Gramatička greška, ako želite ispravite je :)))

[w.a.mozart]

Правилно је шизење јер реч бре је турцизам и значи кучка , у ствари је погрдан назив за кују. Ето, толико од мене.

skoro sam slušao na radiju da BRE znači MAGARAC i da je turcizam ... mada

http://forum.krstarica.com/showthread.php/433699-Sta-je-BRE

[Дуња]

skoro sam slušao na radiju da BRE znači MAGARAC i da je turcizam ... mada

Тако је, а кева (турцизам) има значење кучка, куја.

[Margareta]

Svaka čast za temu!

Ne radi se samo o komandama na forumu.

Ima nas kojima je potrebno malo osveženje*.Ja se izražavam još nekako,al' da mi čuješ tazbinu...leleee.

Meni bi bilo veoma drago kada bi nas neko pokrenuo da pravilnije pišemo.

Ako ima neki dobrovoljac da mi pretrese blog bio bih mu veoma zahvalan

*gramatičko i pravopisno

ja ću, nije frka :DD

skoro sam slušao na radiju da BRE znači MAGARAC i da je turcizam ... mada

http://forum.krstari...3699-Sta-je-BRE

Bre je magarac, a invalid znači bezvredan.

[w.a.mozart]

сад ми је јасно зашто је старац Порфирије Кавсокаливит стално говорио БРЕ sHa_sarcasticlol

[w.a.mozart]

Nov i novi mogu i jedno i drugo, to su, kako ja kažem, šetajući samoglasnici... mogu da budu tu, a i ne moraju, obično ,,uskaču'' kada sledeća reč počinje sa suglasnikom, pa da ne bi bilo teže za izgovaranje...

Pravilo glasi:

Оdređenim pridevom predmet se identifikuje, utvrđuje se koji je (crveni).

Neodređenim pridevom se predmet kvalifikuje, utvrđuje se kakav je (crven).

Tačno je da u nominativu razlika postoji samo u muškom rodu. U genitivu i dativu/lokativu, međutim, postoje neodređeni oblici i za muški i za srednji rod. (Lik mlada čoveka/deteta, reč je o veliku čoveku/detetu). Ti deklinirani oblici su se održali više u hrvatskom. Kod nas se zamenjuju uglavnom određenim ekvivalentima (mladog, velikome).

http://www.vokabular...msg7888#msg7888

e sad... šta je adekvatno za forum

[зеленизуб]

Bre je magarac, a invalid znači bezvredan.

Бре, бе, ре, море (и остале варијанте) је чест узвик источних крајева, непознат чакавском и кајкавском. У народним песмама и приповеткама 17. и 18. века појављује се у облицима "бри" и "бро". Реч је балканизам грчког порекла: вокатив μορέ од μορόϛ, μῶροϛ "луда", скраћено у бре. Користи се у Бугарском, Румунском, Арбанашком (бре), Новогрчком (μπρέ, βρέ μορέ) и у румелијским наречјима Турског језика. Одатле "набрекивати", "набрекујем": "осијецати се на некога вичући му бре" (Вук).

Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, том I, Загреб 1971.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%80%D0%B5

[Natasa.]

Mislim da je bre pas.

[Zayron]

Ako ima neki dobrovoljac da mi pretrese blog bio bih mu veoma zahvalan

*gramatičko i pravopisno

Ima, kako nema, javi se njemu!

https://www.pouke.org...B2%D0%B8%D1%9B/

Ili ga skontaktiraj direkt na FB, reci da sam te ja poslao:

http://www.facebook.com/obrens

Al prije toga je neophodno potrebno da mu glasaš za njegov film

na takmičenju kratkih filmova, inače neće da mrdne prstom ako ne glasaš:

Film 10, Novi Sad u ravnici grade!

http://festival.021web.tv/

[w.a.mozart]

http://en.wiktionary.org/wiki/bre

Serbo-Croatian

[edit]Etymology

From Turkish bre.

[edit]Interjection

bre (Cyrillic spelling бре)

(Bre is not used in Croatian language.)

• (intensifier) used to express passion about the point of a sentence, at any part of a sentence
  
• (intensifier) similar to English fuck or hell, but not vulgar, e.g.: Šta si bre to uradio!? (What the fuck did you do!?)
  
• hey
  
• (slang) yo
  

[зеленизуб]

WTF*... http://www.promacedonia.org/skok/skok_etimologijki_rjecnik_srpskoga_jezika.pdf

_________

* WTF - Spoke using the military phonetic alphabet as "Whiskey, Tango, Foxtrot", often used as a rhetorical question.

[Zayron]

Бре, бе, ре, море (и остале варијанте) је чест узвик источних крајева, непознат чакавском и кајкавском. У народним песмама и приповеткама 17. и 18. века појављује се у облицима "бри" и "бро". Реч је балканизам грчког порекла: вокатив μορέ од μορόϛ, μῶροϛ "луда", скраћено у бре. Користи се у Бугарском, Румунском, Арбанашком (бре), Новогрчком (μπρέ, βρέ μορέ) и у румелијским наречјима Турског језика. Одатле "набрекивати", "набрекујем": "осијецати се на некога вичући му бре" (Вук).

Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, том I, Загреб 1971.

http://sr.wikipedia....%91%D1%80%D0%B5

Česi s tim nemaju nikakvih tolikih takvih problema s tom etimologijom ko vi s tim srpskim BRE.

Ovdje je to dosta jednostavnije, tu momci kad su za stolom u kafani onda umjesto tog srpskog bre, bre se oslovljavaju po češki sa "TI VOLE" a svakom je jasno šta je to vol, takva je to međunarodna riječ, odmah svakom jasna, slovenski esperanto, hahahaha.

[зеленизуб]

http://www.promacedonia.org/skok/skok_etimologijki_rjecnik_srpskoga_jezika.pdf

[Обрен Старовић]

Svaka čast za temu!

Ne radi se samo o komandama na forumu.

Ima nas kojima je potrebno malo osveženje*.Ja se izražavam još nekako,al' da mi čuješ tazbinu...leleee.

Meni bi bilo veoma drago kada bi nas neko pokrenuo da pravilnije pišemo.

Ako ima neki dobrovoljac da mi pretrese blog bio bih mu veoma zahvalan

*gramatičko i pravopisno

Е, ако ти још треба неко да те терори... ти лекторише ( ) блог, могао бих ја. Најбоље ти расподели послове нама што смо се пријавили, да не исправљамо двапут исто.

Него, што се тиче овог бре. Ту постоји једна велика заблуда: људи мисле да се зна одакле та реч потиче. Зна се да не значи магарац на турском, а грчка, српска и шпанска теорија су све могуће... а можда их има још, шта ја знам... Грчку је неко већ објаснио, српска је да потиче од речи брате, а шпанска је да потиче од речи хомбре, тј. човече.

Овом Србском ученом друштву бих признао право на то б само ако би се звали Србско учено дружство/дружтво.

Може и нов и нови у овом случају, али не ради се ни о каквим шетајућим самогласницима и -и нема везе са тим почиње ли следећа реч самогласником. Ради се о виду падежа. Нов је неодређени, а нови одређени вид. У случају овог новог садржаја ниједно није погрешно, али више смисла има нови јер се зна на који се то нови садржај мисли (на сав нови садржај, зар не?). Додуше, пошто рекох да је боље у овом случају рећи нови, онда би требало рећи и: У случају ова нова садржаја, јер је то промена падежа одређеног вида... мада и не мора, то је мало архаично. Шта да вам кажем, не замерите ако мало цепидлачим, али ићи ћу на такмичење из српског па морам да будем у форми.

početna strana

Ако имате проблема са пријавом на форуму ...

treba- na forum

a možda je bolje da piše -ako imate problema u vezi sa prijavom na forum

„Ако имате проблема са пријавом на форуму...” је више непрецизна него неправилна реченица.

Али непрецизна је и реченица: Ако имате проблема у вези са пријавом на форум...

Најпрецизније би било: Ако имате проблема везаних за пријаву на форум...

Мада, по мени, може да остане и она прва верзија, само ако се исправи падеж.

[w.a.mozart]

ne može nešto da bude više neprecizno a manje nepravilno .... il je pravilno ili nije...

ne prijavljujemo se NA FORUMU već NA FORUM a to prijavljivanje se dešava NA FORUMU

[зеленизуб]

Овом Србском ученом друштву бих признао право на то б само ако би се звали Србско учено дружство/дружтво.

Друштво српске словесности ( изворно: Дружство Србске Словесности ) основано је 7/19. новембра 1841, његово оснивање је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8

...

Oблик “србски” кoристe yглaвнoм oни кojи сy врлo дoбрo yпoзнaти сa oвим прaвилoм, тe нaмeрнo скрeћy пaжњy нa њeгa. Mнoги сe изнeнaдe кaдa чyjy дa je и сaм Вyк Стeфaнoвић Kaрaџић кoристиo oблик сa слoвoм Б. Нaимe, нe сaмo штo je први рeчник штaмпaн кao “срБски” нeгo и сaм Вyк o oвoм питaњy кoрeспoндирa сa Владиком Лукијаном Myшицким, кaдa мy y свoм писмy нaвoди: “…y Рjeчникy ћe србскoм бити oписaни гoтoвo сви oбичajи србски.” Нa oвaj дeo Myшицки oдгoвaрa y свoм слeдeћeм писмy Kaрaџићy рeчимa: “…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.” Сa oвaквим стaвoм, вeрyjeмo, слoжиo би сe и нaш пoзнaти пeсник Пaвлe Пoпoвић Шaбчaнин, a нaрoчитo Mилицa Стojaдинoвић Србкињa. У тo врeмe je нaшa нajвeћa пeсникињa билa нa врхyнцy eврoпскe слaвe, a свoм je имeнy сaмa дoдaлa нaстaвaк “Србкињa”. Вyк je с њoм биo y врлo дoбрим oднoсимa и ниje зaбeлeжeнo дa je oн, или билo кo дрyги, пригoвaрao кaкo jeднa oд нajпoзнaтиjих пoeтa y oндaшњoj Eврoпи нe знa дa сe пoтпишe. Нa крajy крajeвa, тy сy и oндaшњe “Нoвинe Србскe” да пазе на језик. Дaклe, oблик “србски” je дoминирao y дрyгoj пoлoвини XIX вeкa, jeднaкo кao штo je y првoj дoминирao oблик “сeрбски”, кojи сe изгoвaрao кao “сjeрбски”.

...

http://www.jezik.rs.sr/index.php?akcija=akc_srbski