Икона ругло

[Viktor Ljvovic]

Бесмислено је оптуживање тих ''необичних'' иконописаца за кривоверје, зато што на наведеној хиландарској фресци стоји натпис ''и трисипост...'' . Дакле не једна личност него три. Тако пише на фресци.

[angst]

  On 12. 1. 2012. at 19:14, Viktor Ljvovic рече

.

Шта ово представља? Да ли то да Христос није део Свете Тројице?

[Justin Waters]

  On 12. 1. 2012. at 19:14, Viktor Ljvovic рече

Бесмислено је оптуживање тих ''необичних'' иконописаца за кривоверје, зато што на наведеној хиландарској фресци стоји натпис ''и трисипост...'' . Дакле не једна личност него три. Тако пише на фресци.

Па тако може да се наслика и права Тримурти и да поред ње стави испис св.Тројица...али није довољна само ријеч. него икона треба и сликовно да одражава исправну тријадологију.

[Viktor Ljvovic]

Претерана самоувереност и тешке речи су неприличне, чак и да долазе од доктора наука.

[draganzzz]

  On 12. 1. 2012. at 18:52, Иван Недић рече

Калвин?

Ne u tom smislu, vec biznismeni ikonopisci koji pojma nemaju sa Crkvom i liturgijom,

a bave se stancovanjem ikona k`o na traci u svojim nekakvim mini pogonima!

[obi-wan]

  On 12. 1. 2012. at 18:53, Јустинијан рече

Дакле да закључимо шта смо досад на овој теми рекли.

1.Прва икона на коме је св.Тројица изображена као троглава тримурти, то је погрешно иконописање јер претпоставља монаду Бога, неки одраз савелијанства, што није догматски исправно.

2.Остале иконе св.Тројице - гостољубље аврамово, попут фреске у Равени, затим у манстиру св.Јована Богслова на Патомосу, и фреску теофана Грка, исправно изражавају тријадологију.

3.Икона св.Андреја Рубљова која се веже за гостољубље Аврамово исправно изражава тријадологију и још додатно продубљује тумчење односа лица Св.Тројице и према људима, изражавајући да познање Оца долази од Сина у Духу Светоме, чиме је Син стављен у средину, а Дух Сину са лијеве стране.

Tako je.

[obi-wan]

  On 12. 1. 2012. at 19:14, Viktor Ljvovic рече

Бесмислено је оптуживање тих ''необичних'' иконописаца за кривоверје, зато што на наведеној хиландарској фресци стоји натпис ''и трисипост...'' . Дакле не једна личност него три. Тако пише на фресци.

Kakvo optuzivanje?

Ne znam sta treba da covek ukapira da je nesto jednostavno pogresno, ma gde se nalazilo... bas svasta...

[obi-wan]

  On 12. 1. 2012. at 19:12, draganzzz рече

u ekumenskom centru u Shambeziju!

Horor... samo to mogu da kazem...

[C.A._R.I.A.]

  On 12. 1. 2012. at 0:18, Viktor Ljvovic рече

Не треба олако судити о нечијем православљу. Једно поређење. Сетио сам се када сам питао једног младог човека, асистента на ПБФ-у, о икони тзв.''очинства'' код неких савремених западних иконописаца. Он је брзоплето рекао да је то измишљотина која нема везе са православљем, а таква икона је сликана од давнина код православних(сачувана је икона ''очинства'' из 14.века у Новгороду, а сликана је и пре тога ). Наравоученије, не требамо бити брзоплети .

Човек ти је лепо рекао,догматски,икона "очинства" нема везе са православљем.

То што је то од давнина сликано,не значи ништа.

[Иван Недић]

Ипак не могу да преведем текст, има пуно стручних термина, требало би ми пуно времена, ког тренутно немам.

[w.a.mozart]

Google translate... kad nema kiša dobra je i graduška ... veći deo je razumljiv

Међу фрагменте сликарства цркве на Илиина улици у Новгороду очувана старозаветни лик Тројице. Ова слика је у многим аспектима одређује за нас стил, па чак и став Теофана Грка. Посебно живо оригиналност стила Теофана видети у поређењу са Тројице Андреја Рубљова створена после само 20-30 година. Са свим конвенцијама овог поређења (Тројице Теофана - фреска Тројице Рубљова - Икона, коју је написао византијски мајстор, друга - у руском, иако, можда, су у Византији), она нам даје прилику да се приближи две фигуре које одређује развој древне уметности.

Теофана насликао Спаситељ Катедрала у лето 1378 треба подсетити да је у Новгороду није само компликовано, већ и веома добро познат, многи који су видели мајстора. Датум његовог рођења се традиционално назива у првој половини КСИВ века. Дакле, стварање чувеног мозаицима и фрескама манастира Хора у Цариграду, Мистра и Солуну у време њеног настанка, као уметник. Пре доласка на Новгороду, Теофан провео неко време у Кафе (сада Феодосиа), један од најважнијих Јунитесе колонија на северној обали Црног мора. Тамо је насликао малу цркву и из непознатих разлога да нам је оставио Кафу за Новгороду. Радови у централној византијске Теофана је сачуван, као и фреске у Феодосиа су били у лошем стању. Дакле, Новгороду слика се може сматрати само постојећи рад монументална слика чувеног чаробњака.

У време доласка Теофана Новгород су већ упознати са византијске уметности. Овде Теофана је била врло јединствен уметнички окружењу где мешовите високоуцхеное грчке уметности (на пример, неке слике од Свете Софије Катедрала) и помало наивно, али озбиљно и страствени локалне традиције (Црква Спаситеља нашег на фрескама Нередитса).

О томе, оно што је цела идеја ансамбла фресака Теофана, можемо видети само два преживела фрагменти - фреске куполе и Тројице капела. Ово ми смо заинтересовани у капели је веома мали, узак, и налази се на другом спрату храма. Тако да одговарају само два више схватио композиције - Стари завет Тројице и Госпа од Потпиши. Мали издужена пристаништа окупирана од фигуре Столпник и праведника, који се суочавају са две поменуте слике. Тако тумачење Теофана Тројице добија нијансу визије, појавио се пред подвижника.

Ицон Андреја Рубљова је део иконостаса. У науци постоје различита мишљења о томе шта је црква јер је створио и место заузели у иконостас. То може бити у светилиште храм да служи локалној икону серије, и могу се централна икона Деисиса. Али будите да као може, слике пророка и светаца тешко да директно раме уз раме са ликовима Рубљова је Тројице, тако да је у иконостаса Рубљова ова прича не може се посматрати у том контексту, наставника назидателлном као Теофан.

Састав слику у цркви нашег Спаситеља на Илиина изграђени на основу облика зида отварања. Тројство заузима пола полу-кружни део зида, оштро крива линија на левој страни композиције дефинисане лука свода, а са десне стране се састоји од висиасцхихсиа над сваким другим органима, који чине лук, огледало понавља линију леве арх. У полу-круг зид је уписан полукруг сликовна састав, завршити са обликом који подсећа ћелија трифорииа у готичком цркви где је велики лук поделити у две мале.

Али онда, у најлепшем песме, можете видети велики лук покрива две мале. У доњем лук облика стаје лево и десно од анђела - на свом ореола које полукружном отвора.

Рубљова икона сликана на правоугаоне одбора, у пропорцијама близу трга. Тако је идеја одрживости је иницијално присутан у саставу због формата. Глава анђела форми полукруг, чини се подсећа на крила у облику полу-круг Теофана. Значајна разлика у начину на овом полу-круг је завршен. У Новгороду фреске ми скоро не примећују ноге седи анђела. Сви наши пажња посвећена је обим и облик крила Сара, формирајући темеље композитног лука. У Рубљова је икона златне крила анђела скоро спајање са позадином, и гледалаца пажња усмерена је на положај руку, затворене, а не дистрибуцију пола круга кретања. Рубљова наглашава сигурносних облик боја, наглашавајући рукав љубичаста анђела и азурно. Наставља покрет у положај ногу, стопала, распоређених једни другима, и коначно, готово пола круга повезан са стопала.

Композиционе облике и лукови дефинише неравноправност између учесника у сцени Теофана. Један од јунака неминовно бити издигнут изнад осталих. И Теофана бира једну од анђела, као протагонисту. Лице андјела има централно место Цапстоне композитни лукови и крила, покривајући сателита, облика скуп. Ангел фигура са десне стране, и Сара и унпресервед фигура Аврама и анђела са леве темеља упоредити са високим луком. Веома облик лука који обједињује учесника у сцени, не само обдарена са чврстином и снагом, колико има готике елеганције. Скрећући пажњу на танке јаз између перје и огртаче, крила и ореоле, састав Теофана могу се упоредити са нераван везивање олтара, где кружне ободу уместо камења затворена лица.

Веома облик лука песму изабрао Теофана, ланцета ближе него полу-кружни облик. У глатком луку исписан крила уска, чак и када се чини акутно детаље лука ореола свих учесника у сцени. Да би се добила такав облик, сликар има лица Старог завета ликови и анђели су строго под једни друге, и фигура дозволе Сарину издаје страну само до крајњих граница, која сматра цела композиција крила анђела. Човек би помислио да је други симетрично налази фигура Аврама. Суштина композитног решења постаје ароцхка, који се налази у центру дну табеле. (Имајте на уму да Рубљова ставили у ово место хоризонтално издужена слота.) Дакле, Теофана достигне концизности, вертикалности, врсте стубова налик преко сцени, понављајући са погледао на њеним издужена Столпник личности.

Постављање основа за композициону опсег, Рубљова до осећања целовитости, идентитет ликова једни другима. А ако мурал у лице и фигура Теофана централне анђела, који је симетрије оса налази фронтално, наглашавајући своју улогу заврши, икона анђела централне Рубљова је приказана на исти начин као и друге - у три квартала. Он клања главу као да слуша свог пријатеља, и та промена је истакао послушао нагиб храста у позадини.

То није случајно Рубљова искључује из свог зачећа и Аврам и Сара. У фреска Теофана њиховог присуства истакао субординације земаљског неба. Византијски уметник следи у овом тексту Старог Завета, где прича о доласку Аврам и Сара је прича о три странцима сусрета земаљске и небеске. У икона Рубљова појављује се пред нама, а не прича Старог завета, као и слику Тројице, који отелотворује идеју хијерархије, уместо божанског јединства.

Не можемо рећи да је византијски мајстора избегава представе кружне форме. Али, унутар круга његове песме су каприциозан рам. Лицк Сара замотати пута падајући капут, закривљене руке, прекривен тканином око ње глобуларних нуди за сто, и око лица анђела лебде траке које подржавају стил. Свака рунда Теофана око брз, брз ход.

Још једна омиљена форма од њих - чвор из кога краја скатера у различитим правцима. Дакле, око централне и леви заокрет анђели уске наборе свој огртач, и Сара на рамену драперије пређе линију. Лол и вишесмерне покрет се јавља у свакој тачки додира форми. Вреди видети ако је само да схватите право анђео - где се прелази руком ивицу стола, који је повезан на различитим угловима крила линије и драперије. Сваки фрагмент, које се секу било ком облику, је решен у облику мултилобе састава, као и покрета око центра контакт је најважније.

Тако композициону шему Теофана је компликовано, може се поредити не само лук, али лук, украшен вијоре бендова.

Андреј Рубљова, а не разликују основне композиционе облике, и понавља неколико пута - полу-кружне исечене делове рама главу крила, планина нагибе, попут врата, руке, не савијене, нежно леже на колена. Посебно види када се упореде разлике фигура анђела на левој страни. Ако мурала Теофана пута хаљину која покрива руке анђела на свим странама, и она је савијена руку, као да отпор спољни покрет, а онда на икону у наборима његовог плашта стриминг Рубљова руку анђела, како му лежи на колено.

Још један занимљив податак, као и различити господари себе представи јела. Теофана ставља нагласак на гостопримству Аврам и Сара. Анђели у својој фресци седну постављеним столом у центру који стоји тежак чинију са главе закланих оваца, леже около и округли хлеб се сече уска кришке, на ивици стола - нож. Све ставке Теофан пише оштре, срп у облику линија, стварајући осећај на столу и немирни покрет. Одблеске се на нож, и куп, и комаде, као да хлеб пецива, чинија кривинама.

Андреј Рубљова, искључујући из свог састава Аврам и Сара, а превиђа веома оброк. На иконицу на столу је само чинију, његов облик подсећа не јело, већ заједница шољу. Празнина око чинију чини своје семантичко центар композиције. Анђели само уредба за њу, не усуђујући се на додир. Тако пехар са шефом јагњета у Рубљова икона престаје да буде предмет и постаје симбол размишљања о жртви. Није случајно што нацрт чиније се понавља још једном - исти облик има простор између анђела, протежу од колена до рамена седи.

Напомињемо да Андреја Рубљова написао свој "Тројство" није само после феофановскои. Он зна уметности византијског мајстора, и зна свој начин рада и себе. Подсетимо се да је у 1405 они раде заједно да украсе Катедрала Благовести у Москви Кремљ. Хроника каже: "У лето 6913 ... Ножни прст исте пролеће поцхасха подписивати камена црква на Светој Благовести Принц Велике дворишта, а не један, који сада стоји, а учитељ Теофан биаху Иконников Грцхин да Прокхор старији Городетс, да монах Андреј Рубљова, али истог лета и концхасха ог. " Важно је да у овом тексту Андреја Рубљова је именован трећи, након што Теофан грчки и Прохорова Городетс. Дакле, у овом тренутку у задруге, он је био најмлађи надзорник, иако већ веома познат да би се лично идентификовати.

Стога, између ова две слике о Светој Тројици има интерну комуникацију, а почињу да раде на икону, Андреја Рубљова, који је већ зрео мајстор, спровео унутрашњег дијалога са његовим претходником, а делом учитељ. Заиста, много од ових композиција, у принципу сложили на различите начине. Теофан написао Стари Завет причу, без одласка из текста Библије. Рубљова отелотворује слику божанског тројства, фаворит на медијум Сергија. У свету приказан византијске мајстор, покривена узбуђења, сусрет земље и неба покреће све ствари, то је схваћено као дирљив откровење искусили границе духовне могућности човека. Рубљова, насупрот томе, нам пружа божански свет, као мудри интуицију, јасноћа и опрезношћу.

[Иван Недић]

Ево део текста, који сам којекако превео, не личи ни на шта, ал' ајд

Анастасија Лосева

ТРОЈИЦА ТЕОФАНА ГРКА И ТРОЈИЦА АНДРЕЈА РУБЉОВА

Међу фрагментима фрескописа храма у улици Иљиња у Новгороду сачувана је представа Свете Тројице. Та икона умногоме подсећа на манир, па чак и поглед на свет Теофана Грка. Нарочито рељефна својеврсност Теофановог стила види се у поређењу са Тројицом Андреја Рубљова, насталој свега 20–30 година касније. Уз сву словност овог поређења (Теофанова Тројица је фреска, Рубљовљева је икона; једну је насликао византијски мајстор, другу руски, мада који је можда био у Византији), оно нам даје могућност да се приближимо двама фигурама, које су одредиле развој староруске уметности.

Теофан Грк је фрескописао Спаски сабор у лето 1378. године. Сетимо се да је он у Новгород дошао не само као формиран, већ и као веома познат мајстор који је много тога видео. Датум његовог рођења традиционално се смешта у прву половину 14. века. То значи да настанак чувених мозаика и фресака у цариградском манастиру Хора, Мистри и Солуну пада у време његовог формирања као уметника. Пре но што ће доћи у Новгород, Теофан је одређено време провео у Кафи (данас Теодосија), једној од највећих генуеских колонија на северној обали Црног мора. Тамо је фрекописао малу цркву и из непознатих услова напустио Кафу ради Новгорода. На територији централне Византије нема сачуваних Теофанових дела, док су фреске у Теодосији у жалосном стању. Због тога се ногородске фреске могу сматрати јединим монументалним фрескописним делом чувеног мајстора које је до нас дошло. Када је Теофан дошао у Новгород, његои житељи су већ били добро упознати са византијском уметношћу. Тамо се Теофан Грк нашао у веома својеврсној уметничкој средини, у којој се помешала високоучена грчка уметност (нпр. поједине фреске Софијског сабора) и унеколико наивна, али убедљива и страсна локална традиција (фреске цркве Спаса на Нередици).

О томе каква је била Теофанова замисао фрескописа можемо судити само према двама сачуваним фрагментима – фрескама куполе тројицког брода. Брод који нас интересује веома је мали и узак и налази се на спрату храма. Због тога су се у њему могле сместити само две једнофигурне композиције – старозаветна Тројица и знаменска представа Богородице. Мали истурени међузидови заузети су фигурама столпникâ и праведникâ, лицима окренутим према двама наведеним фрескама. Тиме у Теофановој интерпретацији Тројица добија нијансу виђења које се указује подвижницима.

Икона Андреја Рубљова је била део иконостаса. У науци постоје различита мишљења о томе за који храм је насликана и које је место на иконостасу заузимала. Могла је бити у олтару, на иконостасу у својству иконе храмовног празника, или средишња икона дејзуса. Било како било, иконе пророкâ и праведникâ тешко да су били непосредно поред рубљовске Тројице, па на Рубљобљевом иконостасу није могла имати поучни контекст као код Теофана.

Композиција иконе у цркви Спаса на Иљињи организована је на основу форме зидног пролаза. Тројица заузима половину полукружне површине зида. Нагло заобљена линија левог дела композиције условљена је полукружном линијом свода, док се десни део састоји од тела која као да висе једно изнад другог, формирајући лук који као у огледалу понавља линију левог свода. У полукруг зида уписана је полукружна композиција, па се тако добија форма која подсећа на трифору у готском храму, на којој се један већи свод дели на два мања. И даље, у самој композицији, може се видети већи свод коју обухвата два мања. У мање сводове уписују се фигуре левог и десног анђела, над чијим ореолима су остављена два полукружна дела светле позадине

Рубљовљева икона је насликана на правоугаоној дасци, пропорцијама готово квадратној. Самим тим идеја стабилност у композицији је присутна од самога почетка, захваљујући формату. Главе анђелâ формирају полукруг који, чини се, подсећа на полукруг који формирају крила код Теофана. Суштинска разлика је у начину на који се полукруг завршава. На новгородској фресци практично не примећујемо положај ногу анђела који седе. Сва наша пажња обузета је раширеним крилима и фигури Саре, чиме је обликован стабилан композициони лук. На икони Рубљова златаста крила анђелâ се практично сливају са позадином, а пажња посматрача се усредсређује на положај руку, који затвара а не шири полукружни покрет. Рубљов подвлачи затворену форму бојом, означавајући рукаве анђелâ ружичастом и лазурном. Покрет се наставља кроз положај ногу, стопала окренутих једних према другима и, на крају, половине круга се практично сједињују подножјима.

Композициона форма лука одређује неједнакост учесника сцене код Теофана. Један од ликова неизбежно мора бити изнад других. Теофан издваја једног анђела као главни лик. Лик централног анђела заузима композиционо место врховног сводног камена, а крила која обукватају сапутнике образују свод. Фигуре Анђела и Саре са десне стране и несачувана фигура Аврама и анђела са леве наликују високој основи свода. Сама лучна форма која обједињује ликове није толико снажна и моћна колико готски префињена. Ако обратимо пажњу на танка поља светлости између перја и хаљина, крилима и ореолима, Теофанова композиција се може упоредити са изрезбареним оквиром олтара, на ком су у округле медаљоне уместо камења стављени ликови.

[trinitigas]

Zanimljiva rasprava, ono sto kao neko ko slika ikone redovno primecujem kod ljudi je cesto nerazumevanje izmedju dve "suprodstavljene" strane, teoloske i likovne (ikonopisacke). Znam da ove dve stvari ne smeju biti razdvojene (cesto i nisu razdvojene) ali takodje i znam da ne sme ni jedan od ova dva segmenta biti u disbalansu. Cesto srecem potkovane teologe ikonopisce koji smatraju da su Bogom dani zbog svoje teoloske strane, isto tako srecem talentovane ljude koji nemaju dovoljno teoloskog znanja i tu nastaje problem. Mislim da je najveca mudrost shvatiti koliko slobode imate u okviru "ogranicenja" i kanona koje morate postovati prilikom slikanja ikona. Takodje mislim da je sustina ikone da kroz sebe izrazite Bozansku prirodu. Na taj nacin Bog slika kroz vas ali vam u isto vreme ostavlja slobodu da ostavite i deo sebe. Drugacije je nemoguce. Kada vidite nesto lose na ikoni (bilo u teoloskom bilo u likovnom smislu) videcete los deo ikonopisca. Ako ste mudri lako cete tu losu stranu videti kod svakog coveka, samo sto u tom slucaju nije naslikana I jasno vidljiva kao na ikoni. Ikona cesto govori i o coveku ko je slikao. To znaci da ikona nije bezlicna predstava nekog dogadjaja vec nesto zivo. Sto vise ikonopisaca vise je I gresaka I stoga treba biti obazriviji sa osudama. Graske na ikonama treba ispravljati a ne osudjivati (sem ako nisu namerne) jer na taj nacin osudjujete I ljude. Gledajte na ikone kao I na ljude, gledajte teoloski deo ali trazite I onaj Bozji talenat koji je dat ikonopiscu. U prirodi svakog slikara je da u dusi prkosi pravilima i svemu sto na prvi pogled deluje kao narusavanje njegove slobode. Iz te zelje da bude slobodan cesto dolazi do gresaka, banalnih i onih ozbiljnih. Za mene je veca greska (ne zelim reci greh) kada neko naslika Sv Georgija kako umesto azdaje ubija avion F 117a (tu vidim nenormalnu ljudsku glupost). Jednako mi smetaju i nalepljene stampane "ikone" na furniru koje se prodaju na svakom cosku. Ne razumem zasto pokusavaju da prevare narod vestim maskiranjem i lepljenjem papira na dasku i to pokusavaju da prodaju kao ikonu. Zasto ih ne prodaju na papiru? Ovako mi deluje kao da prodaju gramofonsku plocu ugraviranu na najlonsku kesu.

Pozdrav svima, tesko je sve reci pismenim putem, ja sam pre za zivu raspravu J

[Иван Недић]

Шта значи осуђивати? Је ли неко рекао иконописцу који је насликао "икону" којој је посвећена тема: "Горећеш у паклу!", или: "На ломачу!"?!!

"Не осуђуј" и "Смируј се" су најзлоупотребљеније заповести у савременом православљу

[trinitigas]

Samo bih dodao da cesto volim da istaknem, nije ikona svaka predstava naslikana na dasci po kanonima vec samo ona koja je osvestana u Crkvi. Dok sam boravio na Kipru video sam da ne moze bas svako (u okviru Crkve) kako stigne da vam osvesta ikonu. Ne moze svako da se razume u sve makar bio i svesteno lice, pozdrav.