О приватности и коментарисању на форуму

[Зосима]

Више пута,на разне начине ми је замерано,што коментаришем нечију приватност и интимност.

Никад нисам коментарисао и полемисао било чију приватност за коју знам из било каквих других извора,изузев случајева кад је неко јавно изнесе на форуму!

Дакле,ако је неко јавно изнесе на форуму,ја сматрам да је она подложна коментарисању....е сад што се неком не свиђа,шта ће чути,мени је жао,али форуми су сајбер медији,да тако кажем,где се сучељавају мишљења, и ако треба зарад неке хришћанске етике да снисходим,цинцулирам и тапшем по раменима,од тога нема ништа...толико ме ваљда знате.

[Фарисеј]

"цинцулирам"

мис'иш :

"c(inc)pooliram"

[nishizawa]

Искрено - много више волим када ми неко у лице каже тачно шта мисли, па ма колико ми се то не свиђало, него када онако изокола прави алузије на оно што сам рекао или написао...

И волео бих када бих и ја имао више петље за такве тренутке...

Као што већ рекох данас - форумашење је мушки (у смислу - груб, оштар, контактни) спорт...

[зеленизуб]

Никад нисам коментарисао и полемисао било чију приватност за коју знам из било каквих других извора,изузев случајева кад је неко јавно изнесе на форуму!

Дакле,ако је неко јавно изнесе на форуму,ја сматрам да је она подложна коментарисању....

Pričati, a ne reći ništa o sebi veoma je otmeno pretvaranje. ( Fridrih Vilhelm Niče )

Скоро сам ово прочит'о, а сад ми се учинило још занимљивије. Кол'ко је то заправо тачно?

[Гост]

Ја то зовем фолирање и мудровање.

Обе појаве ми изазивају осећај мучнине, а некад и беса.

[Иван ♪♫]

Pričati, a ne reći ništa o sebi veoma je otmeno pretvaranje. ( Fridrih Vilhelm Niče )

...

Е што се ,,одушевим" кад писци овако дају формуле за живот... просто се најежим

[Guest - . . .-]

Више пута,на разне начине ми је замерано,што коментаришем нечију приватност и интимност.

Никад нисам коментарисао и полемисао било чију приватност за коју знам из било каквих других извора,изузев случајева кад је неко јавно изнесе на форуму!

Дакле,ако је неко јавно изнесе на форуму,ја сматрам да је она подложна коментарисању....е сад што се неком не свиђа,шта ће чути,мени је жао,али форуми су сајбер медији,да тако кажем,где се сучељавају мишљења, и ако треба зарад неке хришћанске етике да снисходим,цинцулирам и тапшем по раменима,од тога нема ништа...толико ме ваљда знате.

Свакако, ако неко јавно изнесе мишљење, напише текст, књигу, сними видео... он је свакако хтео да то дође у јавност. Самим тим он је подложан критици било позитивној или негативној. Оно што ми треба да се трудимо и као хришћани и као људи јесте да не вређамо. Мислим да је критика увек добра. Ја заиста ценим када неко критикује мој рад и да изнесе недостатке, али када се стање поправи да то зна да цени. Дакле, не подносим критизерски став, нарочито када то чине анонимуси, веома лепо сакривени иза лажног имена, али волим критику нарочито ако је добронамерна.

[mirjanap]

Критика мора да има и неки циљ. Добар циљ је да се укаже на нешто, да се жели исправка, све у свему добра намера. Аутоматски ово значи да се води рачуна и како то извести, мислим, на такав начин да онај коме је упућена може то да разуме и прими за добро и у добру. То значи да се води рачуна о ономе коме се упућује. Ако неко процени да је шамар потребан (а има и таквих ситуација), у случају отрежњења и сл. онда добо. Све у свему онај који упућује критику и критикује више размишља и води рачуна о другом него о себи и својим поривима који могу да мотивишу на критику. И наравно, води се рачуна да се истина не повреди.

У супротном може да буде само повод да би се ангажовала нечија ратоборна природе и наметање себе.

[Mironosica]

kritika je prava stvar

ali prozivanje je malo odvratno !

[зеленизуб]

Е што се ,,одушевим" кад писци овако дају формуле за живот... просто се најежим

Збо чега се накожиш и "одушевиш"?

Иначе је овај, својевремено, словио и за философа. И то "утицајног", ал' да ме не схватиш погрешно ни мене није одушевио идејама о натчовеку, вољом за моћи, нихилизмом, "смрти Бога"...

[C.A._R.I.A.]

Искрено - много више волим када ми неко у лице каже тачно шта мисли, па ма колико ми се то не свиђало, него када онако изокола прави алузије на оно што сам рекао или написао...

И волео бих када бих и ја имао више петље за такве тренутке...

Као што већ рекох данас - форумашење је мушки (у смислу - груб, оштар, контактни) спорт...

И ја сам некада мислио овако - рећи у лице...

Међутим боље је рећи на начин да неко може да схвати сам. То није "изокола" већ добар начин да не повредиш туђа осећања,а опет да не прећутиш нешто битно.

Неко је лепо рекао,када би сви говорили у лице другом оно шта мисле,свет би се претворио у пакао. Што наравно није нимало оправдање за употребу лажи,већ за разговор са мало више такта и респекта према другом.

Свакако да са неким (безобразним) људима није ни могуће - осим директно и у лице,али то су изузеци.

[Иван ♪♫]

Збо чега се накожиш и "одушевиш"?

Иначе је овај, својевремено, словио и за философа. И то "утицајног", ал' да ме не схватиш погрешно ни мене није одушевио идејама о натчовеку, вољом за моћи, нихилизмом, "смрти Бога"...

опуштено , нисам тебе критиковао, него онај цитат

[зеленизуб]

опуштено , нисам тебе критиковао, него онај цитат

Па опет ми није јасно кол'ко си се потрудио да га разумеш, ал' к'о што рекох и мени аутор буди хрђаве асоцијације...

Pričati, a ne reći ništa o sebi veoma je otmeno pretvaranje. ( Fridrih Vilhelm Niče )

Сушта би била, ил' бар како сам ја сконт'о, да не мо'ш искрено причати ( или нешто написати пошто је то овде тема ) а да ( при ) томе не даш неки лични печат ( што онда опет буде подложно и свакој врсти критике ).

Ако се кроз писање не провлачи нека проживљеност, ил' неко лично искуство ако хоћеш, онда губи на "тежини" па то, и у том смислу, лако може да се доживи и као "otmeno pretvaranje".

Некако сам и мишљења да је тешко дати свој суд о нечему из угла "неутралног посматрача", а што се појма конструктивне критике тиче... мислим да је то о. Иван овде добро дефинисао.

Опуштено, наравно. Увек.

[Иван ♪♫]

Слажем се, наравно, најбоље је кад говоримо и дајемо оцену о нечему, да то буде из искуства, а не из пуке филозофије, имагинације, предрасуда или ко зна чега. Или кад делимо савете или можда ,,солимо памет" да то буде ипак нешто што смо и сами применили и испунили, а не оно: Ја знам! Како знаш? Просто знам.

Али и даље не разумем поенту тог цитата. Мислим, можда би у контексту где је написан добио свој смисао, али овако сам за себе нема много поенте. И сам кажеш да је немогуће да неко говори о нечему а да не да свој лични печат на неки начин, па макар и декламовао сирове научне податке. Овако ван контекста не знам на шта је тачно мислио.

[зеленизуб]

Слажем се, наравно, најбоље је кад говоримо и дајемо оцену о нечему, да то буде из искуства, а не из пуке филозофије, имагинације, предрасуда или ко зна чега. Или кад делимо савете или можда ,,солимо памет" да то буде ипак нешто што смо и сами применили и испунили, а не оно: Ја знам! Како знаш? Просто знам.

Али и даље не разумем поенту тог цитата. Мислим, можда би у контексту где је написан добио свој смисао, али овако сам за себе нема много поенте. И сам кажеш да је немогуће да неко говори о нечему а да не да свој лични печат на неки начин, па макар и декламовао сирове научне податке. Овако ван контекста не знам на шта је тачно мислио.

Вид', ја напис'о "Сушта би била"... суштина, наравно.

Цитат би у контексту где је написан сигурно имао свој изворни смисао, к'о и сваки. Тренутно не могу да се сетим одакле ми то, ал' сам, за сваки случај, "прегуглов'о" па могу и да тврдим да је аутентичан што заправо и није нарочито битно пошто ми је само треб'о да послужи к'о илустрација за ово што смо се донекле, или бар се надам, сложили.

Наиме, ако неко искрено и разборито говори/пише сигурно да ће се послужити неким личним искуством или анегдотом, условно речено приватном, или проживљеном. Ради потврде или илустрације.

А ако, рецимо, неко то пре или касније употреби зарад критике или од тог исконструише неку злонамерну аргументацију или сличан коментар створила би се атмосфера која погодује, ај' да буде прејако речено, лицемерју. Ал' неком недостатку искрености према другима, који би мог'о да постане и навика, из простог разлога што би се онда овај први двоумио због нелагоде, на крају одустао, и давао свој суд из угла "неутралног посматрача" који је онако... неубедљив.

То је оно где сам ја препознао поенту овог: "Pričati, a ne reći ništa o sebi veoma je otmeno pretvaranje", па ми се учинило велеважним за ову тему. Чак и не тврдим да је исправно, а при том ми и није ми нарочито битно "шта је тачно мислио" овај Ниче. Мракоња, к'о да је нека његова мудрос' па користила мудрима.

Уф... ал' ме нешта 'оће ови хаику. 'Ес видио, да не кажем вид'о.