Вести из Руске Православне Цркве

[Оља]

Треба да се појасни да је то транскрипција црквенословенске азбуке у руско ћирилично писмо. У емиграцији Руска црква је често у богослужбеном језику користила тзв. стару ортографију, и рецимо њом је била написана служба цару Николају и прородици. Дакле, то је и даље црквенословенски језик, јер његову лингвинистичку суштину руско писмо преноси у целини.

Неки сматрају да је лакше за појање и читање.

Ово није превод на руски језик.

Податак који сам навела превела сам из руских извора, дословно, е, сад...:

Издательство Московской Патриархии выпустило в свет 24-томное переиздание одной из важнейших богослужебных книг Православной Церкви — служебной Минеи, содержащей службы церковным праздникам и православным святым на каждый день года.

Это издание готовилось в Русской Церкви к 1000-летию Крещения Руси, которое было торжественно отмечено в 1988 году. Двадцать четыре тома миней вышли в период с 1978 по 1987 гг. при председателе Издательского Отдела Московской Патриархии митрополите Питириме (Нечаеве). Текст миней набран гражданским шрифтом и переиздается репринтом, кроме сентябрьского тома и новых приложений, которые выполнены компьютерным набором...

http://www.rop.ru/news/newsr.php?r=102697

Погледајте изглед грађанског писма и упоредите га са савременим руским. Готово су иста.

Гражданский шрифт – шрифт, который начали применять в России в книгах гражданской печати в результате проведённой в 1708‑1710 годах Петром I реформы.

Ее целью было придать русской книге, до этого набираемой полууставом (одна из разновидностей письма в славянских рукописях), облик, характерный для европейской книги того времени.

Старославянский шрифт, который до реформы использовался в официальных изданиях и обиходе, стали называть церковнославянским. Им в церковной практике пользуются до сих пор.

300‑летие гражданского шрифта в России широко отмечалось в 2008 году.

Дакле, увидом у оба писма, јасно је да је Минеј штампан на грађанском писму сасвим разумљив ономе ко познаје савремено руско писмо и велики напредак од старословенског, односно оног писма коришћеног до реформе Петра Великог. Иначе стандардизација савременог руског писма обављена је 40-их година прошлог века.

[Оља]

Пет нових епархија у Московској Патријаршији

27. Јул 2011

Свети Синод Руске Православне Цркве одобрио је реорганизацију своје канонске територије, по којој парохије, које се налазе на међусобној удаљености од 1000 километара, више неће бити у саставу исте епархије.

Ова одлука је донесена 31. маја на заседању Светог Синода којим је председавао руски Патријарх Кирил. Према неким аналитичарима оваква нова организација ће за циљ имати побољшавање локалне црквене администрације. „Морамо да донесемо важне одлуке у вези са реорганизацијом одређених епархија“, рекао је Патријарх на почетку заседања Синода, „морамо да размотримо кораке које треба да предузмемо како би живот Цркве у многим областима био интензивнији и у складу са смерницама Сабора епископа“.

Реструктуирање канонске територије је отпочело већ на претходном заседању Синода, у марту, јер су тада на северном Кавказу установљене нове епархије.

„У Грчкој сваки град има свог епископа, док смо ми наследили структуру из совјетских времена, тако да се градови, који су и на хиљаду километара удаљени један од другог налазе у истој епархији, а парохијани чак и не знају ко им је епископ“, рекао је Владимир Вилигијански, управник одељења за штампу Московске Патријаршије, и додао: „Када буде смањена величина епархија биће лакше управљати њима“.

Руска Православна Црква, према подацима из 2010. године, има 164 епархије, 217 епископа, 30.675 парохија, 29.324 свештеника и 3.850 ђакона. Такође има и 805 манастира, 398 мушких и 407 женских.

Извор: Православље

[Оља]

Православни прослављају дан крштавања Русије

27.07.2011,

Празничне свечаности посвећене Дану крштавања Русије започеле су у среду у Кијеву. Оне треба да постану још један импулс у јачању духовног и културног јединства народа три земље – Русије, Украјине и Белорусије. Низ година три словенске републике су прослаљале овај дан само на црквеном нивоу. А почев од 2010. године, у све три земље празник је добио статус државног. У Кијеву свечаности су започеле службом, коју је служио патријарх Кирил пред спомеником светог кнеза Владимира. Заједно са поглааром РПЦ служили су поглавари украјинске и белоруске Православне цркве. Крштавање Русије је историјски избор, који је предодредио јединствену будућност наших словенских народа, говори патријарх Кирил.

Данас не можемо да не размишљамо о оном подвигу кој је некада извршио свети кнез Владимир. Јер пре њега је Русија прошла велики пут, објединила разједињена словенска племена, створила снажну централизовану власт, оружану снагу које су се плашили суседи. Али подвиг кнеза Владимира био је у томе што је он поглед уперио у најважније, видео је оно што многи у свету данас не могу да виде, видео оне вредности без којих човек не може да живи. Свети кнез, прихвативши крштење, стекао је духовни вид, виђење смисла човековог битисања.

Већ трећу годину за редом поглавар РПЦ прославља Дан Крштавања Русије заједно са украјинским верницима. И ако су претходних година јулске посете патријарха Кирила изазивале најразличитије емоције међу украјинским грађанима, од радости оних који се придржавају јединства са Руским православљем, до мржње људи расположених за црквени раскол и аутокефалност Украјинске цркве од Московске патријаршије, ове године у Кијеву је атмосфера мирна. Нема пикета незадовољних, антимосковских парола, жуто-плавих националних застава. Невелика гомила, вероватно нешто више од хиљаду људи, на Владимирском брегу у очекивању патријарха пева песме о духовном јединству и скандира уобичајено – Кирил: наш патријарх. Овде се могу видети верници из разних области и градова републике. Тајтана је допутовала са Крима. Каже да је одавно сањала да присуствује патријаршијској молитви у Кијеву.

Дошла сам да дочекам патријарха. Сваки православни је дужан да томе тежи. Јер то је наша вера, и ми морамо да је чувамо. Данас већина људи у Украјини жели да види троједину Русију. Ми смо јединствена, недељива Русија, а Кијев је мајка руских градова, јер управо овде је крштена Света Русија. Ја сама, када сам допутовала овде, уверила сам се да је срце Русије управо у Кијеву и да куца прилично гласно.

О духовном и историјском јединству са Русијом и Белорусијом у Кијеву данас заиста говоре много. Тема је разматрана и на Светом Синиду који је уочи свечаности отворен у Кијевско-Печерској лаври. Уочи свечаности поводом крштавања патријарх Кирил се обратио верницима три земље са посебном посланицом. Кијевска купељ крштења заувек је везала заједничком историјском судбином братске народе Русије, Украјине и Белорусије. У духоно-историјском, религиозном и културном схватању сви ми смо наследници дњепровског Јордана. Без обзира на земне границе које нас деле, сви ми смо грађани јединствене духовне Отаџбине – Свете Русије, стоји у обраћању патријарха. За све три земље православље је постало она моћна снага која је утицала на формирање националног карактера, моралног лика и психологије народа историјске Русије. Управо зато, уверен је патријарх Кирил, данас је тако неопходно што је могуће пре превладати црквени раскол и ојачати братске везе, ојачавши тиме словенску православну цивилизацију.

Глас Русије

[Оља]

Русија, Украјина и Белорусија прослављају Дан крштавања Русије

28.07.2011

Дан крштавања Русије обележавају данас верници три словенске државе – Русије, Украјине и Белорусије. Ово је сада не само црквени, већ и држави празник. Он је утврђен у част прихватања хришћанства у старој Русији у 10. веку. Свечаност се традиционално одвија на дан сећања на светог Кијевског кнеза Владимира, који је донео сложену, али добру са све словенске народе одлуку – да преобрати Кијевску Русију у православну веру. Овај догађај је постао окретница која је одредила национални идентитет источних Словена, задавши вектор духовно-моралном и културном развоју, подвукао је Поглавар РПЦ Патријарх Кирил.

Управо од доба кнеза Владимира ми нисмо туђи, и нисмо дошлаци, већ суграђани светим, и своји Богу. Шта може да се упореди по значају са тим великим подвигом Крститеља Русије? Какво политичко озарење, својствено многим великим политичарима, може да се упореди са оним духовним озарењем које је одредило за хиљаде година историјски пут народа и све оно велико на шта су наши људи били способни свих тих хиљаду година. Они су имали снагу духа коју рађа православна вера. И жртвеност, и љубав, и способност да се изврши подвиг, и величанствено стрпљење – све то што је дало велику снагу људима који су примили крштење у Дњепру и њиховим благочестивим потомцима.

Данас постоји неколико верзија зашто је кнез Владимир одједном решио да крсти Кијевску Русију – територију на којој се сада налазе три државе – Русија, Украјина и Белорусија. Јер за хришћанство су у древном Кијеву знали неколико векова, мада се нису журили да искорене паганске обреде и да се окрену византијском канону вере. По једној од легенди, васпитан у традицијама паганства, после једног од успешних војних похода кнез Владимир је решио да принесе људску жртву својим идолима. Избор је пао на младића чији је отац био хришћанин. Покушавајући да спасе сина, он је почео гласно да осуђује паганство и да слави хришћанство. И син и отац су ипак били жртвовани и постали су први хришћански мученици Русије, мада је овај случај натерао кијевског владара да се замисли о правој вери. У сваком случају, чињеница остаје чињеница – после скрупулозног проучавања разних религиозних праваца које су исповедале суседне државе, кнез Владимир се зауставио управо на православљу. И 988. године кроз купање кнежевске породице у водама Дњепра, тадашња Русија је била симболично крштена.

У дореволуционарној Русији Дан крштавања Русије као празник није обележаван. Широко је прослављен само једном, 1888. године. У наше дане пра државна свечаност поводом прихватања хришћанства десила се на хиљадугодишњи јубилеј Крштавања 1988. године. А још две деценије касније прославе су постле годишње и традиционалне. Прво за Украјину – празник у земљи постоји од 2008. године, а сада и за Русију. У јуну 2010. године председник Дмитриј Медведев потписао је закон према којем је овај дан био унет у списак значајних датума РФ.

Јутрос у Кијевско-Печерској Лаври Патријарх Московски и све Русије Кирил заједно са поглаварима Украјинске и Белорусије православне цркве – митрополитима Владимиром и Филаретом, служио је литургију и честитао свим верницима овај посебан дан. Први пут свечаностима поводом крштавања у Украјини присуствовао је Патријарх све Грузије Илија Други.

Световни део празника започео је у Русији, Украјини и Белорусији од јутрос и трајаће до дубоко у ноћ. На многобројним трговима разних градова ће бити одржани коцнерти и стваралачке вечери. Највећи празнични програм одржаће се у Москви на Поклоној гори. У Кијеву поред зидина Лавре планиран је грандиозни рок-концерт у којем ће учествовати као поп-музичари, тако и црквени хорови. У Минску ће главне свечаности бити одржане у Дому Москве и у граду-сателиту белоруске престонице Заслављу. Између осталог, управо овај град се историјски сматра завичајем Изјаслава Владимировича, једног од синова светог кнеза Владимира. Свечаности допуњава и телемост између престоница три земље, за време којих руски грађани, Украјинци и Белоруси могу да честитају једни другима Дан крштавања Русије и да говоре о својим традицијама прославе овог великог дана.

Глас Русије

[Оља]

Карл Маркс уступа мјесто православном храму

Споменик Карлу Марксу на Совјетскаја тргу у центру руског града Пенза уклоњен је, а на његовом мјесту биће подигнут православни храм Христа Спаситеља.

Градске власти донијеле су одлуку да се споменик пренесе у Улицу Карла Маркса.

Први споменик Карлу и Марксу на свијету подигнут је управо у Пензи 1918. године, али будући да је био од непостојаног материјала пропао је. У новембру 1960. подигнут је овај споменик – два метра високо попрсје на шест метара високом гранитном постољу.

Нова црква биће подигнута на мјесту старе, која је грађена од 1800. до 1824. године, а која је срушена 1934. Бронзани споменик Карла Маркса налазио се на мјесту  гдје се налазио олтар.

Радио Светигора

[Оља]

Помен руским војницима у Словенији

По благослову Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Кирила 28. јула 2011. године у Републику Словенију стигла је делегација Руске православне цркве на челу са предсједником Синодалног комитета за сарадњу са Козацима, Епископом ставропољским и невиномиским Кирилом. У састав делегације су били и секретар  епархијске управе,  јеромонах Макарије (Золотавин) и хор Донског ставропигијалног мушког манастира.

Посјета је била посвећена тужном датуму – 95- ој годишњици погибије руских ратних затвореника из времена Првог свјетског рата. Према свједочењима очевидаца тих догађаја, од глади, болести и сурових климатских услова погинуло је више од десет хиљада руских војника, који су градили пут кроз планински превој Вршић.

А у марту 1916. године у лавини је погинуло од 200 до 300 руских војника.

У знак сјећања на догађаје близу мјеста трагедије подигнута је руска капела и поред ње споменик на коме је написано „Синовима Русије“.

На аеродрому у Љубљани руску делегацију је дочекао амбасадор Русије у Словенији Доку Завгајев.

29. јула Епископ Кирил се срео са католичким архиепископом, Митрополитом љубљанским и словеначким Антоном Стресом у његовој резиденцији. Разговарали су о положају Цркава у савременом друштву.

Такође је дошло до сусрета са настојатељем српског храма, протојерејем Пераном Бошковићем. Квартет Донског манастира одржао је концерт духовне музике у францисканској цркви у Љубљани, пише на сајту Ставропољске епархије.

30. јула Епископ Кирил је служио помен убијеним руским војницима у руској капели. Истога дана Донски квартет је одржао још један концерт на тргу Крањске Горе и након завршетка концерта служена је заупокојена литија руским војницима који су пали на словеначкој земљи.

Радио Светигора

[Оља]

Први од двеста

3.08.2011

У Москви је започела изградња такозваних модулних цркава које се брзо граде. Укупно у главном граду треба да буде изграђено таквих 200 грађевина. Прва цкрва ће се појавити поред злосрећног Позоришног центра на Дубровки. Управо тамо у октобру 2002. године терористи су узели за таоце преко 900 гледалаца мјузикла Норд-ост. Тада је погинуло 130 особа.

Планира се да се до краја године овде подигне комплекс од белог камена висине преко 30 метара који може да прими најмање 500 људи. Он ће подразумевати не само цркву са 9 купола, већ и просторију за недљену школу и културни центар. Симболично је што ће прва модулна црква бити названа у част браће Ћирила и Методија, сматра координатор изградње, намесник московског Новоспаског мушког манастира епископ Воскресенки Сава.

Ова црква ће бити духовно-просветитељски центар који ће наставити оно што су чинила света браћа. Она ће са једне стране бити споменик онима који су овде пострадали, а са друге биће место где ће се молити многи људи. Зна се да је раније у Москви било много цркава. Али у комунистичко времеоне су углавном биле порушене.

Камен-темељац за ову цркву још у априлу ове године положио је Патријарх Московски и све Русије Кирил. До данашњег дана вршено је припремање градње.

Без обзира на то што будућа црква за сада нема ни зидове, ни кров, она већ има свог пароха. То је протојереј Владимир Макејев, који је раније служио у православној цркви у Сиднеју. Сада се свештеник активно упознаје са својом будућом паством, и то упознавње је већ донело прве духовне плодове. Говори отац Владимир.

Пре десетак дана ми је дошао млади пар. Девојка се припремала за крштење. И сада сам ја то крштење обавио. Пар живи ту на Дубровки. Ових дана сам сазнао да су нам дали привремену просторију за капелу.

Програм-200, како се зове пројекат изградње двеста цркава у Москви, предложила је РПЦ пре годину дана. Циљ пројекта је да се изграде храмови у разним квартовима престонице и пре свега у оним такозваним „спаваоницама“, како би верници у било ком тренутку могли да доспеју у цркву и да се моле за здравље или покој душе својих рођака, пријатеља, познаника. Шта више, према званичној статистици, у Москви данас на једну православну цркву отпада до 40 000 људи. При томе социолошка анкетирања су показала да данас правиславним себе сматра две трећине становника престонице.

Актуале цркве ће се градити не на рачун државног буџета, већ од новца добротвора. РПЦ је уверена да ће Програм-200 макар делимично решити проблем недостатка цркава у престоници.

Глас Русије

[Оља]

РУСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СТВАРА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИСПРАВЉАЊЕ НОВИНАРСКИХ ГРЕШАКА

Објављено од стране Светигора на 12. август 2011.

МОСКВА, 12. августа – Синодска информативна служба створила је под-одељење за исправљање грешака направљених у медијима које се тичу активности Руске Православне Цркве, вебсајта Московске Патријаршије,  како преноси Patriarchia.ru.

Главна дужност овог одељења биће да стално сакупља најтипичније и најраширеније грешке које се могу наћи у медијима које извештавају о православним темама. Користећи ово одељење, Синодска информативна служба планира да изради један јединствени стандард у оквиру Цркве ради коришћења православних, црквених и теолошких термина у медијима.

Све грешке биће систематизоване, и свака ће добити одговарајућу исправку. На крају биће објављена једна листа типичних новинарских грешака, заједно са одговарајућим исправним обликом, коју ће користити новинари који извештавају о стварима које се тичу Руске Православне Цркве.

Извор: Mospat.RU (ОВЦС Московске Патријаршије)/Српска Патријаршија

[Оља]

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ СЛОВЕНСКЕ КУЛТУРЕ

Објављено од стране Светигора на 12. август 2011.

КРАСНОДАР, 12. августa - На Кубану је одржан Међународни фестивал словенске културе – прави народни празник – који је окупио учеснике из разних региона Русије, Словачке, Србије, Пољске, Грчке и Босне и Херцеговине.

Фестивал су отворили домађини – чувени Кубански козачки хор. На Фестивалу је било присутно више хиљада људи. Стигли су и глумци из Кипра и Турске, који наизглед са словенском културом немају додира.

Представљено је читаво етнографско село које је мало по мало реконструисано. Док једни људи испробавају оклоп древног ратника, дотле други изучавају историју Кубана.

Сваке године Фестивал постаје популарнији, број учесника расте и програм се шири.

На Фестивалу је такође отворен и сајам, на коме су своје производе представили мајстори декоративно-примијењене умјетности.

Извор: Pravoslavie.RU

[Оља]

У ПЈОНГЈАНГУ ПРОСЛАВЉЕНА ПЕТА ГОДИШЊИЦА ОСВЕЋЕЊА ЦРКВЕ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Објављено од стране Светигора на 17. август 2011.

МОСКВА, 17. августа – По благослову свјатјејшег патријарха Московског и све Русије Кирила, делегација Московске Патријаршије, предвођена архиепископом Јегоревским Марком, стигла је 12. августа у Демократску Републику Кореју ради прославе пете годишњице освећења цркве Свете Тројице у Пјонјангу.

Делегација је истог дана присуствовала пријему који је у престоници Сјеверне Кореје приредио руски амбасадор В. Сухонин.

Наредног дана, 13. августа, архиепископ Марко је у цркви Свете Тројице служио свету Литургију уз саслужење чланова своје делегације, као и локалног свештенства.

Служби је присуствовао амбасадор Сухонин са особљем, као и дипломате из Румуније, Швајцарске, Етиопије и других земаља и представници међународних организација.

После одслужене Литургије, владика Марко је пренио поздраве и благослове патријарха Кирила, који на тај дан прије пет година освештао цркву и рукоположио првог сјевернокорејског православног свештеника.

Кaсније истог дана, руска делегација се сусрела са државним званичницима.

У понедељак 15. августа, на дан 66. годишњице ослобођења Кореје, архиепископ Мaрко је са делегацијом учествовао у полагању вијенаца на споменик Ослобођења, који је подигнут у част совјетских војника, као и на споменик погинулим совјетским војницима на градском гробљу, гдје је одслужен и помен.■

[Оља]

[Guest]

:group111:

[Guest]

Пјатигорск, 4. септембра 2011 г.

По благослову епископа Пјатигорског и Черкеског Теофилакта, група верујућих, на челу са јеромонахом Игором (Васиљевим), успела се на Источни врх планине Елбрус, где је потом служена Божанствена литургија.

Планина Елбрус се налази на Северном Кавказу а њени врхови су највиши врхови на територији Русије. Западни врх Елбруса висок је 5642 метра, а Источни 5621 метар.

У успону и литургији учествовали су људи из разних градова широм Русије. Учесници успона су били различити људи обједињени жељом да служе литургију на Елбрусу, где сама природа говори о величанствености творевине, затим и мишљу да се треба помолити за даровање добродетељи свима који ту живе, као и гостима овог прекрасног краја.

Свако од њих је имао свој задатак, па је још током припрема за пењање било јасно да неће сви моћи ићи до врха. Јеромонах Игор (Васиљев) је служио литургију, а непосредно на Источном врху су му помагали Виктор Арчавадзе и Александар Волошчук.

Сви учесници су, поред опреме и хране, носили по двадесет килограма терета који је садржавао предмете неопходне за службу. У последњој етапи успона, од места где су се улогорили до врха спроводили су евхаристијски пост.

На Источном врху су боравили више од шест часова, а потом су се вратили у логор.

Елбрус. Фото: http://ru.wikipedia.org

.

06 / 09 / 2011

православие.ру

[Zayron]

Slava!

[Guest]

У бесланској школи бр. 1 служен jе спомен за невино убиjене

Беслан, 2. септембар 2011. г.

1. септембра, на седму годишњицу трагедије у бесланској школи бр. 1, архиепископ Владикавкаски и Махачкалски Зосима служио је литију за покој душа невино убијених у терористичком акту 2004. године – ученика, наставника, родитеља и бораца специјалних јединица, преноси сајт „Православна Осетија“.

Преко три хиљаде људи дошло је да укаже поштовање према сећању на погинуле и да учествује у догађајима везаним за помен. Полагање цвећа у спортској сали бесланске школе, у којој су терористи држали као таоце више од хиљаду деце и одраслих, по традицији је започело од школског звона и ударца црквеног звона које је затим уследило.

У тужној процесији су до места терористичког акта ишли архиепископ Владикавскаски и Махачкалски Зосима, председник Републике Северна Осетија-Аланија Тајмураз Мамсуров, чланови владе, шефови и представници администрације Владикавказа и Беслана.

На литији су заједно с архипастиром служили секретар епархије протојереј Василије Шауерман, намесник Ардонског округа јеромонах Гај (Битијев), настојатељ храма светог Георгија Победоносца у граду Беслану јереј Сергије Маљцев, клирици храмова Владикавказа јереј Евгеније Попович, јереј Јосиф Џиојер, протођакон Димитрије Кондратјев и ђакон Јован Сухов.

По завршетку богослужења за помен душе владика Зосима се обратио окупљенима с речима подршке истакавши да у свету нема равнодушних према чудовишном злочину који се десио пре седам година. Надлежни архипастир је пренео речи саосећања и саучешћа Његове Светости Патријарха Кирила и свештеноначалија Руске Православне Цркве.

Догађаји везани за спомен на жртве трајаће 51 сат и 50 минута и завршиће се на Меморијалном гробљу „Град Анђела“ – једином некропољу на свету, на којем скоро две стотине деце, која су рођена различитих година, имају исти датум смрти.

06 / 09 / 2011

православије.ру