Isus Hristos je postojao

[Гром]

Ни ја је нисам вид'о, ал' верујем да постоји 301

Ja ne verujem da postoji Amerika. Jel' je vid'o neko od vas? Ivica se ne racuna a ni Zvonko, oni su placeni agenti.

[Александар Милојков]

Pa da... upravo ovaj deo koji se odnosi na Isusa...

objasnio ti je već Dragi... raniji pisci ne pominju taj deo kada citiraju Flavija... a takođe, previše je "hrišćanski" napisano da bude iz pera jednog Jevrejina koji nije nikad postao hrišćanin...

 

Можда тај део где са пијететом говори о Исусу (мада је и то дискутабилно). Међутим, само помињање чињенице да је Исус постојао није фалсификат. Што би то противници хришћанства фалсификовали? Талмуд исто говори о постојању Исуса из Назарета. Биће да су и њега хришћани кривотворили.

[Александар Милојков]

А јел неко стварно верује у то да историјски Исус из Назарета није постојао

 

Новија псеудопротестантска небулоза... Ја само питам: зашто такав мега аргумент против хришћанства нису употребили противници истог у најранијим вековима? Нигде, ама баш нигде, у писаним изворима, критичари и противници хришћанства (јудејски и грчки, пагански писци)  ни у назнаци не потежу такав "аргумент". А ко би такав залогај пропустио да га је било?

[Avocado]

Можда тај део где са пијететом говори о Исусу (мада је и то дискутабилно). Међутим, само помињање чињенице да је Исус постојао није фалсификат. Што би то противници хришћанства фалсификовали? Талмуд исто говори о постојању Исуса из Назарета. Биће да су и њега хришћани кривотворили.

 

Među istoričarima je sporno da li je ceo taj pasus ubačen ili je pisalo nešto u vezi sa Isusom, što je naknadno izmenjeno. Ako ne nađemo neku raniju kopiju Josifovog dela, bojim se da nikad nećemo saznati šta je od toga tačno.

 

Takođe, problem je što niko pre Evsevija Cezarejskog ne pominje taj pasus. Na primer, Origen pominje neke detalje iz Flavijevog dela ali ne i ovaj pasus (vidi Ante-Nicene Fathers/Volume IV/Origen/Origen Against Celsus/Book I/Chapter XLVII)

[Александар Милојков]

Među istoričarima je sporno da li je ceo taj pasus ubačen ili je pisalo nešto u vezi sa Isusom, što je naknadno izmenjeno. Ako ne nađemo neku raniju kopiju Josifovog dela, bojim se da nikad nećemo saznati šta je od toga tačno.

 

Зато имаш и друга дела па лепо све уклопиш и добијеш оновремено знање о Исусу из Назарета, када су у питању нехришћански писци. Поменуо сам Талмуд. Што би хришћани на силу убацивали Исуса у Флавијеву књигу? Да фалсификују постојање некога ко није постојао? Зашто, кад и Талмуд сведочи да Исус из Назарета, Јошуа, јесте постојао? И не само Талмуд. Разумем да су хришћани настојали да терају воду на своју воденицу - сведочећи Христа као Богочовека. Ајде, то је неки ентузијаста и могао да потури у неки препис нехришћанске књиге. Међутим, само постојање Исуса из Назарета је за све писце раних векова, хришћанске и нехришћанске, неоспорна чињеница. Не постоји нити један историјски извор који би ово питање проблематизовао, што би било за очекивати да је за тако нешто било основа. Против хришчћански псици су се са хришћанима спорили о разним догматима вере. Нису се спорили о историчности Исуса из Назарета. Ту глупост су измислили квазипротестански секташи, пре једног или два века.

[Александар Милојков]

Takođe, problem je što niko pre Evsevija Cezarejskog ne pominje taj pasus. Na primer, Origen pominje neke detalje iz Flavijevog dela ali ne i ovaj pasus

 

То не мора ништа да значи, у вези овог питања које дискутујемо. Оци и учитељи Цркве су цитирали туђа дела сходно питању које су расправљали. Писање, од стране било кога и било где, да је Исус из Назарета постојао, није било интересантно за њих. Зашто би? Зар је било некога ко је то оспоравао? Није. 

[Avocado]

Зато имаш и друга дела па лепо све уклопиш и добијеш оновремено знање о Исусу из Назарета, када су у питању нехришћански писци. Поменуо сам Талмуд. Што би хришћани на силу убацивали Исуса у Флавијеву књигу? Да фалсификују постојање некога ко није постојао? Зашто, кад и Талмуд сведочи да Исус из Назарета, Јошуа, јесте постојао? И не само Талмуд. Разумем да су хришћани настојали да терају воду на своју воденицу - сведочећи Христа као Богочовека. Ајде, то је неки ентузијаста и могао да потури у неки препис нехришћанске књиге. Међутим, само постојање Исуса из Назарета је за све писце раних векова, хришћанске и нехришћанске, неоспорна чињеница. Не постоји нити један историјски извор који би ово питање проблематизовао, што би било за очекивати да је за тако нешто било основа. Против хришчћански псици су се са хришћанима спорили о разним догматима вере. Нису се спорили о историчности Исуса из Назарета. Ту глупост су измислили квазипротестански секташи, пре једног или два века.

 

Raspravljaš sa pogrešnim čovekom... kao što rekoh, ja ne smatram da nije postojao... ali to baš nema mnogo veze sa spornim odlomkom iz Flavijevog dela. Ono je gotovo sigurno menjano i lako se moglo desiti i da ga Flavije nije pomenuo uopšte. U tom slučaju bi bilo jasno zašto bi neki prepisivač iz tećeg ili četvrtog veka smatrao da je bitno da se u Flavijevo delo ubaci i deo koji pominje Isusa.

[Аурор]

Новија псеудопротестантска небулоза... Ја само питам: зашто такав мега аргумент против хришћанства нису употребили противници истог у најранијим вековима? Нигде, ама баш нигде, у писаним изворима, критичари и противници хришћанства (јудејски и грчки, пагански писци)  ни у назнаци не потежу такав "аргумент". А ко би такав залогај пропустио да га је било?

 

 

Ja sam čuo da je bilo i da ima Jevreja koji to tvrde.

[Aletheia]

Da, samo kod tih pisaca istoričari pažljivo razdvajaju mitove od istorije... Herodot je pisao i o Amazonkama i Atlantidi...

 

Exactly. Doduše, istoričari ni ne sumnjaju u istoričnost Isusa Hrista, kada smo već kod njih.

 

Ne smarajte više, Josif Flavije je falsifikat, ostali nisu dovoljno ubedljiv dokaz, iste ljude refjutujemo već 157 puta...   

 

O ovome ću nešto više kasnije.

 

 

Nije Josif Flavije bio falsifikator, već su neki hrišćani falsifikovali njegovo delo.

 

(inače, ja verujem da jeste postojao neki verski učitelj po imenu Isus)

 

Nagradno pitanje za tebe - ko spominje Flavija u njegovo vreme? Odnosno, koliko imamo izvanflavijevskih spisa o samome Flaviju? Koji Flavijevi savremenici ga spominju?

 

 

Uostalom, nije ni moguće  da Kornelije Tacit (55-117.), Gaj Svetonije (65-135.), Plinije Mladji (61-114.), Mara Bar-Serafion (70.) ...

pišu o hrišćanima i njihovom osnivaču, a da za njih ne zna  Josif Flavije (oko 38-110) te ne spomene u delu koje piše pred pocetak drugog veka.

 

Eto, i za tebe isto pitanje - koliko mi znamo o Flaviju izvan njegovih spisa? Talmud ne spominje Flavija, npr.

 

Retki van-flavijevski spis koji ga spominje jeste Svetonije (početak drugog veka). No, Svetonije, koliko znam, NIJE imao priliku da upozna Flavija lično i da lično razgovara sa njim, jer Flavije je stigao u Rim tek oko 71 i nije se dugo zadržao, dok je Svetonije rođen 69 AD, ili po nekima 75 AD (pazi kad se ne zna tačan datum). Jedino ako ga Flavije nije upoznao dok je ovaj bio klinja i igrao se u prašini u nekoj rimskoj areni za vreme pauze?

Svetonije kaže da je Flavije plemićkog porekla, zarobljenik (ali ne i general!), koji je predviđao da će biti pušten na slobodu (nakon što je stavljen u lance), još jedan detalj koji siroti Flavije propušta da nam objasni. Flavije je predviđao da će Vespazijan postati imperator, svaka mu čast.

S druge strane, Appian sredinom drugog veka takođe spominje ovo proročanstvo u svojoj 22-goj knjizi Istorije Rima. Dio Cassius (sredina 3 veka) spominje da je Flavije 'prorokovao' kako će u roku od jedne godine od kada je on zarobljen - njega osloboditi Vespazijan. Dobro, u svojim spisima je Flavije rekao da je on oslobođen tek nakon 2 godine, pa se pitam - da li je Dio Cassius pogrešio ili je sam Flavije pogrešio. Porfirije izgleda kaže da je njegovod delo zapravo 'Protiv Grka' a ne 'Protiv Apiona,' kako mi danas imamo u manuskriptima. No - ni Porfirije ni Dio Cassius NISU nikada sreli Flavija, niti su njegovi savremenici. A nije ga sreo ni Appian, koji je jedva imao nekih 5 godina kada je Flavije umro, ako ga je i upoznao pod stare dane, teško da bi se ičega mogao sećati (osim ako je bio hiper-pamtilo).

O kom, dakle, Flaviju mi to govorimo?

 

 

Vecina strucnjaka veruje da su samo neki delovi naknadno ubaceni a da nije celo delo falsifikovano.

 

Napisaću kasnije šta stručnjaci kažu o TF (testimonium flavianum).

[Aletheia]

Ne smarajte više, Josif Flavije je falsifikat, ostali nisu dovoljno ubedljiv dokaz, iste ljude refjutujemo već 157 puta...   

 

Malo više o ovome, za (ne)upućene.

U vezi sa testimonium flavianum, postoji 3 osnovna mišljenja:

1) oni koji smatraju da je taj deo u potpunosti Flavijev. Nema interpolacije, nego čitav testimonium flavianum je delo Flavija;

2) oni koji smatraju da je deo Flavijev, uz neke dodatke za koje se smatra da su interpolacija. Dakle, Flavije jeste spomenuo Isusa, ali nisu baš svi epiteti kojima se opisuje Isus flavijevski, već su delo kasnijih interpolatora;

3) oni koji smatraju da je ovaj deo u potpunosti interpolacija. Oni, dakle, smatraju da je čitav ovaj ulomak interpolacija, te s toga Flavije ništa ne govori o Isusu.

Skolari koji smatraju da je deo u potpunosti autentičan su, recimo., R C. Burkitt, "Josephus and Christ," E. Dornseiff, "Zum Testimonium flavianum," i J. Salvador, "E autentico o 'Testimonium flavianum'."

S druge strane, Solomon Zeitlin (The Christ Passage in Josephus) i njemu slični smatraju da je ceo odlomak interpolacija. Hans Conzelmann, recimo (Jesus Christus. In: Religion in Geschichte und Gegenwart) smatra da ovaj ulomak reflektuje Lukinu kerigmu, te da je ona cela umetnuta u text Josifa Flavija. R. T. Rajak (Josephus, the Historiran and His Society) smatra da je ovaj ulomak podmetnut u Flavijev dokument.

Z. Baras ("Testimonium flavianum: The State of Recent Scholarship," in Society and Religion in the Second Temple Period), S. G. R Brandon, (The Testimonium Flavium," Tlistory Today), A. M. Dubarle ("Le temoignage de Josephe sur Jesus d'apres des publications recentes), pomenuti L. H. Feldman (The Testimonium flavianum: The State of the Question, in Christological Perspectives, ed. R. F. Berkey and S. A. Edwards; H. K. McArthur FS; New York: Pilgrim, 1982) , John P. Meier (Jesus in Josephus: A Modest Proposal), R Winter (Josephus on Jesus, Journal of Historical Studies), Juur H . Stelma (Flavius Josefus. In: JAN H . WASZINK et al., edd., Het oudste Christendom en de antieke cultuur. Vol. 1) i mnogi drugi smatraju da je testimonium flavianum originalni Flavijev rukopis, uz neke očigledne interpolacije za koje se smatra da bi ih teško mogao napisati jedan Židov.

Postoji još interesantnih teorija. Recimo, Ernst Bammel (Zum Testimonium flavianum), Albert A. Bell Jr. (Josephus the Satirist? A Clue to the Original form of the Testimonium flavianum) i drugi, npr., smatraju da je taj deo autentičan, ali da je u svom izvorniku bio više satiričan. To znači da je Flavije nekako hteo da ismeva hrišćanskog Mesiju, pa je zbog toga spomenuo kako je On, navodno, bio "mudar čovek," "Mesija," da se pojavio iz mrtvih i slično.

Jacob Zlotnik je, recimo, lansirao takođe zanimljivu teoriju koja baca sumnju u autentičnost samog Flavija. Po njemu, Flavije uopšte nije bio farisej, već židovski hrišćanin. Flavije sam za sebe kaže da je on bio svešteničkog reda, ili farisej, ali očigledno je da tu nešto ne štima, jer on nigde u svojim spisima (izuzev na jedno jedino mesto) ne citira oralnu Toru, što je osnovna karakteristika fariseja, sadukeja, koji prihvataju i pisanu i usmenu Toru. Ovo ne-citiranje oralne/usmene Tore navelo je neke skolare na zaključak da Flavije uopšte nije svešteničkog porekla/reda.

Ako uzmeš jednostavnu wikipediju, pronaći ćeš jednu izjavu koju otprilike i ja zastupam:

Currently, the most widely held scholarly opinion is that the Testimonium Flavianum is partially authentic; but that those words and phrases that correspond with standard Christian formulae are additions from a Christian copyist.

Što se Eusebija tiče, nije sve tako crno - belo kako se čini. Naime, postavljaju se neka pitanja na koja ne možemo da imamo potpun i zadovoljavajući odgovor ukoliko smatramo da je Eusebije u potpunosti interpolirao ovaj deo.

Recimo - kako je moguće da on na jednom mestu 'ubacuje' ovaj deo, a da na ostalim mestima u njegovim spisima citira čak drugačije testimonium flavianum? Naime, postoje tri verzije testimonium flavianum kod Eusebija:

1) Demonstratio Evangelica;

2) Teofanija;

3) Crkvena istorija.

Sva tri dela su pisana u različiti vremenski period. Demonstratio evangelica je završen između 312 - 318 godine. Konačno izdanje Crkvene istorije se pojavilo 324/325 godine, no verovatno su neki delovi ove Istorije nezavisno nastali između 303 - 318 godine. Njegova Teofanija spada među poslednjim njegovim delima, i završeno je nešto pre njegove smrti, oko 340 godine. Smatra se da je Eusebije citirao bar 2 rukopisa Flavija, ili da je imao neki izvor koji je nama, na žalost, nepoznat, a nije isključeno da je citirao po sećanju. Ove tri verzije, u prevodu na engleskom jeziku, izgledaju ovako:

 

 

Znači, nekako je teško za poverovati da bi Eusebije na 3 različita mesta u svojim delima davao 3 različite verzije. Ne znam tebi, meni je ovo teško za poverovati, premda nisam jedini koji tako razmišljam (verovatno je sada malo jasnije zašto većina stručnjaka ipak smatra da je testimonium flavianum autentičan spis, uz eventualno neke interpolacije).

Ima još dve stvari koje želim da naglasim. Na primer, ne postoji ni jedan jedini dokaz o bilo kakvoj raspravi o autentičnosti ovog Flavijevog dela iz doba antike. Tek negde od 16 veka, čini mi se, kreće se u raspravu o ovom ulomku. Ako je taj deo umetnut, kako se pretpostavlja, u IV veku, zbog čega niko nikad nije doveo u sumnju ove navode?

Ne samo to. Zašto bi Eusebije namerno prepravljao text Flavija kada je mogao pretpostaviti da postoje još neki rukopisi Flavijevih dela pomoću kojih bi se videla njegova prevara? Zbog ovakvog pitanja, mnogi stručnjaci smatraju da Eusebije nije ništa prepravljao ili umetnuo, nego kasniji prepisivači, i to uglavnom onaj deo koji govori malo preuveličano o Isusu.

Drugo. U testimonium flavianum piše za Isusa:

ὁ χριστὸς οὗτος ἦν

Zapazi da pisac koristi prošlo vreme. Hrišćanski interpolator nikad ne bi koristio prošlo vreme ('koji je bio Mesija'), već sadašnje - 'On jeste Mesija.' Bilo koji prepisivač, pa i Eusebije, svakako bi radije upotrebio sadašnje vreme, a ne prošlo. Čitav Novi zavet, osim toga, nikad ne koristi prošlo vreme za Isusa ('On/koji je/bio Mesija') već uvek koristi sadašnje vreme.

Dalje, prema Origenu, kopije Flavijevih Starina su se, u njegovo vreme, čuvali u javnoj biblioteci Rima:

 

He [Flavije] was the most noted of all the Jews of that day, not only among his own people, but also among the Romans, so that he was honored by the erection of a statue in Rome, and his works were deemed worthy of a place in the library.

Ovo je važno jer i sam Origen spominje deo o Jakovu i "njegovom bratu - Isusu." Ovo spominjanje ne spada u testimonium flavianum, ali je svejedno bitno za našu priču. Ukoliko Origen spominje ovo zajedno sa Flavijem, i ukoliko je Flavije bio dostupan u biblioteci, onda nema sumnje da je Flavije zaista spomenuo, makar uzgred, Isusa.

Da li sve ovo neosporno govori u prilog autentičnosti testimonium flavianum, kao i Eusebijevog citata? Otprilike - ne, ali svakako da ne možemo reći da je čitav testimonium flavianum delo kasnijih interpolatora. Po mom mišljenju, ima osnove za sumnju da su neki delovi testimonium flavianum umetnuti, ali nisam za to 100% siguran, ostavljam prostora i za neka od ponuđenih mišljenja koja sam gore izneo, poput onih, npr., da je sam Flavije hteo više ispasti satiričan pa je iz tog razloga naveo o Isusu nešto što je više trebalo biti predmet ismevanja, a ne nešto što bi govorilo o tome šta on lično misli o Isusu.

U najmanju ruku mogu reći da je čitav ovaj deo umetnut.

[Ignjatije]

Јосиф Флавије (лат.

Flavius Iosephus;

Јерусалим, рођ. 37. или

38 -умро после 100) је

био јеврејски

војсковођа, историчар и

писац.

[уреди] Биографија

Рођен је у Јерусалиму у

аристократској

породици. Први део

живота звао се Јосиф бен

Матијас ( хеб. Joseph ben

Matityahu). Био је

свештеник

јерусалимског храма, а

по политичком уверењу

и припадности био је

фарисеј. Након што је

римски прокуратор

Галилеје заробио неке

јеврејске свештенике,

отпутовао је као вешт

преговарач у Рим да би

их избавио.

Током боравка у Риму

толико су га

фасцинирали римска

култура и обичаји да је

постао романофил. У

Првом јеврејском

устанку против

Римљана, који је 66.

букнуо у Палестини,

убрзо по његовом

повратку из Рима у

родни Јерусалим, био је у

прилично неопредељен

између домољубља и

романофилства. Настојао

је да се устанак против

римских окупатора што

пре стиша уз што мање

жртава. Кад му је била

поверена одбрана

Галилеје извршио је

своју грађанску дужност

и на крају се предао

римском војсковођи

Веспазијану. Прорекао му

је да ће ускоро постати

римски цар, што се

заиста и обистинило две

године касније. У знак

признања за то

пророчанство Веспазијан

је видовитог Јосифа, који

је био његов роб,

прогласио слободним

грађанином, а Јосиф је у

знак захвалности узео

родно име свог

заштитника - Флавије -

па се отада назива Јосиф

Флавије.

У великом походу

римске војске на

Јерусалим 70.

пратио је младог

војсковођу Тита,

Веспазијановог сина.

Приликом дуготрајне и

надмоћне римске опсаде

Јерусалима наговарао је

градске вође да се град

преда Римљанима да би

се избегле непотребне

људске жртве.

Библиографија

Јосиф Флавије написао је

на грчком језику следећа

историјска дела, која су

значајан антички

историјски извор:

Јудејски рат

Јеврејске старине

О старости јеврејског

народа

Животопис

Дела је писао од 75. до

99. године. У њима даје

увид у рани јудаизам,

али ваља обратити

пажњу на његове

апологетске намере,

будући да је настојао да

римском свету приближи

јеврејство, њиховим

начином изражавања и

размишљања.

http://sr.wikipedia.org/sr/Јосиф_Флавије

[Аурор]

Pa cekaj, Josif Flavije uopste nije ni bio savremenik navodnog istorijskog coveka!

Sve i da njegovi tekstovi nisu falsifikat, to ga diskvalifikuje.

 

Ima li iko da je video tog coveka ili pricao sa njim i da je to zapisao?
To je na kraju krajeva (navodno) bio covek po kojem racunamo vreme, i cije se (navodno, trebalo bi da postoji i zapis sa tog sudjenja, ali ga naravno nema) epsko sudjenje poredi sa Sokratovim.  Sve to i da ne udje propisno u istorijski zapis?  Nesto tu debelo ne stima...

 

 

Sta je sa jevrejskim savremenicima - istoricarima koji su ziveli u to vreme u toj oblasti i koji bi takvog monumentalnog istorijskog lika o kojem se raspravlja i govori hiljadama godina nakon njega "turili u tefter"?  Sta je sa ostalim istoricarima tog doba?  Kako nista ni od koga?

 

 

To sto ga pominje Talmud nije istorijski dokaz, pominju ga i Kuran i Biblija vise puta pa nikom nista...

[Аурор]

" Против хришчћански псици су се са хришћанима спорили о разним догматима вере. Нису се спорили о историчности Исуса из Назарета. Ту глупост су измислили квазипротестански секташи, пре једног или два века."

 

 

Pa nije im to ni bilo bitno ni za sta, isto kao sto sada za Hriscanstvo nije u sustini bitno da li je Isus bio istorijska licnost.  Kao sto, sve i da vam izvan svake sumnje pokazem da istorijski lik nikada nije postojao, to ne bi promenilo nista.

 

 

Isto tako i ti dogadjaji opisani u toj knjizi nisu nista stvarniji od Sekspirovih drama...  I isto tako ne bi promenilo nista vezano za ucenje da vam pokazem da se ni oni nisu odvili, ako me razumete.

[Aletheia]

Pa cekaj, Josif Flavije uopste nije ni bio savremenik navodnog istorijskog coveka!

Šta ovim želiš reći, ne razumem?

 

Ima li iko da je video tog coveka ili pricao sa njim i da je to zapisao?

 

Misliš ono, youtube dokaz? Toga nema, ali nema dokaza ni za Alexandra Makedonskog, čak šta više, o njemu postoji manje svedoka nego kada je u pitanju Isus, pa opet se ne sumnja u njegovo (Alexandar) postojanje.

 

To je na kraju krajeva (navodno) bio covek po kojem racunamo vreme, i cije se (navodno, trebalo bi da postoji i zapis sa tog sudjenja, ali ga naravno nema) epsko sudjenje poredi sa Sokratovim.  Sve to i da ne udje propisno u istorijski zapis?  Nesto tu debelo ne stima...

 

Naravno da ne štima, ali mi to treba prvi da kažemo. Postoje dokazi o tome, ali se oni odbacuju. Gde ti tu vidiš bilo kakvu logiku? Kada pričamo o nekoj ličnosti iz istorije, posebno iz davne istorije, onda imamo određene izvore o njima. Ah, da, mi te izvore elegantno odbacimo (i to isključivo samo kada je u pitanju ta istorijska ličnost - tu metodologiju uglavnom ne primenjujemo na ostale ličnosti), i onda mašemo pitanjima - "a gde su dokazi? Koje mi izvore imamo?" Ovo je čista smejurija.

 

U stvari, jedan čovek je to lepo objasnio. Postoji dva pristupa istoriji. Prema jednome, dela antike su verodostojna dok se ne pokaže suprotno, a prema drugome, dela antike se uzimaju sa skepsom dok se ne dokaže suprotno. Ovaj drugi se primenjuje na izvore koji su u vezi sa Isusom, dok se ovaj prvi pristup primenjuje na sve ostale izvore. Znači, za Isusa imamo posebnu metodologiju, odnosno, poseban pristup u istoriji.

 

 

Sta je sa jevrejskim savremenicima - istoricarima koji su ziveli u to

vreme u toj oblasti i koji bi takvog monumentalnog istorijskog lika o

kojem se raspravlja i govori hiljadama godina nakon njega "turili u

tefter"?  Sta je sa ostalim istoricarima tog doba?  Kako nista ni od koga?

 

Lol. Pa upravo je to istorijski dokaz. No, očigledno bi neke iracionalne skeptike zadovoljilo neko Isusovo samojavljanje na youtube, ili Njegov profil na fejsu. Ne znam, ali nisam siguran da bi mene to ubedilo. U stvari, siguran sam da me to ne bi ubedilo.

[Avocado]

Exactly. Doduše, istoričari ni ne sumnjaju u istoričnost Isusa Hrista, kada smo već kod njih.

 

Ne sumnjam ni ja da je postojao verski učitelj koji se zvao Isus... so what?

 

 

Nagradno pitanje za tebe - ko spominje Flavija u njegovo vreme? Odnosno, koliko imamo izvanflavijevskih spisa o samome Flaviju? Koji Flavijevi savremenici ga spominju?

 

 A što je to nagradno pitanje za mene? Ne znam a nisam siguran ni zašto bi to istraživao... tj. koju poentu želiš da postigneš?

 

(i koja je nagrada?) 

 

Koliko vidim imamo neku Flavijevu relativno detaljnu biografiju... jel to sve od Svetonija, Apijana i samog Flavija ili možda postoje još neki izvori koje si propustio?