Jump to content
Поштовани посетиоци, да бисте приступили свим функцијама и сервисима сајта Поуке.орг потребно је да будете регистровани или да се пријавите. ×

Епархија славонска

Оцени ову тему

Баба

Од Баба,
in Вести из Епархија

 Подели

Препоручена порука

  • Одговори 50
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарне поруке

Guest
Guest

Časni post Evo draga braćo i sestre, 27. februara 2012. godine počeo je Časni post u kojem se pripremamo da što dostojniji dočekamo i proslavimo praznik Vaskrsenja Hristova. U periodu od sedam nedelj

Срђан Ранђеловић
Срђан Ранђеловић

Празник Свете Ане у Епархији славонској       Његово Преосвештенство Епископ липљански г. Јован, викар Патријарха српског, посетио је Епархију славонску у име Његове Светости Патријарха српског г.

Богдан_
Богдан_

Интервју Владике Славонског Јована за ХРТ.

  • 1 month later...
  • Гости
Guest

Guest

Написано
  • Гости
Написано

Епископ Липљански посетио стратишта у селу Млака


91d18aae813d46d5e69afca45a87aa6c.jpg

Преосвештени Епископ липљански г. Јован, у име Патријарха Српског као администратора Епархије славонске, у пратњи директора Секретаријата за вере Владе Републике Српске г. Драгана Давидовића, посетио је 30. јануара 2014. године храм Светог Илије и стратишта српског народа у селу Млака.

Господин Давидовић је дошао вођен посебном бригом за очување стратишта која су била у саставу концентрационог и логора смрти Јасеновац, са циљем да се сећање на жртве сачува. Једина два српска села на левој обали реке Саве која су обезбеђивала везу између Козаре и Славоније била су Млака и Јабланац. Дванаест километара путем низводно а двадесет и три реком Савом, били су удаљени од Јасеновца. Због свог, у време другог светског рата стратешког, положаја били су на првом удару усташких снага. Млака и Јабланац су се налазили и у такозваном сигурносном појасу око логора Јасеновац што је био додатни разлог за истребљење ова два села.

mlaka2.jpg

На плавном подручју реке Саве, у селу Млака, пре Другог светског рата живело је око хиљаду и две стотине становника који су се бавили узгојем стоке и обрадом земљишта. Због честог изливања Саве број култура које су се могле узгајати био је минималан те је најзаступљенији био кукуруз.

Прве усташке снаге које су долазиле у село већ почетком 1941. године били су припадници усташке заштите, такозвани Мачековци. На самом почетку рата на нашим просторима, после капитулације Краљевине Југославије, селом Млака су почеле патролирати усташке снаге те су почела и прва привођења ради успостављања власти НДХ. У априлу 1941. године ухапшено је шездесет виђенијих домаћина села Млака и одведено у логор Јасеновац. Након краћег задржавања враћени су кућама. Прва жртва села Млаке био је Миле Крлић који је ишао у логор Јасеновац да интервенише да се пусте ухапшени житељи његовог села.

Иако у великој несигурности, становници Млаке су живели на својим огњиштима све до априла 1942. године. Крајем 1941. године Млака је добила прву сталну усташку посаду – две сатније. Средином марта 1942. године у село долази римокатолички свештеник из Загреба који уз помоћ усташа организује покрштавање православних становника Млаке уз изговор да ће им на тај начин бити обезбеђен несметан живот. Након одређене припреме која је трајала десетак дана покрштавање је обављено у парохијском дому. Према сведочанству преживелих покрштавање се састојало у изговарању формуле: „Нисам више православац него чист Хрват.“ Један број становника села није био на покрштавању јер су успели да се сакрију или на неки други начин избегну привођење.

Међутим, и поред покрштавања за мештане Млаке наступили су ускоро најтежи дани. Пошто се почетком априла у селу окупио већи број усташа почеле су припреме за хапшења. Будући да се Сава била излила и да је већи део села био поплављен почело је одузимање чамаца од свих становника села да би се спречило бежање преко реке у још увек слободне крајеве под Козаром. Ипак на тај начин покољ су успели избећи мештани села Јабланац. Већ 13. на 14. април сви мештани Млаке били су похапшени и спроведени у сеоску школу и парохијски дом. Већ првог дана хапшења усташе су у селу убиле двадесет и шест људи и покопали их на ђубришту. Као разлог за одвођење људи у логор Јасеновац послужио је инсцениран догађај у селу. Наиме, усташе су донеле из Јасеновца три леша већ убијених логораша, обукли им усташке униформе и то представили као напад одбеглих сељана на њихове снаге. Због тога су решили да сви Млачани морају поћи у логор. Након неколико дана задржавања у школи и парохијском дому, прво су велики број жена и деце одвезли у Јасеновац а потом и везаних мушкараца. Мушкарци из села Млаке који су доведени у Јасеновац били у међу првим жртвама које су превезене у Доњу Градину и тамо ликвидиране.

mlaka3.jpg

Будући да су испразнили село, усташе су почеле са претресом кућа и са прикупљањем свега онога што су могли наћи: новца, драгоцености, хране и свега осталог. Ускоро је почело одвожење прикупљене хране и стоке из села лађама за Јасеновац и друга места.

Међу одведеним Млачанима у Јасеновац вршен је одабир на способне и неспособне за рад. Жене и деца су убрзо били транспортовани у логор Стара Градишка. Старији мушкарци су свој живот окончавали у Доњој Градини док су млађи слати за Земун и Старо сајмиште одакле су одведени на рад у Немачку и Норвешку. Иста подела је вршена и у Старој Градишки међу женама и децом. Овде су децу одвајали од мајки и држали их посебно затворене у најтежим условима. Веома ретко су добијали нешто хране тако да су већину времена проводили гладни. Из Старе Градишке су често одлазили камиони са децом који су их одводили на усвајање и поделу међу Хрватима и Немцима. Наравно, том приликом су им се мењала имена и на тај начин они су губили сваку везу са својим пореклом. Тек појединци су успели након рата да пронађу своје породице или бар да сазнају шта се са њима десило. Поред преживеле деце из села Млака која су имала срећу да буду на неки начин изведена из логора, познато је по имену 286 деце која су пострадала у селу и логорима.

Након протеривања становника села Млака, усташке снаге су користиле сеоска имања за узгајање неопходних намирница за издржавање логора и усташке војске. Као радну снагу на пространим млачким имањима доводили су логораше из Јасеновца. Постојало је погрешно тумачење да је Млака била женски логор управо због тога што су навећи број запослених на економији чиниле жене које су биле способне за рад. Међутим, на истим имањима али на другим врстама послова били су ангажовани и мушкарци. Жене су се обично бавиле пољским пословима око брања кукуруза, прикупљања сена и узгајања других врста док су мушкарци радили на извлачењу дрва из шуме.

Услови рада су били више него нељудски. Скоро свакодневно мокри, у блату и води, без могућности да одржавају основну личну хигијену, жене и мушкарци су били приморани да раде од изласка до заласка сунца а највише у дугим летњим данима. Усташе које су пратиле лоограше на рад врло често су се над њима иживљавали те је велики број њих окончавао свој живот на месту где су радили. Убијене логораше усташе су бацале у сеоске бунаре, закопавале на ђубришта или једноставно бацале у реку. Скоро свакодневно до Млаке су допловљавали лешеви убијених логораша из Јасеновца. Због свега тога, Млака и њене њиве су претворене у једно велико гробље не само Млачана већ и многих других логораша Јасеновца који су доведени са разних страна.

unnamed_1.jpg

Међутим, одвођење на рад била је и прилика да се побегне, тако да је један број логораша успео да надљудским напорима дође до слободе. Неки су у том покушају изгубили живот.
Након свих стравичних догађања у селу Млака током Другог светског рата, 1945. године, након окончања рата, у село се вратило свега стотину и шездесет становника.

Приликом посете, владика Јован и г. Давидовић су се упутили у стање храма, који је девастиран у прошлом рату, околних стратишта, као и два споменика подигнута у овом селу, и изразили уверење да је неопходно приступити обнови и озбиљнијем обележавању стратишта у Млаки и очувању спомена жртава нашег Новог Косова.

Приликом посете цркви, владику Јована и Драгана Давидовића срео је г. Дагоберт, Аустријанац који умировљеничке дане проводи у Млаки и понудио се да помогне приликом обнове цркве, рекавши: „Чуо сам да је у овој цркви пострадало много људи, и зато она мора да се обнови, јер праштати морамо, како нас учи наша вера, али заборављати не смемо!“





Извор: СПЦ

Link to comment
Подели на овим сајтовима
  • 9 months later...
Богдан_ Наш човек

Богдан_

Написано
Написано

Владика Јован и Иван Хити у посети Библиотеци Епархије Славонске

 

У продукцији Радио Телевизије Републике Српске претходних месеци зачела се идеја о снимању документарног филма о професору Ивану Хитију из Вараждина, који се ратне 1992. године као припадник Хрватске војске, храбро и без одобрења надређених, одлучио да спасе библиотеку и уметничке вредности Епархије Славонске, које је тада затекао разбацане по дворишту Епископског двора. Због оваквог хуманог дела професор Хити је изгубио посао, а уз то и био одбачен и од својих суграђана.

18. фебруара 2013. године, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, одликовао га је орденом Светог цара Константина.

Евакуисане вредности из Пакраца професор Хити је предао Свеучилишној библиотеци у Загребу, која је исте пре неколико година вратила архиву и Музеју Митрополије Загребачко-љубљанске, где се и данас налазе, док се Владичански двор у Пакрацу не обнови и не стекну услови за поврат истих.

Овом приликом, благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита господина Порфирија, у присуству Преосвештеног владике Пакрачко-славонског господина Јована, телевизијска екипа РТРС-а састала се данас 2. децембра са господином Иваном Хитијем у просторијама Музеја Митрополије Загребачко-љубљанске, како би снимили потребан материјал за филм.

 

10624602_1564858690414681_53147398267372

 

10805772_1564858723748011_51527503900375

 

10845940_1564858787081338_91153898605185

 

1797524_1564858833748000_644488597525689

 

10806457_1564858870414663_16173711528530

 

1514599_1564859000414650_535285322647005

 

10806463_1564859060414644_23452878079908

 

10641035_1564859093747974_53069085480235

 

1513792_1564859140414636_326208803224997

 

10423777_1564859303747953_88028388046880

 

10407801_1564859353747948_42033926501930

 

1470076_1564859553747928_276787148621704

 

10644999_1564859797081237_66433332108124

 

10847954_1564859827081234_79291545918261

 

10805657_1564860177081199_51663160505111

 

10432142_1564860367081180_17383754757108

 

10830913_1564860403747843_84550241995594

Link to comment
Подели на овим сајтовима
 Подели
Иди на листу темâ

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

© ☦ 2009 - 2025 Сва права задржана.

×
×
  • Креирај ново...