Test razumljivosti - interslavic language, međuslovenski jezik

[Zayron]

Драги гости,

имајеме означену зону на Ваше плаваније,

плавајете ли за границе зонy, јест то на Ваше ризико.

За таке начинаније хотел не несе нијаку отговорност.

Dragi gosti,

imajeme označenu zonu na Vaše plavanije,

plavajete li za granice zony, jest to na Vaše riziko.

Za take načinanije hotel ne nese nijaku otgovornost.

To je tekst koji ima biti razumljiv svima od Rusa do Bugara ukljućujući i Lužičke Srbe. Kašube, Pomake, Rezijce, Vende, Hucule, Bojke i ostale takve slične male slovenske etnike.

[Драган Јашић]

Ништа мени овде није јасно нити разумљиво ! 0409_feel .mislise.

[Zayron]

Ништа мени овде није јасно нити разумљиво ! 0409_feel .mislise.

Evo sad je i ćirilicom, jel sad to bolje?

[antics]

Разумљиво је, дабоме. Малко на силу, али се дадне сконтати о чему се ради. Не треба пуно труда, али некако се види да је вештачки. И не верујем да Бугарима и Русима може да буде разумљиво слово ј, макар због тога што га Бугари користе као латиничку транскипцију/супстисуцију ћириличног слова ж.

[Zayron]

Разумљиво је, дабоме. Малко на силу, али се дадне сконтати о чему се ради. Не треба пуно труда, али некако се види да је вештачки. И не верујем да Бугарима и Русима може да буде разумљиво слово ј, макар због тога што га Бугари користе као латиничку транскипцију/супстисуцију ћириличног слова ж.

Da, djeluje umjetno i ukočeno ali samo u pismenoj formi, jer ima jednoznačno određena pravila, u tom jeziku izuzeci NE POSTOJE!

To ne samo zbog toga kako bi se uprostilo učenje već i zbog toga kako bi od samog početka bio konstruiran kao pogodan za potpuno strojno prevođenje.full-cyber translation.

Inače potrebno je poznavati cijelu koncepciju tog jezika, jezik je namjerno kontruisan da bude vrlo strog, nekompromisan i rigidan što se tiča pravila u pismenoj formi ali vrlo komforan i elastičan u usmenoj - bude ga moguće takozvano flavorizirati, dakle obogaćivati i optimalizovati, dopunjavati prigodnim riječima i izrazima iz živih jezika pod određenim uslovima. To je također projektovano i djelomično postignuto, još nije dovršen pismeni korpus, potom će doći na red taj usmeni konverzačni, kolokvijalni pa kad stignem otvorim temu u kojoj objasnim i ovaj aspekt. Ali pravila u kojem će se razvijati idalje i taj pismeni i usmeni su već izmišljena, dogovorena i usaglašena od svih naroda.

Ispravka jedne male greškice:

Nemam na PC ćirilicu pa preslovljavam na portalu Preslovljavanje a tamo mi je pofrešno preslovio gore zony, na kraju treba biti ćirilićno I kod te riječi a ne Y, ipsislon ne, znači, već ćirilićno I u ćirilićnoj verziji, naravno.

[Zayron]

Sad probajte čitati i cijele tekstove, to me baš zanima koliko ste razumjeli. Inače velika je to stvar kad bilo koji Sloven razumije tom jeziku a mogu vam reći da je razumljuvost tekstova na Izviestiji visoko preko 80% što se ustvari ravna čudom - miraklom. shvatite da nije uopšte nikakva šala izmisliti jezik koji će razumjeti svi Sloveni bez ikakvog učenja, odmah direktno - znači bez ikakve pripreme ili potrebe da hodate po nekim kursevima, bez 5 minuta kursa ili škole! Na to se zaboravlja pri tom! A najednom to razumije i Rus i Bugar i Srbin i Poljak itd. ustvari svi. Tako nešto je opisano i postoji samo u Bibliji a desilo se to o Pedestnici, na Duhove:

http://www.izviestija.info/

[Zayron]

Korist od tog jezika će biti mnogostrana, nije pri tom čak ni potrebno da ga mnogi nauče a ustvari će se služiti njim pasivno. Čitaće novine, biće oznake na aerodromima, po hotelima, na željeznici na njemu itd. Na seminarima i simpozijumima će se svaki govor izdavati i u interslavicu, pod određenim uslovima će ubrzati prevođenje masivnih materijala itd. gdje je važna masovnost i ekspeditivnost, dakle kad trebamo veliki kvantum stranica, informacija itd. obraditi u vrlo kratkom vremenu jer kako sam rekao je potpuno prilagođen strojnom prevođenju. Otpašće potreba za prevođenjem na petnaestak slovenskih jezika na svaki posebno. Znači biće ogromnih prednosti i bez tog kako bi se iko naučio ovladati ga aktivno, čak i u tom slučaju. Aktivno će ga znati recimo na početku, prvih 20-30 godina, u prvoj fazi širenja samo novinari recimo i slični itd. a naravno i ti koji se tim interslavicom bave iz raznoraznih razloga. Nije uopšte ni ciljom našim a ni nužnosti da ga znaju masovno obični ljudi. No, ti će ga uz minimalni napor i učenje, bolje reći akomodaciju, prilagođavanje i navikavanje sasvim dobro razumjeti pasivno i bez ikakvog pravog stvarnog učenja ili nedaj Bože štrebanja gramatike i riječi iz rječnika. Kad bi svaki bio takav, to bi se djeci po školama sviđalo, hahahaha!

[nishizawa]

Sad probajte čitati i cijele tekstove, to me baš zanima koliko ste razumjeli.

http://www.izviestija.info/

Разуме се све без проблема и без неког већег труда. Боље и лакше читам ове текстове него странице на руском, иако сам руски учио.

[Zayron]

Разуме се све без проблема и без неког већег труда. Боље и лакше читам ове текстове него странице на руском, иако сам руски учио.

Evo dam primjer, takav lijep turistički tekst o Perperikonu u Bugarskoj, to bi mogao razumjeti svako:

http://www.izviestij...a/92-perperikon

Na dvije stvari ne zaboravite pri tom:

1. Da zaista to čitate tako direktno kako piše bez ikakve pripreme i učenja! NI MINUTE!

2. Da u istoj otprilike toj mjeri kao vi razumiju taj tekst i svi ostali Sloveni

a to je sasvim svejedno koji i odakle! Da li Rusi, Poljaci, Srbi, Bugari itd.

kad se ustvari ne zaboravi na te dvije "sitnice", kad ih imamo na umu stalno, onda smo tek ustvari u stanju shvatiti o čemu se to radi, što bi popularno rekli WTF, o šta ide, o co GO, hahahaha! I tek tada smo to onda u stanju ispravno vrednovat i ocijenit, valorizirat značaj takvog nečeg.

U većini tekstova postoje latinična i ćirilićna verzija. Planiramo da svaki tekst bude u oba pisma kad se sve uhoda jer još smo ustvari u pripremnoj fazi, mnoge stvari se dorađuju u hodu.

[Zayron]

Više o tom jeziku možetete pročitati ovdje:

https://www.pouke.org/forum/topic/11654-sta-je-slovianski-jazik/

[Zayron]

Možnosti i potencial medžujazyka

Informacija o članke. Publikirano: četv'rtek, 22. December 2011. Autor: Jan Vít Kategorija: Nauka Izobrazenija: 35

• 
  

Aktualizirano: četv'rtek, 22. December 2011

Hotelovi resorty i kompleksy sut velmi ostrožny i starany da by jih gosti byly ščastny, radostny i zadovoljeny. Iz sih pričin možeme vidieti v jih hotelah napisanija v različnih inostrannih jazykah.

Хотелови ресорты и комплексы сут велми острожны и стараны да бы јих гости былы шчастны, радостны и задовољены. Из сих причин можеме видіети в јих хотелах написанија в различних иностранних јазыках.

Večinstvo napisanij jest v anglicskim, russkim, niemecskim ili francuzskim jazyke.

S razvitijem turistiky i transporta imajeme više množestvo ljudij iz slovienski govoručih krajin, ktori putujut za granice svojih d'ržav i jest jim potrebno komunikovati v inostrannih jazykah. Вечинство написаниј јест в англицским, русским, ніемецским или французским јазыке. С развитијем туристикы и транспорта имајеме више множество људиј из словіенски говоручих крајин, ктори путујут за границе својих държав и јест јим потребно комуниковати в иностранних јазыках.

Na žalost, jih jazykova urovenj ne jest idealna. Starejša generacija je imala v školah russkij jazyk, no realita jest, že mnogo iz njih ne imalo možnost russki govoriti i postepno v tečeniji let svoje znanije russkego jazyka zabyvala i v konci stračila. Mlada generacija imaje dnes v školah možnost naučiti sebe anglicskij jazyk. No u velikego množestva iz njih je znanije anglicskego jazyka slabe. V sledie tego imajeme ljudij, ktori ne znajut dobro ni anglicskij ni drugij inostrannij jazyk iz različnih pričin. V niejakih slučajah jest možno problem razrešiti s pomočij medžujazyka, ktorij bude vsim dostatočno razumivij i podaje informaciju ktora jest potrebna. На жалост, јих јазыкова уровењ не јест идеална. Старејша генерација је имала в школах русскиј јазык, но реалита јест, же много из њих не имало можност русски говорити и постепно в теченији лет своје знаније русскего јазыка забывала и в конци страчила. Млада генерација имаје днес в школах можност научити себе англицскиј јазык. Но у великего множества из њих је знаније англицскего јазыка слабе. В следіе тего имајеме људиј, ктори не знајут добро ни англицскиј ни другиј иностранниј јазык из различних причин. В ніејаких случајах јест можно проблем разрешити с помочиј меджујазыка, кториј буде всим достаточно разумивиј и подаје информацију ктора јест потребна.

V nastupnej glavie imajeme paru prikladov kdie jest možno medžujazyk upotrebiti. В наступнеј главіе имајеме пару прикладов кдіе јест можно меджујазык употребити.

Doska s napisanijami v četyrih svietovih jazykah davajučih informacije za plavanije. Доска с написанијами в четырих свіетових јазыках давајучих информације за плаваније.

Prevodienije texta iz dosky na medžujazyk. Преводіеније текста из доскы на меджујазык:

Verzija 1) Dragi gosti, imajeme označenu oblast za plavanije dla plavcov. Plavanije za granice oblasti jest vaše osobne riziko. Manažement hotela ne imaje nijaku otpoviednost za neoznačenu oblast. Драги гости, имајеме означену област за плаваније дла плавцов. Плаваније за границе области јест ваше особне ризико. Манажемент хотела не имаје нијаку отповіедност за неозначену област

Verzija 2 ot Vojtieha Merunky ) Dragi gosti, imajeme označenu zonu na Vaše plavanije, plavajete li za granice zony, jest to na Vaše riziko. Za take načinanije hotel ne nese nijaku otgovornost. Драги гости, имајеме означену зону на Ваше плаваније, плавајете ли за границе зоны, јест то на Ваше ризико. За таке начинаније хотел не несе нијаку отговорност.

Doska s napisanijem v kupalnji. Доска с написанијем в купалњи.

verzija 1) Dragi gosti, iz pričin ohrony i zaščity našej prirody, prosime Vas rešiti. Utiraki položene v vanie, kadji ili v kupalnej komorie označajut: "Prošu, obmienite jih". Utiraki razmiestiene i poviešene na viešalke dla sušenija označajut: "Ja budu jih upotrebivati ponovno". Hvala Vam za Vašu kooperaciju. Драги гости, из причин охроны и зашчиты нашеј природы, просиме Вас решити. Утираки положене в ваніе, кадьи или в купалнеј коморіе означајут: "Прошу, обміените јих". Утираки разміестіене и повіешене на віешалке дла сушенија означајут: "Ја буду јих употребивати поновно". Хвала Вам за Вашу кооперацију.

verzija 2) Dragi gosti, dla dobra našej okolnej prirody, prosime Vas rešiti: "Ručniky položene v vanie, umyvalniku ili na podloge v kupalnji označajut: "Prosim, izmienite ručnikov". Ručniki razmiestiene ili razviešene na viešalke označajut: "Ja budu ručnikov upotrebjati ponovno". Драги гости, дла добра нашеј околнеј природы, просиме Вас решити: "Ручникы положене в ваніе, умывалнику или на подлоге в купалњи означајут: "Просим, изміените ручников". Ручники разміестіене или развіешене на віешалке означајут: "Ја буду ручников употребјати поновно".

verzija 3 ot Steewena Radzikowskego) Dragi gosti, dla dobra našej obsrediny, prosimo Vas rešiti: "Tkaniny položene na podlogu v kupalnji označa: "Prosim, ih izmeniti". Tkaniny razmestene ili razvešene na vešalke označa: "Ja budu ih upotrebjati ponovno". Драги гости, дла добра нашеј обсредины, просимо Вас решити: "Тканины положене на подлогу в купалњи означа: "Просим, их изменити". Тканины разместене или развешене на вешалке означа: "Ја буду их употребјати поновно".

Najvišij problem je byl izbrati slovo, ktore bude točnim ekvivalentom za anglicke slovo "towel" i bude v kontextie dostatočno razumivo vsim ljudim. Po mnogih diskusijah je bylo izbrano slovo "ručnik", ktore ne jest v vsih modernih slovienskih jazykah, no existuje v bolšinstvie iz njih i v drugih je znano jako arhaismus ili jest možno jego značenije razumieti iz kontexta. Највишиј проблем је был избрати слово, кторе буде точним еквивалентом за англицке слово "товел" и буде в контекстіе достаточно разумиво всим људим. По многих дискусијах је было избрано слово "ручник", кторе не јест в всих модерних словіенских јазыках, но ексистује в болшинствіе из њих и в других је знано јако архаисмус или јест можно јего значеније разуміети из контекста.

ru = полотенце

be = ручнік

uk = рушник

pl = ręcznik

cs = ručník

sk = uterák

sl = brisača

hr = ručnik

sr = пешкир

mk = пешкир

bg = пешкир

ru = ткань, полотно

be = тканіна

uk = тканина, полотно

pl = tkanina, płótno

cs = tkanina, plátno

sk = tkanina, plátno

sl = krpa, tkanina (fabric)

hr = tkanina

sr = тканина

mk = ткаенина, платно

bg = кърпа, тъкан

Komentari iz diskusije, Коментари из дискусије:

Aleksandar Kondev (bg) : ручник,е потполно разбирлив и за македонски и за бугарскиот јазик.Во современа употреба е во србскиот јазик,за nас е малку анахроно,но е дел од македонскиот речник. (ručnik, e potpolno razbirliv i za makedonski i za bugarskiot jazik. Vo sovremena upotreba e vo srbskiot jazik,za nas e malku anahrono, no e del od makedonskiot rečnik )

Bojan Antić (hr,sr): Serby i Bosznjaci zboriut "peškir". To jest turske slovo (tur. busgir). Horvaty imajut slovo "ručnik". (Сербы и Бошњаци говорют "пешкир". То јест турске слово (тур. бусгир). Хорваты имајут слово "ручник")

Marko Ignjatovich (sr): пешкир или ручник, ,познатије као појам и као израз или реч српском и хавлия у българском језику...мислим да йе ручник права дума или реч. ( peškir ili ručnik, ,poznatije kao pojam i kao izraz ili reč srpskom i chavlija u blgarskom jeziku...mislim da je ručnik prava duma ili reč )

Andrey Moraczewski (ru): Within context, it's perfect for Russians. Yes, in modern colloquial language it means handbrake, but if we are not discussing cars, this won't lead to misunderstanding."

V završeniji članka byh hotiel zablagodariti vsim ktori sut pomogli v diskusijah svojimi komentari. В завршенији чланка бых хотіел заблагодарити всим ктори сут помогли в дискусијах својими коментари. Martin Čudek (cs), Kristofer Bogdan Meško (sl), Vít Josef Adalbert (cs), Вукашин Зорић (sr), Philip Newton (germ.) i drugi.

https://www.facebook.com/tetosher#!/groups/neoslavonic/ https://www.facebook.com/tetosher#!/groups/interslavic/

http://s8.zetaboards...19621&t=8331264

(ns)

http://izviestija.in.../180-mezdujazyk

[Иван Недић]

Разумем у потпуности, али ја говорим течно и руски, а натуцам и македонски. Кад не бих знао руски, много слабије бих разумео. Чини ми се да су најмање заступљени јужнословенски језици (искључујући словеначки, који је додуше ближи западнословенскима).

[Иван Недић]

Више ми се свиђа словио

[Иван Недић]

Више ми се свиђа словио

[Иван Недић]

Више ми се свиђа словио