РЕЧНИК ПРАВОСЛАВНЕ ТЕОЛОГИЈЕ

[sqny]

Ko su kapodokijanci - verovatno sam napisao pogresno ali valjda razumete pitanje?

[Aquilius Cratus]

  Цитат

Ko su kapodokijanci - verovatno sam napisao pogresno ali valjda razumete pitanje?

Kapadokijci ili Kapadokijski oci

  Цитат

Kapadokijski oci su značajne ličnosti u istoriji hrišćanskih crkvenih otaca, za čiju teologiju mnogi u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi smatraju da je superiorna u odnosu na antičku filozofiju. U "kapadokijske oce" ubrajaju se Vasilije Veliki, Grigorije Niski i Grigorije Nazijanski, carigradski patrijarh. Oni su nastojali da pokažu kako hrišćani mogu na ravnoj nozi raspravljati sa obrazovanim paganima u grčkom svetu te da hrišćanska vera, premda usmerena protiv mnogih ideja Platona, Aristotela i drugih grčkih filozofa, predstavlja gotovo naučni pokret u čijem se središtu nalazi zacelivanje ljudske duše i njegovo sjedinjenje s bogom, a što se najbolje ogleda u konceptu monaštva. Ova tri "kapadokijska oca" značajno su doprinela definisanju Svetog trojstva na drugom vaseljenskom saboru 381. godine i nikejskog simbola vere koji je na tom saboru formulisan.

Vasilije Veliki

Vasilije iz Cezareje (330–379), nazvan Veliki, prvi je u redu velikih pisaca i učitelja koje zovu crkvenim ocima, pa se i ta književnost zove patristička. Rodio se kao sin uglednog retora, paganina, a hrišćaninom ga je učinila majka. U Akademiji u Atini upoznao je Grigorija iz Nazijanza sa kojim je zatim neko vreme živeo u pustinji, a onda je postao arhiepiskop u rodnoj Cezareji Kapadokijskoj. Ostavio je dva krupna dogmatska spisa: Protiv Evnomija i O svetom duhu, gde precizira učenje o Svetom trojstvu, ali rešava i neka gnoseološka pitanja u teološkom smislu. Takođe je napisao preradu Liturgije i monaška Pravila, homilijarno tumačenje Svetog pisma (Šestodnev i dr.) te veliki broj pisama. Sačuvan je i njegov govor upućen mladima o tome koje koristi mogu imati od proučavanja starogrčke književnosti: tu je svoje prihvatanje antičke grčke književnosti obrazložio tvrdnjom da je ona korisna gde god podupire i razvija moralne vrednosti. Vasilijev grčki jezik je pod uticajem druge sofistike, sa obilnom primenom retorskih stilskih sredstava.

Grigorije iz Nazijanza

Vasilijev prijatelj Grigorije iz Nazijanza (oko 338–390) je nakon života u pustinji postao episkop Nazijanza u Kapadokiji a zatim kratko vreme bio i arhiepiskop Carigrada. Kao crkveni radnik bio je manji od svog prijatelja, ali ga kao književnik nadmašuje. Bio je izvrstan govornik, izraz mu je snažan i slikovit. Pisao je crkvene govore (homilije), pisma i pesme. Vizantinci su ga nazivali "hrišćanskim Demostenom". Pesnička inspiracija Grigorijeva služila je i kasnijim crkvenim pesnicima kao izvor za vlastita nadahnuća (npr. Jovanu Damaskinu, Kozmi Majumskom i drugima). Svu svoju teologiju izrazio je kroz čista književna ostvarenja, traktate nije pisao (Besede o Logosu, Pesma o sebi). U govoru O bekstvu (od episkopske dužnosti) daje idealnu sliku duhovničke službe.

Grigorije iz Nise

Mlađi brat Vasilija Velikog, Grigorije iz Nise (335–oko 394), episkop u maloazijskom gradu Nisi, plodniji je kao pisac i najveći filozof među Kapadokijcima. Njegova Velika katiheza jeste, posle Origenovog dela O načelima, jedna od prvih teoloških sistematizacija, a u spisima Protiv Evnomija, Protiv Apolinarija i Protiv duhoboraca, zatim u epistolarnom spisu Avlaviju – o tome da nema tri boga, i najzad Protiv sudbine i dijalogu O duši i vaskrsenju, razvija jedan krupan teološki sistem, oplođen pored neoplatonizma i autentičnim Platonovim idejama. U delu Grigorija Niskog oseća se književnoistorijski kontinuitet jedne tradicije koja polazi od Origena. Kao i u delima Atanasija, Vasilija i Grigorija iz Nazijanza, u spisima Grigorija Niskog raspoznaje se i jedan drugi tip teološke književnosti, literatura obuzeta moralnim i psihološkim problemima asketskog preobražaja ljudskog bića. Grigorije Niski, zajedno sa Grigorijem iz Nazijanza, unosi u teologiju i neke pojmove koji će bitno uticati na razvoj koncepcija istočne monaške mistike, kao što je pojam "oboženja" i sl.

[PD]

  Цитат

Много ми ово значи, хвала!

Такођер  4chsmu1

[Guest - . . .-]

Развијању једног хришћанског и православног разумевања наших живота у Цркви, понекад може помоћи откривање истинског значења оних речи које изгледају јасне и уобичајене, али се често погрешно схватају.
Једна од таквих речи је и „парохија" која (исто тако) у различитим варијантама постоји и у другим језицима (парохија, парафија).

ПАРОIKIА

Њоме се од најранијих хришћанских времена означавала локална хришћанска заједница. Као таква, појављује се и у списима Отаца Цркве као и у канонима првих Сабора. Изворна грчка реч је ПАРОIKIА и она значи „привремено" или „друго по важности" обитавалиште. Вечни Дом, Кућа, увек се означава као ОIKОС.

За хришћане, овај Дом је Царство Божије, Храм у коме Бог борави, Нови Јерусалим. Бог, међутим, све док се тамо не нађемо, за нас на земљи установљује привремени дом - скинију (шатор) у којем Исус, Оваплоћени Логос живи са нама у Духу Светоме, као што је, такође, живео и са Јеврејима у пустињи, када су путовали у Земљу Обећања. Али, у Старом Завету је ово божанско присустао у Скинији било само симболички изражено кроз Ковчег Завета. У Новом Завету заједничарење са Богом је непосредно и реално у Телу и Крви Христовој. Зато нас парохија, ПАРОIKIА, приводи Дому. Али она овоме може да послужи само уколико ми у њој не гледамо наше достигнуће, „наш понос" или - још горе од тога - национални клуб усмерен ка „сталном насељењу" у ОВОМ свету, далеко од Царства.

САМИ СЕБЕ ПРУЖАМО БОГУ

Парохија је место у којем ми сами себе пружамо Богу, помажемо друге људе, постајемо чланови Цркве Божије, која је позвана да спасава не само нас појединце, породице или (друге) групе (људи), него васцели свет, уводећи га у надолазеће Царство.
Такво је значење и толика је важност коју је Црква дала овој једноставној и уобичајеној речи: парохија. Можда би требало да о овоме размислимо пре но што одемо на неки парохијски скуп (Богослужење) или седницу.

Јован Мајендорф: „Визија Јединства", преузето из часописа Искон, бр. 3




*************

У текстовима Новог Завета, у текстовима Светих Отаца и у Литургијским текстовима до данас важећим у Православној Цркви скривено је присутно једно мистичко али реално поистовећење Литургије и Парохије. Наш назив "Парохија", или "Парокија" - грчки Παροικία - врло је карактеристичан и одаје древно црквено самосазнање о потпуној Цркви Божјој која привремено "борави" (παρ-οικει) у дотичном месту у овом свету. То је бољи назив неголи назив "нурија" (грчки - ενορία), који означава ограничену црквену јединицу, непотпуну и несамосталну, управо онакву каква je данас наша парохија, која је међутим оваква постала тек у III веку. Стара Црква је Парикијом називала месну, локалну Цркву, и то као потпуну и самосталну црквену заједницу, увек и обавезно са Епископом на челу, и увек једну и јединствену у дотичном месту. Када су у III веку настале парохије као данашње формације, тј. као делови једне локалне Цркве, оне су ипак и тада и све до данас остале онтолошки зависне од свога Епископа, од епископалне Цркве (због чега се отада само једна црквау дотичном месту назива саборна или катедрална црква), то јест парохије су остале зависне од Епископа и епископоцентричне организације Цркве, jep je Црква са Епископом на челу догматска и канонска, тј. стална и непроменљива структура Цркве Божје (док остале административне организације Цркве, као: архиепископска, митрополитска, патријарашка, аутокефална нису догматске структуре, нису онтолошке jep нису литургијске, и зато су променљиве структуре, и кроз историју Цркве су се мењале). Речено језиком савремених православних богослова, стара Парикија, тј. данашња Епископија (и тек онда унутар ње епископоцентрична, тј. битно од Епископа зависно организована парохија) јесте непроменљива, евхаристијска, литургијска структура Цркве, док су друге неевхаристијске структуре Цркве променљиве. Узгред речено, у овој еклисиолошкој тачки се и налази битна разлика између нас Православних и римокатолика у схватању Цркве, али то је питање за себе.

Епископ Атанасије Јевтић

[Guest - . . .-]

Стигли смо до:

М

међучасје - кратка служба која се чита и пева између часова

метаније (грч.) - поклони који се чине приликом изговарања појединих молитава

метимон (грч.) - "С нама (је Бог!)", псалмска песма која се пева на великом повечерју; отуда: велико повечерје (павечерњица)

минеј (грч.) - месечник, богослужбена књига са песмама за сваки дан у месецу (службени м.) само за веће празнике (празнични м.) или за типове светих (општи м.)

миро (грч.) - свето или освећено уље; миомирисно уље које чудесно истиче из светих моштију

мошти - посмртни остаци светаца, чувани и поштовани као предмет посебног црквеног и народног култа

муж - човек; одрастао, зрео мушкарац

Н

намесник - наследник престола, престолонаследник

напаст - невоља; искушење

наследство - наследници, потомство

наставник - водитељ, руковођа

невештаствен - нематеријалан, бестелесан, духован

несмислен - који је без разума, безуман, луд

ништ - сиромашан

О

обитељ - манастир

обличити (обличавати) - укорити, окривити; укоравати, окривљавати

образ - лик, обличје; монашки чин (мали и велики, анђелски, апостолски, грч. схима)

оваплотити се - отеловити се, постати човек од крви и меса (за Сина Божјег), према Јн. 1, 14.

озлобљен - упрошћен, оштећен, опустошен

октоих (грч.) - осмогласник, богослужбена књига са црквеним песмама различитог жанра, груписаним за певање по "гласовима", којих је у византијској музици осам

омити - опрати, спрати

општежиће - монашка заједница, манастир (грч. киновија), заснован на строгој дисциплини заједничког живота, молитве и рада под руководством игумана

отац - монах; назив којим се ословљава монах или свештено-монах и уопште црквени свештенослужитељ

отачаство - земља отаца, отаџбина; очевина, посед отаца; постојбина

отачаствољубац - онај који љуби своје отачаство

отпуст - благословна молитва којом се црквена служба завршава

П

параклитик (грч.) - богослужбена књига, врста октоиха (осмогласника)

парик (мн. парици) (грч.) - зависан сељак у Византији; у средњовековној Србији - меропах

планина - планински предео са пашњацима

подвизавање - монашка аскеза

подобан - песма чија мелодија служи као образац другим песмама

поклони - грч. метаније, молитвено клањање

покојиште - место где се обитава одн. лежи; обитавалиште, боравиште

полуноћница - поноћна служба тзв. "дневног" циклуса

поп (грч. папас, отац) - свештеник, свештеномонах; у средњем веку уобичајени општи назив за свештенослужитеља

пост - литургијско време у православној цркви са прописаним уздржавањем од хране и нарочитим правилом богослужења; велики пост, четрдесетница, ускршњи пост

подвиг - подвиг, борба; мука; аскеза (према грч. агон)

преподобан - свет; епитет светог монаха; у правосл. цркви категорија светих монаха

престављање - смрт

Приснодева - Она која је увек дева, Увекдева

причасник - онај који учествује у чему, који се сједињује са чим или с ким

прозорљив - који види унапред оно што се иначе не види

промисао - брига, старање; Божје старање о свету или о појединим људима

прот (грч. протос) - протепистат, изборни старешина Свете Горе

псалам изборни - песма ("псалам") састављена од стихова разних псалама; одабрани псалам, укључен у дневна богослужења

псалтир (грч.) - збирка 150 (151) псалама, старозаветних химни, чији је аутор једним делом цар Давид ("псалми Давидови"); књига у којој су псалми

Р

работати - служити

раса (грч.) - основна монашка одећа

риза - свештеничка одежда; монашка хаљина

С

саврстан - одговарајући

савршити - испунити у целости, извршити; начинити

самодржац - владар суверене државе, носилац све власти (према грч. автократор)

сатворити - начинити, направити

сахођење - силажење, силазак

сведржитељ - који све држи у својој власти, атрибут божанства

светилна - врста црквене песме која се пева после канона

светитељ - епископ, архијереј, владика

седилна - црквена песма (према грч. катизма), која се пева на јутрењу, укрштена са читањем "катизми" псалтира или после треће (одн. шесте) песме канона

скрб - жалост, туга

славовенчање - увенчавање славом, крунисање славом

слово - реч, говор; назив одељка, поглавља

Слово - грч. Логос = Реч Божја, друго лице Свете Тројице; Син Божји Исус Христос

смислодавац - онај који дарује разум

степена - стихови из псалама који се певају на свечаној јутрењи у недељу

стихира (грч.) - врста литургијске песме, која се пева уз одређене стихове псалама

стиховно - група песама (стихира) у октоиху, које се певају уз стихове псалама

странопримац - који прима странце, гостопримац

странствовати - ићи у туђину, живети у туђини

стратор (грч.) - мазгар

струја - текућа, жива вода; река

сугуб - двострук, удвостручен

суштаство - биће, природа

[Guest - . . .-]

Т

таланат (грч.) - назив монете; дар Божји

тетрајеванђеље (грч.) - четворојеванђеље, богослужбена књига која садржи 4 јеванђеља у канонском поретку (Матеј, Марко, Лука, Јован)

тиховање - нарочити вид монашког подвига, обележен усамљеношћу, умном молитвом и медитацијом; исто што и грч. исихија

тишина - мир, спокојство

триблажени - "троструко блажени", најблаженији

Трисвето - песма Светој Тројици ("Свети, Боже!/ свети, крепки!/ свети, бесмртни!/ помилуј нас!")

тропар (грч.) - химна, једна од основних форми византијског песништва

трудоположник - онај који је прописао подвиге



ћелија (грч. келија) - монашка ћелија; соба у манастирском конаку за становање монаха; посебна кућица или колиба у којој живе монаси испосници

У

уподобити се - учинити се сличним, постати сличан

успеније - уснуће, смрт

устав - правило, литургијско правило, синоним грч. типик

усходиште - пут или средство којим се пење; степенице, лестве

Ф

фалагедона (грч.) - жива рана

финик (вар. финикс, грч.) - урма, датуља; уоп. палма; симбол животности и вечне младости

Ц

царевати - владати (без обзира на ранг владавине; тако и кнез и жупан и краљ и цар "царују"!)

црноризац - монах, калуђер

Ч

часови - службе тзв. дневног богослужења - први, трећи, шести и девети час

часословац - богослужбена књига са дневним службама - часовима, вечерњом, јутрењом итд.

чиноначелства - сви редови и рангови (за анђеле и људе)

чредни - коме је ред, дневни

чтеније - читање; читање поучног штива по типику

[Александрида]

А баш сам хтела да питам има ли овако нечега на форуму и ево... .please.

Хвала оче пуноооо 0205_whistling .please.

[marko_13]

[Anette]

Odlicno!

[w.a.mozart]

pa ovo je Meka za rečnik slenga LIKE

[Aна Хранисављевић]

  On 1. 2. 2011. at 14:04, Иван Цветковић рече

Ј

јереј (грч.) - свештеник

јерес (грч.) - кривоверје, заблуда вере коју црква осуђује и проклиње

јеромонах (грч.) - монашко-свештенички чин, монах који има чин свештенства те може да служи литургију, монах-јереј

јутрења - главно јутарње богослужење

Врло едукативно! Хвала! Иване, можеш ли да ми напишеш генералије тог речника црквених појмова (пун назив, година издавања, издавач). Треба ми при навођењу библиографије, пошто сам писала на тему Божића и Ускрса, те сам морала да објасним пореко речи Ускрс и еквиваленцију са црквеним обликом Васкрс. Наравно, помогло ми је познавање граматике страословенског језика. А волела бих да консултујем и тај речник Унапред хвала! ) Поздравчић!!!!!!

[Guest о. Агапије]

  On 2. 2. 2011. at 2:42, sqny рече

Ko su kapodokijanci - verovatno sam napisao pogresno ali valjda razumete pitanje?

Ако те интересује нешто више од оног што ти је Аквилио одговорио, погледај овај изврстан чланак мит. Зизјуласа.

http://www.verujem.org/teologija/z_dop.htm

[Снежана]

http://verujem.org/pdf/jovan_brija_recnik_pravoslavne_teologije.pdf

[Božena]

 

[Božena]