Đakon Andrej Kurajev - o mitarstvima

[zlata]

Aleksandare izvolte prvi ste se javili  0110_hahaha

[Александар Милојков]

Демони не могу човеку наудити ама баш ништа, уколико човек својом слободном вољом то не жели. Чак је претерана тврдња да су они (демони) увек криви за човекове грехе. Ако је то тако, да грех настаје под искључивим наговором палих анђела, онда следи питање: ко је наговорио Луцифера, првог гершника, да погреши?

Тачно је да тамне силе могу подстрекавати на грех, али је исто тако тачно да и сам човек, без ичијег наговора, може стремити греху и волети грех. Мислим да хришћане не треба плашити ђаволима те их тиме просиљавати на чињење добра и на служење Богу. То је стварно жалосно и недопустиво. Људи хришћани требају да промишљају о животу, да себи постављају питање смисла постојања. Избор тог смисла је управо Рај или Пакао. Но, и једно и друго сам човек бира. Како Господ каже: "Царство Божије је унтра у вама." Поменућу и предивне речи нашег оца Тадеја: "Какве су ти мисли, онакав ти је и живот."

Бог је позвао човека на постојање (на заједницу са Богом), но Он га не сили на то. Жалосно је ако Бога представљамо на следећи начин: ако не служиш мени онда ћу те бацити на страшне муке. Не, пакао није Божија творевина, ни ђаволи као ђаволи нису Божија творевина. Пакао је наш избор и наш одговор Богу - негација понуђене благодати, а ђаволи су ђаволи опет  својом вољом, јер  Бог их је створио као анђеле.

[Александар Милојков]

Ово није филм:

[Александар Милојков]

[Александар Милојков]

Демони могу да поседну човека - човековим заслугама или по посебном Божијем Промислу и допуштењу. Таквих примера имамо иу Библији.

[Александар Милојков]

А ево мало и сцена из пакла - ово је, ипак, само филм:

http://www.youtube.com/watch?v=EmIWpdwNEKE

Ако је пакао доиста овакав, мени није онда јасно у чему се огледа мука ђавола. Они су приказани као мучитељи, а људи као мучени. Али, зар нису и они осуђени, па зашто се онда и они не муче? Наравно, ако је то заиста овако као на филму.

[Pieta]

@Александре,

признајем да су ме ови крици потресли, али баш.

То тако страшно звучи, просто нестварно...

Ужас......

[И.стојковић]

Брате, Александре, верујем да си, као и до сада, и овим хтео да се нечем поучимо. И разумех све закључно са претпоследњим постом, а онда ме ова два снимка потпуно "растурише". Молим Те, шта сам ја овако смућен требао да научим из ова два снимка... Опрости, ако из овога помислиш да ми се уопште не допадају, већином си у праву, јер чињеница да ми они не иду уз размишљања човека, из чијих писања до сада, свашта лепо и паметно научих....Претпостављам да сам у заблуди, и да постоји објашњење....

Праштај....

[PD]

Ако је пакао доиста овакав, мени није онда јасно у чему се огледа мука ђавола. Они су приказани као мучитељи, а људи као мучени. Али, зар нису и они осуђени, па зашто се онда и они не муче? Наравно, ако је то заиста овако као на филму

Mislim da je ovde odgovor sta je Aleksandar hteo da nam poruci...

[Александар Милојков]

Желео сам да кажем да иако говоримо да су митарства можда учење које је ушло у хришћанство из  других религија и веровања, то не значи да негирамо да постоји битка са "духовима у поднебесју", како каже апостол Павле. Он сам тврди да не ратујемо против крви и меса, већ против кнезова таме.

Пали анђели су реалност и то не треба занемаривати. Највећа ђаволска превара је када успе да убеди човека у своје непостојање. Међутим, нагласио сам да ђаволи могу посести човека у два случаја: ако човек тежи њима и по посебном Божијем Промислу. Ђаво, пак, нема власт да науди човеку својом властитом силом, иако је по природи ммоћнији од човека (како псалмопојац каже за човека: Створио си га мало мањег од анђела).

Са овим у вези мислим да доњи снимци нису никаква намештаљка већ реалност. Тога има и у православномсвету, не само код римокатолика.

Међутим овај последњи пост, а за њега  кажеш да ти није јасан, поставио сам из разлога претераног буквалног схватања самог пакла. Пакао није "место", пакао је "стање човека". Зато сам указао на нелогичности у овом филму (то је ипак само филм) - ђаволи муче људе, а ко њих мучи? Зар су они тиме награђени да хране своју злобу и мржњу према човеку - тиме што им је дато да људима суде и да их муче?

[Александар Милојков]

"А овај се род не изгони осим молитвом и постом." (Мт 17, 21)

Господ Исусу Христос

Праштајте ако сам вас мало смутио. Не бих желео да у овим нашим дискусијама где некада критикујемо претерани формализам и понеке "бапске приче" у Православљу, помислите да овако нешто, горе показано, не постоји. Но, онај ко је са Христом, нема чега да се плаши.

[zlata]

Sve je to meni zbrkano,ali naucila sam da zivim sa tim...  0104_cheesy

Poznajem osobu koja je bila posednuta..To je bilo strasno samopovredjivanje i psihicka izopacenost,halucinacije...

Ne mogu da kazem da je ta osoba bila zla niti  da je to izabrala..Ne mogu cak ni da objasnim celu sitaciju recima.. Nemam adekvatne..Jedino mogu da potvrdim receno,najveca djavolska prevara je kada coveka ubedi u svoje nepostojanje.

[IXTUS]

Nedo Bog da ja ovdje govorim da demoni imaju vlast nad covjekom po volji Bozijoj po dopustenju nekada da. Citao sam dosta puta u zitjima svetih kako covjeka, monaha podviznika uzmu demoni pa isprepijaju na smrt ne ljudi nego demoni. Ne mogu sada sve anci u knjigama i citirati teba mi vremena ali evo svjedocenja jednog.

O bratu svome Gerasimu pricao je starac Kleopa:

"Љубљени мој брат Герасим знађаше Псалтир заједно са Мојсијевим песмама и са Помеником и са Молбеним каноном Богородици од корица до корица. Он је три године ишао за кравама. Знађаше цео Псалтир, цео, од Блажен је човек... до краја. Велику је борбу, сиромах, водио. Слушао сам га како се свађа с ђаволима. Они му узимаху бројанице, вуцијаху га за косу и говораху му: "Шта имаш с нама? Сажижеш нас псалмима!" А он плакаше. Ноћу када га обузимаше сан, шамарао би се говорећи: "Не спавај, коњу! Гле ковчега!" Ковчег беше наслоњен на пећ. Није спавао. До јутрења твораше 500 метанија и казиваше до десет катизми...( Vidite kako djavo muci i revnosnog hriscanina monaha, tekve ponajvise jer spasavaju duse svoje i drugih oko sebe)... Заиста, дана 14. септембра 1933, на Воздвижење Светога Крста, многоподвижник Герасим је предао своју душу у Христове руке, лежећи у ковчегу који је сам себи направио. Под узглављем му је нађено ово писмо упућено његовом млађем брату:

"Љубљени мој брате Константине, знај, брате, да ће тебе Бог дуже држати у овом животу. Молим те, дакле, не заборави мене грешног у светим молитвама. Јер и ја сам се са многим сузама молио Богу за тебе и за сву братију, да вас приведе Бог на пут спасења!"

Takodje u 2 navrata sam gledao djavoimane djevojke kojima molitve cak i ne pomazu. Djevojka stalno dolazi da joj se citaju molitve grci se vice svjesna ej svoje muke ali demon se malo primiri pa ponovo nastaju nevolje. Svestenik i bratstvo manastira su stali u cudu zasto i kako, ne znam da li je i danas iscjeljena od tih neduga. Sve su ispitivali kao je to nju snaslo i ne enlaze odgovor. Bog zna vjerovatno je to njen krst da bi smo se mi upravili i vjerovali.

Dusa na ovom svjetu bira da li ce da zivi u svjetlosti Hristove istine, ili ce da se prepusti tami djavoljoj. Tako kada se dusa preseli u onaj svjet buduci da je tama suprotna od svjetlosti ona ne mozda da bude u svjetlosti, i sama odlazi tamo gdje joj je mejsto, znaci sa demonima u tamu najkrajnju gdje je plac i skrgud zuba. Jer kad dodje Hristos u slavi svojoj tama ce nestati i sve ce se razotkriti, i svakoc e sam sebe osuditi djelima svojim.

Evo brat Aleksandar sto je postavio ove filmove a oni su iz katolickog svjeta ova mucenica dolje nikad nije izbavljena od tih neduga. Nije izbavljena zato sto katolici nemaju blagodat svestenstva, nemaju silu da izgone demone. Upokojila se u strasnim mukama.

Zaista da Gospod ne strazi nad nama demoni bi nas rastrgli kao lav svoju zrtvu, ali i mi moramo da strazimo. "Budite trezveni i pazite, jer suparnik vas, djavo, kao lav ricuci hodi i trazi koga da prozdere". 1.Petrova 5, 8.

[IXTUS]

РЕЧ О ИСХОДУ ДУШЕ ПРАВЕДНИХ И ГРЕШНИХ

(из списа св. Макарија Александриског)

           Једном Свети Макарије Александриски упита Анђеле који су га пратили по пустињи: „Пошто је од Светих Отаца предато да се у Цркви врши принос Богу за преминулог у трећи, девети и четрдесети дан, каква онда од тога бива корист по душу покојника?“ Анђео одговори: „Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви. Јер када у трећи дан бива у Цркви принос, онда душа умрлога добија од чувајућег је Анђела олакшање у тузи коју она осећа због разлучења са телом; добија зато што је за њу извршено у Цркви Божијој славословље и принос, те се у њој рађа блага нада. Јер у току два дана души се дозвољава да заједно са Анђелима који се налазе поред ње хода по земљи где хоће. Отуда душа која љуби тело (телољубива душа) лута понекад око куће у којој се растала са телом, понекад око гроба у коме је тело погребено; и тако проводи два дана као птица тражећи себи гнездо.

Добродетељна пак душа хода по оним местима на којима је обично творила правду. У трећи дан Онај који је васкрсао из мртвих наређује да се свака хришћанска душа, по угледу на Његово васкрсење, узнесе на небеса ради поклоњења Богу свих. Стога Црква има добар обичај вршити у трећи дан принос и молитву за душу. После поклоњења Богу, Бог наређује да се покажу души разна и пријатна насеља Светих и лепота Раја. Све то разгледа душа шест дана, дивећи се и прослављајући Творца свога, Бога. А посматрајући све то, она се измењује и заборавља тугу коју је имала боравећи у телу. Али ако је крива за грехе она, при посматрању благовања Светих, почиње туговати и укоравати себе, говорећи: Тешко мени кукавној… А после разгледања у току шест дана свих радости Праведника, Анђели је поново узносе на поклоњење Богу.

Стога, добро чини Црква, вршећи у девети дан службе и принос за усопшег. После другог поклоњења, Владика (Господ) свих наређује одвести душу у пакао и показати јој сва тамошња места мучења, разна одељења пакла, и разноврсна мучења нечестивих, у којима находећи се душе грешника непрестано кукају и шкргућу зубима. По овим разним местима мука, душа се носи тридесет дана, дршћући, да и сама не буде осуђена на затвор у њима. У четрдесети дан душа се опет узноси на поклоњење Богу; и тада већ Судија одређује души место које одговара њој према њеним делима. Стога Црква поступа правилно, чинећи у четрдесети дан помен за преминуле“.

СПАСЕЊЕ СА СВИМА СВЕТИМА

           Ми се спасавамо само кроз све свете тајне и све свете врлине; спасавамо се само са свима Светима. Сваки Светитељ је имао по неку врлину као своју, као свој „рецепт“ спасења, али се спасавао и са осталима. Јер, није могао бити милостив ако није човекољубив; није могао одржати то милостивотворно расположење, ако се није молио Богу. — Човек се спасава саборно у Цркви, са Господом Христом као центром, са Пресветом Богородицом, са свима небеским Анђелима и Арханђелима, са свима Светима. То је Црква — све заједно са свима, све саборно… Ми не зномо како се спасавамо. Ми се молимо, или чинимо милостињу, али шта ми знамо колико то доприноси нашем спасењу, — то ум човеков не може да обухвати и смести. Шта ми знамо: колико данас Свети Антоније молитвама својим држи васељену. Јер сви се Светитељи моле, они се стално моле Богу за нас. Ко зна колико Светитеља својим молитвама спасавају нас… Човек је бескрајно биће, допуњује се само бескрајним, Божанским, Богочовечанским…

           Господе, о Господе, дај ми да себе осећам Тобом; да себе мислим Тобом; да себе водим Тобом; да себе живим Тобом; да себе васкрсавам Тобом.

Архимандрит Јустин

(из књиге „На Богочовечанском путу“)

[konstantin]

http://www.youtube.com/watch?v=MALWrbEGlLo