Силоване Српкиње траже правду

[Михајло]

За сексуална злостављања оптужују припаднике ХВО и јединице "Ватрени коњи"

Бањалука – Српске жене које су као малолетнице силовали хрватски војници 1992. године на подручју Оџака траже да злочинци коначно одговарају за своја злодела. За сексуална злостављања, којима су свакодневно биле изложене од маја до јула 1992.године, оптужују припаднике Хрватског већа одбране и јединице „Ватрени коњи“.

Зона деловања ове јединице била је у некадашњем српском селу Нови Град, где су се налазили жене и деца, док су мушкарци били у логорима у основној школи и фабрици „Стролит“ у Оџаку. Две жртве, једна је тада имала 14, а друга 17 година, испричале су Срни кроз какве су тортуре пролазиле све док нису изашле на територији која је била под контролом Војске Републике Српске.

Једна од њих прича да је као седамнаестогодишња девојка са још три жене била изложена вишечасовним силовањима током пуна три месеца. За то време, истиче, ниједном се нису окупале, нити су имале шта да једу. Када је српска војска пронашла, имала је нешто више од 30 килограма.

Њих четири су са децом, а она је тада имала бебу, једно време биле заточене у приватном стану у Оџаку. Ту су биле изложене најгорим сексуалним злостављањима. Према њеним речима, једном су у стан упала четворица мушкараца, међу којима је био и њен комшија, затворили су прозоре и врата, навукли завесе и параване и иживљавали се над њима на све могуће начине.

„Ми смо плакале и дозивале у помоћ, али на то нико није реаговао. Тај пакао је трајао два-три сата и за то време силовали су нас више пута, пребацујући нас један другом, као да смо животиње“, присећа се она и напомиње да је њен супруг тада био заточен у логору у Оџаку. После тог догађаја пребачене су у једну кућу, где су силовања настављена.

Она сматра да је застрашујуће то што нико од злочинаца још није одговарао нити се ишта предузима да се то промени. Потресна је и чињеница, каже, што они који су јој уништили младост живе удаљени на 20-так километара од ње и њене породице.

„Спремна сам да пред судом сведочим о свему што сам проживела са осталим женама. Сада желим само једно – да их видим иза решетака“, завршава несрећна жена своју тужну причу. Друга жртва имала је само 14 година када су је силовали припадници „Ватрених коња“.

Одвели су је из куће у коју се сакрила са неколико жена и девојака и силовали. После тога неколико пута је, прича, била жртва униформисаних хрватских војника којима је једини циљ био да се иживљавају над беспомоћним српским женама. Ова сада 34-годишња жена не плаши се суочавања пред судом са злочинцима, али на то чека већ две деценије.

Каже – предуго је то и пита има ли и за њих правде. Не може да разуме да је Тужилаштво БиХ и глуво и слепо за српске жртве у Посавини.

На подручју Оџака током протеклог рата силовано је 60 Српкиња, од којих је најстарија имала 60 година, а најмлађа само десет година. Према ономе шта је познато, девојчицу је силовао хрватски војник у црној униформи са словом „У“ на капи. Иако су присутни у кући, у којој је била, покушали да је одбране, нису успели.

Удружење логораша „Оџак 92″ поседује документацију да су припадници јединице „Ватрени коњи“ силовали Српкиње у логорима у Оџаку иу селу Нови Град. Ова јединица деловала је у саставу 102. Оџачке бригаде. Силовања на том подручју помињу се иу извештају Полицијске станице у селу Нови Град за 5. 6. јуни 1992. године, који је потписао помоћник командира С. Бркић. Факсимил овог извешатаја налази се у поседу Срне.

Ту је, између осталог, наведено име жене којој је издата потврда да иде у Дом здравља у Оџаку, јер јој је била потребна лекарска помоћ након што ју је силовало пет мушкараца у маскирним униформама. Из извештаја је виљдиво да је о дешавањима на том простору од 8. маја до 15. јула 1992.године био упознат и Дом здравља у Оџаку пошто су жртве тражиле лекарску помоћ с обзиром да их је истовремено злостављало по неколико мушкараца.

Забележено је и да се истог дана пред зградом полиције окупило четрдесетак жена са децом, које су плакале и тражиле да их заштите од силеџија и пљачкаша. Нико им није помогао, па су се на крају вратиле кућама. Да су силовања Српкиња одобравана иу командама, сведоче писане „потврде“, чије факсимиле поседује Срна.

Њих је потписивао командант позадине Ахмет Чаушевић. Тим документима потврђивано је „право“ интервентним водовима из Загреба и Сијековца да могу привести „особе женског пола“ (чија имена су прецизно наведена) „у корист мушког пола“.

„У случају опирања дозвољена је употреба силе“, наводи се у „потврди“.

Председник Удружења логораша „Оџак 92″ Милан Милетић рекао је да су, према подацима којима располаже, силовања вршили управник оџачких логора Анто Голубовић, затим Илија Јурић звани „Бекрија“, Марјан и Мато Брнић, Марко Кауриновић звани „Патак“, Јурица Божић, Јосип Толић … То потврђују и саме жртве.

„О преживелим страхотама српског жена у Оџаку постоји одређена медицинска документација, која нам је тренутно недоступна“, каже Милетић и додаје да су многе жене, након што је Војска Републике Српске ослободила Оџак, пребачене у логоре на подручју општине Броду, где су настављена злостављања .

Према његовим речима, најважније је да силованим женама буде признат статус цивилне жртве рата у Републици Српској. С обзиром да за силовања на подручју Оџака нико није одговарао, Милетић пита како је могуће да већ 20 година домаће правосуђе не показује нимало интересовања за оно што су преживеле Српкиње из овог краја.

После рата силоване жене су у неколико наврата давале изјаве надлежнима који су се бавили истраживањем ратних злочина и описивале све оно што су током заточеништва преживеле на овом подручју, али је све остало на датим изјавама. У Окружном тужилаштву у Добоју Срни је раније потврђено да је ово тужилаштво проследило 45 предмета против 117 лица осумњичених за ратне злочине почињене углавном над припадницима српског народа у логорима у Оџаку 1992. године.

Тужилаштво Посавског кантона прикупља доказе у три предмета против три лица за која, како наводе, постоје основи сумње да су починили ратни злочин, док су 42 предмета прослијеђена Тужилаштву БиХ на оцену.

http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/silovane-srpkinje-traze-pravdu/

[bosanac]

Suosječam sa žrtvama.Počinioce najstrožije kazniti.Znamo mi taj bol dobro.

[Дуња]

Ужас, ужас, ужас! Жао ми је јако, баш је болно.

Неко рече Нема веће неправде него кад правда задоцни, а камоли кад до правде ни не дође.

[Михајло]

У САРАЈЕВУ ТОКОМ РАТА УБИЈЕНО НАЈМАЊЕ 8.255 СРБА

Најмање 8.255 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године, пописао је Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку из Београда.

Још 860 особа води се као нестало, а из Института наводе да је могућност грешке у попису три одсто и да се списак још провјерава.

Инфо 09:17 | 21/12/2011

Извор: СРНА

Сарадници Института податке су прикупљали уз помоћ свједока који су били по логорима, људи који су живјели у Сарајеву за вријеме рата и чланова породице који су преживјели злочине, а тамо гдје су побијене читаве породице, свједочили су њихове комшије и пријатељи.

Један од сарадника Института Страхиња Живак рекао је да се списак још провјерава и да ће за сваку жртву садржавати име и презиме, годину рођења и смрти.

"У тако великом списку може бити око три одсто грешке, зато што су неки људи послије размијењени или побјегли из логора, а ми те касније податке нисмо нашли. Могуће су грешке, али 97 одсто подаци су провјерени и тачни", рекао је Живак за "Нови репортер".

Он је најавио да ће ускоро бити објављена књига "Српска стратишта Сарајева".

Р.К.

[Макрина]

А наши глумци још играју по филмовима где нас пљују и представљају искључиво друге као жртве...Еј,Србијо...луда,луда

[Михајло]

Ово је тек почетак..има још море информација које из неког разлога.. није нико од званичних Србских власти објављивао...

сати и сати видео и аудио материјала..сведочанстава...о злочинима над Србима и Србкњиама (убиства, мучења и силовања ..изведена од стране мухамеданаца и хрвата над Србима и Србкињама) ..

[NinaD]

Sećam se da je 90-tih išao serijal o silovanim srpkinjaama u kome je, koliko se sećam, Tanja Peternek razgovarala sa ženama koje su preživele te užase i koje su iz logora (pominjani su muslimanski logori i Sarajevo) puštene u odmakloj trudnoći. Strašno. Nikad posle nisam čula šta je bilo sa tim ženama i da li su zločinci procesuirani. Jedna od njih je spomenula da je bila u podrumu, negde u Sarajevu, sa devojčicom od 15 godina, ćerkom nekog majora JNA, koju su strašno zlostavljali i koja je ostala posle nje. To nikako ne mogu da zaboravim.

[о.Небојша]

Страшно, јадници су остали на почетку рата у обручу и предали уз гаранције УН и онда жестоко надрљали. Кум ми је прошао пакао логора и имао среће да га наши ослободе кад је био на копању ровова.

[Гост]

Svakog silovatelja bih strojila bez razmisljanja.

A one sto su na majkine ili oceve oci silovali decu, oni bi imali poseban tretman.

[Михајло]

  On 25. 12. 2011. at 22:01, NinaD рече

Sećam se da je 90-tih išao serijal o silovanim srpkinjaama u kome je, koliko se sećam, Tanja Peternek razgovarala sa ženama koje su preživele te užase i koje su iz logora (pominjani su muslimanski logori i Sarajevo) puštene u odmakloj trudnoći. Strašno. Nikad posle nisam čula šta je bilo sa tim ženama i da li su zločinci procesuirani. Jedna od njih je spomenula da je bila u podrumu, negde u Sarajevu, sa devojčicom od 15 godina, ćerkom nekog majora JNA, koju su strašno zlostavljali i koja je ostala posle nje. To nikako ne mogu da zaboravim.

Има сведочанство наших бораца чије су жене, девојке остале у Сарајеву...у заробљеништву...

Када су доведене на размену све су биле трудне..силоване од стране мухамеданаца..

[Драган Јашић]

Неко ће можда рећи за ово што ћу написати да је лудило али погледајте Срби филм " Спаситељ " и упечатљиве улоге Наташе Нинковић . Мислим да је чак и много гнуснијих ствари било !

Да сам власт или да сам у могућности сваког , без обзира на националној припадности за таква гнусна дела према женама јавно на медијима кастрирао и бесио по главним трговима свих престоница . Није Хришћански приказивати такве тортуре по медијима али ....... немогу описати какав опор укус имам у души . Мада треба видети и наше појединце који су то сигурно радили и другим " мученицама " , да их све тако назовемо . Страшно је то , али још је страшније што се друштво не позабави више том проблему . То се браћо и сестре дешава и у данашње време да кажем у мирнодопским временима ! Немам речи заиста !

[NinaD]

Ima na žalost toga svuda i svaki silovatelj bi trebao da odgovara, a ne da slobodno šeta i možda se i hvali svojom sramotom i propasti. Svakog ko na ovo gleda po nacionalnoj osnovi, kriveći druge, a praštajući "svojima", pitala bih da li bi voleo da mu je prvi komšija zločinac ili silovatelj i da li bi mogao pored takvog mirno da spava i gaji decu.