Рим - Петар или Павле?

[jermel]

Да ли је било питање:

зашто у Посланици Римљанима нема Петра у поздравима упућеним Римској цркви

(многим значајним личностима ове по-месне цркве послани су поздрави из Коринтске цркве)?

На крају посланице Римљанима Павле поздравља скоро 30 појединаца, Али ни једном једином речју не спомиње апостола Петра.

Поздраве упућује 55 или 56 године.

зашто не спомиње Петра који би по тим причама увелико требао да буде у Риму и то као Епископ?

[Дика Израиљева]

Вероватно је апостолски корифеј Петар отишао у Рим да би тамо својим ауторитетом који је имао у раној Цркви

реши спор и проблеме које су у тамошњу помесну цркву унели гностици (а можда Симон маг, који је био архи-гностик,

заиста као што је остало у сећању Цркве, пренео своје деловање у Рим,

те зато тамо одлази онај који је некад повукао своју анатему са њега, јер је овај рекао корифеју да се каје и замолио да се повуче анатему са њега). Такође, и због стратешке важности Рима у то време!

Све се поклапа. Утврдивши веру, тамо га затиче гоњење од стране Нерона.

Покушава да се склони, бежи од гоњења на безбедно, са жељом да остане у животу и настави бригу над хришћанима у Римској цркви која је сада била у највећим искушењима од свих. На месту Ватикана била је главна насеобина римских хришћана и предстојатељска катедра. Апостол Петар посматара одвођење на погубљење римских хришћана, сећа се - Кво вадис, Домине? (Куда идеш, Господе?) - питања које му је поставио када је Овај устао од Тајне вечере и кренуо пут Голготе, на Крст. Имајући православно поимање еклесиологије тј. евхаристијску еклесиологију, види Христа који иде поново да страда.

И као предстојатељ сабрања стаје, и одлази на КРСТ (обрнути крст, јер се сматра недостојним да умре као Господ Христос)-.

Посланица Ефесцима Св. Павла је, између осталог, разоружавала гностицизам, као и Колошанима, гдје се гностицизам чвршће и укоријенио...ташко да је Петар био бољи апологета (у реторичком смилу, а реторика је умјетност наговарања других) од Павла. Не Петар него било ко и у то вријеме, и у сва времена до свршетка свијета, није и неће надмашити Светог Павла који је живо оруђе Ријечи Божје.

Што се анатеме тиче, Симона је и Павле, ако је било нужно, могао а "преда сатани да се мучи тијело не би ли се душа спасила".