Jump to content

Đakon Andrej Kurajev - o mitarstvima

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ne znam zasto se Lestvica ne moze shvatiti i na "drugi nacin". Meni su zanimljive ove omce, zastarsujuce. I ko ce me cekati tamo kad dusa zbaci ovo grijehovno tjelo i ako na njoj ostanu rane grijehovne, ako ne oni koji su na grijeh navodili i o grijehu saptali. Ili zasto se monasi pricescuju i ispovjedaju pred cas smrti, nego da Hristos sa njima jer se boje smrti, da mnogi se sveti monasi bojase smrti, a zasto se bojase ako ne radi ovih crnih sto stave omcu pa odvuku tamo gdje je plac i skrgut zuba.

Takodje za ikone se kaze da su ogledala ka nebu, tako je i ova ikona ogledalo neba i zamlje jer su povazani u duhovnom smislu. Eto monasi po njoj padaju na dobrome putu a sta cemo mi jadni koji smo u grijehu ogrezli, dal se to neko pita, sta nas ceka tamo. I ovi demoni sto odvlace duse gdje ih odvlace ako ne u tamu sopstvenu i zasto ih odvlace nego zarad grijeha, a nisu li to mitarstva.

Svakome covjeku valja se bojati i tako pripremati, da se u sebe ne uzdamo nego u Hrista. Al ako se savrseni medj nama bojase koliko mi treba da placemo i da molimo Gospoda da nas izbavi od iskusenja danasnjih i spasi duse nase.

Vjerujem da mitarsta postoje, al takodje vjerujem da oni koji su potpuno u Hristu prelete njihove carine i mreze. Bog zna ima li danas takvij jer ponestaje svetih medj nama.

Svako dobro od Gospoda



Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ima li za ovoga trudbenika kome je Hristos na vrhu lestvice pruzio ruke, ima li za njega mitarstava, ima li za onog koji predje svaku lestvicu. Nema takvi su savrseni u Gospodu.

Takodje Lestvica Sv Jovana Lestvicnika govori: da se mirjani spasavaju po milosti Bozijoj.

Svako dobronod Gospoda



Link to comment
Подели на овим сајтовима

Љубљени, не делује ми да си прочитао и прегледао све снимке на предходним постовима. Прихватам твоје гледиште да митарства постоје и ако се лично са тим не слажем, јер ми из перспективе Васкрсења Христовог и будућег вечног Царства које очекујемо, то не изгледа уопште логично. Инсистирање на митарствима и твоје гледиште о томе као да из целе приче избацује Литургију као предокушај будућег непролазног и сверадосног живота. То је моралистичко становиште које православну веру посматра као религију сличну исламу, будизму... а не као реални сусрет и заједничарење човека са Богом које се остварује у Цркви. Да ли демони имају било какву власт у Цркви?

        А ова слика заиста НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА МИТАРСТВИМА, јер је постављена ту да укаже сликовито на садржину и поруку књиге која, ако си је читао, нема много везе са митарствима него је реч о другим стварима како горе помену колега Александар. Уколико ниси, саветујем ти да мало детаљније ишчиташ ову тему...

Dragi brate, da ja tebe nesto pitam. Nisu li brate oni koji su istinski spoznali Gospoda plakali dan i noc nad grijesima svojim, da su im trepavice otpale od suza a maramice stalno mokre bile. I da li brate smatras da su to bajke? Oci Sveti se bojase ovih nasih vremena, bojase se oni i plakase a mi se ne bojimo, kao da hocemo da ovo vrijeme uljepsamo, i kao da smo slijepi za sustinu. Pitam te gdje je danas istinsko pokajanje, gdje vrlina, gdje je podvig?

Brate ikona lestvice meni ukazuje na mitarstva. Sta ce cekati onog jednika koga demon povuce sa omcom oko vrata u ponor. Eno Gospod je na visini(na nebu), eno duhovi tame u podnebesju, eno bezdan plac i skrgut zuba. Nije li nas zivot na zamlji put da postanemo Hristoliki,put ka zagrljaju Hristovome, i ako nas na tom putu demoni sapletu nismo li u njihovoj vlasti. I zarad cega su oci crkve toliko suza prolili, moglo bi se reci okeane suza za dusama nasim. I ne kaze se dzaba da svjet ovaj u zlu lezi, i ne kaze li se ko je knez svjeta ovog ako ne satama. Tako su demoni duhovna bica a mi tjelesni, i onda kad se tjelo svuce i ostane dusa sta ce dusa vidjeti ako ne duhovno, i ako je u Hristu u istini vidje ce angele a ako je pod ropstvom demona bila jos dok je u tjelu obitavala vidje ce demone, jer onaj ko ima vlast nad tobom ako Hristos i angeli njegovi ako tama i sile njezine...

Ili sumnjas li ti da se ovi monasi sto padaju sa lestvice nisu pricescivali, ja smislim da su se pricescivali i da se svaki monah pricescuje dostojnije nego mi pa eto padaju u tamu najkrajnju. Tako prvo ide istinsko pokajanje vjerujuce duse u Gospoda, a onda i pricesce samim Gospodom, a pokajanje nikada ne prestaje. I eto radost i mitarstva se razbise. Jer pokaja se razbojnik koji bi razapet na krstu kraj Gospoda i Gospod rece: Kazem ti danas ces sa mnom biti u raju. Dakle kad se dodirnu svete liturgije prvo pokajanje! I kolika bi epitimija onom sto sasluzivase Sv Jovanu Zlatoustu za bludni grijeh, i kako svoje djelo razoblicavase i grijeh kajase. A kad mu Sveti dopusti da ponovo udje u hram ne zaprijeti li angel njemu macem ognjenim. Dakle sa strahom u dusi i vjerom pristupite!

Temu sam procitao. Tako i da sam laik i da sada pocinjem da vjerujem stao bih na stranu ovih ljudi ovdje koji zastupaju to da mitarstva postoje. Ocigledno ima ljudi koji imaju razlicite poglede po ovom pitanju.



Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нико не спори да је подвиг и учење врлини неодвојиво од хришћанског живота. Међутим, ми овде говоримо о једном учењу које НИЈЕ ДОГМАТ Цркве - о митарствима. Ако кажем да не верујем да постоје "царинарнице" то не значи да сам рекао да човек не треба да се вежба и труди у подвигу, посту и свакој другој врлини.

Ђаволи немају никакве власти над људима, поготово немају право да им суде. Како да нам суде гори од нас? Суд је Отац предао Сину, а не демонима. Уствари, да видимо зашто је уопште принета Христова жртва? Да ли је то откупљење људи од ђавола, како обично мислимо? Ево шта каже о томе свети Григорије Богослов у својој Пасхалној беседи (обратите добро пажњу на ове речи и размислите у чему је поента - да ли у ОТКУПЉЕЊУ или у СПАСЕЊУ - јер то није исто):

"За кога и ради чега се лије та за нас проливена крв - крв величанственог и преславног Бога, и Архијереја, и Жртве. Били смо у власти Злога, продани под грех, ми сластима куписмо себи озледе ропства. А ако се свота за искупљење даје неком другом него оном који нас држи под страховладом, ЈА ПИТАМ: КОМЕ ЈЕ И СА КОЈИМ ПРАВОМ ПЛАЋЕНА ТА СВОТА? АКО ЛИ ЈЕ НЕЧАСТИВОМЕ, КАКВЕ ЛИ УВРЕДЕ! Десни разбојник добија своту искупљења, добија од Бога не само то, него добија и Самога Бога, за своје мучење прима неизмерну плату, за коју би било правично да и нас поштеди. А АКО СЕ ТА СВОТА ПЛАЋА ОЦУ, ОНДА, ПРВО НА КОЈИ НАЧИН? ЈЕР КОД ЊЕГА НИСМО БИЛИ У РОПСТВУ. А ДРУГО ЗАШТО БИ КРВ ЈЕДИНОРОДНОГА БИЛА ПРИЈАТНА ОЦУ КАДА ОН НИЈЕ ПРИМИО НИ ИСААКА ПРИНЕСЕНОГ ОД СТРАНЕ АВРААМА, него је заменио жртвоприношење детета тиме што је уместо људске жртве узео овна. ЗАР СЕ ИЗ ТОГА НЕ ВИДИ ДА ОТАЦ ПРИМА ЖРТВУ НЕ ЗАТО ШТО ЈЕ ЗАХТЕВА, НИТИ ЗАТО ШТО ИМА ПОТРЕБУ ЗА ЊОМ, НЕГО ПО ДОМОСТРОЈУ СПАСЕЊА, И СТОГА ШТО ЈЕ ЧОВЕК ТРЕБАЛО ДА СЕ ОСВЕШТА ЧОВЕШТВОМ БОГА, ДА БИ НАС ОН ИЗБАВИО, САВЛАДАВШИ МУЧИТЕЉА СИЛОМ И ДА БИ НАС ПОЗВАО СЕБИ КРОЗ СИНА, Посредника и Устројитеља свега у част Оца, Којем је он у свему послушан."

Дакле из  ових речи светог Григорија се види да је догађај Христа СПАСЕЊЕ а не ОТКУПЉЕЊЕ. Јер, није Христос дошао да би био Жртва за увређену Божију правду или некаква морална начела и принципе, које су људи прекршили па је неко морао да буде кажњен због тога. То би онда било ОТКУПЉЕЊЕ и таквом богословљу су склони теолози на римокатоличком Западу. Источни оци су нглашавали ОНТОЛОШКИ моменат у догађају Христа - а ту је онда реч о СПАСЕЊУ. Људска природа, односно људи, морали су да се причесте, освештају ЧОВЕШТВОМ БОГА. Зашто? Па зато што је човештво, људска природа, створена и као таква нема живота у себи. Она не може постојати без заједнице са Нествореним, са Богом. Узевши људску природу на себе, Христос ју је учинио управо бесмртном. Том обесмрћеном, обоженом људском природом, како свети каже, ЧОВЕШТВОМ БОГА, човек се мора причешћивати ако жели да има живот вечни. То каже и сам Господ: "Онај ко не једе Тело моје и не пије Крви моје, НЕМА ЖИВОТА У СЕБИ!"

Позвани смо да се причестимо Господом, човештвом Бога, Телом и Крвљу Васкрслог Господа, те да тако будемо удови Његови. Да нас тако, као Тело Свога Сина, Који је наша Глава, препозна Отац небески - дакле, позвани смо на синовство. Онај ко се не причешћује човешштвом Бога, тај није уд Његовог тела и чуће оне страшне речи на Суду: "Идите од мене проклети, НЕ ПОЗНАЈЕМ ВАС!"

Наш одговор на овај богочовечански позив треба да буде СЛОБОДАН, а не да Богу служимо тако што ћемо се застрашивати адским неманима. Таква служба Богу је служба несретног и уплашеног човека, а Бог такве не жели. Наш подвиг, пост, молитва, добра дела и све друге свете врлине, требају да имају за узрок ЉУБАВ ПРЕМА БОГУ, а не страх и смутњу. На тај нас пут позивају и сви наши велики свети оци. Свети Максим Исповедник говори да постоје три врсте хришћана, односно три врсте односа са Богом: РОБ, НАЈАМНИК И СИН. Први Богу служи због страха од казне, други из наде у добру награду, а трећи служи слободно, без икаквог разлога, зато што Бога љуби. Тај  последњи је син Божији, а због таквих је Господ управо и дошао. Како то каже свети Атанасије Велики: Бог је постао човек, да би човек постао Бог, или пре њега свети Иринеј Лионски: Син Божији је постао човек, да би човек постао син Божији.

Дакле, браћо и сестре,учимо се подвигу и свакој другој светој врлини. Али, учимо се да то чинимо слободно јер у нама гори љубав према нашем Творцу и Спаситељу. Зато нема разлога да се ичега плашимо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Brate Aleksandre neka bi Gospod dao da u istini njemu zluzimo, onako kako nas je i pozvao, da se djelima ljubavi i istine spasavamo, u pokajanju i skrsenusti u crkvu Njegovu idemo, i zaista ako zivimo istinski za Hrista, ako sa molitvom trpimo ono sto treba biti za nas nece biti carina i mitarstava mi smo Hristoliki.

Ali ako razvodnjavamo istinu, iz ne znam kojih razloga, ako doprinosimo globalnom hladjenju ljubavi u svjetu, ako ne ljubimo Gospioda kao sto ga Avram ljubljase koji je i svog sina iz ljubavi htjeo da da, ako volimo ovaj svjet vise od Onog neprolaznog Hristovog. Onda smo idealna meta da izgubimo dusu svoju da je pokupe oni koji nevidljeivo gospodare ovim svjetom kao pismo kaze: Sav svjet u zlu lezi.

Ovdje ime nekih koji govore da je Gospoda nas radi stvorio ovaj svjet da bi u njemu uzivali i slicno. Te ljude niko da opomene a to je za njihovu dusu veoma pogubno. Ovaj svjet nije stvoren po volji tvorca vec on je stvoren po potrebi, covjeku nije namjenjen ovakav svjet, ovaj svjet je plod grehopada i uzbunjene cjele vaseljene covjekovim grehopadom. Tako je Gospod dosa da nam projavi bolji svjet nebeski Jerusalem. Gospod Isus Hristos je dosao da nas vrati Bogu ocu i makne slijepilo sa dusa nasih, da nam projavi volju Boziju da nas vrati k Sebi.

TAMA NAJKRAJNJA, PLAC I SKRGUD ZUBA I CRV KOJI NIKD NE SPAVA! PLATA ZA GRIJEH JE SMRT. Nisu li ovo rijeci pisam ni malo lijepe ni malo nadahnjujuce. No oni koji ljube Hrista zaista ovih rijeci ne trebaju da se bolje. Ali ponnovo kazem da li mi ljubimo Hrista kao sto ljubise oci nasi, djelom i svakom vrlinom. Da li vidite da u manastire vise nema podviga, a kad nema podvuga znaci ljubav nasa hladni, da li vidite da u Srbiji godisnje se izvrsi 200000 abortusa... i jos svakakvih nedjela vise nego djela... I kako mislite da cemo se spasiti, ajde kako. O kakvo je pokajanje potrebno svih nas da bi smo se spasili. Za ova nasa nedjela ne znam ni kako svjet ovaj opstaje valjda jos ima pravednika. Iskreno bojim se gdje ce mi dusa i vazdacu se bojati, i savrseni su se bojali.

Kakvu dakle bliskost ima svjetlost sa tamom, ili tama sa svjetloscu. Ubjelimo haljine nase u Hristu Isusu, i opominjimo se svoje tame. Zegledajmo se u tamu duse nase odagnajmo je svjetloscu Hristovom i tada nam duhovi zlobe nece moci nista. Ali reci da mitarstva nema za mene je isto sto i reci djavola nema. Strazimo dakle kao bi u onaj dan moglu pogledati u beskrajnu svjetlost Gospoda i sapsa naseg Hrista. A dao bi Gospoda da za svaki nas Grijeh vidmo kao mudri onu omcu demonsku oko udova nasih koja nas vuce daleko od Hristove svjetlosti.

Tako dakle "Ako je tvoje oko svjetlo cijelo tjelo ce tvoje svijetlo biti, a ako je tvoje oko tamno cijelo tjelo tvoje ce tamno biti"

Svako dobro od Gospoda



Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све то стоји што си рекао. Љубав мора бити делатна иначе је то лукавство и лицемерје. Међутим, што се тиче ђавола и њихових "омчи", неће нас они зграбити - ми им сами хитамо јер их слободно бирамо за своје друштво. Слободно их бирамо јер смо каои они изабрали пут богоотпадништва (све оно што си споменуо, а посебно абортуси). А богоотпадништво је животоотпаадништво, то је смрт.

Тако, ја демоне више видим као одабрано друштво онима који деле њихов поглед на свет, него што су они судије. Нису и не могу бити судије, јер су и сами осуђени.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

????? ?? ????? ??? ? ?? ???????? ???????????.

        8084.gif :cheesy3: :cheesy3: 8084.gif klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap

''ЈЕР САМ УВЕРЕН ДА НАС НИ СМРТ, НИ ЖИВОТ, НИ АНЂЕЛИ, НИ ПОГЛАВАРСТВА, НИ СИЛЕ, НИ САДАШЊОСТ, НИ БУДУЋНОСТ, НИ ВИСИНА, НИ ДУБИНА ,НИ НИКАКВА ДРУГА ТВАР НЕЋЕ МОЋИ ОДВОЈИТИ ОД ЉУБАВИ БОЖИЈЕ, КОЈА ЈЕ У ХРИСТУ ИСУСУ ГОСПОДУ НАШЕМ.'' (Рим. 8, 38-39.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Човек не треба да умре, па да се његова душа тек онда сретне са Богом. Човек хришћанин се среће са својим Господом увек на свакој светој Литургији. Али...Заиста се среће и сједињује са Њим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тако, ја демоне више видим као одабрано друштво онима који деле њихов поглед на свет, него што су они судије. Нису и не могу бити судије, јер су и сами осуђени.

Ne bih rekao da su sudije nego ko je podlozan grijehu i Gospoda nema uz sebe taj ce snjima u druzbu. Samo ne zaboravite kako u covjeka djavoimanog demon boravi, odekle mu ta vlast ako ne zbog grijeha. Tama sa tamom, svetlost sa svetloscu!



Link to comment
Подели на овим сајтовима

Литургија јесте предокус будућег Царства. Међутим, парадоксално ми сада и овде, у Цркви, предокушамо оно што ће се десити, али га заиста окушамо. Освећени Дарови су заиста Тело и Крв Господња, а не симболи Тела и Крви.

Погрешно је схватање што неки људи верују да на небу већ постоји то будуће Царство. Царство, о коме говори Господ, је Царство Бога и човека, богочовечанско Царство. Оно тек треба да се збуде, по Другом Христовом доласку.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

????, ?? ?????? ???? ????? ??? ???????? ??????? ????? ???? ???? ????? ?????? ?? ????, ???? ??? ?? ??? ??????. ???? ? ?? ???? ???? ??????, ??? ?? ? ???? ???????.

Ne bih rekao da su sudije nego ko je podlozan grijehu i Gospoda nema uz sebe taj ce snjima u druzbu. Samo ne zaboravite kako u covjeka djavoimanog demon boravi, odekle mu ta vlast ako ne zbog grijeha. Tama sa tamom, svetlost sa svetloscu!
Molim da se i ovo razjasni... 0110_hahaha

"Видети свет у зрнцу песка,

И небо у дивљем цвету,

Држати бесконачност на длану

А вечност у једном часу"

В.Блејк

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...