Присуство православних и причешћивање на Богослужењима у РКЦ-и

[nishizawa]

Видим како су прошле Грчка, Бугарска и Румунија..

А Бугари и Румуни нам и нису нека Браћа...

Ја сам само навео пример екуменизма који није по дефолту Црквеног карактера ..већ и политичког..

?!?!?!?!?!

О чему ти причаш, човече?

Ти си тотално побркао неке основне појмове...

Јесу ли по теби Румунска, Грчка и Бугарска Црква Православне Цркве, и да ли се код њих можемо причешћивати, обзиром да су Румунија, БУгарска и Грчка у ЕУ?

[Михајло]

Ја само наводим пример екуменизма кроз ЕУ интеграције у сарадњи са Фондацијом „Конрад Аденауер“ и „Центром за европске студије“.

Где деловои СПЦ-а имају блиске контакте...са чиновницима из ЕУ...

Е сада што је теби проблем што то нису артемити...шта да ти кажем!

[nishizawa]

Каквог црног екуменизма, знаш ли ти уопште о чему причаш?!

Какве везе имају евроинтеграције са екуменизмом, и какве везе има оно што је рекао Биговић у чланку који си навео са екуменизмом?! Ко је игде поменуо екуменизам, или било шта што са екуменизмом има везе?!

Да ли си уопште прочитао чланак, или онако насумице пљујеш и оптужујеш?

[И.стојковић]

Брате Михајло, молим Те најискреније, да не спамујемо ову тему, јер је заиста битна.

Брате Нишизава, не видим некакав посебан разлог да наводиш заблуделу браћу и сестре у Христу, због којих се свим искреним православцима срце цепа, и за које се сви молимо да се врате мајци Цркви. Хвала ти за остали део одговора, али из њега нисам добио одговор на моје питање:

Да ли свештенство и монаштво СПЦ-а (не епископи) може својом вољом да и молитвено присуствује Богослужењима у храмовима римокатоличке цркве. Твој одговор је обрнут смер.

[И.стојковић]

Опрости Нишизава, прочитао сам сад да си већ дао одговор....

[И.стојковић]

Како је Твоје мишљење, док чујемо евентуално и остале, и по следећем:

Када знамо какав нам је долазак на Литургије, као и ниво знања једног броја православних који долазе на Литургије, да ли је одржавање "добросуседских односа", како ти кажеш, толико битан разлог, да свештеник Недељом не буде у својој парохијској Цркви,у време Литургије, већ на Богослужењу у римокатоличком храму? Из Твог писања претпостављам да си и сам будући свештеник, па ме заиста занима Твој став.

[Благовесник]

Црква сабрана око римског епископа каже да њени чланови имају право да приме Свето Причешће у нашим канонским православним црквама, чиме признају и исповедају да имамо валидну благодатну и свету тајну сједињења са Христом.

Ово је од скора дозвољено и члановима тзв. несторијанске цркве тј. Асирске цркве истока (раније познате као - Црква истока, чији је нпр. причасник био и светац са мог аватара, иначе то је и наш светитељ).

Међутим, сабрање православних цркава којем ми припадамо строго забрањује присуство католичким мисама ради учествовања у Светој тајни Причешћа. Само присуство, колико је мени познато, никоме није забрањено.

Иако су остала хришћанска сабрања која не припадају нашим православним црквама,

мањкава и без благодатне пуноће, ипак цео свет преко њих као преко 5 чула опипава Христа тј. упознаје се са Богом (Христом тј. Светом Тројицом) и Божијом вољом (тј. св. еванђељем).

Због тога мислим да између пет хришћанских сабрања:

1) Источно православних цркви,

2) Оријентално православних цркви,

3) Католичке или Римокатоличке цркве,

4) Асирске цркве истока, и

5) Традиционалних цркава протестантизма,

треба да постоји видљивија пројава и чвршћи облик јединства него што је то данас.

Још је рано за савршено јединство (тј. заједничко Причешћивање),

али јединство у синхронизованој и заједнички организованој мисији евангелизације света

и међусобног помагања на разним пољима, и препознавања браће и сестара по вери у Христа, у Свету Тројицу,

треба да постоји и да се још више и искреније продубљује и развија.

Особито је важно да у зближавању не учествује само клир, већ и обичан хришћански свет тј. лаици.

[Zawisza]

Kod nas katolika je to rešeno, kanonima pa kanon 844 paragraf 1 i 2 kaže:

»Katolički služitelji dopušteno podjeljuju sakramente samo katoličkim vjernicima, koji ih isto dopušteno primaju samo od katoličkih služitelja« (kan. 844 § 1 i 2)

Izuzetak ovog pravila je samo u posebnim prilikama:

»Kad god to traži potreba ili savjetuje istinska duhovna korist i samo ako se izbjegne pogibelj zablude ili ravnodušnost, vjernicima kojima fizički ili moralno nije moguće doći do katoličkog služitelja dopušteno je primiti sakramente pokore, euharistije i bolesničkog pomazanja od nekatoličkih služitelja čije Crkve imaju valjane spomenute sakramente« (§ 2).

Euharistija je najviši izraz zajedništva i međusobna pričešćivanja protivilo bi se samom značenju euharistije.

Prisustvo liturgiji nije isto što i pričešćivanje a ukoliko se katolik nađe u pravoslavnom kraju, sasvim je normalno da u nedjelju ode na misu u pravoslavnu crkvu . S obzirom da je tamo prisutan živi Hrist pod prilikama hleba i vina, sigurno je da je za nas katolike i pravoslavna crkva sveta.

Inače, svaki prostor u kome neko moli za mene je vredan poštovanja.

[И.стојковић]

Брате Вељо, потпуно се слажем са Тобом да је врло битно чинити све што је у нашој моћи на сједињењу хришћана, но мислим да пасивност црквених великодостојника, пре свега у нашој православној цркви, доводи до различитих тумачења која је граница која се у овом тренутку не би требала прелазити. Таквом инфериорношћу омогућује се простор у коме је врло лако оствариво неразумевање међу ионако и већ збуњеним мирјанима, што за последицу има стварање т.зв. "струја" у телу Мајке Цркве.

Дружељубивост и солидарност потпуно је могуће и потребно остваривати, како међу хришћанима, тако и међу свим људима. Самим тим није неопходно, бар за сада, својевољно без одлуке епископа, тумарање по тумачењима око заједничких Богослужења. Чак сам мишљења, да би различите световне манифестације које би заједно организовали хришћани, а у смислу неког хуманог циља, биле помоћ дијалогу који се води на нивоу црквених великодостојника. У тако некаквим дружењима заиста ће се пројавити љубав и разумевање, много раније и много снажније, као плодна подлога за будућа заједничка Богослужења, него самосталним иницијативама заједничка Богослужења у овим незнавеним временима.

[И.стојковић]

Хвала Завиша на одговору, а молио бих да ми кажете и Ваше мишљење о следећем:

Да ли постоји разлог због кога би Ви уместо у на мису у Вашем храму, дошли код нас на Литургију?

[nishizawa]

Како је Твоје мишљење, док чујемо евентуално и остале, и по следећем:

Када знамо какав нам је долазак на Литургије, као и ниво знања једног броја православних који долазе на Литургије, да ли је одржавање "добросуседских односа", како ти кажеш, толико битан разлог, да свештеник Недељом не буде у својој парохијској Цркви,у време Литургије, већ на Богослужењу у римокатоличком храму? Из Твог писања претпостављам да си и сам будући свештеник, па ме заиста занима Твој став.

Нисам будући свештеник, ја сам најобичнији вероучитељ.

А твоје питање је, по мом мишљењу, више техничке него суштинске природе. Ако будеш једини свештеник у твојој цркви, свакако да ћеш гледати да одсуствовање саЛитургије сведеш на најмању могућу меру. А ако вас буде неколицина, за такве активности ће и бити више простора. Уосталом, као свештеник ћеш имати и годишњи одмор, и тада ћеш одсуствовати са Литургије не због остваривања добросуседских односа, већ да би отишао са породицом на море, или да обиђеш родбину...

И попови имају душу...

[И.стојковић]

Брате Нишизава, требао би као вероучитељ бити пажљивији у читању,( ), јер би видео да сам се још у првим постовима оградио од периода годишњих одмора, викенда и слично, већ прецизно навео пример, да те Недеље, само није началствујући. Е сад да још мало "заљуљам чамац". Замисли пример, Не само да не саслужује Литургију са братом својим у храму, већ са собом евентуално поведе и своје парохијане на Богослужење у римокатоличком храму. Да ли би и чиме тако некакав чин оправдао, кад знамо шта нас Св. јован Златоусти учи и о одласку на Литургију у парохију која није наша (опет подсећам не говорим о периодима годишњих одмора, боловања и слично)?

[Zawisza]

Хвала Завиша на одговору, а молио бих да ми кажете и Ваше мишљење о следећем:

Да ли постоји разлог због кога би Ви уместо у на мису у Вашем храму, дошли код нас на Литургију?

Ne postoji razlog. Ako imam moju crkvu zašto bih išao kod Vas na Liturgiju?

E sad je specifičan slučaj lično kod mene. Ja sam češće tamo gde nema katoličke crkve, pa normalno da sam kod pravoslavaca i ne mogu biti taj "reprezenativni primerak".

Ima tu još i potreba kad ste dugo otsutni, stvara se navika, ja volim tu mističnost i mirise Vaših Hramova pa odem kad god sam u prilici a da naravno ničim ne zapostavim moju zajednicu.

Evo u ovu crkvu na slici:

[И.стојковић]

Хвала Завиша на искрености, и потпуно се слажем са Вама. Сад се поставља ново питање, пред православне: иако сте за сада само Ви од браће римокатолика потпуно искрено изнели Ваш став, скоро сам сасвим сигуран да би идентичан одговор добио и од Каје и од свих осталих. Који је онда разлог да православни имају мишљење да ће недоласком у своју Цркву на Литургију и одласком на Богослужење у римокатолички храм, учинити ишта добро у смислу превазилажења ужасне поделе од пре приближно 1000 година, или учинити ишта да се Христос обрадује, ако такво мишљење немају и браћа и сестре из "другог плућног крила" Цркве, како неки воле да кажу?

[nishizawa]

Брате Нишизава, требао би као вероучитељ бити пажљивији у читању,( ), јер би видео да сам се још у првим постовима оградио од периода годишњих одмора, викенда и слично, већ прецизно навео пример, да те Недеље, само није началствујући.

Одговор није био упућен мени, па га зато и нисам најпажљивије ишчитао...

Е сад да још мало "заљуљам чамац". Замисли пример, Не само да не саслужује Литургију са братом својим у храму, већ са собом евентуално поведе и своје парохијане на Богослужење у римокатоличком храму. Да ли би и чиме тако некакав чин оправдао, кад знамо шта нас Св. јован Златоусти учи и о одласку на Литургију у парохију која није наша (опет подсећам не говорим о периодима годишњих одмора, боловања и слично)?

Ако би за то постојао конкретан разлог и повод (нпр, позив да се присуствује прослави празника којем је посвећена католичка црква која је у том месту), верујем да би то било ОК, али опет уз ограду - не да би учествовали на римокатоличком богослужењу, већ да би истом присуствовали као гости. И свакако да тако нешто не би требало да буде стална и редовна пракса.