслужена. Е сад, шта ви мислите о овоме? Зашто је неким људима немогуће изговорити опрости?

                                  Дакле,  t4431

Možda je u pitanju sujeta, ili neko jednostavno nije svestan toga da je uradio ili rekao nešto loše. Meni ta reč izvini nekad i nije potrebna. Dovoljno mi je da vidim da se ta osoba iskreno kaje, što mi pokaže svojim delima i jednostavno više ne ponavlja iste greške.

Što se reči hvala tiče, ne znam, mnogi su je potpuno isključili iz svog rečnika, ili možda misle da su drugi dužni da rade neke stvari, pa ne osećaju zahvalnost zbog toga. Meni se to u firmi često dešavalo.

[antics]

Има време свему, време када се рађа и када се умире (...)

Како данас ствари стоје, више не постоји неко нарочито време, посебно одвојено за нешто. За људе старије генерације, за наше баке и деке било би несхвативо да неко уђе у пекару, купи бурек и поједе га стојећи к'о коњ; обед је некада био света ствар, сакрални ритуал, што је и разумиво, ако знамо да храна одржава живот човека (зато старији и инсистирају стално: па једи нешто, види како си ослабио...). Било је време када се ради, и када породица седи скупа, када се разговара. Било је после време када увече скупа слушају радио, па гледају телевизију, па...

Данас тога више нема. На "Вукајлији" сам скоро прочитао дефиницију да је врхунац сепаратизма када свако има телевизор у својој соби! И то није далеко од истине. Суштина је да су се времена измешала и слила у једно време кад нема времена ни за шта, а ради кад и шта како падне. Може се јести стално, може се спавати стално (некада није било софа ни каучева по кућама, људи су седели на столицама, а лежали само када спавају, или када су, не дај Боже, болесни), може се блебетати кад како и шта падне. Без разлике. Све под фирмом (европских) слобода. Само, лепо је питао Миљковић: Да ли ће слобода умети да пева као што смо ми певали о њој?

Зашто је то битно? Ако нема одређено време за разговор, које подразумева одређену прирпему, дубину, озбиљност, искреност... - како онда да тај разговор не буде осуђен на празнословље и плиткост? Ако нема време када се каже извини, ако нема време када се искрено мисли опрости, ако се речи попут једног космичког, огромног волим те лупетају кад како коме падне, губе на значају, освакодневњују се, постају предмет. Не губи израз сам по себи ништа, али се дубина комуникације смањује и смањује... док се не дође до ОМГ или БФФ или..... Б Љ А К !

Не да људи не говоре речи из наслова ове теме, него их говоре превише са премало размишљања о њима. Људи данас бирају да не размишљају о томе како се изражавају (и ту не мислим на стил, нагласак или тако нешто, него првенствено на прецизност израза) Како рећи опрости? Како рећи извини? Ако се те речи изговарају на/за сваку глупост, кад их онда стварно мислимо?

С друге стране, постоје речи и изрази који под притиском нових супер-кул-мега-страшно-млого-моћно речи, које највише личе на Франкенштајново чудовиште, више нису cool. Кад их неко употреби рецимо у средњој школи, другари га гледају погледом пуним презира, омаловажавања и као да је слабоуман, исто како гледају и неког из своје генерације ко почне реченицу типа: "Е, што сам прочитао књигу..."

И да се разумемо - нисам ја против развоја језика, јер језик је жива ствар, нити сам против сленга и жаргона, јер их и сам користим. Али, мислим да мора да се зна и једно и друго. Не може се учити осакаћени језик сленга, а да се претходно не упозна језик онакав какав је. Мислим, може, али... Дођемо до овога где смо сада.

Једна од тих не-cool речи је и опрости. Верујем да случај вероучитеља који је пола школског часа покушавао да групи (2. разред средње школе) објасни шта значи опростити није усамљен. Ви који предајете веронауку, питајте децу шта они мисле да су слобода, личност, живот, смрт, љубав, лепота, добро, субјективност, објективност... Баш ме интересује на шта ћете наићи.

Деца имају осакаћен речник, а појмовник уопште не поседују. Како да неко каже опрости, како то заиста осећа и мисли, кад он сам не зна ни шта је то?!

Људи нашег доба не знају да желе да сваку животну бригу оставе, како се пева на херувимској песми. Да знају да тако нешто постоји, били би много срећнији, много здравији, много радоснији. Да знају за постојање једног обичног опрости, не би у Србији свака пета особа имала неки поремећај близак депресији. Људи, СВАКА ПЕТА ОСОБА! То је 20%! То је огроман проценат људи који су изгубљени.

Време живота, сатницу једне породице данас одређују мексичке и турске серије. Испред телевизора се ћути. Или свађа. Али контакта - нема.

[gloria west]

1405_love

[Александрида]

Има време свему, време када се рађа и када се умире (...)

Како данас ствари стоје, више не постоји неко нарочито време, посебно одвојено за нешто. За људе старије генерације, за наше баке и деке било би несхвативо да неко уђе у пекару, купи бурек и поједе га стојећи к'о коњ; обед је некада био света ствар, сакрални ритуал, што је и разумиво, ако знамо да храна одржава живот човека (зато старији и инсистирају стално: па једи нешто, види како си ослабио...). Било је време када се ради, и када породица седи скупа, када се разговара. Било је после време када увече скупа слушају радио, па гледају телевизију, па...

Данас тога више нема. На "Вукајлији" сам скоро прочитао дефиницију да је врхунац сепаратизма када свако има телевизор у својој соби! И то није далеко од истине. Суштина је да су се времена измешала и слила у једно време кад нема времена ни за шта, а ради кад и шта како падне. Може се јести стално, може се спавати стално (некада није било софа ни каучева по кућама, људи су седели на столицама, а лежали само када спавају, или када су, не дај Боже, болесни), може се блебетати кад како и шта падне. Без разлике. Све под фирмом (европских) слобода. Само, лепо је питао Миљковић: Да ли ће слобода умети да пева као што смо ми певали о њој?

Зашто је то битно? Ако нема одређено време за разговор, које подразумева одређену прирпему, дубину, озбиљност, искреност... - како онда да тај разговор не буде осуђен на празнословље и плиткост? Ако нема време када се каже извини, ако нема време када се искрено мисли опрости, ако се речи попут једног космичког, огромног волим те лупетају кад како коме падне, губе на значају, освакодневњују се, постају предмет. Не губи израз сам по себи ништа, али се дубина комуникације смањује и смањује... док се не дође до ОМГ или БФФ или..... Б Љ А К !

Не да људи не говоре речи из наслова ове теме, него их говоре превише са премало размишљања о њима. Људи данас бирају да не размишљају о томе како се изражавају (и ту не мислим на стил, нагласак или тако нешто, него првенствено на прецизност израза) Како рећи опрости? Како рећи извини? Ако се те речи изговарају на/за сваку глупост, кад их онда стварно мислимо?

С друге стране, постоје речи и изрази који под притиском нових супер-кул-мега-страшно-млого-моћно речи, које највише личе на Франкенштајново чудовиште, више нису cool. Кад их неко употреби рецимо у средњој школи, другари га гледају погледом пуним презира, омаловажавања и као да је слабоуман, исто како гледају и неког из своје генерације ко почне реченицу типа: "Е, што сам прочитао књигу..."

И да се разумемо - нисам ја против развоја језика, јер језик је жива ствар, нити сам против сленга и жаргона, јер их и сам користим. Али, мислим да мора да се зна и једно и друго. Не може се учити осакаћени језик сленга, а да се претходно не упозна језик онакав какав је. Мислим, може, али... Дођемо до овога где смо сада.

Једна од тих не-cool речи је и опрости. Верујем да случај вероучитеља који је пола школског часа покушавао да групи (2. разред средње школе) објасни шта значи опростити није усамљен. Ви који предајете веронауку, питајте децу шта они мисле да су слобода, личност, живот, смрт, љубав, лепота, добро, субјективност, објективност... Баш ме интересује на шта ћете наићи.

Деца имају осакаћен речник, а појмовник уопште не поседују. Како да неко каже опрости, како то заиста осећа и мисли, кад он сам не зна ни шта је то?!

Људи нашег доба не знају да желе да сваку животну бригу оставе, како се пева на херувимској песми. Да знају да тако нешто постоји, били би много срећнији, много здравији, много радоснији. Да знају за постојање једног обичног опрости, не би у Србији свака пета особа имала неки поремећај близак депресији. Људи, СВАКА ПЕТА ОСОБА! То је 20%! То је огроман проценат људи који су изгубљени.

Време живота, сатницу једне породице данас одређују мексичке и турске серије. Испред телевизора се ћути. Или свађа. Али контакта - нема.

Mislim da je sve rečeno  facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

[marina]

ok,bezobrazan,i kako sa bezobraznim još ako ti je neki "rod"

...uvjek dam do znanja sta mi smeta,i sta me je povrijedilo,ako je taj neko i nakon toga indiferentan ne pravim problem,nastavljam i dalje komunikaciju s tom osobom,ali imam nauk za ubuduce,i znam sta od nje mogu da ocekujem,odnosno ne ocekujem...prelazim preko toga,negativna osjecanja prema nekom me jedu,ne mogu tako dugo,trudim se da 'predjem' preko te situacije...

i ja imam isti pproblem i trudim se da sve bude normalno ali uvek kada sretnem tu osobu ja se setim i moje ponasanje nije isto i uvek pocinjem svadju u glavi sama sa sobom.... kafica

[Баба]

Нешто ми тако дошло вечерас да се извињавам свима.

Ето нисам ја Тадић , да ме погрешно не сватите , али имам потребу да извиним свима.

Знам гарант да сам млоге овдена увредио својим писањем и брбљањем, некима сам упорно теро контру овде и на видовдану и на верујему, ове са бу92 нећу да помињем, њима се не извињавам.

Мислим Тадић се извињава по задатку а ја нако од срца, па ко оће нек прифати , а ко неће широко му поље.

Ето неке сам начепио да су кукавице, неке да нису патриоти, неке да више волу ванземљаце него нас Србље, шокце сам малтретиро зато што су шокци, турке зато што су турци ( е јесте чули за ону нову ултрадесничарску организацију из Новог Пазара - Обрез ? ) , атеисте зато што су неверници и све друге зато што воле Николу Коју, или ЛДП, или геј параду, или Дарвина, или неку фенси музику или људска права, или јевропу или већ како кој.

Морам да признам данас сам сватио једну истину о себи.

Наиме сконто сам да ја тотално ретро.

Толико сам ретро да би сад воло да видим Стефана Немању на власти у Србији а границе Душана Силног, толико сам ретро да би сад воло да важи закон ко Душанов и да нема Богумила код нас него све по закону , ондашњем, толико сам ретро да не могу уопште да сконтам зашто људи данас иду на посо и зарађују паре , које после троше на неке по мени глупе ствари уместо да деле сиротињи раји. Толико сам ретро да ми се више чине за другове моји покојни деда и баба него моји вршњаци јербо не знам ни шта би диванио са мојим вршњацима , пошто ме фудбал не занима, као ни Ђоковић , а ни тренутни концерти у Србији , причам само неке старе приче из историје које уствари данашњег савременог Србина уопште не занимају. Савремени Срби причају о неким новим моделима мобилног телефона а ја о Јасеновцу, они причају о Ђоковићу а ја о Милану Недићу, они причају о шопингу у супермаркету а ја о спремању киселог купуса, е баш сам јуче купио 50 кила футошког купуса , знаш каки је , ко душа је.

Ја уствари немам много шта да диваним са својим савременицима пошто сам скроз ретро. За мене није опција и Косово и Европа , већ само Косово , знам ови из НЏО мисле да сам ја клерофашиста и ултранациста, али кунем се да нисам, напротив ја сам од оних старих Србаља који су сватили колика је опасност тај фашизам , мада видиш никад нисам посто космополита јербо не могу да појмим како то црнац више није црн( сем у случају покојног Џексона. рахметли му душа), мада сам ономад тео да гласам за ону цигањску партију пре 15 година када су сви били на тивију и онај Шешељ и онај Вук и они други и сви су причали неке приче а једино је тај цига реко да треба да се вратимо вери и по мени то је био најозбиљнији политички програм .

Зато , сматрам да је све моје до садашње пребивање на овим форумима било само једна грешка.

И због тога се свима извињавам.

Ми уствари никада нисмо причали истим језиком , јесмо користили исте речи, али смисао наших речи је био различит.

Извинте!

[Дуња]

Људино!

[Анастасија]

Željko šta bi ?

[Александрида]

???

[horatio]

Па, ја сам кратко на форуму, и нисам сигуран да сасвим дијелимо интересовања - али се често осјећам слично. Не знам да ли је ретро ово што ћу сада рећи, и да ли је вид ескапизма, али - ја тада слушам гусле! Шта више, мислим да ћу отворити једну тему посвећену гуслама (уколико таква тема већ не постоји). Можда је то милитаристички, ретро, непрогресивно, музички сиромашно,.... али мени одговара. Ситуира ме у једно блиско и природно обитавалиште. Тако да, за мене, каква нам је савременост - "in" је бити ретро и несавремен.

[Guest - . . .-]

они причају о шопингу у супермаркету а ја о спремању киселог купуса, е баш сам јуче купио 50 кила футошког купуса , знаш каки је , ко душа је.

Ја бих да се задржим на овој веома битној чињеници. И ја сам јуче набавио купус, додуше мало више, напунио сам буре од сто кила и остало неколико главица за салату (онако пресну). Мој је из Малог Поповића, није прскан. Иначе, из Малог Поповића је порекло чувеног глчумца Сергеје Трифуновића и брата му Бранислава. Одатле им је бабо.

[jermel]

чек, чек... јел ви кад киселите ископате рупу у срцу сваке главице купуса па ту мећете со или га солите све 'нако ђутутре?

[anajrim]

zeljko care :cheesy2:

[Зосима]

Мада је Жељко мени један од дражих форумџија,нисам очекивао овакву патетик-национал јадиковку...

Шта знам,мене та прича српских митова и историје више не вози,и мислим да она, верујућем православном човеку није примарна.

И још нешто,то није ретро фазон,ложити се на сопствену историју је увек било ин,а што нам је грђе у данашњој стварности,све је популарнија.