Sudbina zajednickih dobara

[florenntina]

0110_hahaha Pa gde nadje ovu fotku majke ti, umrla sam od smeha... Samo ti i Dynablaster mene zezajte, ali ako mi se uskoro ne "posloze kockice" ima da vas jurim da mi pisete rad, pa vi vidite... Ionako, sve sto vise citam, sve sam konfuznija ...Ustvari ne! Ako me nastavite zezati, odoh u komuniste ... 0110_hahaha

[Grizzly Adams]

Видиш да сам опасан кад се наљутим.

Ај сутра ће коментаришемо, да ми не скаче притисак пред спавање...

[florenntina]

Видиш да сам опасан кад се наљутим.

Ај сутра ће коментаришемо, да ми не скаче притисак пред спавање...

Oki. Imas link na prvoj strani, pa procitaj celi clanak ako imas vremena... "Bensice" ja sponzorisem, ako je to problem

[Аурор]

Кад видим да неко помиње тог Мракса одма` ми се смрачи...

Da!

[Иван ♪♫]

...

Karl Marx ...Poput urođeničkog stanovništva Sjeverne Amerike, kapitalisti zaslužuju da izgube svoja prava jer sami ne proizvode nikakvu vrijednost.“

...

Ау, каква је ово изјава!? ,,Заслужују" да ,,изгубе" ,,своја права". Шта значи заслужују? Шта значи изгубе? И то своја права? Како неко може да изгуби своје право? И које је то право? Може му се или одузети или добровољно одрећи.

„Ova logika može zvučati skandalozno, ali upravo je ona bila osnovom Meidnerova plana, predloženog kasnih 60-ih u švedskoj.

...

Središnji je zaključak da kolektivni rad koji sad proizvodi vrijednost mora biti temeljem kolektivnih, a ne individualnih vlasničkih prava.“

У реду, колективна права, али опет неко мора да располаже и управља стеченом вредношћу, зар не, и да је расподели онима који су својим радом омогућили тај добитак. Е сад питање: како ће је расподелити? Не доприносе сви исто. Е сад, ко је тај који ће то праведно да расподели? Ако је то власник посла, онда му и није одузето никакво право, зар не, јер сам располаже стечном добити.

Али мислим да разумем мотивацију: то је осећај неправде, јер радници раде тешко, на неким пословима и здравље угрожавају, а само врх убира кајмак. У Аметрики неке компаније деле акције својим запосленима. То је поштено зар не?

U protivnom, po Marksu

...

Kapitalistička proizvodnja razvija, dakle, tehniku i kombiniranost društvenog procesa proizvodnje samo istovremenim potkopavanjem izvora svakog bogatstva – zemlje i radnika.” “Ova je „tragedija“ nalik onoj koju opisuje Hardin, ali logika iz koje proizlazi potpuno je različita.“

„Nasilni neoliberalni napadi na prava i moć organiziranog radništva, koji su od Čilea do Britanije počeli 1970-ih, sada su pojačani drakonskim globalnim planom štednje koji od Kalifornije do Grčke uključuje gubitke u vrijednosti imovine, stečenih prava i primanja za većinu stanovništva, zajedno s predatorskom apsorpcijom nekoć marginaliziranih populacija u dinamiku kapitalizma. Živeći s manje od 2$ dnevno, ovom populacijom od više od 2 milijarde ljudi danas se ovladava mikrokreditima kao „najbjednijom od svih vrsta kredita za one koji si ih ne mogu priuštiti“ da bi se od nje izvlačilo bogatstvo (kao što se dogodilo na američkom tržištu nekretnina kroz predatorske kredite bez garancija, nakon čega su uslijedili bankroti), sve kako bi se pozlatilo tajkunske dvore. Zajednički okoliš nije ništa manje ugrožen, sve dok predložena rješenja poput trgovine pravima na proizvodnju ugljikovog dioksida i novih tehnologija zapravo predstavljaju pokušaj da se izlaz iz problema nađe uz pomoć istih alata akumulacije kapitala i spekulativne tržišne razmjene koji su nas i uvalili u nevolje.“

Ово да су радници често искоришћавани је нажалост тачно.

Неки другари овде кажу да ако му је пружен посао онда није искоришћен, већ му је учињено добро. Такође кажу да држава треба да штити живот, слободу и имовину. Е овде је неконзистентност. Шта је са здрављем? Шта ако посао угрожава здравље човека, који је у својој сиротињи морао да га прихвати?

Dakle, po David Harvey-u „ posljedična se šteta može ublažiti samo socijalizacijom viška proizvodnje i distribucije te uspostavom novog zajedničkog bogatstva otvorenog svima“.

Стварно не знам шта да мислим по овом питању. Шта то значи заједничко богатство? Како можемо бити власници нечега и ти и ја? Морамо поделити ако хоћемо да користимо? Или да не користимо уопште ако не можемо да поделимо, лепо претворимо у национални парк и уживамо у природи .

[Juan Valdez]

Ја не разумем овај текст. Мислио сам да је тема ”заједничка добра”, а не видим како фабрика коју је направио један човек или мања група људи може да буде заједничко добро. Таква врста социјализма је опоробана и чини ми се да врло слабо функционише (у нјамању руку), а није ни праведна. Друго је питање заштита на раду и ту се слажем са социјалистичким приступом заштити путем закона (боље несавршена регулација, него суманути преузедник одрешених руку, који има моћ над сиротињом која де факто нема други избор), али никако да се власнику одузима имовина и даје радницима, већ да се власник натера да раднике третира као људе, а не алатке. Зар не би требало тема да буде сконцентрисана око шума, река, путева, пруга и сличног, што су стварно заједничка добра, а не око фабрика?

[Иван ♪♫]

А да, па чему имамо да захвалимо на ограниченом радном времену - држави, закону, барем где се поштује... (ово је само мала дигресија, Ивице, враћамо се на планине, шуме и остала природна добра одмах )

[Grizzly Adams]

А да, па чему имамо да захвалимо на ограниченом радном времену - држави, закону, барем где се поштује...

Pa nije bas tako. Da ljudi nisu u stanju da za kratko vreme naprave sve sto im treba u toku dana, tu nikakav zakon ne bi mogao da pomogne. Za mogucnost da radimo krace vreme treba da zahvalimo unapredjenju produktivnosti.

[florenntina]

Tema jeste problem efikasnog upravljanja zajednickim dobrima i to kako prirodnim resursima (sume, reke, mora) tako i kulturnim i intelektualnim dobrima (znanje, genetski materijal, kulturno nasledje) na nacin da se da se osigura njihova dugoročna raspoloživost. E sad.. Harvey smatra da sustina problema zajednickih dobara ne lezi samo u njihovoj iscrpljivosti vec pre svega u individualizaciji vlasnickih prava nad njima.

Zato se on "vraca u fabrike" kao plastican primer mesta gde nastaje (visak) vrednost (kao sto je npr. jedan velegrad "fabrika" koja stvara neke socijalne i dr. vrednosti). Naime, preduzetnik ima ideju+novac i udruzeno sa radnikom koji ima rad+znanje proizvodi visak vrednosti. Ovaj visak vrednosti kao plod udruzenog delovanja preduzetnika i radnika ne bi, po njemu, trebao da bude predmet individualnih prava (preduzetnika) vec kolektivnih prava (radnika+preduzetnika).

Na ovaj nacin on pokusava pokazati nekonzistentnost liberalista cija je osnovna ideja da pojedinci koji ne proizvedu vrijednost nemaju prava na vlasništvo. "Razvlaštenje urođeničkog stanovništva u Sjevernoj Americi od strane „produktivnih“ kolonista, primjerice, bilo je opravdano jer urođeničke populacije nisu proizvodile vrijednost". U tom smislu, sledeci ovu ideju, Harvey dalje dolazi do zakljucka da bi onda, po istoj logici, i kapitalisti trebali da izgube ekskluzivna prava nad proizvedenim viskom vrednosti jer sami ne proizvode taj visak vrednosti...

Dakle, krajnje pojednostavljeno, postavlja se sustinski pitanje ko je i ko bi trebao biti vlasnik zajednickih dobara. Ko bi o njima najbolje brinuo, najefikasnije upravljao. Da li bi to trebalo biti lokalno stanovnistvo kako pokazuje Ostromova na nekim primerima ili pak kolektiv/drzava ili preduzetnik? Ko ima prava biti vlasnik?

U nekim slucajevima npr. neka vrsta "ograđivanja" je najbolji način da se očuvaju dragocjena zajednička dobra. "Primjerice, zaštita bioraznolikosti i kulture urođeničkog stanovništva u Amazoni kao dijela našeg globalnog prirodnog i kulturnog zajedničkog dobra zahtijevat će drakonski čin ograđivanja. Njega će gotovo sigurno morati poduzeti državna vlast, a protiv filistejske demokracije kratkoročnih novčanih interesa koji pustoše zemlju nasadima soje i uzgojem stoke. Ali u ovom primjeru može doći do drugog problema: možda će se istjerivanje urođeničkog stanovništva iz njihovih šuma ocijeniti nužnim radi očuvanja bioraznolikosti. Jedno zajedničko dobro, drugim riječima, možda će morati biti zaštićeno na račun drugoga."

[florenntina]

Mene zanima kako neoliberalisti gledaju na ovaj problem? Koji bi po njihovoj teoriji bio najefikasniji nacin upravljanja zajednickim dobrima i predmet kojih vlasnickih prava bi ona trebala biti?

[Justin Waters]

Харви прави грешку што сматра да власник капитала, и његов радник заједно доприносе стварању виша добра. Не доприносе. Ако радник склапа ајфон, и ајфон се добро продаје и тиме ствара вишак вриједности која би по Харвију требала бити расподјељена као заједничко добро, он ту онда дебело гријеши, јер размишља на моделу 19 вијека. Ем погрешно ем застарјело. Наиме Еплови производи се добро продају не зато што неко цијени рад радника који склапају телефон, него због тога што се људима свиђа еплов производ. Људима се свиђа еплов призовд зато што има добру финалну обраду и што добро функционишу. Еплови производи су иначе релативно скупљи у односу на конкуренцију и познато је да је Епл успио на неки начин да убједи људе да је имати Мек, посједовати нешто екслузивно и префектно. Дакле поред добре финалне обраде производа, друга заслуга што се Епл производи добро продају припадају управо власнику капитала и његовим извршним менаџерима који се брину за тај дио посла одрађујући добар маркетинг. Добра воља власника капитала да подијели акције својим радницима је једно, ла и то постоји итекако, али друго је и потпуно недопустиво да нека виша сила одузме тај вишак вриједности и расподјели их на раднике...као што рече Ивица такав модел социјализма је покушан и пропао, и не само да је био пропао него се показа о деструктивним.

Са друге стране заједничка добра су пре свега природна богатства и о њима треба наравно водити рачуна тако што ће њиме да управа држава, или у другом степну, да управља приватник али под надзором државе.

[Иван ♪♫]

Pa nije bas tako. Da ljudi nisu u stanju da za kratko vreme naprave sve sto im treba u toku dana, tu nikakav zakon ne bi mogao da pomogne. Za mogucnost da radimo krace vreme treba da zahvalimo unapredjenju produktivnosti.

Нисам износио критику, већ констатацију: закон одређује 8-часовно радно време.

[Grizzly Adams]

Харви прави грешку што сматра да власник капитала, и његов радник заједно доприносе стварању виша добра.

Па да, радник и предузетник нису "партнери". Њихов однос није настао тако што су заједно замислили бизнис па уложили рад/капитал и ушли у ризик равноправно. Овде имамо ситуацију да је предузетник замислио производ, ушао у лични ризик, обезбедио све што је за пословни процес потребно (а то је много више од "склапања" производа), па онда понудио другима "радна места" у том процесу. Где они не сносе никакав лични ризик, већ само добијају надокнаду за свој рад.

Чудно резонује тај Харви... .mislise.

[Crveni Baron]

Па да, радник и предузетник нису "партнери". Њихов однос није настао тако што су заједно замислили бизнис па уложили рад/капитал и ушли у ризик равноправно. Овде имамо ситуацију да је предузетник замислио производ, ушао у лични ризик, обезбедио све што је за пословни процес потребно (а то је много више од "склапања" производа), па онда понудио другима "радна места" у том процесу. Где они не сносе никакав лични ризик, већ само добијају надокнаду за свој рад.

Чудно резонује тај Харви... .mislise.

Ako je to iskljucivo njegov licni rizik onda OK. A ako je i rizik banke-stednih uloga gradjana koje posle u slucaju gubitka-bankrota drzava pokriva dostampavanjem novca-inflacijom na racun tih istih gradjana-radnika onda se ne radi o "licnom riziku" vec partnerskom odnosu izmedju preduzetnika i radnika-stedisa.

[florenntina]

Харви прави грешку што сматра да власник капитала, и његов радник заједно доприносе стварању виша добра. Не доприносе...

Дакле поред добре финалне обраде производа, друга заслуга што се Епл производи добро продају припадају управо власнику капитала и његовим извршним менаџерима који се брину за тај дио посла одрађујући добар маркетинг. Добра воља власника капитала да подијели акције својим радницима је једно, ла и то постоји итекако, али друго је и потпуно недопустиво да нека виша сила одузме тај вишак вриједности и расподјели их на раднике...као што рече Ивица такав модел социјализма је покушан и пропао, и не само да је био пропао него се показа о деструктивним.

Са друге стране заједничка добра су пре свега природна богатства и о њима треба наравно водити рачуна тако што ће њиме да управа држава, или у другом степну, да управља приватник али под надзором државе.

Slazem se za "komunizam" ali s druge strane, i ti "izvrsni direktori" su nekakvi radnici zar ne?

I sta ako sutra preduzetnik odluci proizvoditi epl sa drvenim okvirom iz nekog razloga, pa krene u organizovanu secu suma Amazonije? Kolektiv, koji je ucestvovao u stvaranju vrednosti zahvaljujuci kojoj preduzetnik sada ima moc odlucivanja, nece moci ucestvovati u toj odluci, zar ne? I mogu li ja posle tuziti tog preduzetnika zato sto mi zbog klimatskih promena sneg pada u sred maja i nanosi ogromne stete i ljudske zrtve ili zato sto se moram seliti iz Amazona jer nemam vise gde uzgajati zivotinje i od cega ziveti? Ili jos bolji primer...

Ako ja kao autor jednog naucnog clanka zelim da ga ucinim dostupnog "svima" jer npr. smatram da nisam sama zasluzna za njega vec svi koji su ucestvovali u njegovom stvaranju kako prethodni naucnici tako i moji profesori, socijalno, kulturno nasledje itd..., ko je onda drzava da naplacuje i ogranicava pristup tom clanku (npr. skorasnja afera sa "Anonimusima")?