Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша

[Grizzly Adams]

Ма обавезно да идеш, то је велико искуство. Може да ти буде важније у животу него факс. За путовање ти треба два дана.

[Crveni Baron]

  On 7. 8. 2013. at 14:23, Стева Ченејац рече

Ма обавезно да идеш, то је велико искуство. Може да ти буде важније у животу него факс. За путовање ти треба два дана.

 

 

Pare mu ne trebaju, prenociste takodje, karta za avion je gratis ... 

[Срђан Шијакињић]

  On 7. 8. 2013. at 12:44, Dragi рече

Tamo, ako nađeš posao, moraš da radiš, da radiš i da radiš. Ne smeš da se žališ jer onda važiš da si neradan, ako ti se posao ne sviđa niko te ne tera da ga radiš, tako ti tamo odgovore. Onda nađi drugi, tebi bolji posao.. Ako ne nađeš bolji posao, onda bolji posao i ne zaslužuješ, onda radi posao koji ti se nudi i budi srećan da ga imaš.Ako nisi mali genije, jedan posao verovatno neće da bude dovoljan, onda radiš dva do tri posla na dan.Zaradiš taman da živiš, pa i da hoćeš da se vratiš nema od čega i moraš prvo da uštediš, a moraš da računaš i sa sramotom koja te čeka kući, jer da je on bio na tvom mestu, a! u bre! šta bi on sve uradio, dosad bi bio milioner...I tako se ljudi zaglave u inostranstvu, nit napred nit natrag, i ćute i trpe..

 

Па мало ми је нереално да неко проведе најбоље године живота негде где му је лоше, само јер не може да скупи паре за карту кући или му је фрка због евентуалног зезања околине... 

 

  On 7. 8. 2013. at 13:23, Crveni Baron рече

Znas kako, pogledaj koliko placaju stan i koliki su im ostali troskovi, hrana, odeca itd pa to oduzmi od plate a ostatak podeli sa cenom povratne karte new york - beograd, pa na tu sumu dodaj poklone , placena pica i ostalo sto ide uz "amera" na godisnjem ... Pa ces videti zasto se ne vracvaju.   A u taj racun ukljuci i evropske gastere pa razmisli malo i zakljuci sam zasto svi oni kuce zidaju po Srbiji?

 

 

Исто оно што сам рекао Драгом. А људи се враћају јер ваљда ипак више желе да живе у Србији, осећају се боље због много разлога... Са радничком платом у нпр. Немачкој они су радници, а са тим апрама у Србији, тј. немачком пензијом, су цареви. И ја сам имем неки осећај, можда погрешан, да ме никад не би околина у иностранству ценила и прихватила као људи око мене, овде се осећам као равноправан свима, тамо бих - чини ми се, бар на основу прича - увек триповао да ме гледају као полу-варварина, све док ме не упознају... Пре свега мислим на западну и северну Европу, у САД је вероватно опуштеније, нису џаба мелтинг пот. Све у свему, капирам да људи који оду и не враћају се, резонују да је боље да раде неки физички посао за који није потребно образовање у некој развијеној земљи, него да овде возе такси / раде на грађевини / конобаришу (отпрлике једини послови на које можеш сигурно да рачунаш без факса, бар код мене у Краљеву, а ни у Бгу није много другачије, чини ми се) за екстремно мале плате од којих не могу да имају ни за хлеб и млеко али буквално... Мислим, свака част рецимо оним женама у Максијима и другим радњама које гурају напред са 20ак хиљада, без икакве перспективе да им се нешто промени... Ја бих полудео да цео живот примам 20 000, првог у месецу, шта могу са тим, не могу д апомогнем ни себи, а камоли неком другом, или да планирам неку породицу... Баш ми се смрачи кад размишљам о томе.

[Срђан Ранђеловић]

@@Срђан Шијакињић,

 

Познајем много људи који су ишли на тај начин и нико се није покајао. Ко је био у могућности, ишао је опет

[Срђан Шијакињић]

  On 7. 8. 2013. at 14:29, Срђан Ранђеловић рече

@@Срђан Шијакињић,

 

Познајем много људи који су ишли на тај начин и нико се није покајао. Ко је био у могућности, ишао је опет

 

Знам и ја доста људи, сви имају позитивна искуства... Него, кажем Звонету исто. треба да ми се уклопи доста ствари а и сам одлазак није јефтин, мада сви га обавезно исплате и још и зараде...

[Crveni Baron]

  On 7. 8. 2013. at 14:29, Срђан Шијакињић рече

Исто оно што сам рекао Драгом. А људи се враћају јер ваљда ипак више желе да живе у Србији, осећају се боље због много разлога... Са радничком платом у нпр. Немачкој они су радници, а са тим апрама у Србији, тј. немачком пензијом, су цареви.

 

 

Gubis iz vida samo jednu stvar, kada se vrate sa penzijom, tj kada su "carevi" kako kazes, imaju 65-70 godina i traze dobru parcelu po groblju ...

 

Sretan ti put, nisi ni prvi ni poslednji koji ce ici ili planira da ode. Ima jedan ovde, uopznao sam ga pre desetak godina, dosao je na dve godine, lepo izracunao kolika mu je plata koliko planira da usteka i kada ce da se vrat ( posle 2 godine...)... Evo ga jos ovde ...

[Aristotel]

Najbolji je život u SVOJOJ zemlji.

 

Mogu neki sami sebe iz petnih žila uvjeravati u suprotno, ali istina je ono što sam napisao.

[Срђан Шијакињић]

  On 7. 8. 2013. at 14:47, Crveni Baron рече

Gubis iz vida samo jednu stvar, kada se vrate sa penzijom, tj kada su "carevi" kako kazes, imaju 65-70 godina i traze dobru parcelu po groblju ...

 

Sretan ti put, nisi ni prvi ni poslednji koji ce ici ili planira da ode. Ima jedan ovde, uopznao sam ga pre desetak godina, dosao je na dve godine, lepo izracunao kolika mu je plata koliko planira da usteka i kada ce da se vrat ( posle 2 godine...)... Evo ga jos ovde ...

 

Нисам изгубио из вида, то јесте тако како кажеш, али људима је ваљда милије да се мало више намуче па да оставе нешто иза себе него да цео живот рмбају (додше уз мало лепши живот ваљда, кад си свој на своме) и на крају деци ен оставе ништа...

 

Хвала, али ја планирам само да евентуално одем на 4 месеца и да се вратим, на толико траје аранжман и све и да хоћу не бих могао дуже да останем. То се иде у току факултетске године...

[Grizzly Adams]

  On 7. 8. 2013. at 14:47, Crveni Baron рече

Gubis iz vida samo jednu stvar, kada se vrate sa penzijom, tj kada su "carevi" kako kazes, imaju 65-70 godina i traze dobru parcelu po groblju ...

 

А иначе не би остарели него би увек били млади...

[Juan Valdez]

Има на овом форуму једна екстремно безобразна индивидуа с којом не разговарам (неки се сећају зашто и од када). Али због других људи и из поштовања према отварачу теме, одговорићу (наравно, не њему, него на тему).

 

Америчку културу и даље генерално не волим, што је потпуно индивидуална ствар. Само што сам у међувремену сазрео, много размишљао, много читао, много се преиспитивао и схватио шта тачно нисам волео, шта ми је тачно сметало, шта је било до мене, шта није било до мене, али је могло да се избегне или промени, шта није могло да се промени итд... Најлакше је тада било кривити све и свакога за судбу клету и вређати Звонка. Ово друго је много теже, али једино људско. Даље, у САД сам живео искључиво у академском окружењу (чак је и дотични градић изграђен око универзитета и врти се око њега). У међувремену сам, стицајем околности, почео да се бавим нечим другим, што ми је (између осталог) омогућило да видим једну до тада непознату страну САД и да на основу ње разумем ону страну у којој сам се био обрео. Све у свему, људи се мењају, а нарочито се мењају у светлу нових сазнања. Константно преиспитивање себе и својих ставова је врлина и без тога је човек мртав.

 

Да ли бих поново живео тамо? Не знам, можда бих можда и не бих. Мислим да не бих могао да студирам и дефинитивно не бих могао (ако баш не морам) да живим у Тексасу (природа и архитектура ме убијају у појам, а мени су те две ствари јако битне, неком можда нису уопште). Готово је извесну да ћу САД често посећивати у наредним годинама, а где ће ми живот доделити да живим, (још увек) појма немам. Моје идеално место за живот се налази негде на медитерану и изграђено је од мешавине медитеранске, јужно-америчке, немачке и америчке културе и нема политичаре. Пошто ово не постоји, онда остају или компромиси или релативно често сељакање. Ово последње неком изгледа немогуће, можда и баш гадно, али мом склопу личности савршено одговара.

[Crveni Baron]

  On 7. 8. 2013. at 14:53, Стева Ченејац рече

А иначе не би остарели него би увек били млади...

  Poenta je u tome stp Sijakinic razmislja iz perspektive momka od dvadesetak godina ... ja ga samo podsecam da te penzije vuku za sobom konsekvence kojih on danas nije svestan i ne razmislja o njima ..

[Crveni Baron]

  On 7. 8. 2013. at 15:06, Dragi рече

Ja tebe pak volim.

 

 

Cek, zar nisam ja taj?

[Grizzly Adams]

Мика Антић: НЕПОВРАТНА ПЕСМА

Никад немој да се враћаш

кад већ једном у свет кренеш

Немој да ми нешто петљаш

Немој да ми хоћеш-нећеш.

И ја бежим без повратка.

Никад нећу унатраг.

Шта ти значи старо сунце,

старе стазе,

стари праг?

Ту је оно за чим може да се пати

Ту је оно чему можеш срце дати.

Ал' ако се икад вратиш

мораш знати

ту ћеш стати

И остати.

Очима се у свет трчи

Главом рије млако вече

Од реке се дете учи

ка морима да потече.

Од звезда се дете учи

да запара небо сјајем.

И од друма да се мучи

и вијуга за бескрајем.

Опасно је као змија

опасно је као метак

да у теби вечно клија

и ћарлија твој почетак.

Ти за корен

ниси створен

Цео свет ти је отворен.

Ако ти се некуд жури,

стисни срце и зажмури.

Ал' кад пођеш – немој стати

Махни руком.

И одјури.

Ко зна куд ћеш.

Ко зна зашто.

Ко зна шта те тамо чека.

Ове су жеље увек беље

кад намигну из далека.

Опасно је као муња

опасно је као метак

да у теби вечно куња

и мучи се твој почетак.

Ти си увек крилат био

само си заборавио.

Зато лети.

Сањај.

Трчи.

Стварај зору кад је вече.

Нек' од тебе живот учи

да се пени и да тече.

Буди такво неко чудо

што не уме ништа мало,

па кад кренеш – крени лудо,

устрептало,

радознало.

Ко зна шта те тамо чека

у маглама из далека.

Ал' ако се и позлатиш,

ил' све тешко,

горко платиш,

увек иди само напред.

Немој никад да се вратиш.

[Crveni Baron]

  On 7. 8. 2013. at 15:37, Стева Ченејац рече

увек иди само напред.

Немој никад да се вратиш.

   

 

Pesma bez ikakvog smisla.

 

Da je umesto odlaska meta nekakav cilj, ka kome neko treba da tezi bez odustajanja bila bi OK.

 

A ako je samo odlazak cilj sam po sebi ...onda sednes na prvi voz i ispunio si zivotni cilj....

 

Ovo je pesma o bekstvu.

[Grizzly Adams]

Поента песме су ови стихови:

 

Опасно је као муња
опасно је као метак
да у теби вечно куња
и мучи се твој почетак.