Jump to content

Однос православних хришћана према злим људима


Препоручена порука

Да ли неко може да ми објасни какав однос православни хришћани треба да имају према злим људима?

Да ли је непријатељство према таквим људима уједно и осуђивање?

Ово питам зато што ми нису јасни неки делови Посланице Светог Апостола Павла Коринћанима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Katoblepa

najbolje bi bilo da staviš konkretan citat iz Poslanice Korićanima, na forumu imamo 10tak teologa i sveštenika, Bogu hvala, koji će, sigurna sam, rado odgovoriti na to

uopšteno hrišćanstvo, pravoslavlje uči da greh i grešnika ne treba positovećivati

e sada zlo, postoje različite vrste zla, od praiskonskog, do onog zla koje mi vidimo kao zlo

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Боље Вас нашла оче Горане као и остале људе са форума 0442_feel

Желим да наведем неке цитате из Посланице како би сте боље разумели шта мене збуњује.

"Зато не судите ништа прије времена, докле не дође Господ, који ће и освијетлети што је сакривено у тами и објавити намјере срца; и тада ће бити свакоме похвала од Бога."

"...А сад вам написах да се не мијешате с неким који се брат зове ако је блудник, или користољубац, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница,  или отимач; с таквим заједно и да не једете.

Јер што да судим и онима који су напољу? Зар не судите ви онима који су унутра?

А онима који су напољу судиће Бог. И избаците злога између вас самих."

"Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога ,да се суди код неправедних,а не код светих?..."

И на крају "каквим судом судиш, таквим судом ће ти се судити."

Зар није то осуђивање када избацимо блудника или користољупца...из друштва и зар такву особу не осуђујемо ми на пропаст зато што јој не допуштамо да се можда поистовети с нечим што је супртно од њеног поимања света, а наравно ту је и питање гордости ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Зар није то осуђивање када избацимо блудника или користољупца...из друштва и зар такву особу не осуђујемо ми на пропаст зато што јој не допуштамо да се можда поистовети с нечим што је супртно од њеног поимања света, а наравно ту је и питање гордости ...

Знаш како, постоји свесно чињење зла( уз минимум размишљања о било каквом покајању) и оно које иде руку под руку са одређеном унутрашњом борбом и покајањем. Ових првих људи се дефинитивно треба клонити по мом мишљењу, што не значи да се не треба молити за њих, напротив. Са овим другима треба поступати далеко тактичније, њих се никако не треба клонити пошто смо сви ми помало такви...Сећам се кад сам био на 1. години студија па је један студент почео да прича о ондашњим фарисејима који су овакви или онакви, а Биговић га прекиде речима `Сви смо ми помало фарисеји, драги колега`.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог!

Као православни хришћанин, за основ имам да не постоје зли људи, већ само зла или добра дела, што претпостављам да и јесте питање. Односно ту се подсећамо да требамо у својој свести препознати грех ближњег свога, а ближњи су сви људи на овој планети, па с највећом љубављу и Божју помоћ, покушати да ближњег о коме говоримо, подстакнемо да сам размисли о свом греху. Зло је врло опширан појам, и као такав може обухватити све оно што није добро, од лажи до убиства. Када говоримо уопштено, онда нам се чини да је раније написано, ето, тек да би се нешто рекло. Лично ја, сва размишљања и одлуке у животу, анализирам кроз оно што ми је потпуно блиско.

Конкретно питање, кроз најгори облик зла:

Како бих се ја као православни хришћанин понашао према свом детету ако некога, Не Дај Боже, убије?

Као прво осетио бих лични пораз у васпитању свог детета, затим или истовремено неописив бол, једнак болу оних који су блиски са убијеним, потпуно замршена размишљања да ли је тај чин искушење које је пред нас постављено или игра нечастивог........као што видиш, много тога, али уз сву објективност, на самом крају превладала би родитељска жалост, што је моје дете безумним чином упропастило свој овоземаљски живот....можемо сад на даље дискутовати, да ли сам ја као родитељ запао у нови грех, самосажаљење и сл. али де факто би се догађало тако како сам навео, и не мислим да би било много родитеља код којих би се ситуација другачије одвијала.

Навео сам најгрубљи пример, кажем Не Дај Боже, да би могли размишљати и о, условно речено, мањем облику зла. Навео сам пример родитеља и детета, јер овоземаљским живљењем стичемо осећај највеће блискости баш у том примеру.

Живећи Литургијским Животом увек, непрестано, Позвани смо од самог Господа, да ближњима помажемо, па и по питању које си навела. Не мислим да треба да хрлимо ка ганговима како би им проповедали, али сам сигуран да ни на даље, као и до сада, када се сретнем са "злим" људима, на било ком месту, и из било ког разлога, непрестано ћу живети Литургијским начином живота, тако исто и говорити,оодносно нећу их избегавати.....јер можда је баш Бог хтео, да неко од нас православних хришћана буде у дијалогу са њима...

Опростите на дужини поста, али питање, иако по форми кратко, по суштини је сложено.

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Поступци и намере

     Има рђавих људи који су одувек били, па и остали добронамерни. Чак их је већина таквих. Нема много оних који су онтолошки зли, потпуно безосећајни и пуни планова како да уништавају своје ближње тек тако, из доконости или забаве ради. Сви су људи углавном добронамерни, само нису сви добри. Неки стално сеју штету. То су они који су пустили да живот прође, а нису успели да се одлуче, па тако никад нису постали добри. Било им је довољно да буду добронамерни, чак и када су повређивали друге људе и наносили им зло. Увек би, међутим, то себи успели да опросте и да брзо забораве, правдајући се да им то није била намера. Истини за вољу, оно што нас чини рђавим и нису наше намере. Зато после извесног времена добронамерност престаје да буде важна, нарочито онда кад почну да је изједају намножени зли поступци према другима.

     И тако испада да у једном животном моменту наше добре намере морају неминовно да претрпе инфлацију која ће разорити њихову опну од глазуре и њихов смисао ће се пројавити као мршава приказа на стакленим ногама. Тада морамо да се одлучимо. Упркос свим увреженим мишљењима, која су вероватно створили управо неки од добронамерних, најтеже је бити добар. Добри људи су ретки, слабо препознатљиви и мало их је. Више је, међутим, људи без снаге, који своју слабост потурају као доброту, због чега влада нетачно уверење да је добар и будала исто. То је утешна и пријатна предрасуда коју вредно негују они рђави људи који су вазда пуни неостварених добрих намера.

     Али поступци нас и једне и друге, немилосрдно и упркос свим нашим намерама, опредељују и сврставају међу добре или рђаве. Сваки поступак сваки пут.

Ивана Димић

0409_feel

Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi prema osetljivosti njihovih bližnjih.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Ова тема је у последње време веома актуелна у мом животу.

Ја сам, нажалост, враћајући зло за зло, постала зла.

Не знам како неко има снаге да трпи зло .. ја сам дуго трпела и онда сам видела да томе нема краја и да је све горе и почела да реагујем на зло.

Нпр платим мајстору кад је завршио посао (а док није завршио намучио ме лажима и недоласцима) и онда се испостави да има фалинки. Њега дозвати, немогуће је. А кад је требало да закључимо посао, он је мене звао и прогањао. Значи, фолирант. И ја ту полудим .. како бре неко може да буде такав (према мени) и кажем тој блиској особи, зови овог идиота, још се није појавио.

И она му то пренесе и он дође али ништа не заврши већ ми прети, каже, аа изаћићеш ти напоље. Значи, ја посматрам зло и шта да радим? Лепим да узвратим па да платим неког другог да ми заврши? Јел то није мазохизам? И онда му ја мислим зло итд. А при томе, тај је као чувар неке иконе.

Не знам како да се одбраним од зла.

Молитва, ретко је се сетим у тим стресним тренуцима.

Баш сам у проблему.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

п.с. Не могу да ти објасним колико сам срећан када се молим за зле људе, за моје непријатеље...Желим и теби да осетиш то!

И данас, кад дође до последњег боја,

Неозарен старог ореола сјајем,

Ја ћу дати живот, отаџбино моја,

Знајући шта дајем и зашто га дајем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да не буде да те хвалим

па да имаш искушење гордости...

али значило ми је ово твоје искуство, Марко.

При том се радујем што ово наше друштво доживљаваш као поклон...

Свако добро ти од Господа,

од срца!

Без Господа смо ништа...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...

1.  БЛАЖЕН човек који не иде на веће безбожника,

     и на пут грешника не стаде,

     и на седалиште погубника не седе.

  2. Него је у закону Господњем воља његова,

     и у закону Његовом поучава се дан и ноћ.

  3. И биће као дрво засађено крај извора вода,

     које плод свој доноси у време своје,

     и лист његов неће отпасти,

     и све што ради преуспеће.

  4. Нису такви безбожници, нису такви,

     него су као прах који ветар размеће са лица земље.

  5. Зато неће устати безбожници на суду,

     нити грешници у сабору праведних.

  6. Јер зна Господ пут праведних,

     и пут безбожника пропашће.

Покушавам да се склоним од злих људи колико год могу. Када је нека расправа покушам да се измакнем тј. не расправљам се са таквим људима и надам  се да ће их Бог уразумити.

У хришћанству нема пречица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не видим какве ово име везе са темом ? Овде се говори злим људима.

Међутим, ако народу будете говорили  да је добро што верују у Бога, што поштују Богородицу и светитеље, што иду у цркву на богослужења и што се кући моле, што читају реч Божију и остало, али да у нечему греше и да те грешке треба да исправе па ће све бити добро, онда ће се Господ радовати због њих, те ћемо се сви спасти милошћу Божијом...

Не мора значити да су ово зли људи, ако имају погрешно учење. Чак шта више мислим да су добри људи.

У хришћанству нема пречица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...