Đakon Andrej Kurajev - o mitarstvima

[IXTUS]

Суштина учења о митарствима изражена је у речи светог Кирила Александријског (444.год.): О исходу душе. Тамо се каже: „При разлучењу душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе небеске, с друге — власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту у анђела Божијих. Но и примљена од анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и узлазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати њено стремљење ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачуна за посебне грехе… Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазитеље. При томе ће бити присутне и божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће божанске Силе износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене… И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети к Царству… Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржавању, онда ће она чути онај страшни глас: Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње! (Ис. 26,10); тада ће је оставити Анђели Божији и узеће је страшни демони, и душа, везана нераздрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла“.

[IXTUS]

Iz knjige o Jovu. Neka svako presudi.

"Сотона опет оптужује Јова пред Господом. Јова сналази болест; вријеђа gа жена; походе gа три пријатеља.

1.Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.

2.И Господ рече Сотони: откуда идеш? А Сотона одgовори Господу и рече: проходих земљу и обилазих.

3.И рече Господ Сотони: јеси ли видио слуgу мојеgа Јова? нема онакоgа човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Боgа и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наgоворио, те gа упропастих ни за што.

4. А Сотона одgовори Господу и рече: кожу за кожу, и све што човјек има даће за душу своју.

5. Неgо пружи руку своју и дотакни се и костију њеgовијех и меса њеgова, псоваће те у очи.

6. А Господ рече Сотони: ево ти gа у руке; али му душу чувај.

7.И Сотона отиде од Господа, и удари Јова злијем приштем од пете до тјемена,

8.Те он узе цријеп па се струgаше, и сјеђаше у пепелу.

9. И рече му жена: хоћеш ли се још држати доброте своје? Блаgослови Боgа, па умри.

10. А он јој рече: gовориш као луда жена; добро смо примали од Боgа, а зла зар нећемо примати? Уза све то не саgријеши Јов уснама својим.

11. А три пријатеља Јовова чуше за све зло које gа задеси, и дођоше сваки из својеgа мјеста, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, доgоворивши се да дођу да gа пожале и потјеше.

12. И подиgавши очи своје издалека не познаше gа; тада подиgоше gлас свој и стадоше плакати и раздријеше сваки свој плашт и посуше се прахом по gлави бацајући gа у небо.

13. И сјеђаху код њеgа на земљи седам дана и седам ноћи, и ни један му не проgовори ријечи, јер виђаху да је бол врло велик."

[Млађо]

          Драги брате, који још увек својим ником скрнавиш један од првих хришћанских симбола, послушај оца Јустина: сваки светитељ је имао свој рецепт спасења. Ја такође у послушности своме епископу, а самим тим и Цркви Божјој, имам свој рецепт спасења који никог изузев мене не обавезује. Трудим се дакле да будем послушан Цркви КОЈА НЕ СМАТРА МИТАРСТВА СВОЈИМ ИЗВОРНИМ УЧЕЊЕМ, НИТИ ДОГМАТОМ, ВЕЋ МИШЉЕЊЕМ КОЈЕ ЈЕ СТРАНО ПРИРОДИ ЦРКВЕ И КОЈЕ СЕ У ХРИШЋАНСТВО УВУКЛО СА СТРАНЕ. То што је неки свети отац о њима говорио не значи да је он био у праву. Погледај Александров пост мало раније, у коме се наводи које су јереси оци понекад заступали, па не значи да их треба избацити из диптиха... Могу без проблема друге и да саслушам и да се детаљно са нечим упознам, али ако нешто није део мог личног искуства то за мене није никакав доказ. Ништа и нико мене не може уверити да Бог постоји ако га лично не сусретнем. Ја не знам ни да ли ти постојиш, јер ти не знам име, презиме, не знам како изгледаш и можда те никада нисам видео... То што ће мени неко о теби да прича, ја могу да му верујем или не верујем, али ја тебе ЛИЧНО не познајем. Тако је и за митарства. Ако их је неко доживео то је за њега доказ да постоје - за мене није. Такође и те неинтелигентне приче како душа лута којекуда... Нека је 90% отаца о томе говорило ја у ту причу не верујем. Јер ако душа оде у пакао или "рај" после биолошке смрти, чему онда Други Долазак Христов и свеопште Васкрсење из мртвих? Зашто би неко устајао из мртвих ако је већ жив и на неки начин егзистира? И још нешто. Шта ћемо са телом? Волео бих брате да ми у контексту овога свега што си горе исписао одговориш шта се све дешава са телом после биолошке смрти? Ако је човек психофизичко биће, да ли се он може назвати човеком ако се душа разлучи од тела? Верујеш ли ти у васкрсење тела?

        Сви ови снимци на све указују само не на постојање митарстава. А то који свештеници имају благодати а који немају остави Господу да "одлучи", немој незнавено судити. Волео бих да ми одговориш на питања која сам поставио и да промениш тај псеудоним јер је накарадан. Тако се тај појам не пише.

[IXTUS]

Нека је 90% отаца о томе говорило ја у ту причу не верујем. Јер ако душа оде у пакао или "рај" после биолошке смрти, чему онда Други Долазак Христов и свеопште Васкрсење из мртвих? Зашто би неко устајао из мртвих ако је већ жив и на неки начин егзистира? И још нешто. Шта ћемо са телом? Волео бих брате да ми у контексту овога свега што си горе исписао одговориш шта се све дешава са телом после биолошке смрти? Ако је човек психофизичко биће, да ли се он може назвати човеком ако се душа разлучи од тела? Верујеш ли ти у васкрсење тела?

Kratko cu i jasno reci kada Hristos dodje vaskrsnuce nasa tjela i imacemo proslavljena tjela kao sto je njegovo. Kao sto je bilo Adamovo prije pada, sve duse na nebu to cekaju, konacnu pobjedu.

А то који свештеници имају благодати а који немају остави Господу да "одлучи", немој незнавено судити

Katolici i svi ostali koji otpadaju od istine nemaju nikakve blagodati.....

и да промениш тај псеудоним јер је накарадан. Тако се тај појам не пише.

Samo reci kako promjenicu ne znam da li imam to pravo kada se jednom registrujem, ako ti toliko smeta... da ne ulazim u raspravu oko toga...

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Брате ИХТИС, променио сам Ти име, надам се да се не љутиш. Иначе и даље остаје твоја шифра и све остало што ти је било пре.

[IXTUS]

Oce Ivane hvala..... Bratu smetao pogresan naziv, sada  ce valjda biti dobro...

[IXTUS]

Ти си то рекао на основу својих параметара који су врло субјективни.

Moji paremetri su Sveti Oci, kao i istinski pravoslavni oci novijeg vremena.

Наравно, било је око тога увек полемика и има их на много већем нивоу него на оном којем ти и ја припадамо.

Ko je postavio niveo? Ljudi svoje volje u Gospodu nema nikakvog nivoa, istina ja istina, laza je laza, a najvisi da budu slige najnizima, kako bi bili najvisi. Kako mi rece jedan monah, danas ti je bolje poci u neko zabaceno selo kod stare babe vise ce ti duhovne koristi donjeti nego ovi sto umuju danas.

И запамти ПАКАО НИЈЕ МЕСТО НЕГО СТАЊЕ У КОМЕ СЕ ЧОВЕК НАЛАЗИ УКОЛИКО НИЈЕ СТЕКАО ЉУБАВ

Ne bi li Gospod u utrobi zemlje, da javi jevandjelje onima koji su se upokojili prije  dolaska Njegovog kako akze pismo. Tako sve ima svoje mjesto boravka ili u Gospodu ili van gospoda, jer ponovo kazem kakve zajednice imaju svjetlost i tama.

Он се може и у овом свету доживети исто као што се и будућа радост Царства Небескога може овде и сада делимично предокусити.

Naravno, sa Gospodm an zemlji, u Gospodu na nebu, bez Gospoda na zemlji bez Gospoda i ovdje i tamo. A znas li ti brate pricu o bogatasu i Lazaru. Cudne slike Gospod daje, zamisli se malo. Bogatas moli lazara da mu jezik ohladi, kukavac u paklu se kupa za nedjela svoja i bezdan koja odvaja ta 2 svjeta....Lk 16,19-31

рича о Јову такође није доказ да постоје митарства, јер се нигде не говори о некаквим царинарницама, нити се Јов упокојио - све се одвија овде на земљи. Дакле, демони нас нападају овде док смо на земљи, после биолошке смрти човек заиста нестаје, животни принцип више не постоји, тело одлази у прах, али човек не нестаје из Божјег сећања (због тога "вјечнаја памјат - вечан спомен, сећање, памћење") и тек у догађају Христовог Другог Доласка осварује се тај циљ ради кога је човек и створен - Вечна Заједница са Богом Оцем и Сином и Светим Духом.

Naveo sam pricu o Jovu da pokazem da satana ima vlast samo ne smije duse da se dotice dok smo na zamlji, a onda i dusa je sa njim ako nije sa Hristom. A ako djavo ima udjel "Jer ko nije samnom protiv mene je!"A ko je protivnik... ako ne djavo i antihrist, zato ce udjeo sa djavolom imati. Konacni sud je konacni kraj tiranije kneza ovog sveta Djavola i onih koji padose pod njegov uticaj i ne primise Jevandjelje Istine. Drugi dolazak Hristov je konacni sud, i javljanje konacne istine.

А што се тиче ника мени не смета него сматрам да треба да знаш како се правилно пише и које је значење, а да ли ћеш га променити то је твоја воља. Пошто немам грчки фонт писаћу транскрипцијом: ИСУС ХРИСТОС ТХЕУ ИОС СОТИР - што у преводу значи ИСУС ХРИСТОС БОЖЈИ СИН СПАСИТЕЉ. Када у грчком језику посматраш само иницијале они ти дају појам ИХТИС или латиницом IHTYS. То је једино правилно писање и читање и изговарање овог појма (изговарање ИХТУС је неправилно, накарадно и нама никакво значење) који се на српски језик преводи као РИБА. Хришћани су је узели за свој симбол, јер је риба тиха, а и слика рибе им је служила као тајни знак, шифра или путоказ до места где ће се окупљати ради ломљења хлеба, односно ради служења литургије и причешћивања. Ник можеш заменити само ако си запамтио лозинку кад си се регистровао. Уђеш у свој профил и само читаш упутства; једноставно је. И ја сам мењао свој, уместо djomla ставио сам Djomla.

Ti si buduci svestenik ti znas, tebe cu sjutra da poslusam ako Bog da i druge stvari.

Samo mi reci da li ti smatras kada se covjek upokoji da je tada njegova dusa usnula? Cinimi se nedo Bog da je tako misli. Al odma da odgovorim. Sveti Vasilije Ostorski nema li slobodu pred Gospodom da uzima tjelo svoje, znacu dise ne snuju, vec na odredjeno mjesto cekaju konacni sud Hristov.

Svako dobro od Gospoda ti zelim.

[Guest Оливера]

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=MALWrbEGlLo

Povodom ovog snimka, interesantno je zašto je ime sveštenika zamagljeno? Drugo, ovo nije neka TV stanica od zna?aja (deluje vrlo amaterski, nema naziv, snimano kao kao u ku?nim uslovima), imate kod nas i gore stvari na takvim televizijama. Ako ima "razresenie", da to radi, ?emu ovakva tajnovitost...Ne govorim ovede o egzocirnizmu, kao vrlo osetljivoj stvari, ve? o tome da je ona vrlo pogodna za manipulaciju. Ma mestu, odakle ste preuzeli taj snimak, postoji gomila sli?nih. Prosto, sa manipulacijama treba biti oprezan, kao i sa postavljanjem ovakvih snimaka.

[IXTUS]

Ko ima zelju da cuje ili vidi ljude mucene demonima neka se uputi pod Ostrog, bude po blagoslovu jedno sedam dana i mislim da ce uspjeti da vidi i cuje ono o cemu ovi filmovi djelimicno kazuju.

Svako dobro!

[Ковач]

Свети јован Златоуст:

" Видиш ли да је онај који је ушао кроз уска врата стално ишао по тијесном путу? Видиш ли да је онај који је прошао кроз пространа врата ишао и по широком путу? Погледајмо сада на крај обојице, како је овај дошао до тијесног краја, а онај до широког и испуњеног велике славе, да се не бисмо, добро то схвативши, на свакојаке начине домагали широког пута и да не бисмо настојали да уђемо кроз пространа врата, него да бисмо тражили уска врата и ишли по уском путу, како бисмо достигли заиста добар и славан крај. Када је дошао крај живота обојице (богаташа и Лазара), гледај шта говори (Господ) прво о оном ко је ишао путем патње. Умрије ништи, и однесоше га ангели у крило Авраамово (Лк. 16:22). Вјероватно, ангели су га водили, дочекавши га и оркужујући га, послије много патњи и тијесног корачања спроводећи га у земљу покоја. Видиш ли какав се простор отвара на крају уских врата и тијеснога пута? Погледај затим на погибељни крај широког пута. А умрије, говори Господ, и богаташ, и сахранише га. Нико га не дочека, нико га не прати на путу, као Лазара. Тако се он свим тим наслађивао на широком путу, и имао много оних који су га окруживали и угађали му, тј. улизица и џабалебароша; али када је дошао до краја, лишио се свега и остао сам послије многих задовољстава, или, боље речено, послије кратког задовољства и благостања; зато што је сав садашњи овоземаљски живот кратак у поређењу са будућим вијеком. Тако да је он, након кратковременог задовољства којим се наслађивао идући по широком путу, крочио у земљу тјескобе и патње. Овај се упокојио у крилу патријарха, добијајући награду за труд и многе патње, послије глади, рана и лежања крај врата, наслађивао се неизрецивом и неописивом радошћу; а онај, послије весеља и задовољстава, послије великог преједања и пијенства, подвргнувши се неизбјежној казни, страдао је у пламену. И, да би и један и други сазнали, први - корист тијесног пута, а други штету и гибељност широког, они виде један другог, на великој удаљености. Послушај како: и у аду, усмјеривши поглед нагоре, бивши у мукама, (богаташ) видје Авраама издалека, и Лазара у крилу његовом (ст. 23). Мислим да је богаташ осјетио најдубљу могућу патњу када је видио тако неочекиван обрт ситуације, како се онај који је лежао крај врата и био опсједан псећим језицима користи таквом одважношћу и лежи у крилу патријарха, а он сам - прекривен стидом, и уз то гори у огњу. На тај начин, видјећи да су околности дошле у потпуно изокренуто стање, да он сам, да тако кажемо, развеселивши се у сну и сјенци, сада трпи неиздрживу казну, и да су га широки пут и пространа врата довели до тако тијесног краја, а да се са Лазаром десило нешто сасвим супротно, и да се он за овдашње трпљење наслађује тамошњим неизрецивим благом, богаташ, када га је спопала велика смутња и када је властитим искуством спознао да је он сам себе подвргао потпуној обмани изабравши широки пут, обраћа се са молбом патријарху и изговара ријечи жалобне и пуне суза. Онај који раније није хтио ни да се обрати Лазару нити да гледа у тог биједника што је лежао крај врата и, може се слободно рећи, који га се гнушао због смрада рана његових и због властите префињености у којој је он стално живио са весељем, сада преклиње патријарха и говори: оче Аврааме, помилуј ме, и пошаљи Лазара, да умочи крај свог прста у воду, и расхлади језик мој; јер страдам у пламену овом (ст. 24). Ове би ријечи могле да ражалосте; међутим, он ни на тај начин није себи помогао, зато што ове ријечи не бијаху изговорене у своје вријеме, и молитва његова не бијаше принесена кад је требало. Пошаљи, говори он, Лазара, тог биједника, којег се раније ја гнушах, коме нисам ни мрвице давао; он мени сада треба и тражим тај прст који су лизали пси. Видиш ли, како га је казна смирила? Видиш ли - до каквог је тијесног краја довео широки пут? Он се са молбом не обраћа Лазару, него патријарху, и с правом: због тога што на биједног ни погледати није смио. Мислим да се он сјетио своје бесчовјечности и, размисливши како је сурово поступао са Лазарем, мислио је да га овај можда чак ни одговором неће удостојити. Због тога се и не обраћа њему са молбом, него преклиње патријарха. Међутим, ни овим није постигао никакав успјех: тако је велико зло неправовременост поступка и злоупотреба времена живота које нам је Божије човјекољубље дало за дјело нашег спасења. Какав дијамант не би смекшале ове ријечи и не ораспложиле према сажаљењу и саучешћу? Међутим, ни уз све то патријарх се не уклања ка задовољењу молбе, али га барем удостојава одговора, објашњава му да је он сам виновник својих недаћа. Патријарх му говори: чедо, сјети се како си примио блага своја у животу своме, а како је Лазар своје зло; сада се пак он овдје тјеши, а ти патиш. И над свим овим између вас и нас утврди се велика пропаст, тако да они који хоће да пређу одавде к вама не могу, нити отамо код нас прелазе (ст. 25 и 26). Страшне су ове ријечи и морале би ганути оне који имају ум. Да би богаташу дао до знања да он са своје стране осјећа саучешће са њим и да осјећа сажаљење, видећи тежину његове казне, али не може ништа учинити за њено олакшање, патријарх му, као да себе оправдава, говори: хтио бих ти ја пружити руку помоћи, олакшати твоје патње и умањити силу мучења, али ти си сам одраније себе лишио себе такве утјехе. Због тога и говори: чедо, сјети се. Погледај на благост патријарха: назива га чедом! Али иако то показује кроткост Авраамову, ипак никакву помоћ не пружа богаташу, зато што је он сам себе издао. Чедо, говори он, сјети се како си примио блага своја у животу своме. Подсјети се на прошлост, не заборави каквим си се весељем наслађивао, каквим задовољствима, каквом раскошју, како си провео сав живот у преједању и пијанству, мислећи да се у томе састоји сав живот и сматрајући то за благо. Одговорио је богаташу у складу са његовим начином размишљања; јер, не помишљајући ни на шта високо, и немајући пред очима недаће које га чекају у будућности, он је те насладе сматрао за благо. "

[Ковач]

Брате Ђомла и брате Ацо,

О митарствима нам пишу велики Оци Цркве а ни један их од Светих Отаца не пориче, ни један не празнослови о злим судијама и Египту, ни један не налази ништа погрешно и нејеванђелско а сви су они по јеванђељу живели и дисали... Зар заиста мислите да су митарства, бесмртност душе, стварање човека, Житија Светих... чекали толике векове да се роди весела теолошка дружина и својим мозгалицама уклопи Свето Предање у аријанску духовност и масонску науку западног света?

Свети Оци су имали истанчана духовна чула па су демоне реално осећали, чули и видели. Зато, када свети Атанасије Велики каже да је духовним очима видео како демони нападају душу светог Антонија, верујмо му! Верујмо јер он је отац Православља и отац Символа вере. Зар ви смете и да помислите да је онај, који је умом и врлинама Христовим прозрео у највише тајне вере Православље, био под снажним утицајем египатских паганских ђаволија? Зар онај који је писао Исповедање вере да је своја духовна знања црпео из "Књиге смрти"?  Зар су свети Антоније, Макарије, Исихије и многи други знани и незнани светитељи халуцинирали када су виђали демоне око себе или око душа које исходе из тела? Људи, имате ли страха Божијега? Верујете ли ви у Духа Истине или једино у духа науке плотске?

И каква то суђења ђаволска помињете? Што се шегачите? Суђење је у срцу нашем свакога часа и свакога трена. У њему је страшни суд над Богочовеком Христом Кога издајемо, шибамо и распињемо самољубљем и похотама својим. Његовој љубави смо срце обећали а у њега многе љубави лажне примили. Зато су нам путеви Његови преузани а заповести прејаке, зато су нам Свети Оци превазиђени па чак и ава Јустин који нам је скоро па савременик по телу.

Љубав за укусном и обилном храном, полним и другим уживања, самољубље, среброљубље, идолопоклонство (било да је њен предмет наука, култура, уметност, епископ, строги калуђер, глумац, спортиста...)... Све ове љубави су лажне и поробљавају нам срце. А иза сваке од њих крије се интелигентно и реално биће које нас наговара на њих да би нас тако одвратило од једине истините љубави Христове. (Свети Антоније је причао својим ученицима да је око сваког човека огроман број злих духова страшно грдобног изгледа, и када би се нама, неприпремљеним дугим монашким подвигом, отворио вид, ми би смо сишли с ума од ове реалности.)

Када наша бесмртна суштина напусти тело онда се она, по речима св.Симеона Новог Богослова, "одељује и од односа са свим материјалним, престаје да га види и да мисли о њему и ступа у општење са невидљивим и мисленим". Ово је нама непојмљиво и о овом општењу имамо само покушаје дочаравања кроз фреске и иконе и разне загробне приче. Наравно да ту нема речи јер нема ни устију, нема ни суза јер нема ни очију, ни шкргута зуба нема јер нема материје... али постоје мисли и осећања, постоје све љубави наше.

Зли дуси немају никакву власт над душама нашим крштеним ни у овом ни у загробном животу. Међутим, они имају снажну свезу са нама преко ових "љубави широког пута" који нам данас западни свет пропагира кроз хедонизам, сентиментални и самољубиви хуманизам, гордељиве науке и културе без Духа Христовог, али и кроз невиђена у Светих Отаца тумачења Јеванђеља по којима се релативизује подвиг, грех, бесмртност душе, Царство Небеско, зли дуси као реалност у животу сваког човека, пост и молитва којима се они једино изгоне, чудесна света Тајна покајања...

Дакле, управо им ми дајемо власт и наново их рехабилитујемо иако их је Богочовек Христос једном за свагда победио. Зато и само зато  данас имамо крштених а ђавоиманих Срба у Острогу и широм Србије, зато и само зато се зли дуси у поднебесју силе над загробним душама и позивају се на демонкратију, на људска права и слободе по којима смо им срце давали у човечанском животу своме.

Поздрав и праштајте.

[Млађо]

               Наравно да нисам искључио ове наведене текстове које Ковач поставља и који су ми познати, али сматрам да је то само њихово мишљење и начин на којима ће људима објаснити како да се чувају од греха. То је, поновићу, језик који људи разумеју и који користе, али не значи да је то и заиста тако. Не прихватам да се нешто назива провалијом тамо где не постоје категорије простора и времена. Не могу сада да пронађем али се јако добро сећам да смо ту провалију на основу неког светог оца тумачили као немогућност покајања после биолошке смрти. У то сам апсолутно сигуран. Начин на који се оци у беседама обраћају је дидактички и поетски, тако да ја у тим беседама разумевам суштину, не да се држим сваке речи као да је научна истина.

            Како објашњаваш брате Ковач то да Јустин Мученик и Философ каже да је душа смртна (Разговор са Трифоном), а свети Атанасије Велики у Очовечењу Бога Логоса каже да је бесмртна? Како разумеваш и тумачиш молитву која почиње речима: Једино си ти бесмртан Господе који си створио и саздао човека...? У праву си то да све што је створено смртно је није богословље, али је истина живота. Да није Бога да га одржава у постојању, не да би умрло... Вратило би се у небиће одакле је и дошло. Поставићу ако успем да пронађем тај текст у електронској форми који о томе јасно говори.

           Не ради се о протестантском релативизму (можда теби то тако изгледа) него о нашем слободном стваралачком приступу једној здравој динамичној црквености, а не пасивној учаурености, која се наравно ослања и на богословље отаца али их не сматра за мерила јер је искуство Цркве много обимније и шире и обухватније него што је њихово лично искуство (које је наравно уроњено у то искуство Цркве али се у њему не исцрпљује).

          Ако пажљиво читаш свете Кападокијце видећеш да су њихова дела испуњена и великом научношћу само, рекао сам, на другачији начин. Изнад свега слажем се са тобом да треба бити обазрив, јер у свим овим стварима човек који се бави науком а није вођен Духом Светим који се задобија једино учешћем у литургијској заједници, може опасно да залута. Али ја се не бојим јер знам да Господ води Цркву и чува је више од 2000 година. Нисам расположен за полемике, а то и није циљ овога форума. Лакше би ми било да дијалогизирам са тобом кад бих те лично познавао. Из ове позиције то је јако незахвално.

         Осврћем се на твој последњи пост. Да ли је свети Атанасије, Антоније... био духовни супермен? Погледај Николајева дела па ћеш видети разлику између Емануила и Кроз тамнички прозор. Утицаји и животно искуство су евидентни што не умањује Николајеву светост. Ти можеш да верујеш у митарства и то је твој слободан избор, али мени она изгледају и подсећају ме на римокатолички пургаторијум и стога не верујем у њих. Велики схоластичар Марко Шпановић бивши ректор карловачке богословије и дугогодишњи професор догматике нам је увек говорио како је пример блажене Теодоре недовољан доказ да постоје митарства. Хвала ти у сваком случају на изнешеним мишљењима, али она мене не уверавају да се савремено богословље Цркве налази на погрешном путу. И још нешто да ли су сећања која како ти помињеш прежевљавају по смтри човековој, ЧОВЕК? Ја мислим да је ЧОВЕК нешто много комплетније. Погледај шта ап. Павле каже о томе.

[Млађо]

          На жалост текст је куцан у неком ужасном фонту, али ко жели да чује нешто паметно нека се потруди. Посебно се обраћам теби брате Ковач.              http://www.verujem.org/pdf/besmduse.pdf

[IXTUS]

Brate Djomala, ja odustajem od dalje diskusije sa tobom, sve sto je rekao brat Kovac se slazem u potpunosti.

Kazes "Наравно да је душа уснула" Boze me oprosti tako protestanti uce, jos reci da cekam 1000 godisnje carstvo na zemlji kada Hristos dodje po drugi put.

Takodje prica o Lazaru nije bila spotavljena da ukaze na mitarstva, vec nas pakao, i dusu.....

Ovim sto ti pises brate moj kao mladi bogoslov zaista mi potvrdjuje da nam je vrijeme odbrojano, jer se pitam ko ce uciti nasu djecu vjeri sjutra .

Neka bi te Gospod poveo putem Svojim

[Ковач]

Ни ја немам времена за полемике а и мислим да овај сајт негује тиху, благу реч па не бих то да реметим. Рекао сам шта сам имао и не желим никога да замарам а још мање да преваспитавам (као што брат Срећко мисли).

Своје мишљење о души изнео сам на сајту Видовдан у рубрици питајте о.Ђаковца (последњих 5-6 страна). На жалост, отац Ђаковац је нестао из своје рубрике баш када се наш дијалог отргао од бесомучне цитатологије и када смо били близу саборних и озбиљних закључака.

Наравно да нема ни речи о сневању душе у науци Светих Отаца и не могу се никакви озбиљни закључци донети са једним или два цитата Светога Јустина Философа. То је, брате мој, субјективна, острашћена и непоштена цитатологија којом се баве протестанске секте а не истинољубива чеда Христова. Ако си расположан да сагледавамо целовита дела Светих Отаца онда о нашим бестелесним суштинама можемо да расуђујемо  на другој теми и у неко друго време када будемо слободнији.

Поздрав.

пс. Душа није човек и човек је незамислив без тела и душе. Зато, од упокојења до свеопштег васкрсења душа не осећа пуноту блаженства нити пуноту неблагодатног стања. Ова благодатна и неблагодатна стања биће целовита тек по васкрсењу тела и по страшним и праведним речима Христовим:

"Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета.", али и:

"Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим."